6. poglavlje

Budizam — potraga za prosvetljenjem bez Boga

1. (a) Kako se budizam pojavio u Zapadnom društvu? (b) Koji su uzroci ovog razvoja na Zapadu?

IAKO malo poznat van Azije na početku XX veka, budizam danas zauzima mesto svetske religije. U stvari, mnogi ljudi sa Zapada su prilično iznenađeni kad vide da budizam cveta baš u njihovom komšiluku. To je uglavnom rezultat međunarodnog kretanja izbeglica. U zapadnoj Evropi, Severnoj Americi, Australiji i na drugim mestima osnovane su prilično velike azijske zajednice. Dok sve više i više imigranata pušta korene u svojoj novoj zemlji, oni sa sobom donose i svoju religiju. Istovremeno, sve više ljudi na Zapadu prvi put dolazi u kontakt s budizmom. Zajedno s popustljivošću i duhovnim slabljenjem tradicionalnih crkava, to je navelo neke ljude da se obrate na ovu „novu“ religiju (2. Timoteju 3:1, 5).

2. Gde danas ima sledbenika budizma?

² Tako, prema delu 1989 Britannica Book of the Year, budizam širom sveta ima oko 300 miliona pripadnika, s tim da ih je oko 200 000 u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, 500 000 u Latinskoj Americi, a 300 000 u Sovjetskom Savezu. Međutim, još uvek se najviše pristalica budizma može naći u azijskim zemljama, kao što su Šri Lanka, Mjanmar (Burma), Tajland, Japan,  Koreja i Kina. Ali ko je bio Buda? Kako je nastala ta religija? Koje su nauke i običaji budizma?

Pitanje pouzdanog izvora

3. Koji izvorni materijal o Budinom životu imamo na raspolaganju?

³ „Ono što se zna o Budinom životu zasniva se uglavnom na dokazima kanonskih spisa, od kojih su najobimniji i najkompletniji oni koji su napisani na paliju, drevnom indijskom jeziku“, kaže knjiga World Religions—From Ancient History to the Present. To znači da ne postoji izvorni materijal iz njegovog vremena koji bi nam rekao bilo šta o Sidarti Gautami, osnivaču ove religije, koji je živeo u severnoj Indiji u šestom veku pre n. e. To naravno predstavlja problem. Međutim, ozbiljnije je pitanje kada i kako su bili napisani ti „kanonski spisi“.

4. Kako se na početku čuvalo Budino autentično učenje?

⁴ Budistička tradicija tvrdi da je ubrzo nakon smrti Gautame bio sazvan sabor od 500 monaha da odredi koje je bilo autentično učenje njihovog Učitelja. Da li je takav sabor stvarno bio sazvan predmet je velike debate među budističkim izučavaocima i istoričarima. Međutim, važna stvar koju treba da zapazimo jeste da čak i budistički spisi priznaju da autentično učenje koje je prihvaćeno nije bilo zapisano već su ga pamtili učenici. Moralo se sačekati da prođe prilično vremena pre nego što su sveti spisi stvarno bili napisani.

5. Kada su bili zapisani spisi na pali jeziku?

⁵ Prema cejlonskim letopisima iz četvrtog i šestog veka pre n. e., najraniji takvi „kanonski spisi“ na paliju bili su zapisani tokom vladanja kralja Vatagamani Abhaja u prvom veku pre n. e. Drugi pisani  izveštaji o Budinom životu pojavili su se možda tek u prvom ili čak petom veku n. e., skoro hiljadu godina posle njegovog doba.

6. Koje se kritike iznose protiv „kanonskih spisa“? (Uporedite s 2. Timoteju 3:16, 17.)

⁶ Zato Abingdon Dictionary of Living Religions primećuje:  „’Biografije‘ ne samo što potiču iz kasnijeg vremena nego su i pune legendarnog i mitskog materijala, a najstariji kanonski spisi su proizvod dugog procesa usmenog prenošenja koje je očigledno obuhvatalo i izvesne revizije i dosta dodavanja.“ Jedan izučavalac je čak „tvrdio da se nijedna jedina reč zapisanog učenja ne može s apsolutnom sigurnošću pripisati samom Gautami“. Da li su ove kritike opravdane?

Budino začeće i rođenje

7. Kako je Budina majka začela Budu, prema budističkim spisima?

⁷ Pogledajmo sledeći odlomak iz Jatake, dela pali kanona, i Bude-čarite, teksta na sanskritu o životu Bude, iz drugog veka n. e. Najpre, izveštaj o tome kako je Budina majka, kraljica Maha-Maja, začela Budu u snu.

„Četiri anđela čuvara došla su i podigla je, zajedno s njenim divanom, i odneli je daleko na Himalaje... Onda su došle žene tih anđela čuvara i odvele je do jezera Anotata, i okupale je u njemu, da bi se uklonila svaka ljudska mana... Nedaleko je bilo Srebrno brdo, i na njemu zlatni dvorac. Tu su raspremile jedan božanski divan, s uzglavljem okrenutim prema istoku, i položile je na njega. Tada je budući Buda postao prelepi beli slon... On se uspeo na Srebrno brdo i... tri puta obišao oko divana svoje majke, okrenut desnom stranom prema divanu, i time što ju je udarao u desnu stranu, izgledalo je kao da ulazi u njenu matericu. Tako je u toku praznika sredinom leta došlo do začeća.“

8. Šta je bilo prorečeno s obzirom na Budinu budućnost?

⁸ Kad je kraljica ispričala ovaj san svom mužu, kralju, on je sazvao 64 istaknuta hinduistička sveštenika,  nahranio ih i obukao, i pitao ih za tumačenje. Evo njihovog odgovora:

„Nemoj da brineš, veliki kralju!... Dobićeš sina. A on će, ako bude živeo kod kuće, postati sveopšti monarh; ali ako napusti dom i ako se povuče iz sveta, postaće Buda, i rasteraće oblake greha i ludost ovog sveta.“

9. Koji su čudni događaji navodno usledili nakon objave o Budinoj budućnosti?

⁹ Posle toga, kaže se da su se dogodila 32 čuda:

„Svih deset hiljada svetova iznenada se potreslo, uzdrhtalo i uzdrmalo... U svim paklovima ugasila se vatra... među ljudima je nestalo bolesti... svi muzički instrumenti počeli su da sviraju bez muzičara... u ogromnim okeanima voda je postala slatka... svih deset hiljada svetova postali su jedna masa venaca najveće moguće veličanstvenosti.“

10. Kako budistički sveti spisi opisuju Budino rođenje?

¹⁰ Onda je došlo do neobičnog rođenja Bude u parku drveća sal nazvanog šuma Lumbini. Kad je kraljica  htela da dohvati granu najvećeg drveta sal u toj šumi, drvo joj je pomoglo tako što se savilo da bi ona mogla dohvatiti granu. Držeći se za granu i stojeći, ona se porodila.

