9. poglavlje

Judaizam — potraga za Bogom putem Pisma i tradicije

1, 2. (a) Ko su bili neki istaknuti Jevreji koji su uticali na istoriju i kulturu? (b) Koje pitanje neki postavljaju?

MOJSIJE, Isus, Mahler, Marks, Frojd i Ajnštajn — šta je svima njima zajedničko? Svi su bili Jevreji, i na razne načine su uticali na istoriju i kulturu čovečanstva. Sasvim je očigledno da se Jevreji ističu već hiljadama godina. O tome svedoči i sama Biblija.

² Za razliku od drugih drevnih religija i kultura, judaizam ima svoje korene u istoriji a ne u mitologiji. Pa ipak, neko bi mogao da pita: Jevreji su samo jedna manjina, od preko 5 milijardi stanovnika planete njih ima samo oko 18 miliona, pa zašto da nas onda interesuje njihova religija, judaizam?

Zašto judaizam treba da nas interesuje

3, 4. (a) Od čega se sastoje Hebrejski spisi? (b) Koji su neki razlozi zbog kojih treba da osmotrimo jevrejsku religiju i njene korene?

³ Prvi razlog je taj što koreni jevrejske religije sežu u prošlost otprilike 4 000 godina i što druge velike religije u većoj ili manjoj meri treba da budu zahvalne njenom Pismu. (Vidite okvir na 220. strani.) Hrišćanstvo, koje je u prvom veku osnovao Jevrejin  Isus (hebrejski Ješua), ima svoje korene u Hebrejskim spisima. I kao što se može videti prilikom čitanja Kurana, i islam dosta toga duguje tim spisima (Kuran, sura 2:49-57; 32:23, 24). Dakle, kad istražujemo jevrejsku religiju, mi takođe istražujemo korene stotina drugih religija i sekti.

⁴ Drugi razlog, koji je od životne važnosti, jeste taj što jevrejska religija pruža suštinsku vezu u potrazi čovečanstva za pravim Bogom. Prema Hebrejskim spisima, Avraham, praotac Jevreja, već je obožavao pravog Boga pre skoro 4 000 godina. * Stoga je razumno pitanje: kako su nastali Jevreji i njihova religija? (Postanje 17:18).

Kako su nastali Jevreji?

5, 6. Ispričajte ukratko istoriju Jevreja i njihovog imena.

⁵ Uopšteno govoreći, jevrejski narod potiče od jedne drevne grane semitske rase koja je govorila hebrejski  (Postanje 10:1, 21-32; 1. Letopisa 1:17-28, 34; 2:1, 2). Pre skoro 4 000 godina, njihov praotac Avram emigrirao je iz napredne metropole Ura Haldejskog u Sumeru u zemlju Hanan, za koju mu je Bog rekao: „Tvome porodu daću ovu zemlju“ (Postanje 11:31–12:7). U Postanju 14:13, o njemu se govori kao o „Avramu, Jevrejinu“, premda je njegovo ime kasnije promenjeno u Avraham (Postanje 17:4-6). Od njega Jevreji vode poreklo, počev od njegovog sina Isaka i njegovog unuka Jakova, čije je ime promenjeno u Izrael (Postanje 32:27-29). Izrael je imao 12 sinova, od kojih je nastalo 12 plemena. Jedan od njih je bio Juda, od koga je konačno izvedeno ime „Jevrejin“ (2. Kraljevima 16:6).

⁶ S vremenom se izraz „Jevrejin“ primenjivao na sve Izraelce, ne samo na potomke Jude (Jestira 3:6; 9:20). Budući da su jevrejska rodoslovlja bila uništena 70. n. e. kad su Rimljani razorili Jerusalim, danas nijedan Jevrejin ne može tačno utvrditi iz kog plemena potiče. Međutim, tokom milenijuma, drevna jevrejska religija se razvijala i menjala. Danas judaizam ispovedaju milioni Jevreja u Republici Izraelu i u dijaspori (rasejani širom sveta). Na čemu se temelji ta religija?

Mojsije, Zakon i nacija

7. Koju je zakletvu Bog dao Avrahamu, i zašto?

⁷ Godine 1943. pre n. e., * Bog je izabrao Avrahama da bude njegov posebni sluga, i kasnije mu se svečano zakleo zbog njegove vernosti kad je bio spreman da prinese svog sina Isaka na žrtvu, iako ta žrtva nije bila  obavljena do kraja (Postanje 12:1-3; 22:1-14). Bog je u toj zakletvi rekao: „Sobom se kunem, govori Jehova [hebrejski יהוה, JHVH], kad si tako učinio i nisi požalio sina svoga, jedinca svoga, blagosloviću te i umnožiću tvoj porod kao zvezde na nebu... i u tvom će se porodu [„sjemenu“, DK] blagosloviti svi narodi zemlje, jer si glas moj poslušao.“ Ova svečana zakletva je bila ponovljena Avrahamovom sinu i unuku, a zatim se nastavila u Judinom plemenu i u Davidovoj lozi. Ovaj strogo monoteistički koncept o Bogu kao osobi koji se direktno obraća ljudima bio je jedinstven u tom drevnom svetu, i postao je temelj jevrejske religije (Postanje 22:15-18; 26:3-5; 28:13-15; Psalam 89:5, 6, 30, 31, 37, 38).

