Islam — put ka Bogu preko podložnosti
12. poglavlje
Islam — put ka Bogu preko podložnosti
[Prikaz — arapska slova]
1, 2. (a) Koje su uvodne reči Kurana? (b) Zašto su te reči značajne za muslimane? (v) Na kom je jeziku Kuran izvorno bio zapisan, i šta znači „Kuran“?
„U IME Allaha, Milostivog, Samilosnog!“ Ova rečenica predstavlja prevod gornjeg arapskog teksta iz Kurana. Tamo dalje stoji: „Tebe, Allaha, Gospodara svjetova, hvalimo, Milostivog, Samilosnog, Vladara Dana sudnjeg, Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć tražimo! Uputi nas na pravi put, na put onih kojima si milost Svoju darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali!“ (Kuran, sura 1:1-7). *
2 Ove reči sačinjavaju Fatihu („Uvod“), prvo poglavlje, to jest suru, muslimanske svete knjige, Kurana, ili Korana, Časnog. Pošto muslimani sačinjavaju više od šestine svetskog stanovništva, a pobožni muslimani ponavljaju ove stihove više puta u svakoj od svojih pet svakodnevnih molitvi, te reči su sigurno među onima koje se na svetu najviše recituju.
3. Koliko je islam danas raširen?
3 Prema jednom izvoru, u svetu ima preko 900 miliona muslimana, zbog čega je islam druga religija po brojnosti, odmah iza Rimokatoličke crkve. On je velika svetska religija koja izgleda najbrže raste, s muslimanskim pokretom koji se širi u Africi i u zapadnom svetu.
4. (a) Šta znači „islam“? (b) Šta znači „musliman“?
4 Naziv islam je za muslimana značajan, pošto znači „podložnost“, „predavanje“, ili „odanost“ Allahu, i prema jednom istoričaru, „on izražava najintimniji stav onih koji su poslušali Muhamedovo propovedanje“. „Musliman“ znači ’onaj koji čini ili upražnjava islam‘.
5. (a) Kakvo je muslimansko verovanje u pogledu islama? (b) Koje paralele postoje između Biblije i Kurana?
5 Muslimani veruju da je njihova vera vrhunac otkrivenja datih vernim Jevrejima i hrišćanima starog doba. Međutim, njihova učenja se u nekim pitanjima razilaze s Biblijom, iako u Kuranu citiraju i iz Hebrejskih i iz Grčkih spisa. * ( Vidite okvir na 285. strani.) Da bismo bolje razumeli muslimansku veru, treba da znamo kako, gde i kada je nastala ova religija.
Muhamedovo pozvanje
6. (a) Koja je bila centralna tačka arapskog obožavanja u Muhamedovo vreme? (b) Koja je tradicija postojala u pogledu Kabe?
6 Muhamed * se rodio u Meki (na arapskom, Makka), u Saudijskoj Arabiji, oko 570. n. e. Njegov otac, Abdulah, umro je pre nego što se on rodio. Muhamedova majka Amina, umrla je kad je on imao oko šest godina. U to vreme Arapi su upražnjavali jedan oblik obožavanja Allaha s centrom u dolini Meke, na svetom mestu Kabi (Ćabi), u jednoj jednostavnoj građevini u obliku kocke gde se obožavao jedan crni meteorit. Prema islamskoj tradiciji, „Kabu je prvobitno izgradio Adam po nebeskom uzoru, a posle Potopa prezidali su je Avraham i Ismael“ (History of the Arabs, od Fipipa K. Hitija). Ona je postala svetilište za 360 idola, po jedan za svaki dan lunarne godine.
7. Koji su religiozni običaji uznemiravali Muhameda?
7 Kako je Muhamed rastao, dovodio je u pitanje religiozne običaje svog vremena. Džon Nos, u svojoj knjizi Man’s Religions, kaže: „[Muhameda] je uznemiravao neprestani sukob u otvoreno izraženim interesima u pogledu religije i časti među kureiškim poglavicama [Muhamed je pripadao tom plemenu]. Još je jače bilo njegovo nezadovoljstvo zbog primitivnih stvari koje su se stalno vukle u arapskoj religiji, zbog idolopokloničkog politeizma i animizma, nemorala na religioznim skupovima i vašarima, zbog pomodnog opijanja, kockanja i igranja, i zbog toga što je bio običaj da se neželjena ženska deca sahranjuju živa, ne samo u Meki već po celoj Arabiji“ (sura 6:137).