„On je izašao iz materice svoje majke kao što učitelj silazi sa učiteljske stolice, ili kao što čovek silazi niz stepenice, ispruživši obe ruke i obe noge, neokaljan nečistoćom iz majčine materice...

„Čim se rodio, [budući Buda] čvrsto staje obema nogama na tlo, ide sedam koraka ka severu, s belim baldahinom iznad svoje glave, i pregledava svaki kutak sveta, uzvikujući neuporedivim glasom:  ja sam gospodar celog sveta, najbolji i najistaknutiji; ovo je moje zadnje rođenje; nikada se više neću roditi.“

11. Koji su zaključak neki izučavaoci izvukli na osnovu izveštaja iz svetih spisa o Budinom životu?

¹¹ Postoje isto ovako podrobne priče o njegovom detinjstvu, njegovim susretima s mladim obožavateljkama, njegovim lutanjima, i o praktično svakom događaju iz njegovog života. Ne iznenađuje što možda većina izučavalaca odbacuje sve te izveštaje kao legende i mitove. Jedan službenik Britanskog muzeja čak sugeriše da je zbog „velikog broja legendi i čuda... stvarni život Bude nemoguće rekonstruisati“.

12, 13. (a) Kako glasi tradicionalni izveštaj o Budinom životu? (b) Koje se vreme obično prihvata kao vreme Budinog rođenja? (Uporedite s Lukom 1:1-4.)

¹² Nasuprot ovim mitovima, naveliko kruži jedan tradicionalni izveštaj o Budinom životu. Jedan savremeni tekst, A Manual of Buddhism, objavljen u Kolombu, na Šri Lanki, daje sledeći pojednostavljeni izveštaj.

„Na dan punog meseca u maju godine 623. pre n. e., u pokrajini Nepal rodio se indijski šakijanski princ po imenu Sidarta Gotama. * Njegov otac je bio kralj Sudodana, a majka mu je bila kraljica Maha-Maja. Ona je umrla nekoliko dana nakon rođenja deteta i Maha Pađapati postala je Gotami maćeha.

„Kad je imao šesnaest godina, oženio se svojom nećakinjom, prelepom princezom Jašodarom.

 „Skoro trinaest godina posle svog srećnog venčanja živeo je u raskoši, blaženo nesvestan ćudljivosti života izvan kapija palate.

„Kako je vreme prolazilo, postepeno je postajao svestan istine. U 29. godini, godini koja je bila prekretnica u njegovoj karijeri, rodio mu se sin Rahula. Svoje potomstvo je smatrao smetnjom, jer je shvatio da su svi bez izuzetka podložni rođenju, bolesti i smrti. Razmišljajući tako o univerzalnosti tuge, odlučio je da pronađe panaceju za ovu univerzalnu bolest čovečanstva.

„Odrekavši se tako svojih kraljevskih užitaka, jedne noći je napustio dom... odsekao kosu, obukao jednostavnu asketsku odeću i odlutao kao tragač za istinom.“

¹³ Očigledno je da je ovih nekoliko biografskih detalja u oštroj suprotnosti s fantastičnim izveštajima iz „kanonskih spisa“. I, osim godine njegovog rođenja, oni se u globalu prihvataju.

Prosvetljenje — kako se desilo

14. Koja je bila prekretnica u Gautaminom životu?

¹⁴ Koja je bila gore spomenuta „prekretnica u njegovoj karijeri“? Bilo je to onda kad je prvi put u životu video bolesnika, starca i mrtvaca. To iskustvo ga je navelo da počne da se muči oko smisla života — zašto se ljudi rađaju, samo da se pate, da ostare i umru? Kaže se da je zatim video svetog čoveka, onoga koji se odrekao sveta u potrazi za istinom. To je nateralo Gautamu da se odrekne svoje porodice, svojih poseda i svog prinčevskog imena i da narednih šest godina provede u potrazi za odgovorom kod hinduističkih učitelja i gurua, ali bez uspeha. Izveštaj nam kaže da se posvetio meditaciji, postu, jogi i krajnjem samoodricanju,  ali ipak nije pronašao nikakav duhovni mir niti prosvetljenje.

15. Kako je Gautama na kraju postigao svoje navodno prosvetljenje?

¹⁵ Na kraju je shvatio da je njegovo ekstremno samoodricanje bilo isto tako uzaludno kao i život prepun uživanja kakav je imao ranije. Sada je prihvatio ono što je nazvao Srednji put, izbegavajući krajnosti svog ranijeg načina života. Zaključivši da odgovore treba da traži u vlastitoj svesti, seo je da meditira pod jednim pipalom, to jest indijskom smokvom. Nakon što se odupreo napadima i iskušenjima đavola Mare, ostao je postojan u svojoj meditaciji četiri nedelje (neki kažu sedam nedelja) dok navodno nije prevazišao svako spoznanje i razumevanje i postigao prosvetljenje.

16. (a) Šta je Gautama postao? (b) Koja različita gledišta postoje s obzirom na Budu?

¹⁶ Putem ovog procesa, po budističkoj terminologiji, Gautama je postao Buda — Probuđeni, to jest Prosvetljeni. On je postigao krajnji cilj, nirvanu, stanje savršenog mira i prosvetljenja, oslobođen žudnje i patnje. Takođe je postao poznat kao Šakjamuni (mudrac iz plemena Šakja), i često je sebe nazivao Tathagata (onaj koji je došao [da poučava]). Međutim, razne budističke sekte imaju različita gledišta o ovoj temi. Neki ga smatraju isključivo čovekom koji je pronašao put ka prosvetljenju samoga sebe i koji je tome poučavao svoje sledbenike. Drugi ga smatraju poslednjim u nizu Buda koji su došli na svet da propovedaju ili ožive darmu (na paliju, dhama), učenje ili put Bude. A neki ga pak smatraju za bodisatvu, onoga koji je postigao prosvetljenje ali je odložio ulazak u nirvanu da bi pomagao drugima u njihovoj težnji za prosvetljenjem. Bilo kako bilo, ovaj događaj,  prosvetljenje, od centralne je važnosti za sve škole budizma.

