Nemoj previše pričati. Ne moraš ti sve da objasniš. Isus je postavljao pitanja da bi pomogao ljudima da sami dođu do ispravnog zaključka (Mt 17:24-27). Pitanja nam pomažu da biblijski kurs bude zanimljiviji, da procenimo da li je osoba dobro razumela gradivo i da vidimo u šta veruje (be 253 ¶3-4). Nakon što postaviš pitanje, strpljivo čekaj odgovor. Ako osoba pogreši, nemoj joj odmah reći tačan odgovor. Mnogo je bolje da joj dodatnim pitanjima pomogneš da sama dođe do ispravnog zaključka (be 238 ¶1-2). Kada objašnjavaš nešto novo za tu osobu, govori tempom kojim može da te prati (be 230 ¶4).

Nemoj komplikovati. Izbegavaj da odmah ispričaš sve što znaš o toj temi (Jv 16:12). Usredsredi se na poentu odlomka (be 226 ¶4-5). Detalji, čak i ako su zanimljivi, mogu odvući pažnju od važnih misli (be 235 ¶3). Kada vidiš da je osoba shvatila suštinu, pređi na sledeći odlomak.

Nemoj samo prelaziti gradivo. Naš cilj nije da samo obradimo materijal, već da dopremo do srca osobe (Lu 24:32). Iskoristi moć koju ima Božja Reč tako što ćeš pročitati i objasniti najvažnije stihove (2Ko 10:4; Jev 4:12; be 144 ¶1-3). Koristi jednostavne primere (be 245 ¶2-4). Uzmi u obzir u šta osoba veruje i s čim se suočava i pomozi joj da vidi kako se ono što uči odnosi na nju. Postavljaj pitanja poput: „Šta misliš o ovome? Šta nam to otkriva o Jehovi? Zbog čega je dobro da poslušamo ovaj savet?“ (be 238 ¶3-5; 259 ¶1).