8. Pod kakvim je okolnostima Muhamed bio pozvan da bude prorok?
8 Muhamed je bio pozvan da bude prorok kad je imao oko 40 godina. Imao je običaj da sam ide u obližnju planinsku pećinu, nazvanu Gar Hira, da bi tamo meditirao, i tvrdio je da je u jednoj takvoj prilici dobio poziv da bude prorok. Muslimanska tradicija priča da mu je, dok je bio tamo, jedan anđeo, kasnije identifikovan kao Gavrilo, zapovedio da recituje u ime Allaha. Muhamed nije odreagovao, tako da ga je anđeo ’snažno zgrabio i tako jako pritisnuo da ovaj to više nije mogao da podnese‘. Onda je anđeo ponovio zapovest. Muhamed opet nije reagovao, tako da je anđeo opet ’počeo da ga davi‘. To se desilo tri puta pre nego što je Muhamed počeo da recituje ono što se smatra prvim u nizu otkrivenja koja sačinjavaju Kuran. Jedna druga tradicija priča da je božansko nadahnuće bilo otkriveno Muhamedu u obliku zvonjave zvona (The Book of Revelation od Sahiha Al-Bukarija).
Otkrivenje Kurana
9. Za koje Muhamedovo otkrivenje se kaže da je bilo prvo? (Uporedite s Otkrivenjem 22:18, 19.)
9 Za koje se otkrivenje kaže da je bilo prvo koje je Muhamed dobio? Islamski autoriteti se u globalu slažu da se radi o prvih pet stihova 96. sure, pod naslovom Al-Alak, („Ugrušak“), i koji glase:
„U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Čitaj, u ime Gospodara tvoga koji stvara,
stvara čovjeka od ugruška!
Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj, koji poučava peru,
koji čovjeka poučava onome što ne zna“
(Besim Korkut).
10-12. Kako je Kuran bio sačuvan?
10 Prema arapskom delu The Book of Revelation, Muhamed je odgovorio: „Ne znam da čitam.“ Zato je morao da pamti otkrivenja kako bi mogao da ih ponovi i recituje. Arapi su bili vešti u korišćenju pamćenja, a ni Muhamed nije bio izuzetak. Koliko mu je trebalo da primi kompletnu poruku Kurana? Uopšte se veruje da je otkrivenja dobijao u razdoblju od oko 20 do 23 godine, od približno 610. n. e. pa do svoje smrti 632. n. e.
11 Muslimanski izvori objašnjavaju da je Muhamed svako otkrivenje, nakon što bi ga primio, odmah recitovao onima koji bi se zadesili u blizini. Oni su opet pamtili ta otkrivenja i recitovanjem ih čuvali od zaborava. Pošto Arapi nisu znali za proizvodnju papira, Muhamed je dao da pisari zapišu otkrivenja na primitivnim materijalima koji su tada bili na raspolaganju, kao što su plećna kost kamile, palmino lišće, drvo i pergament. Međutim, Kuran je tek posle prorokove smrti pod vođstvom Muhamedovih naslednika i drugova dobio svoj današnji oblik. To je bilo za vreme vladanja prve trojice kalifa, to jest muslimanskih vođa.
12 Prevodilac Muhamed Piktal piše: „Sve sure Kurana bile su zapisane pre prorokove smrti, a mnogi muslimani su celi Kuran naučili napamet. Ali pisane sure su bile rasturene među narodom; i kad je u jednoj bici... poginulo dosta onih koji su napamet znali celi Kuran, napravljena je i pisana zbirka celog Kurana.“
13. (a) Koja su tri izvora islamskog učenja i vođstva? (b) Kako neki islamski izučavaoci gledaju na prevođenje Kurana?
13 Islamski život regulišu tri autoriteta — Kuran, Hadis i Šerijat. (Vidite okvir na 291. strani.) Muslimani veruju da je Kuran na arapskom najčistiji oblik otkrivenja, pošto je, kako kažu, to bio jezik koji je Bog koristio kad je govorio preko Gavrila. Sura 43:3 kaže: „Mi je objavljujemo kao Kuran na arapskom jeziku, da biste razumjeli.“ Zato se svaki prevod smatra samo razvodnjavanjem koje podrazumeva i gubitak čistoće. U stvari, neki islamski izučavaoci odbijaju da prevode Kuran. Oni smatraju da „prevesti uvek znači izdati“, i da su zato „muslimani uvek osuđivali i ponekad zabranjivali svaki pokušaj da se on prevede na neki drugi jezik“, kaže dr Dž. A. Vilijams, predavač islamske istorije.
Širenje islama
14. Koji je događaj obeležio značajnu tačku u ranoj islamskoj istoriji?
14 Muhamed je utemeljio svoju novu veru uprkos velikim problemima. Narod Meke ga je odbacio, a odbacilo ga je čak i njegovo pleme. Nakon 13 godina progonstva i mržnje, svoj centar aktivnosti je premestio na sever u Jatrib, koji je tada postao poznat kao al-Madina (Medina), prorokov grad. Ovo preseljenje, to jest hidžra, godine 622. n. e., predstavljalo je značajnu tačku u islamskoj istoriji, i taj datum je kasnije bio prihvaćen kao polazna tačka islamskog kalendara. *
15. Kako je Meka postala glavni islamski centar hodočašća?
15 Na kraju, Muhamed je stekao dominaciju kad mu se Meka predala u januaru 630. n. e. (8. A.H.) i on je postao njen vladar. Imajući u rukama uzde svetovne i religiozne vlasti, sada je mogao da očisti Kabu od idolopokloničkih likova i da od nje načini centralnu tačku za hodočašća u Meku koja su se nastavila sve do dan-danas. (Vidite 289. i 303. stranu.)
