„Nedugo nakon što mi je otac umro, muž mi je rekao da se viđa s drugom ženom“, kaže Dženet. „Ubrzo posle toga je pokupio svoje stvari i ostavio me s dvoje dece.“ Dženet je našla posao, ali nije zarađivala dovoljno da bi mogla da otplaćuje kredit za kuću u kojoj su živeli i zato su morali da se isele. Međutim, ona nije imala samo finansijske probleme. „Potpuno me je slomila briga oko novih odgovornosti“, priseća se Dženet. „Osećala sam se krivom zato što deci nisam mogla da priuštim sve što i drugi roditelji. Čak i sada brinem oko toga kako drugi gledaju na mene i moju decu. Možda se pitaju da li sam preduzela sve što sam mogla da bih spasla brak.“

Dženet zahvaljujući molitvi uspeva da ostane smirena i da sačuva svoje prijateljstvo s Bogom. „Najteže mi je noću, kada se sve utiša i kada čujem samo svoje nespokojne misli. Lakše zaspim kada se molim i čitam Bibliju. Omiljeni stihovi su mi Filipljanima 4:6, 7: ’Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Bogu. I Božji mir koji prevazilazi svaki um čuvaće vaša srca i vaše misli.‘ Mnoge noći sam provela u molitvi i osećam da mi Jehova pruža utehu.“

Isus je u Propovedi na gori rekao: „Bog, vaš Otac, zna šta vam treba i pre nego što ga zamolite“ (Matej 6:8). To je veoma utešno, jer iz toga vidimo da Bog zna sve naše brige. Ali i pored toga, on želi da mu se molimo. Zašto? Zato što nam molitva više od svega pomaže da mu se približimo. Tada će se i ’on približiti nama‘ (Jakovljeva 4:8).

Molitva nam ne pomaže samo u tom smislu što se bolje osećamo nakon što smo izrazili svoje brige. Jehova ne samo što „sluša  molitve“, već i pomaže svima koji mu se s verom obraćaju (Psalam 65:2). Zato je Isus rekao svojim učenicima da „uvek treba da se mole i da ne odustaju“ (Luka 18:1). Moramo stalno tražiti pomoć od Boga, uvereni da će nas nagraditi zbog toga što imamo veru. Ako se ’neprestano molimo‘, nikada ne sumnjajući u to da on želi i može da nam pomogne, pokazujemo da zaista imamo veru (1. Solunjanima 5:17).

Kako se stiče vera u Boga? Potrebno je da ’dobro upoznamo Boga‘ kao osobu (Jovan 17:3). To postižemo pre svega tako što putem Svetog pisma upoznajemo njegov način razmišljanja. Čitajući Sveto pismo saznajemo da mu je stalo do svakog od nas i da želi da nam pomogne. Međutim, imati pravu veru ne znači samo znati nešto o Bogu. Osoba koja ima pravu veru bliska je s Bogom i duboko ga poštuje. Kao što se među ljudima prijateljstvo ne može razviti preko noći, tako i naše prijateljstvo s Bogom ne nastaje odjednom. Naša vera u Boga raste s vremenom ako se trudimo da više saznamo o njemu, ’činimo ono što je njemu ugodno‘ i zapažamo kako nam pomaže u životu (2. Korinćanima 10:15; Jovan 8:29). Takva vera je pomogla Dženet da se izbori sa svojim brigama.

Dženet kaže: „Videla sam kako mi je Jehova pomagao na svakom koraku i to mi je ojačalo veru. Mnogo puta smo bili žrtve nepravde i bilo nam je veoma teško. Mnogo sam se molila i Jehova je uvek pružao rešenje. Često je to bilo nešto čega se sama nikada ne bih setila. Svaki put kad mu zahvalim za nešto, setim se svega što je do tada učinio za mene. Uvek je pomogao meni i mojoj deci kad nam je to bilo potrebno, često baš u pravom trenutku. Takođe mi je pružio prave prijatelje koji mu iskreno služe. Oni su uvek uz mene i pružaju dobar primer mojoj deci.“ *

„Razumem zašto Jehova, prema Malahiji 2:16, kaže: ’Mrzim razvod.‘ Ostavljeni bračni drug se oseća strašno iznevereno. Iako su prošle godine otkako je moj muž otišao, još uvek se ponekad osećam usamljeno i bezvredno. Tada se potrudim da uradim nešto za druge i to mi uvek pomogne.“ Dženet se bolje oseća zato što primenjuje biblijski savet da se ne osamljuje * (Poslovice 18:1).

„Najveća mi je uteha“, kaže Dženet, „što znam da je Bog otac deci bez oca i zaštitnik udovicama. Za razliku od mog muža, on nas nikad neće ostaviti“ (Psalam 68:5; 146:9). Dženet zna da nam Bog ne nanosi zlo. Naprotiv, on „velikodušno daje svima“ mudrost i ’izuzetnu snagu‘ kako bi nam pomogao da živimo sa svojim brigama (Jakovljeva 1:5, 13; 2. Korinćanima 4:7).

Ali šta ako smo zabrinuti za svoj život?