Prosvetljenje — šta je to?

17. (a) Gde i kome je Buda održao svoju prvu propoved? (b) Objasnite ukratko Četiri plemenite istine.

¹⁷ Pošto je postigao prosvetljenje i nakon što je nadvladao izvesno početno oklevanje, Buda je počeo da druge poučava svojoj novootkrivenoj istini, svojoj darmi. Njegova prva i verovatno najvažnija propoved održana je u gradu Benaresu, u parku jelena, pred pet bhikhua — učenika to jest monaha. U toj propovedi on je naučavao da osoba, da bi bila spasena, mora izbegavati i put prepuštanja čulnim zadovoljstvima i put asketizma, a da mora prihvatiti Srednji put. Zatim, osoba mora razumeti Četiri plemenite istine (vidite okvir na narednoj strani) i držati se tih istina, koje se kratko mogu sažeti na sledeći način:

(1) svako postojanje je patnja.

(2) patnja nastaje iz želje ili žudnje.

(3) prestanak želje znači kraj patnje.

(4) prestanak želje se postiže sleđenjem Osmostrukog puta, kontrolisanjem ponašanja, razmišljanja i verovanja.

18. Šta je Buda rekao o izvoru svog prosvetljenja? (Uporedite s Jovom 28:20, 21, 28; Psalam 111:10.)

¹⁸ Ova propoved o Srednjem putu i Četiri plemenite istine sažima u sebi bit Prosvetljenja i smatra se suštinom celokupnog Budinog učenja. (Nasuprot tome, uporedite s Matejem 6:25-34; 1. Timoteju 6:17-19; Jakov 4:1-3; 1. Jovanova 2:15-17.) Gautama nije tvrdio da je božanski nadahnut za ovu propoved ali je sebi pripisao reči „koje mu je otkrio Tathagata“. Priča se da je Buda na svojoj samrtnoj postelji rekao svojim učenicima:  „Tražite spasenje samo u istini; nemojte tražiti pomoć nigde izvan sebe.“ Tako, po Budi, prosvetljenje ne dolazi od Boga već ličnim naprezanjem u razvijanju ispravnog razmišljanja i pomoću dobrih dela.

19. Zašto je Budina poruka u to vreme bila prihvaćena?

 ¹⁹ Nije teško videti zašto je ovo učenje bilo prihvaćeno u indijskom društvu tog vremena. Ono je osuđivalo pohlepne i iskvarene religiozne običaje koje su unapređivali hinduistički bramani, to jest sveštenička kasta, s jedne strane, i strogi asketizam đainista i drugih mističnih kultova s druge strane. Ono je takođe ukinulo žrtve i rituale, mirijade bogova i boginja, i tegobni kastinski sistem koji je dominirao i porobljavao svaki aspekt ljudskog života. Ukratko rečeno, ono je obećavalo oslobođenje svakome ko je bio spreman da sledi Budin put.

Budizam širi svoj uticaj

20. (a) Koja su „Tri dragulja“ budizma? (b) Koliko je bila obimna Budina propovednička služba?

²⁰ Kad je pet bhikhua prihvatilo Budino učenje, oni su postali prva sangha, to jest monaški red. Tako su bila kompletirana „Tri dragulja“ (triratna) budizma, naime, Buda, darma i sangha, što je navodno trebalo da pomogne ljudima da dođu na put prosvetljenja. Tako pripremljen, Gautama Buda je krenuo da propoveda celom dolinom Ganga. Ljudi iz svih društvenih slojeva i statusa dolazili su da ga slušaju, i postajali su njegovi učenici. U vreme svoje smrti u 80. godini, bio je dobro poznat i veoma poštovan. Njegove poslednje reči koje je navodno uputio svojim učenicima bile su: „Propadanje je ugrađeno u sve složene stvari. Marljivo radite na sopstvenom spasenju.“

21. (a) Ko je doprineo tome da se budizam proširi? (b) Koji je bio ishod njegovih napora?

²¹ U trećem veku pre n. e., oko 200 godina posle Budine smrti, pojavio se najveći pobornik budizma, car Ašoka, koji je najveći deo Indije doveo pod svoju  vlast. Ožalošćen zbog pokolja i nemira izazvanih njegovim osvajanjima, prihvatio je budizam i dao mu državnu podršku. Podizao je religiozne spomenike, sazivao sabore, i podsticao narod da živi po Budinim poukama. Ašoka je takođe slao budističke misionare u sve delove Indije i na Šri Lanku, u Siriju, Egipat i Grčku. Zahvaljujući prvenstveno Ašokinim naporima, budizam je od jedne indijske  sekte prerastao u svetsku religiju. Neki ga s pravom smatraju drugim osnivačem budizma.

22. Kako se budizam učvrstio u celoj Aziji?

²² Sa Šri Lanke, budizam se širio na istok u Mjanmar (Burmu), na Tajland i u druge delove Indokine. Na severu se budizam širio na Kašmir i centralnu Aziju. Iz tih područja, još u prvom veku n. e., budistički monasi su putovali preko negostoljubivih planina i pustinja i odneli svoju religiju u Kinu. Iz Kine nije trebalo puno da se budizam proširi na Koreju i Japan. Budizam je takođe stigao i na Tibet, severnog komšiju Indije. Pomešan s lokalnim verovanjima, pojavio se kao lamaizam, koji je dominirao i religioznim i političkim životom tog područja. Do šestog ili sedmog veka n. e., budizam se dobro utvrdio u svim zemljama jugoistočne Azije i Dalekog Istoka. Ali šta se događalo u Indiji?

23. Šta se desilo s budizmom u Indiji?

 ²³ Dok je budizam širio svoj uticaj u drugim zemljama, postepeno je slabio u Indiji. Duboko upleteni u filozofske i metafizičke ciljeve, monasi su počeli da gube kontakt sa svojim sledbenicima laicima. Pored toga, gubio se kraljevski patronat i prihvatane su hinduističke ideje i običaji, što je sve ubrzalo propast budizma u Indiji. Čak su i budistička sveta mesta, kao što je Lumbini, gde se Gautama rodio, i Bud Gaja, gde je doživeo „prosvetljenje“, postala ruševine. Do XIII veka, budizam je praktično nestao iz Indije, zemlje svog porekla.