16. Dokle se islam proširio?
16 Za samo nekoliko decenija posle Muhamedove smrti godine 632. n. e., islam se proširio sve do Avganistana i čak do Tunisa u severnoj Africi. Početkom osmog veka, vera Kurana je prodrla u Španiju i bila je na Francuskoj granici. Profesor Ninijan Smart je u svojoj knjizi Background to the Long Search rekao: „Gledano iz ljudskog ugla, jedan arapski prorok koji je živeo u šestom i sedmom veku posle Hrista učinio je zapanjujuć podvig. Ljudski gledano, od njega je potekla jedna nova civilizacija. Ali naravno, za muslimane je to bilo Božje delo i podvig Allaha.“
Muhamedova smrt dovodi do podele
17. S kojim se velikim problemom suočio islam posle Muhamedove smrti?
17 Prorokova smrt je izazvala krizu. On je umro bez muškog potomka i bez jasno određenog naslednika. Filip Hiti kaže: „Kalifat [služba kalifa] je prema tome najstariji problem s kojim se islam morao suočiti... To je još uvek živo pitanje... Po rečima muslimanskog istoričara al-Šahrastanija [1086-1153], ’nijedno islamsko pitanje nije donelo više krvoprolića od pitanja kalifata (imama)‘.“ Kako je taj problem bio rešen 632. n. e.? „Abu-Bekr je... (8. juna 632) bio određen za Muhamedovog naslednika pomoću neke vrste izbora u kome su učestvovale vođe koje su bile prisutne u glavnom gradu, Medini“ (History of the Arabs).
18, 19. Koja gledišta dele sunitske muslimane od šiitskih muslimana?
18 Naslednik proroka bio bi vladar, halifa, to jest kalif. Međutim, pitanje pravih Muhamedovih naslednika postalo je uzrok podele u redovima islama. Sunitski muslimani prihvataju načelo izborne službe pre nego krvno poreklo proroka. Zato veruju da su tri prva kalifa, Abu Bekr (Muhamedov tast), Omer (prorokov savetnik) i Osman (prorokov zet), bili Muhamedovi zakoniti naslednici.
19 Tu tvrdnju osporavaju šiitski muslimani, koji kažu da pravo vođstvo dolazi preko prorokove krvne loze i preko njegovog nećaka i zeta, Ali ibn Abi Taliba, prvog imama (vođe i naslednika), koji se oženio Muhamedovom omiljenom kćerkom, Fatimom. Iz njihovog braka su došli Muhamedovi unuci Hasan i Husein. Šiiti takođe tvrde „da su Allah i Njegov Prorok od početka jasno odredili Aliju za jedinog zakonitog naslednika ali da su ga prva tri kalifa na prevaru izbacila iz njegove pravovaljane službe“ (History of the Arabs). Naravno, sunitski muslimani gledaju na tu stvar drugačije.
20. Šta se desilo s Muhamedovim zetom Alijom?
20 Šta se desilo s Alijom? Dok je vladao kao četvrti kalif (656-661. n. e.), između njega i namesnika Sirije, Muavije, izbila je borba oko vlasti. Upustili su se u bitku, a onda su svoj spor izneli pred izabrani sud, kako bi muslimane poštedeli daljnjeg krvoprolića. Alijino prihvatanje sudskog rešavanja spora oslabilo je njegovu stranu i otuđilo od njega mnoge njegove sledbenike, uključujući i haridžite, koji su mu postali zakleti neprijatelji. Godine 661. n. e., jedan haridžitski fanatik ubio je Aliju otrovnom sabljom. Dve grupe (suni i šiiti) bile su u zavadi. Onda je sunitska grana islama izabrala jednog vođu od umajada, bogatih poglavica iz Meke, koji nisu bili iz prorokove porodice.
