Biblija je veoma stara knjiga. Njeno pisanje je počelo na Bliskom istoku pre otprilike 3 500 godina. To je bilo u vreme vladavine moćne dinastije Šang u Kini i oko deset vekova pre nastanka budizma u Indiji. (Videti okvir „ Neke činjenice o Bibliji“.)

Da bi jedna knjiga bila od koristi ljudima, mora biti razumljiva i mora govoriti o nečemu što se tiče njihovog života. Biblija je upravo takva knjiga. U njoj se nalaze jasni i logični odgovori na najvažnija životna pitanja.

Recimo, možda ste se pitali šta je smisao života. Ljudi već hiljadama godina nastoje da nađu odgovor na to pitanje, a on se nalazi u prva dva poglavlja Biblije. U njima se govori o tome kako je pre više milijardi godina nastao svemir, uključujući i galaksije, zvezde i našu planetu (Postanak 1:1). Pored toga, govori se o tome kako su i zašto, tokom izvesnog perioda, na zemlji stvarani uslovi za život, kako su nastali razni životni oblici i ljudi.

U Bibliji se nalaze saveti koji nam mogu pomoći u rešavanju svakodnevnih problema. Ti saveti se mogu lako razumeti. U prilog tome govore dve činjenice.

Kao prvo, Biblija je napisana jezikom koji je jasan i jednostavan. U njoj se uglavnom ne koriste teško razumljivi izrazi niti reči sa mističnim prizvukom, već reči koje se odnose na konkretne stvari i čije nam je značenje blisko. Teže razumljive misli su izražene rečima koje se koriste u svakodnevnom životu.

Na primer, Isus se poslužio mnogim jednostavnim primerima iz svakodnevnog života kako bi dopro do srca ljudi koje je poučavao. Mnoge takve primere naveo je u Propovedi na gori, koja je zabeležena u Matejevom jevanđelju, u poglavljima od pet do sedam. Jedan izučavalac je rekao da je ta propoved „poučan govor“ čija svrha nije u tome da nam „napuni glavu, već da nam pruži smernice koje treba da utiču na naš život“. Verovatno će vam trebati dvadesetak minuta da je pročitate i nesumnjivo ćete primetiti da su Isusove reči veoma jednostavne, ali izuzetno upečatljive.

 Biblija se lako može razumeti i zahvaljujući onome o čemu govori. Ona nije knjiga puna mitova i legendi. Kao što se navodi u jednoj enciklopediji, u Bibliji se mahom govori „kako o istaknutim tako i o običnim ljudima“, kao i o njihovim „problemima, nadama, razočaranjima i uspesima“ (The World Book Encyclopedia). Veoma je lako da razumemo ljude i događaje o kojima se govori u njoj, kao i da izvučemo pouku iz toga (Rimljanima 15:4).

Da bismo razumeli neku knjigu, neophodno je da ona bude napisana na jeziku koji dobro razumemo. Bez obzira na to gde živite i odakle potičete, verovatno možete naći Bibliju na jeziku koji znate. Može se reći da je u tom pogledu Biblija jedinstvena knjiga. Pogledajte kako je postala dostupna na toliko mnogo jezika.

Prevod. Biblija je pisana na hebrejskom, aramejskom i grčkom jeziku. Većina ljudi ne bi mogla da je čita na nekom od tih jezika. Zato su mnogi prevodioci posvećeno radili na tome da je prevedu na druge jezike. Zahvaljujući njihovom trudu, Biblija je danas u celosti ili delimično prevedena na oko 2 700 jezika. To znači da preko 90 posto ljudi na našoj planeti može čitati Bibliju ili neki njen deo na svom maternjem jeziku.

Tiraž. Prvobitni biblijski tekst je zabeležen na propadljivim materijalima, kao što su koža i papirus. U početku su se ti spisi umnožavali pažljivim prepisivanjem. Tako dobijeni primerci Biblije bili su izuzetno skupi i veoma malo ljudi je moglo da ih priušti. Međutim, nakon što je pre više od 550 godina Gutenberg izumeo štamparsku presu, Biblija je postala dostupna velikom broju ljudi. Prema jednoj proceni, do danas je u celosti ili delimično odštampano više od pet milijardi primeraka.

Što se tiče prevoda i tiraža, nijedno delo religioznog karaktera ne može se porediti s Biblijom. Sasvim je jasno da je ona napisana tako da se može razumeti. Naravno, za to je potrebno uložiti određeni trud. Pored toga, nismo prepušteni sami sebi. Kome se možemo obratiti za pomoć? Šta mi možemo uraditi da bi nam ta pomoć koristila? O tome će biti više reči u sledećem članku.