24, 25. Koji su se daljnji događaji odigravali u budizmu tokom XX veka?

²⁴ Tokom XX veka, budizam je još jednom promenio lice. Politički nemiri u Kini, Mongoliji, na Tibetu i u zemljama jugoistočne Azije zadali su mu razoran udarac. Na hiljade manastira i hramova bilo je uništeno a stotine hiljada monaha i časnih sestara bilo je oterano, zatvoreno ili čak pobijeno. Međutim, u razmišljanju i navikama ljudi iz ovih zemalja još uvek se oseća snažan uticaj budizma.

²⁵ U Evropi i Severnoj Americi, ideja budizma o traženju „istine“ u samom sebi izgleda da nailazi na veliki odaziv, a upražnjavanje meditacije pruža beg od haosa zapadnjačkog života. Zanimljivo je da je Tenzin Gjaco, proterani tibetanski Dalaj Lama, u predgovoru za knjigu Living Buddhism napisao: „Možda i budizam danas igra određenu ulogu u tome da se zapadnjaci podsete na duhovnu dimenziju svog života.“

Različiti putevi budizma

26. Na koje je načine budizam podeljen?

²⁶ Iako se o budizmu obično govori kao o jednoj  religiji, on je u stvari podeljen na nekoliko škola mislilaca. Na osnovu raznih tumačenja prirode Bude i njegovih učenja, svaka škola ima svoje doktrine, običaje i spise. Svaka škola se nadalje podelila na brojne grupe i sekte, a na mnoge od njih su snažno uticale lokalne kulture i tradicije.

27, 28. Kako biste opisali terevada budizam? (Uporedite s Filipljanima 2:12; Jovan 17:15, 16.)

²⁷ Teravada (Put starešina), to jest hinajana (Mala kola), škola budizma koja cveta na Šri Lanki, u Mjanmaru (Burmi), na Tajlandu, u Kambodži i Laosu. Neki smatraju da je ovo konzervativna škola. Ona naglašava sticanje mudrosti i postizanje sopstvenog spasenja putem odricanja od sveta i putem monaškog života, uz posvećivanje meditaciji i učenje u manastiru.

²⁸ U nekima od ovih zemalja uobičajeno je videti grupe mladića obrijanih glava, u odeći boje šafrana i bez obuće, kako nose svoje činije za milostinju da bi dobili dnevnu hranu od vernika laika čija je uloga da ih izdržavaju. Običaj je da muškarci bar deo svog života provedu u manastiru. Krajnji cilj tog manastirskog života jeste da čovek postane arhat, to jest onaj koji je dostigao duhovno savršenstvo i oslobođenje od bola i patnje u ciklusu ponovnih rađanja. Buda je pokazao put; na svakome je da se drži tog puta.

29. Koje su karakteristike mahajana budizma? (Uporedite s 1. Timoteju 2:3, 4; Jovan 3:16.)

²⁹ Mahajana (Velika kola) škola budizma obično se može naći u Kini, Koreji, Japanu i Vijetnamu. Ona je tako nazvana zato što naglašava Budino učenje da su „istina i put spasenja za svakoga, bilo da on živi u pećini, manastiru, ili u kući... To nije samo za one koji se odreknu sveta“. Osnovni mahajana koncept jeste da su ljubav i samilost Bude tako veliki da on ne  bi nikome uskratio spasenje. Ona naučava da zato što je priroda Bude u svakome od nas, svako može da postane Buda, prosvetljeni, ili bodisatva. Prosvetljenje se ne postiže strogom samodisciplinom, već verom u Budu i samilošću prema svim živim bićima. To se očigledno više sviđa masama koje razmišljaju na praktičan način. Međutim, zbog ovog liberalnijeg stava, nastale su brojne grupe i kultovi.

30. Za kojim ciljem teže poklonici budizma „Čista zemlja“? (Uporedite s Matejem 6:7, 8; 1. Kraljevima 18:26, 29.)

 ³⁰ Među mnogim mahajana sektama koje su nastale u Kini i Japanu nalaze se škole budizma čista zemlja i zen. Ova prva škola koncentriše svoje verovanje oko vere u spasonosnu moć Amide Bude, koji je obećao svojim sledbenicima ponovno rođenje u Čistoj zemlji, to jest Zapadnom raju, zemlji radosti i veselja nastanjenoj bogovima i ljudima. Odatle se lako stiže do nirvane. Ponavljajući molitvu „Verujem u Amida Budu“, ponekad na hiljade puta dnevno, poklonik se čisti da bi postigao prosvetljenje ili da bi bio ponovo rođen u Zapadnom raju.

31. Koja su obeležja zen budizma? (Uporedite s Filipljanima 4:8.)

³¹ Zen budizam (u Kini Čan škola) svoje ime je izveo iz prakse meditacije. Reči čan (na kineskom) i zen (na japanskom) jesu varijacije reči iz sanskrita dhjana, što znači „meditacija“. Ova disciplina naučava da su istraživanje, dobra dela i rituali od male vrednosti. Osoba može postići prosvetljenje jednostavno time da razmišlja o nedokučivim zagonetkama kao što su: ’Kakav zvuk proizvode ruke koje plješću?‘ i: ’Šta nalazimo tamo gde nema ničega?‘ Mistična priroda zen budizma nalazi izraz u prefinjenim veštinama aranžiranja cveća, kaligrafije, crtanja mastilom, pesništva, baštovanstva i tako dalje, a sve to je povoljno prihvaćeno na Zapadu. Danas se centri za zen meditaciju mogu naći u mnogim zemljama Zapada.