21. Kako šiiti gledaju na Muhamedove naslednike?
21 Za šiite, pravi naslednik je bio Alijin prvorođenac Hasan, prorokov unuk. Međutim, on se povukao i bio je ubijen. Njegov brat Husein postao je novi imam, ali i njega su ubile umajadske trupe, 10. oktobra 680. n. e. Njegova smrt ili mučeništvo, po gledištu šiita, značajno utiče na šiat Ali, Alijinu stranku, i dan-danas. Oni veruju da je Ali bio pravi Muhamedov naslednik i prvi „imam [vođa] božanski zaštićen od greške i greha“. Aliju i njegove naslednike šiiti su smatrali nepogrešivim učiteljima koji imaju „božanski dar besprekornosti“. Najveći deo šiita veruje da ima samo 12 pravih imama, i da je zadnji od njih, Muhamed al-Muntazar, nestao (878. n. e.) „u pećini velike džamije u Samari, a da nije ostavio potomstvo“. Tako je „on postao ’skriveni (mustatir)‘ ili ’očekivani (muntazar) imam‘... On će se u svoje vreme pojaviti kao Mahdi (onaj koji je božanski vođen) da obnovi pravi islam, osvoji celi svet i uvede kratak milenijum pre kraja svih stvari“ (History of the Arabs).
22. Kako šiiti slave uspomenu na Huseinovo mučeništvo?
22 Šiiti svake godine slave uspomenu na mučeništvo imama Huseina. Oni imaju litije u kojima se neki seku noževima i mačevima, i na druge načine nanose sebi patnje. U novije vreme, šiitski muslimani su stekli priličan publicitet zbog svoje revnosti za interese islama. Međutim, oni sačinjavaju samo oko 20 posto muslimana u svetu, dok su većina sunitski muslimani. Ali obratimo sada pažnju na neka učenja islama i zapazimo kako islamska vera utiče na svakodnevno ponašanje muslimana.
Bog je vrhovni, a ne Isus
23, 24. Kako su Muhamed i muslimani gledali na judaizam i hrišćanstvo?
23 Tri glavne monoteističke svetske religije jesu judaizam, hrišćanstvo i islam. Ali u vreme kad se Muhamed pojavio početkom sedmog veka n. e., prve dve religije, kako je on smatrao, već su bile zašle s puta istine. U stvari, po nekim islamskim komentatorima, Kuran ukazuje na odbacivanje Jevreja i hrišćana kad kaže: „A ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali“ (sura 1:7). Zašto je to tako?
24 Jedan komentar Kurana kaže: „Narod Knjige je pogrešio: Jevreji time što su prekršili svoj Savez i ubili Mariju i Isusa... a hrišćani time što su Apostola Isusa uzdigli na jednak nivo s Bogom“ pomoću doktrine o Trojstvu (sura 4:153-176, AYA).
25. Koje paralelne izveštaje nalazimo u Kuranu i u Bibliji?
25 Osnovno učenje islama, u najkraćim crtama, jeste ono što je poznato kao šehada, to jest veroispovest, koju svaki musliman zna napamet: „La ilāh illa Allāh; Muḥammad rasūl Allāh“ (Nema drugog Boga osim Allaha; Muhamed je Allahov poslanik). To se slaže s izrazom u Kuranu: „A vaš Bog – jedan je Bog! nema Boga osim Njega, Milostivog, Samilosnog!“ (sura 2:163). Ova misao je bila izrečena 2 000 godina ranije u drevnom pozivu upućenom Izraelu: „Čuj Izraelu! Jehova je, Bog naš, jedini Jehova“ (Ponovljeni zakoni 6:4). Isus je ponovio ovu najvažniju zapovest, koja je zapisana u Marku 12:29, oko 600 godina pre Muhameda, i Isus nikada nije tvrdio da je on Bog niti da je jednak Bogu (Marko 13:32; Jovan 14:28; 1. Korinćanima 15:28).
26. (a) Kako muslimani gledaju na Trojstvo? (b) Da li je Trojstvo biblijsko?
26 S obzirom na Božju jedinstvenost, Kuran kaže: „Zato vjerujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: ’Trojica su!‘ Prestanite, bolje vam je! Allah je samo jedan Bog“ (sura 4:171). Međutim, moramo zapaziti da pravo hrišćanstvo ne naučava Trojstvo. To je doktrina paganskog porekla koju su uveli otpadnici hrišćanskog sveta posle smrti Hrista i apostola. (Vidite 11. poglavlje.) *
Duša, uskrsenje, raj i pakao
27. Šta Kuran kaže o duši i uskrsenju? (Nasuprot tome, vidite Levitsku 24:17, 18; Propovednik 9:5, 10; Jovan 5:28, 29.)
27 Islam uči da čovek ima dušu koja ide na neki drugi svet. Kuran kaže: „Allah uzima duše u času njihove smrti, a i onih koji spavaju, pa zadržava one kojima je odredio da umru, a ostavlja one druge do roka određenog“ (sura 39:42). U isto vreme, 75. sura je u celosti posvećena „Kijametu“, to jest „uskrsenju“ (AYA), ili ’oživljavanju mrtvih‘ (Korkut). Ona delimično kaže: „Kunem se Danom kada Smak svijeta nastupi... Zar čovjek misli da kosti njegove nećemo sakupiti?... Pa pita: ’Kada će Smak svijeta („uskrsenje“, AYA) biti?... Zar Taj [Allah] nije kadar da mrtve oživi?‘“ (sura 75:1, 3, 6, 40).