8. Ko je bio Mojsije, i koju je ulogu imao u Izraelu?

⁸ Da bi ispunio obećanja koja je dao Avrahamu, Bog je položio temelj za jednu naciju tako što je s Avrahamovim potomcima sklopio jedan poseban savez. Taj savez je bio uspostavljen preko Mojsija, velikog jevrejskog vođe i posrednika između Boga i Izraela. Ko je bio Mojsije, i zašto je on tako važan za Jevreje? Biblijski izveštaj iz knjige Izlaska kaže nam da se on rodio u Egiptu (1593. pre n. e.) od izraelskih roditelja koji su bili robovi u zarobljeništvu zajedno s drugim Izraelcima. On je bio onaj „koga je GOSPOD izabrao“ da vodi Njegov narod u slobodu u Hanan, Obećanu zemlju (Ponovljeni zakoni 6:23; 34:10, Tanakh, A New Translation of the Holy Scriptures). Mojsije je igrao tu bitnu ulogu kao posrednik  saveza Zakona koji je Bog dao Izraelu, pored toga što je bio njihov prorok, sudija, vođa i istoričar (Izlazak 2:1–3:22).

9, 10. (a) Kakav je Zakon posredovan preko Mojsija? (b) Koje su aspekte života obuhvatale Deset zapovesti? (c) Koju je obavezu Izraelu nametao savez Zakona?

⁹ Zakon koji su Izraelci prihvatili sastojao se od Deset zapovesti, i preko 600 zakona koji su sačinjavali jedan obiman katalog uputstava i smernica za svakodnevno ponašanje. (Vidite okvir na 211. strani.) Obuhvatao je svetovne i svete stvari — fizičke i moralne zahteve kao i obožavanje Boga.

¹⁰ Taj savez Zakona, to jest religiozni ustav, dao je oblik i suštinu veri patrijarha. Zbog toga su Avrahamovi potomci postali nacija posvećena za službu Bogu. Tako je jevrejska religija počela da poprima konačan oblik, a Jevreji su postali nacija organizovana da obožava svog Boga i da mu služi. U Izlasku 19:5, 6, Bog im je obećao: „Ako vi slušate glas moj, i čuvate savez moj... Vi ćete za mene biti kraljevstvo sveštenika i svet narod.“ Znači, Izraelci su postali ’izabrani narod‘ koji će služiti Božjim ciljevima. Međutim, ispunjenje obećanja ovog saveza bilo je pod jednim uslovom: „Ako vi slušate.“ Ta predana nacija sada je bila obavezna prema svom Bogu. Zato je Bog kasnije (u osmom veku pre n. e.) mogao da kaže Jevrejima: „Vi ste moji svedoci, veli Jehova [hebrejski, יהוה, JHVH], vi i sluga moj, koga izabrah“ (Isaija 43:10, 12).

Nacija sa sveštenicima, prorocima i kraljevima

11. Kako su nastali sveštenstvo i kraljevstvo?

¹¹ Dok je nacija Izrael još uvek bila u pustoši i išla ka Obećanoj zemlji, bilo je osnovano sveštenstvo u liniji Mojsijevog brata Arona. Veliki  prenosivi šator, to jest šator od sastanka, postao je centar izraelskog obožavanja i prinošenja žrtava (Izlazak, poglavlja 26-28). S vremenom je nacija Izrael došla u Obećanu zemlju Hanan, i osvojila je, baš kao što je Bog zapovedio (Isus Navin 1:2-6). Na kraju je bilo osnovano zemaljsko kraljevstvo, i godine 1077. pre n. e., David iz Judinog plemena postao je kralj. Pod njegovom vladavinom i kraljevstvo i sveštenstvo su se učvrstili u novom nacionalnom centru, u Jerusalimu (1. Samuilova 8:7).

12. Koje je obećanje Bog dao Davidu?

¹² Posle Davidove smrti, njegov sin Solomon je izgradio veličanstven hram u Jerusalimu, hram koji je zamenio šator od sastanka. Zbog toga što je Bog sklopio savez s Davidom da će kraljevstvo zauvek ostati u njegovoj lozi, razumelo se da će jednog dana pomazani Kralj, Mesija, doći iz Davidove linije potomaka. Proročanstvo je ukazalo da će preko tog Mesijanskog Kralja, to jest ’semena‘, Izrael i svi narodi uživati u savršenom vladanju (1. Mojsijeva 22:18, DK). Ova nada je pustila korene, a mesijanska priroda jevrejske religije jasno se iskristalisala (2. Samuilova 7:8-16; Psalam 72:1-20; Isaija 11:1-10; Zaharija 9:9, 10).