32. Kako se sprovodi tibetanski budizam?

³² Na kraju, tu je tibetanski budizam, to jest lamaizam. Ovaj oblik budizma se ponekad naziva mantrajana (Mantra kola) zbog istaknutog korišćenja  mantri, niza slogova sa značenjem ili bez značenja, u dugim recitalima. Umesto da naglašava mudrost ili samilost, ovaj oblik budizma naglašava korišćenje rituala, molitvi, magije i spiritizma u obožavanju. Molitve se ponavljaju hiljade puta na dan uz korišćenje brojanica i molitvenog točkića. Komplikovani rituali se mogu naučiti samo pomoću usmenog poučavanja od strane lama, to jest manastirskih vođa, među kojima su najpoznatiji Dalaj Lama i Pančen Lama. Posle smrti lame, traži se dete u koje se lama navodno reinkarnirao, da bi postao naredni duhovni vođa. Međutim, ovaj izraz se u globalu odnosi i na sve monahe koji su, po jednoj proceni, u jednom trenutku sačinjavali otprilike petinu celokupnog stanovništva Tibeta. Lame su služile i kao učitelji, lekari, zemljoposednici i političke ličnosti.

33. Kako su podele u budizmu slične podelama u hrišćanskom svetu? (Uporedite s 1. Korinćanima 1:10.)

 ³³ Ove glavne klasifikacije budizma nadalje su podeljene na mnoge grupe, to jest sekte. Neke su predane nekom konkretnom vođi, kao što je Niširen iz Japana, koja naučava da jedino mahajana Lotus sutra sadrži definitivna učenja Bude, i Nun čin-hai iz Tajvana, koja ima veliki broj sledbenika. U tom pogledu, budizam se ne razlikuje puno od hrišćanskog sveta, koji ima mnogo denominacija i sekti. U stvari, nije ništa neobično videti ljude koji tvrde da su budisti kako učestvuju u običajima taoizma, šintoizma, obožavanju predaka, pa čak i u običajima hrišćanskog sveta. * Sve te budističke sekte tvrde da svoja verovanja i svoje običaje temelje na učenjima Bude.

Tri kotarice i drugi budistički spisi

34. Šta moramo zadržati na umu kad osmatramo učenja budizma?

³⁴ Učenja koja se pripisuju Budi prenosila su se usmenim putem i počela da se zapisuju tek vekovima nakon što je on nestao sa scene. Ti zapisi u najboljem slučaju predstavljaju ono što su njegovi sledbenici u narednim naraštajima mislili da je on rekao i uradio. To se nadalje komplikuje činjenicom da se budizam do tada već bio rascepkao na mnoge škole. Tako razni spisi pružaju prilično različite verzije budizma.

35. Koji su najraniji budistički sveti spisi?

³⁵ Najraniji budistički spisi bili su napisani na paliju, za koji se kaže da je imao veze s Budinim maternjim jezikom, negde u prvom veku pre n. e. Te spise  teravada škola prihvata kao autentične spise. Oni se sastoje od 31 knjige organizovane u tri zbirke nazvane tipitaka (na sanskritu tripitaka), što znači „tri kotarice“, to jest „tri zbirke“. Vinajapitaka (kotarica discipline) bavi se uglavnom pravilima i odredbama za monahe i časne sestre. Sutapitaka (kotarica razgovora) sadrži propovedi, parabole i poslovice koje su saopštili Buda i njegovi glavni učenici. I na kraju, abhidamapitaka (kotarica rasprava o nauci) sadrži komentare o budističkim doktrinama.

36. Šta karakteriše budističke spise mahajana?

³⁶ S druge strane, spisi mahajana škole uglavnom su na sanskritu, kineskom i tibetanskom, i veoma su obimni. Samo kineski spisi sastoje se od preko 5 000 knjiga. Oni sadrže mnoge ideje kojih nije bilo u ranijim spisima, kao što su izveštaji o Budama kojih ima kao peska u Gangu, i za koje se govori da su živeli bezbroj miliona godina, a svaki je bio gospodar sopstvenog Buda sveta. Jedan pisac ne preteruje kad kaže da te spise „karakterišu raznolikost, ekstravagantna mašta, živopisne ličnosti i preterana ponavljanja“.

37. Do kojih su problema doveli mahajana spisi? (Uporedite s Filipljanima 2:2, 3.)

³⁷ Ne treba ni reći da je malo ljudi u stanju da shvati te visoko apstraktne rasprave. Zbog toga su ovi kasniji događaji odveli budizam daleko od onoga što je Buda prvobitno imao na umu. Prema Vinajapitaki, Buda je želeo da njegova učenja razume ne samo obrazovana klasa već i sve vrste ljudi. U tu svrhu, insistirao je da se njegove ideje naučavaju na jeziku običnih ljudi, a ne na svetom mrtvom  jeziku hinduizma. Tako na prigovor teravada budista da su te knjige bile nekanonske, mahajana sledbenici odgovaraju da je Gautama Buda najpre poučavao proste i neupućene, ali je učenima i mudrima otkrio učenja koja su kasnije bila zapisana u mahajana knjigama.

Ciklus karme i samsare

38. (a) Kakvo se poređenje može napraviti između budističkih i hinduističkih učenja? (b) Kakav je budistički koncept o duši u teoriji, a kakav i u praksi?

³⁸ Iako je budizam do izvesne mere oslobodio ljude od okova hinduizma, njegove osnovne ideje su ipak nasleđe hinduističkih učenja o karmi i samsari. Budizam, onakav kakvog ga je izvorno naučavao Buda, razlikuje se od hinduizma po tome što poriče postojanje besmrtne duše, a govori o osobi kao o „kombinaciji  fizičkih i mentalnih sila ili energija“. * Međutim, njegova učenja se još uvek okreću oko ideje da celo čovečanstvo luta od života do života kroz bezbroj ponovnih rađanja (samsara) i da snosi posledice prošlih i sadašnjih postupaka (karma). Iako njegova poruka o prosvetljenju i oslobođenju od tog ciklusa može izgledati privlačno, neki pitaju: koliko je taj temelj pouzdan? Koji dokazi postoje da su sve patnje posledica čovekovih postupaka iz prethodnog života? I kojih dokaza u stvari ima da je uopšte postojao neki prethodni život?

39. Kako jedan od budističkih spisa opisuje zakon karme?

³⁹ Jedno objašnjenje o zakonu karme kaže:

„Kama [na pali jeziku isto što i karma] jeste sama po sebi zakon. Ali iz toga ne proizlazi da mora postojati zakonodavac. Običnim zakonima prirode, kao što je gravitacija, nije potreban zakonodavac. Zakon kame takođe ne zahteva zakonodavca. On deluje na svom vlastitom polju bez mešanja nekog spoljašnjeg, nezavisnog vladajućeg posredništva“ (A Manual of Buddhism).