28. Šta Kuran kaže o paklu? (Nasuprot tome, vidite Jova 14:13; Jeremija 19:5; 32:35; Dela apostolska 2:25-27; Rimljanima 6:7, 23.)
28 Prema Kuranu, duša može imati razne sudbine, ili nebeski rajski vrt ili kaznu u gorućem paklu. Kuran kaže: „Oni pitaju: ’Kada će Dan sudnji?‘ Onoga dana kada se u vatri budu pržili! ’Iskusite kaznu svoju – to je ono što ste požurivali!‘“ (sura 51:12-14). „Oni [grešnici] će se u životu na ovom svijetu mučiti, ali će patnja na onom svijetu sigurno teža biti, od Allaha ih niko neće odbraniti“ (sura 13:34). Postavlja se pitanje: „A znaš li ti šta će to biti? – Vatra užarena!“ (sura 101:10, 11). Ta strašna sudbina je opisana u detalje: „One koji ne veruju u dokaze Naše Mi ćemo sigurno u vatru baciti; kad im se kože ispeku, zamijenićemo im ih drugim kožama da osjete pravu patnju. Allah je, zaista, silan i mudar“ (sura 4:56). Jedan daljnji opis kaže: „Džehennem [pakao] će zasjeda postati... u kome će zauvijek ostati: u njemu svježine neće osjetiti, ni pića okusiti, osim vrele vode i kapljevine“ (sura 78:21, 23-25).
29. Napravite kontrast između islamskog i biblijskog učenja o duši i njenoj sudbini.
29 Muslimani veruju da duša pokojnika ide u berzah, to jest „pregradu“, „mesto ili stanje gde će ljudi biti posle smrti a pre Suda“ (sura 23:99, 100, AYA, fusnota). Tu je duša svesna i doživljava ono što je označeno kao „kazna groba“ ako je osoba bila zla, ili uživa u sreći ako je bila verna. Ali verni takođe moraju da prođu kroz izvesne muke zbog ono malo greha koje su počinili dok su bili živi. Na dan suda, svako se suočava s večnom sudbinom, koja okončava to prelazno stanje. *
30. Šta se po Kuranu obećava pravednicima? (Nasuprot tome, vidite Isaiju 65:17, 21-25; Luka 23:43; Otkrivenje 21:1-5).
30 Za razliku od toga, pravednicima su obećani nebeski rajski vrtovi: „A one koji vjeruju i čine dobra djela uvešćemo, sigurno, u džennetske bašče kroz koje će rijeke teći; u njima će vječno i zauvijek ostati“ (sura 4:57). „Stanovnici dženneta uživaće toga dana u blagodatima veseli i radosni, oni i žene njihove biće u hladovini na ukrašenim divanima naslonjeni“ (sura 36:55, 56). „Mi smo u Zeburu [Psalmima] poslije Tevrata [datog Mojsiju], napisali da će Zemlju Moji čestiti robovi naslijediti.“ Fusnota za ovu suru ukazuje čitaocu na Psalam 25:13 i 37:11, 29, kao i na Isusove reči u Mateju 5:5 (sura 21:105). Ukazivanje na žene sada nas usmerava na još jedno pitanje.
Monogamija ili poligamija?
31. Šta Kuran kaže o poligamiji? (Nasuprot tome, vidite 1. Korinćanima 7:2; 1. Timoteju 3:2, 12.)
31 Da li je poligamija pravilo među muslimanima? Premda Kuran dozvoljava poligamiju, mnogi muslimani imaju samo jednu ženu. Zbog mnogih udovica koje su ostale posle krvavih bitaka, Kuran je dozvolio poligamiju: „Ako se bojite da prema ženama sirotama nećete biti pravedni, onda se ženite sa onim ženama koje su vam dopuštene, s po dvije, s po tri i s po četiri. A ako strahujete da nećete pravedni biti, onda samo s jednom; ili — eto vam onih koje posjedujete“ (sura 4:3). Muhamedova biografija od Ibn-Hišama pominje da se Muhamed oženio jednom bogatom udovicom, Hatidžom, koja je bila starija od njega 15 godina. Posle njene smrti oženio se mnogim ženama. Kad je umro, iza sebe je ostavio devet udovica.
32. Šta je muta?
32 Još jedan oblik braka u islamu zove se muta. On se definiše kao „specijalan ugovor sklopljen između čoveka i žene kroz ponudu i prihvatanje braka na jedno ograničeno vreme i s posebnim mirazom kao ugovorom za trajni brak“ (Islamuna, od Mustafe al-Rafija). Suniti ga zovu brak radi zadovoljstva, a šiiti brak na određeno vreme. Taj isti izvor kaže: „Deca [iz takvih brakova] su zakonita i imaju ista prava kao i deca iz trajnog braka.“ Ovakav oblik privremenog braka očigledno se praktikovao u Muhamedovo vreme, i on ga je dozvoljavao. Suniti insistiraju na tome da je kasnije bio zabranjen, dok imamiti, najveća grupa šiita, veruje da je još uvek na snazi. U stvari, mnogi ga praktikuju, posebno kad je čovek duže vreme odvojen od svoje žene.
