Božji sluga Jov je opisan kao „besprekoran i pravedan“ (Jov 1:1). Za Lota je rečeno da je „pravednik“ (2. Petrova 2:8). A za Davida se kaže da je činio „ono što je ispravno u [Božjim] očima“ (1. Kraljevima 14:8). Međutim, ako osmotrimo neke detalje iz njihovog života, videćemo (1) da su i oni grešili, (2) da možemo mnogo toga naučiti iz njihovog primera i (3) da nesavršeni ljudi mogu ugoditi Bogu.

Jov je za kratko vreme doživeo mnoge nevolje i smatrao je da je to nepravedno. Čak je pogrešno zaključio da Bogu nije bitno da li mu je on veran (Jov 9:20-22). Toliko je bio uveren u svoju pravednost da su neki na osnovu njegovih reči stekli utisak da sebe smatra pravednijim od Boga (Jov 32:1, 2; 35:1, 2).

Lot je oklevao kada je trebalo da donese jednu jednostavnu i logičnu odluku. U kojoj situaciji? U Bibliji se kaže da ga je veoma  pogađalo ponašanje ljudi u Sodomu i Gomori koji su ogrezli u nemoralu, do te mere da je to ’mučilo njegovu pravednu dušu‘ (2. Petrova 2:8). Bog je javio Lotu da namerava da uništi ove iskvarene gradove i time mu je pružio priliku da se spase sa svojom porodicom. Verovatno bismo pretpostavili da će Lot među prvima otići odatle. Međutim, u presudnom trenutku, on je odugovlačio. Anđeli koji su bili poslati da spasu njega i njegovu porodicu morali su da ih uzmu za ruku i da ih izvedu na sigurno mesto izvan grada (Postanak 19:15, 16).

David je jednom prilikom popustio svojim neispravnim željama i počinio je preljubu s jednom ženom. Što je još gore, da bi prikrio svoj greh, postarao se da njen muž bude ubijen (2. Samuilova, 11. poglavlje). U Bibliji piše: „Ono što je David učinio bilo je zlo u Jehovinim očima“ (2. Samuilova 11:27).

Jov, Lot i David su grešili, a neke od njihovih grešaka bile su veoma ozbiljne. Međutim, kao što ćemo videti, oni su celim srcem želeli da budu poslušni Bogu i da mu služe. Iskreno su se pokajali i bili su spremni da kod sebe isprave ono što je bilo potrebno. Bog je zbog toga blagonaklono gledao na njih i u Bibliji se o njima govori kao o vernim osobama.

Pošto smo nesavršeni, dešavaće se da pogrešimo (Rimljanima 3:23). Kada se to desi, važno je da se iskreno pokajemo i da se potrudimo da ispravimo grešku.

Kako su Jov, Lot i David ispravili svoje greške? Jov je želeo da uvek postupa besprekorno. Zato je, nakon što je Bog razgovarao s njim, promenio svoje pogrešno  razmišljanje i povukao ono što je rekao (Jov 42:6). Lotovo gledište o nemoralnom ponašanju ljudi u Sodomu i Gomori u potpunosti se slagalo s Božjim. Međutim, on nije razumeo koliko je tada bilo važno da brzo reaguje. Na kraju je ipak pobegao iz tih gradova i spasao život. Svoju poslušnost je pokazao i time što se nije čak ni osvrnuo za onim što je ostavio za sobom. Iako je David počinio ozbiljan greh i prekršio Božji zakon, iskreno se pokajao i preklinjao je Boga da bude milostiv prema njemu. Tako je pokazao šta mu je zaista u srcu (Psalam 51).

To što Bog nije odbacio ova tri čoveka uprkos njihovim greškama pokazuje da je on razuman u onome što očekuje od nesavršenih ljudi. Bog „dobro poznaje građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:14). Pošto zna da smo skloni tome da grešimo, šta on očekuje od nas?

Savet koji je David dao svom sinu Solomonu pokazuje kako možemo ugoditi Bogu. On je rekao: „Sine moj Solomone, upoznaj Boga svog oca i služi mu celim srcem“ (1. Letopisa 28:9). Kada se za nekoga može reći da služi Bogu celim srcem? Kada voli Boga i kada želi da čini ono što je njemu ugodno. Ta osoba nije savršena, ali želi da bude poslušna Bogu i spremna je da se menja kad joj se ukaže na grešku. Zbog toga što ga je Jov voleo i želeo da mu bude poslušan, Bog je za njega rekao da je „besprekoran“. Iz istog razloga je za Lota rekao da je „pravedan“, a za Davida da je „činio samo ono što je ispravno“ u njegovim očima. Iako su svi oni grešili, mogli su ugoditi Bogu.

Kada nam se pojave misli za koje znamo da nisu ispravne, kada nas je sramota zbog nečega što smo rekli ili zažalimo zbog nečega što smo uradili, nemojmo se obeshrabriti. Primeri koje smo upravo osmotrili podsetiće nas na to da Bog od nas ne očekuje da budemo savršeni jer zna da je to van našeg domašaja. Ipak, on očekuje da ga volimo i da se trudimo da mu budemo poslušni. Ako to činimo celim srcem, budimo uvereni da i mi možemo ugoditi Bogu.