40. (a) Na šta ukazuje postojanje prirodnih zakona? (b) Šta Biblija kaže o uzroku i posledici?

⁴⁰ Da li je ovo logično rezonovanje? Da li zakonima prirode stvarno nije potreban zakonodavac? Raketni stručnjak dr Verner fon Braun jednom je rekao: „Prirodni zakoni svemira su toliko precizni da nam nije teško da napravimo svemirski brod za let na Mesec i da vremenski utvrdimo let s preciznošću od delića sekunde. Te zakone mora da je neko postavio.“  Biblija takođe govori o zakonu uzroka i posledice. Ona nam kaže: „Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7). Umesto da kaže da ovom zakonu nije potreban zakonodavac, ona ukazuje da se „Bog ne može ismejavati“, pokazujući time da je ovaj zakon pokrenuo njegov Tvorac, Jehova.

41. (a) Koje se poređenje može napraviti između zakona karme i sudskih zakona? (b) Uporedite karmu s biblijskim obećanjem.

⁴¹ Pored toga, Biblija nam kaže da je „plata koju daje greh smrt“, i da je onaj „ko je umro, oslobođen od svog greha“. Čak i pravni sudovi priznaju da niko ne treba dva puta da trpi kaznu zbog jednog zločina. Zašto bi onda osoba koja je već platila za svoje grehe svojom smrću bila ponovo rođena da bi nanovo snosila posledice svojih prošlih dela? Nadalje, ako osoba ne zna zbog kojih prošlih dela biva kažnjena, kako se ona može pokajati i poboljšati? Da li bi to bilo pravedno? Da li je to u skladu s milosrđem, za koje se kaže da je Budina najistaknutija osobina? Nasuprot tome, Biblija, nakon što kaže da je „plata koju daje greh smrt“, dodaje: „A dar koji daje Bog je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda.“ Da, ona obećava da će Bog ukloniti svaku iskvarenost, greh i smrt i da će svim ljudima doneti slobodu i savršenstvo (Rimljanima 6:7, 23; 8:21; Isaija 25:8).

42. Kako jedan budistički izučavalac objašnjava ponovno rađanje?

⁴² Što se tiče ponovnog rađanja, evo jednog objašnjenja budističkog izučavaoca dr Valpole Rahule:

„Biće nije ništa drugo do kombinacija fizičkih i mentalnih sila ili energija. Ono što mi nazivamo smrću jeste totalno nefunkcionisanje fizičkog tela. Da li s nefunkcionisanjem tela potpuno  staju sve te sile i energije? Budizam kaže ’ne‘. Snaga volje, želja, žudnja za postojanjem, za produžetkom života, za ponovnim rađanjima, predstavljaju ogromnu silu koja pokreće cele živote, cele egzistencije, koja pokreće čak i celi svet. To je najveća sila, najveća energija na svetu. Prema budizmu, ta sila ne staje zajedno s nefunkcionisanjem tela, koje je smrt; ona se i dalje manifestuje u jednom drugom obliku, stvarajući reegzistenciju koja se naziva ponovno rađanje.“

43. (a) Kako se biološki određuje nečiji genetski sastav? (b) Koji se „dokaz“ ponekad pruža da bi se poduprla ideja o ponovnom rađanju? (c) Da li je taj „dokaz“ o ponovnom rađanju u skladu sa uobičajenim iskustvom?

⁴³ U trenutku začeća, osoba nasleđuje 50 posto svojih gena i od jednog i od drugog roditelja. Prema tome, nema načina da ona bude 100 posto ista kao neko iz nekog prethodnog života. Zaista, proces ponovnog rađanja ne može da se podupre nijednim poznatim naučnim principom. Oni koji veruju u doktrinu o ponovnom rađanju često navode kao dokaz iskustvo ljudi koji tvrde da se sećaju lica, događaja i mesta za koja ranije nisu znali. Da li je to logično? Reći da je neka osoba koja može ispričati stvari iz davnih vremena sigurno i živela u to doba, znači takođe reći da je osoba koja može proreći budućnost — a ima mnogo onih koji tvrde da to mogu — sigurno i živela u budućnosti. To očigledno nije istina.

44. Uporedite biblijsko učenje s obzirom na „duh“ s budističkom doktrinom o ponovnom rađanju.

⁴⁴ Više od 400 godina pre Bude, Biblija je govorila o životnoj snazi. Opisujući šta se događa kad neko umre, ona kaže: „Prah [se] vrati u zemlju, kako je pre bio, i duh se vrati Bogu, koji ga je dao“ (Propovednik 12:9). Reč „duh“ prevod je hebrejske reči ruah,  koja označava životnu snagu koja oživljava sva živa bića, ljude i životinje (Propovednik 3:18-22). Međutim, bitna razlika je u tome da je ruah jedna bezlična snaga; on nema sopstvenu volju i ne zadržava ličnost niti bilo koju karakteristiku preminule osobe. Prilikom smrti on ne prelazi iz jedne osobe u drugu već se „vrati Bogu, koji ga je dao“. Drugim rečima, izgledi te osobe na život u budućnosti — nada u uskrsenje — potpuno su u Božjim rukama (Jovan 5:28, 29; Dela apostolska 17:31).

Nirvana — postizanje nedostižnog?

45. Koji je budistički koncept o nirvani?

⁴⁵ Tako dolazimo do Budinog učenja o prosvetljenju i spasenju. Po budističkoj terminologiji, osnovna ideja spasenja je oslobođenje od zakona karme i samsare, kao i postizanje nirvane. A šta je nirvana? Budistički spisi kažu da je nju nemoguće opisati ili objasniti već da se može samo doživeti. To nije nebo kuda osoba ide posle smrti već je mogu postići svi, još u ovom životu. Kaže se da sama ta reč znači „iščeznuće, ugasnuće“. Tako neki definišu nirvanu kao prestanak svake strasti i želje; postojanje bez svih čulnih osećanja, kao što su bol, strah, želja, ljubav ili mržnja; stanje večnog mira, spokoja i nepromenljivosti. U suštini, kaže se da je to prestanak individualnog postojanja.

46, 47. (a) Koji je, po budističkom učenju, izvor spasenja? (b) Zašto je budističko gledište o izvoru spasenja suprotno uobičajenom iskustvu?