Islam i svakodnevni život
33. Kojih su Pet stubova običaja i verovanja?
33 Islam podrazumeva pet glavnih obaveza i pet osnovnih verovanja. (Vidite okvire na 296. i 303. strani) Jedna od obaveza jeste da se pobožni musliman pet puta na dan moli okrenut ka Meki (namaz). Na muslimanski sabat (petak), muškarci idu u džamiju na molitvu kad čuju uporni zov mujezina s minareta džamije. Danas se u mnogim džamijama pušta snimak umesto da se uživo zove.
34. Šta je džamija, i čemu služi?
34 Džamija (na arapskom, masdžid) jeste muslimansko mesto obožavanja, koje je kralj Saudijske Arabije Fahd Bin Abdul Aziz opisao kao „kamen temeljac za prizivanje Boga“. On je džamiju definisao kao „mesto za molitvu, proučavanje, pravne i sudske aktivnosti, savetovanje, propovedanje, upravljanje, obrazovanje i pripremu... Džamija je srce muslimanskog društva“. Ta mesta obožavanja se danas mogu naći po celom svetu. Jedna od najčuvenijih u istoriji jeste Meskita (džamija) u Kordobi, u Španiji, koja je vekovima bila najveća na svetu. Njen središnji deo sada zauzima katolička katedrala.
Sukob s hrišćanskim svetom i unutar njega
35. Kakav je odnos ranije postojao između islama i katolicizma?
35 Počev od sedmog veka, islam se širio na zapad ka severnoj Africi, na istok do Pakistana, Indije i Bangladeša i dole do Indonezije. U tom procesu, on je došao u sukob s militantnom Katoličkom crkvom, koja je organizovala krstaške ratove da bi od muslimana preotela Svetu zemlju. Godine 1492. španska kraljica Izabela i kralj Ferdinand završili su katoličko ponovno osvajanje Španije. Muslimani i Jevreji su morali da se obrate ili da budu proterani iz Španije. Uzajamna tolerancija koja je postojala pod muslimanskim vladanjem u Španiji kasnije je nestala pod uticajem katoličke inkvizicije. Međutim, islam je preživeo, i u XX veku je doživeo preporod i veliki porast.
36. Koji su se događaji odigravali u Katoličkoj crkvi dok se islam širio?
36 Dok se islam širio, Katolička crkva je doživljavala unutrašnje razdore, i pokušavala da sačuva jedinstvo u svojim redovima. Ali uskoro će se na sceni pojaviti dva snažna uticaja, i oni će još više razbiti monolitni lik te crkve. To su bili štamparska presa i Biblija na jeziku običnih ljudi. Naše sledeće poglavlje će osmotriti kako se dalje delio hrišćanski svet pod tim i drugim uticajima.
[Fusnote]
^ odl. 1 „Kuran“ (što znači „Recitovanje“) je izgovor kojem muslimanski pisci daju prednost i koji ćemo i mi koristiti. Treba zapaziti da je izvorni jezik Kurana arapski, i u mnogim jezicima ne postoji opšteprihvaćen prevod. U citatima prvi broj predstavlja poglavlje, to jest suru, dok drugi predstavlja broj stiha.
^ odl. 5 Muslimani veruju da Biblija sadrži Božja otkrivenja ali da su neka od njih kasnije bila krivotvorena.
^ odl. 6 Što se tiče izgovora, većina muslimanskih izvora prednost daje imenu Muhamed, i to ćemo ime i mi koristiti. Ponegde se koriste oblici Mohamed, Muhamad i Mahomet. Turski muslimani daju prednost obliku Muhamed.
^ odl. 14 Zato se muslimanska godina označava sa A.H. (na latinskom, Anno Hegirae, godina bega) umesto A.D. (Anno Domini, leta Gospodnjeg) ili n. e. (naše ere).
^ odl. 26 Za daljnje informacije o Trojstvu i Bibliji, vidite brošuru Da li treba verovati u Trojstvo?, koju su 1989. izdali Jehovini svedoci — hrišćanska verska zajednica.
^ odl. 29 Što se tiče teme duše i pakla, uporedite sa sledećim biblijskim citatima: Postanje 2:7; Jezekilj 18:4; Dela apostolska 3:23. Vidite knjigu Raspravljanje na temelju Pisma, strane 275-82; 106-10, koju su 1985. izdali Jehovini svedoci — hrišćanska verska zajednica.