⁴⁶ Buda je naučavao da prosvetljenje i spasenje — usavršavanje nirvane — ne dolaze ni od kakvog Boga niti od neke spoljašnje sile, već iz same osobe njenim vlastitim naprezanjem u pogledu dobrih dela  i ispravnih misli. Time se postavlja pitanje: može li nešto savršeno doći iz nečeg nesavršenog? Zar nas iskustvo ne uči da, kako reče hebrejski prorok Jeremija, „put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“? (Jeremija 10:23). Ako niko ne može imati potpunu kontrolu nad svojim postupcima čak ni u svakodnevnim jednostavnim stvarima, zar je logično misliti da svako može postići večno spasenje potpuno sam? (Psalam 146:3, 4).

⁴⁷ Baš kao što se čovek koji je upao u živi pesak verovatno ne može sam izvući tako su i svi ljudi uhvaćenu u zamku greha i smrti, i niko ne može sam da se izvuče iz tih okova (Rimljanima 5:12). Pa ipak, Buda je naučavao da spasenje zavisi isključivo od vlastitih napora. Njegov oproštajni savet upućen njegovim učenicima glasio je: „Oslanjajte se na sebe i ni na kakvu spoljašnju pomoć; čvrsto se držite istine kao svetiljke; tražite spasenje samo u istini; nemojte tražiti pomoć nigde izvan sebe.“

Prosvetljenje ili razočaranje?

48. (a) Kako jedna knjiga opisuje delovanje komplikovanih budističkih ideja kao što je nirvana? (b) Koji je ishod nedavnog interesovanja za učenja budizma u nekim krajevima?

⁴⁸ Kako deluje ovakva doktrina? Da li onima koji veruju u nju uliva pravu veru i odanost? Knjiga Living Buddhism izveštava da u nekim budističkim zemljama, čak ni „monasi ne razmišljaju puno o uzvišenostima svoje religije. Široke mase misle da je postizanje nirvane beznadežno nerealna ambicija, a meditacija se retko praktikuje. Osim nepovezanog proučavanja tipitake, oni se posvećuju tome da dobrotvorno i skladno utiču na društvo“. Slično  tome, World Encyclopedia (na japanskom), kad komentariše o nedavnoj obnovi interesovanja za budistička učenja, primećuje: „Što se proučavanje budizma više specijalizuje, to se više udaljuje od prvobitne namere — da usmerava ljude. Gledano iz tog ugla, nedavni trend rigoroznog proučavanja budizma ne mora da znači obnovu jedne žive vere. Umesto toga, mora se primetiti da kad neka religija postane predmet komplikovanog metafizičkog učenja, njen pravi život gubi svoju snagu.“

49. Šta je budizam postao za mnoge?

⁴⁹ Osnovni koncept budizma jeste da spoznanje i razumevanje vode do prosvetljenja i spasenja. Ali komplikovane doktrine raznih škola budizma proizvele su samo već spomenutu ’beznadežno nerealnu‘ situaciju, koju ne može da shvati većina vernika. Za njih je budizam sveden na to da čine dobro i da se drže nekoliko rituala i jednostavnih pravila. On se ne hvata u koštac sa zbunjujućim životnim pitanjima, kao što su: otkud smo došli? zašto smo ovde? i šta čeka čoveka i planetu Zemlju?

50. Koje pitanje dolazi na um s obzirom na iskustva nekih iskrenih budista? (Uporedite s Kološanima 2:8.)

 ⁵⁰ Neki iskreni budisti su svesni konfuzije i razočaranja koji nastaju iz komplikovanih doktrina i tegobnih rituala budizma koji se danas praktikuje. Humanitarni napori budističkih grupa i udruženja u nekim zemljama možda mnogima donose olakšanje od bola i patnje. Ali da li je budizam ispunio svoje obećanje kao izvor pravog prosvetljenja i oslobođenja za sve?

Prosvetljenje bez Boga?

51. (a) Šta jedna anegdota kaže o Budinim učenjima? (b) Koji je važan propust očigledan u Budinim učenjima? (Uporedite s 2. Letopisa 16:9; Psalmom 46:2; 145:18.)

⁵¹ Izveštaji o Budinom životu kažu da su jednom prilikom on i njegovi učenici bili u nekoj šumi. On je uzeo pregršt lišća i rekao učenicima: „Ono čemu sam vas poučio je kao lišće u mojoj ruci, ono čemu vas nisam poučio je kao lišće u ovoj šumi.“ Time se naravno podrazumeva da je Buda naučavao samo delić onoga što je znao. Međutim, postoji jedan važan propust — Gautama Buda nije imao gotovo ništa da kaže o Bogu; niti je ikada tvrdio da je on Bog. U stvari, kaže se da je on rekao svojim učenicima: „Ako ima Boga, nepojmljivo je da mu je stalo do mojih svakodnevnih stvari“, i, „nema bogova koji mogu pomoći čoveku niti će to učiniti.“

52. (a) Kakvo je budističko glediše o Bogu? (b) Šta budizam zanemaruje?

⁵² U tom smislu, uloga budizma u potrazi čovečanstva za pravim Bogom je minimalna. The Encyclopedia of World Faiths primećuje da „izgleda da rani budizam uopšte nije uzimao u obzir pitanje Boga, i sigurno nije naučavao niti je zahtevao verovanje u Boga“. U  svom naglašavanju toga da svako sam traži spasenje, okrećući se ka svom umu ili svojoj svesti radi prosvetljenja, budizam je u stvari agnostičan, ako ne i ateističan. (Vidite okvir na 145. strani.) Pokušavajući da se otrgne hinduističkih okova praznoverja i njegovog zbunjujućeg mnoštva mitskih bogova, budizam je otišao u drugu krajnost. On je zanemario osnovni koncept o Vrhovnom Biću, čijom voljom sve postoji i deluje (Dela apostolska 17:24, 25).

53. Šta se može reći o traženju prosvetljenja bez Boga? (Uporedite s Poslovicama 9:10; Jeremijom 8:9.)