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 285. strani]
Kuran i Biblija
„On tebi objavljuje Knjigu, pravu istinu, koja prethodne potvrđuje, a Tevrat i Indžil objavio je još prije, kao putokaz ljudima, a objavio je i ostale koje rastavljaju istinu od neistine“ (sura 3:3, 4).
„Skoro sve istorijske priče iz Kurana imaju svoje biblijske paralele... Istaknuto su prikazani Adam, Noje, Avraham (pominje se oko sedamdeset puta u dvadeset dve sure i njegovo ime je naslov za 14. suru), Ismael, Lot, Josif (kome je posvećena 12. sura), Mojsije (čije se ime pojavljuje u trideset četiri sure), Saul, David, Solomon, Ilija, Jov i Jona (čije ime nosi 10. sura). Priča o stvaranju i pad Adama navedeni su pet puta, potop i Sodom po osam puta. U stvari, Kuran ima više paralela s Pentateuhom nego s bilo kojim drugim delom Biblije...
„Od ličnosti iz Novog zaveta, ističu se samo Zaharija, Jovan Krstitelj, Isus (Isa) i Marija... „Komparativno proučavanje... kuranskih i biblijskih priča... ne otkriva nikakvu verbalnu zavisnost [nema direktnog citiranja]“ * (History of the Arabs).
[Fusnota]
^ odl. 93 Međutim, vidite 300. stranu, 30. odlomak, u suri 21:105.
[Okvir na 291. strani]
Tri izvora učenja i vođstva
Kuran Časni, za koji se kaže da ga je Muhamedu otkrio anđeo Gavrilo. Smatra se da su značenje Kurana i reči na arapskom nadahnuti.
Hadis, to jest Suna, „dela, izjave i tiho odobravanje (takir) Proroka... utvrđeni tokom drugog veka [A.H.] u obliku pisanih hadisa. Prema tome, hadis je zapis o postupcima ili izjavama Proroka“. Takođe može da se primeni i na postupke ili izjave bilo kog Muhamedovog „druga ili njegovih naslednika“. U hadisu se jedino značenje smatra nadahnutim (History of the Arabs).
Šerijat, to jest kanonski zakon, zasnovan na načelima Kurana, upravlja celokupnim životom muslimana u religioznom, političkom i društvenom smislu. „Svi čovekovi postupci su klasifikovani u pet pravnih kategorija: (1) ono što se smatra apsolutnom dužnošću (fard) [podrazumeva i nagradu za postupanje ili kaznu za nepostupanje]; (2) pohvalni ili zaslužni postupci (mustahab) [podrazumevaju nagradu ali ne i kaznu za propust]; (3) dozvoljeni postupci (jaiz, muba), koji su zakonski sporedni; (4) prekorljivi postupci (makruh), koji se ne odobravaju ali i ne kažnjavaju; (5) zabranjeni postupci (haram), čije izvršavanje povlači za sobom kaznu“ (History of the Arabs).
[Okvir na 296. strani]
Pet stubova verovanja
1. Verovanje u jednog Boga, Allaha (sura 23:116, 117)
2. Verovanje u anđele (sura 2:177)
3. Verovanje u mnoge proroke, ali u jednu poruku. Adam je bio prvi prorok. Među drugima su bili Avraham, Mojsije, Isus i ’posljednji vjerovjesnik‘, Muhamed (sura 4:136; 33:40)
4. Verovanje u sudnji dan (sura 15:35, 36)
5. Verovanje u Božje sveznanje, predznanje i predodređenje svih događaja. Ipak, čovek ima slobodu da bira kako će postupati. [Islamske sekte su podeljene što se tiče pitanja slobodne volje] (sura 9:51)
[Okvir na 303. strani]
Pet osnovnih propisa
1. Ponavljaj veroispovest (šehadu): „Nema drugog Boga osim Allaha; Muhamed je Allahov glasnik“ (sura 33:40)
2. Molitva (namaz) u pravcu Meke pet puta na dan (sura 2:144)
3. Milosrđe (zekat), obaveza da se daje procenat od prihoda i vrednosti neke imovine (sura 24:56)
4. Post (saum), posebno tokom Ramazana, praznika koji traje mesec dana (sura 2:183-185)
5. Hodočašće (hadž). Jednom u životu, svaki musliman mora otići u Meku. Zakoniti izgovori su samo bolest i siromaštvo (sura 3:97)
[Okvir/Slika na stranama 304, 305]
Behaizam — potraga za svetskim jedinstvom
1 Behaizam nije neka islamska sekta već izdanak babizma, jednog pokreta iz Persije (današnjeg Irana) koji se odvojio od šiitske grane islama godine 1844. Vođa babija bio je Mirza Ali Muhamed iz Širaza, koji je sebe proglasio Babom („Vratima“) i imam-mahdijom („ispravno vođenim vođom“) iz Muhamedove loze. Pogubile su ga persijske vlasti 1850. Godine 1863, Mirza Husein Ali Nuri, istaknuti pripadnik babizma, „proglasio se za ’Onog koga će Bog pokazati‘, i koga je Bab prorekao“. On je takođe uzeo ime Behaalah („Slava Božja“) i formirao je novu religiju, behaizam.