⁵³ Zbog tog egocentričnog i nezavisnog načina razmišljanja, rezultat je pravi lavirint legendi, tradicija, složenih doktrina i tumačenja što je tokom vekova stvorilo mnoge škole i sekte. Ono što je trebalo da donese jednostavno rešenje za komplikovane probleme života dovelo je do jednog religioznog i filozofskog sistema koji većina ljudi ne može da shvati. Umesto toga, prosečni sledbenik budizma jednostavno je preokupiran obožavanjem idola i relikvija, bogova i demona, duhova i predaka, i izvršavanjem mnogih drugih rituala i običaja koji imaju malo toga zajedničkog s onim što je Gautama Buda naučavao. Jasno je da traženje prosvetljenja bez Boga ne funkcioniše.

54. Učenja kojih drugih orijentalnih religioznih mislilaca će biti osmotrena u sledećem poglavlju?

⁵⁴ Negde u isto vreme kad je Gautama Buda tražio put ka prosvetljenju, u jednom drugom delu azijskog kontinenta živela su dva filozofa čije će ideje uticati na milione ljudi. To su bili Lao Ce i Konfucije, dva mudraca koje su generacije Kineza i drugih duboko poštovale. Šta su oni naučavali, i kako su uticali na čovečanstvo u potrazi za Bogom? To će biti osmotreno u narednom poglavlju.

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 139. strani]

Budine četiri plemenite istine

Buda je svoje osnovno učenje izložio u onome što je nazvao Četiri plemenite istine. Ovde ih citiramo iz dela Dhamacakapavatana suta (Temelj kraljevstva pravednosti), u prevodu T. V. Risa Davidsa:

▪ „A ovo je, bhikhui, plemenita istina o patnji. Rođenje dolazi uz bol, propadanje je bolno, bolest je bolna, smrt je bolna. Sjedinjenje s neprijatnim je bolno, bolno je razdvajanje od prijatnog; i svaka žudnja koja se ne zadovolji, i to je bolno...

▪ „A ovo je, o bhikhui, plemenita istina o poreklu patnje. Svakako, to je ta žeđ, obnavljanje postojanja, popraćeno čulnim uživanjem, traženje zadovoljstva malo tu malo tamo — to jest, žudnja za zadovoljenjem strasti, ili žudnja za životom, ili žudnja za uspehom...

▪ „A ovo je, o bhikhui, plemenita istina o uništenju patnje. Svakako, to je to uništenje, u kome ne ostaje nikakva strast, same te žeđi; napuštanje, lišavanje, oslobođenje, nikakvo gajenje te žeđi...

▪ „A ovo je, o bhikhui, plemenita istina o putu koji vodi do uništenja tuge. Svakako, to je taj plemeniti osmostruki put; to jest: ispravna gledišta; ispravne namere; ispravan govor; ispravno ponašanje; ispravno zbrinjavanje; ispravan trud; ispravno razmišljanje; ispravno udubljivanje.“

[Okvir na 145. strani]

Budizam i Bog

„Budizam naučava put ka savršenoj dobroti i mudrosti bez Boga kao osobe; najviše spoznanje bez ’otkrivenja‘... mogućnost otkupa bez zastupničkog otkupitelja, spasenje u kome je svako svoj spasitelj“ (The Message of Buddhism, od Bhikhua Subhadre, citirano u delu What Is Buddhism?).

Jesu li onda budisti ateisti? Knjiga What Is Buddhism? koju je izdala Budistička loža iz Londona, odgovara: „Ako pod ateistom podrazumevate onoga ko odbacuje koncept o Bogu kao osobi, onda jesmo.“ Ta knjiga zatim kaže: „Jedan napredan um može lako svariti ideju o Univerzumu koji kontroliše postojani Zakon, isto kao i koncept o nekoj dalekoj Ličnosti koju možda nikad neće videti, za koju ne zna gde živi, i koja je nekada iz ničega stvorila Svemir koji je prožet neprijateljstvom, nepravdom, nejednakošću prilika, i beskrajnom patnjom i sukobima.“

Tako budizam, teoretski gledano, ne zastupa verovanje u Boga niti u Stvoritelja. Međutim, budistički hramovi i svetilišta danas se mogu naći u skoro svim zemljama u kojima se budizam praktikuje, a slike i relikvije Buda i bodisatvi postale su predmeti molitve, prinosa i odanosti pobožnih budista. Buda, koji nikada nije tvrdio da je Bog, postao je bog u svakom smislu te reči.

[Mapa na 142. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Do sedmog veka n. e., budizam se iz Indije proširio po celoj istočnoj Aziji

INDIJA

Benares

Bud Gaja

III VEK PRE N. E. ŠRI LANKA

I VEK PRE N. E. KAŠMIR

CENTRALNA AZIJA

I VEK N. E. KINA

MJANMAR

TAJLAND

KAMBODŽA

JAVA

IV VEK N. E. KOREJA

VI VEK N. E. JAPAN

VII VEK N. E. TIBET

[Slike na 131. strani]

Budistički hramovi širom sveta razlikuju se po stilu

Čengteh, severna Kina

Kofu, Japan

Njujork, SAD

Čiang Mai, Tajland

[Slika na 133. strani]

Kameni reljef, san Maje, iz Gandare, u Pakistanu, prikazuje budućeg Budu kao belog slona s oreolom kako ulazi u desni bok kraljice Maje da je oplodi

[Slike na 134. strani]

Budistički monasi i obožavaoci u hramu u Njujorku

[Slike na 141. strani]

Kipovi Bude sa stilizovanim gestovima

ulazak u nirvanu

poučavanje

meditiranje

odupiranje iskušenju

[Slika na 147. strani]

Svečana povorka u čast Budinog rođendana, u Tokiju u Japanu. Beli slon u pozadini simboliše Budu

[Slike na 150. strani]

Stranice Lotus sutre (X vek), na kineskom, opisuju moć bodisatve Kuan-jina da spase od vatre i vode. Bodisatva Ksitigarbha (desno) bio je popularan u Koreji u XIV veku

 [Slika na 155. strani]

Budistički svitak iz Kjota, u Japanu, prikazuje muke u „paklu“

 [Slike na 157. strani]

Budisti danas obožavaju pred (odozgo sleva u pravcu kazaljke na satu) lingamom u Bangkoku, u Tajlandu; relikvijom Budinog zuba u Kandiju, na Šri Lanki; kipovima Bude u Singapuru i u Njujorku

[Slike na 158. strani]

Budistkinja se moli pred porodičnim oltarom; deca učestvuju u hramskoj službi