2 Behaalah je bio prognan iz Persije i na kraju je bio zatvoren u Akou (današnjoj Akri u Izraelu). Tu je napisao svoje glavno delo Kitab al-akdas (Najsvetiju knjigu), i razradio doktrinu o behaizmu u jedno opširno učenje. Prilikom smrti Behaalaha, upravljanje ovom mladom religijom prešlo je na njegovog sina Abdelbeha, a zatim na njegovog praunuka, Šogi Efendi Rabanija, a 1963. na jedno izabrano administrativno telo poznato kao Svetska kuća pravde.
3 Pripadnici behaizma veruju da se Bog otkrio čoveku putem „božanskih manifestacija“, uključujući i Avrahama, Mojsija, Krišnu, Zoroastera, Budu, Isusa, Muhameda, Baba i Behaalaha. Oni veruju da su ovi glasnici bili poslati da vode čovečanstvo kroz jedan evolucioni proces u kome je Babova pojava označila početak jednog novog doba za čovečanstvo. Pripadnici behaizma kažu da je do sada njegova poruka najpotpunije otkrivenje Božje volje i da je to osnovno od Boga dato sredstvo koje će omogućiti svetsko jedinstvo (1. Timoteju 2:5, 6).
4 Jedno od glavnih načela behaizma jeste „da sve velike religije sveta imaju božansko poreklo, da su njihova osnovna načela u potpunom skladu“. One se „razlikuju samo u nevažnim aspektima svojih doktrina“ (2. Korinćanima 6:14-18; 1. Jovanova 5:19, 20).
5 Verovanja behaizma podrazumevaju i to da je Bog jedan, da je duša besmrtna i da je čovečanstvo evoluiralo (biološki, duhovno i društveno). S druge strane, odbacuju uobičajeni koncept o anđelima. Takođe odbacuju Trojstvo, učenje hinduizma o reinkarnaciji, i čovekov pad iz stanja savršenosti i otkupninu preko krvi Isusa Hrista (Rimljanima 5:12; Matej 20:28).
6 Glavna obeležja behaizma jesu bratstvo ljudi i jednakost žena. Pripadnici behaizma praktikuju monogamiju. Bar jednom dnevno, oni mole neku od tri molitve koje je otkrio Behaalah. Praktikuju post od izlaska do zalaska sunca u toku 19 dana behai meseca Ala, koji pada u martu. (Behai kalendar se sastoji od 19 meseci, i svaki ima 19 dana, s izvesnim prestupnim danima.)
7 Behaizam nema puno utvrđenih rituala, niti ima sveštenstvo. Svako ko ispoveda veru u Behaalaha i prihvata njegova učenja može da se učlani. Radi obožavanja se sastaju prvog dana svakog behai meseca.
8 Pripadnici behaizma smatraju da imaju misiju duhovnog osvajanja ove planete. Svoju veru nastoje da šire obraćenjem, primerom, učestvovanjem u društvenim pothvatima i informativnim kampanjama. Veruju u apsolutnu poslušnost zakonima zemlje u kojoj žive, i premda glasaju, uzdržavaju se od učestvovanja u politici. Prednost daju civilnoj vojnoj službi kad je to moguće, ali ne ulažu prigovor savesti.
9 Kao misionarska religija, behaizam u zadnjim godinama doživljava brz porast. Pripadnici behaizma procenjuju da širom sveta imaju skoro 5 000 000 vernika, premda odraslih članova u veri trenutno ima malo više od 2 300 000.
[Pitanja za razmatranje]
1, 2. Kako je nastao behaizam?
3-7 (a) Koja su neka verovanja behaizma? (b) Po čemu se verovanja behaizma razlikuju od biblijskih učenja?
8, 9. Koja je misija behaizma?
[Slika]
Behai svetilište u svetskoj centrali u Haifi, u Izraelu
[Slike na 286. strani]
Muslimanska tradicija kaže da je Muhamed uzašao na nebo s ove stene u Kupoli na steni, u Jerusalimu
[Slike na 289. strani]
Muslimanski hodočasnici u Meki hodaju sedam puta oko Kabe i dodiruju ili ljube Crni kamen (dole levo)
[Slika na 290. strani]
Da bi se čitao Kuran, zahteva se poznavanje arapskog jezika
[Slike na 298. strani]
Odozgo sleva u pravcu kazaljke na satu: Kupola na steni, u Jerusalimu; džamije u Iranu, Južnoj Africi i Turskoj
[Slike na 303. strani]
Meskita u Kordobi je jedno vreme bila najveća džamija na svetu (sada se u njenom središtu nalazi katolička katedrala)