13. Koga je Bog koristio da ispravi prestupe Izraela? Navedite neki primer.

¹³ Međutim, Jevreji su dozvolili da na njih utiče kriva religija Hananeja i drugih okolnih nacija. Zato su prekršili svoj savezni odnos s Bogom. Da bi ih ispravio i doveo nazad, Jehova je slao dosta proroka koji su narodu saopštavali njegove poruke. Tako su proročanstva postala još jedno karakteristično obeležje religije Jevreja, i sačinjavaju veliki deo Hebrejskih spisa. U stvari, 18 knjiga Hebrejskih spisa nose imena proroka (Isaija 1:4-17).

14. Kako su događaji potvrdili da su izraelski proroci bili u pravu?

 ¹⁴ Među tim prorocima su se isticali Isaija, Jeremija i Jezekilj, i svi oni su upozoravali da će Jehova uskoro kazniti naciju zbog njenog idolopokloničkog obožavanja. Ta kazna je usledila 607. pre n. e., kada je Jehova, zbog otpadništva Izraela, dozvolio da Vavilon, tadašnja dominantna svetska sila, poruši Jerusalim i njegov hram i odvede naciju u zarobljeništvo. Proroci su bili u pravu što se tiče onoga što su proricali, i 70-godišnje izgnanstvo Izraela, uglavnom tokom šestog veka pre n. e., istorijski je potvrđena činjenica (2. Letopisa 36:20, 21; Jeremija 25:11, 12; Danilo 9:2).

15. (a) Kako je novi oblik obožavanja uhvatio korena među Jevrejima? (b) Kako su sinagoge uticale na obožavanje u Jerusalimu?

¹⁵ Godine 539. pre n. e., Persijanac Kir je porazio Vavilon i dozvolio Jevrejima da opet nasele svoju zemlju i da ponovo izgrade hram u Jerusalimu. Iako je jedan ostatak povoljno reagovao na to, većina Jevreja je ostala pod uticajem vavilonskog društva. Na Jevreje je kasnije uticala persijska kultura. Zato su na Srednjem Istoku i oko Mediterana nikle jevrejske naseobine. U svakoj zajednici je nastao jedan novi oblik obožavanja sa sinagogama, kongregacionim centrima Jevreja u svakom gradu. Naravno, zbog ove pripreme više se nije stavljao toliki naglasak na ponovo izgrađen hram u Jerusalimu. Rasejani Jevreji su sada stvarno sačinjavali dijasporu (Jezdra 2:64, 65).

Novi judaizam u grčkom ruhu

16, 17. (a) Koji se novi uticaj brzo širio Sredozemljem u četvrtom veku pre n. e.? (b) Ko je doprineo širenju grčke kulture, i kako? (c) Kako se dakle judaizam pojavio na svetskoj sceni?

¹⁶ Do četvrtog veka pre n. e., jevrejska zajednica je bila u jednom prelaznom stanju i zato je bila plen talasa  nejevrejske kulture koji su počeli da prekrivaju Sredozemlje, a i šire. Te vode su potekle iz Grčke, a iz njih je judaizam izašao odeven u helenističko ruho.

¹⁷ Godine 332. pre n. e., grčki general Aleksandar Veliki je munjevitim vojnim pohodom zauzeo Srednji Istok i kad je stigao u Jerusalim, Jevreji su ga srdačno dočekali. * Aleksandrovi naslednici su nastavili s njegovim planom helenizacije, prožimajući time sve delove carstva grčkim jezikom, grčkom kulturom i filozofijom. Tako su grčka i jevrejska kultura prošle kroz jedan proces stapanja koji će imati iznenađujuće posledice.

18. (a) Zašto je bio neophodan prevod Hebrejskih spisa na grčki, Septuaginta? (b) Koji je aspekt grčke kulture posebno uticao na Jevreje?

¹⁸ Jevreji iz dijaspore počeli su da govore grčki umesto hebrejski. Tako se pri kraju trećeg veka pre n. e. započelo s prvim prevodom Hebrejskih spisa na grčki, nazvanim Septuaginta, i preko njega su mnogi pagani upoznali jevrejsku religiju i stekli poštovanje prema njoj, a neki su se čak i obratili. * S druge strane, Jevreji su upoznavali grčku misao i neki su čak postali filozofi, što je za njih bilo nešto  sasvim novo. Jedan primer je Filo iz Aleksandrije, iz prvog veka n. e., koji je nastojao da objasni judaizam pomoću grčke filozofije, kao da je to dvoje govorilo o istim konačnim istinama.

19. Kako jedan jevrejski pisac opisuje razdoblje mešanja grčke i jevrejske kulture?

¹⁹ Sažimajući taj period kompromisa između grčke i jevrejske kulture, jevrejski pisac Maks Dimon kaže: „Obogaćeni platonskom misli, aristotelovskom logikom i euklidovskom naukom, jevrejski izučavaoci su pristupili Tori s novim alatkama... Počeli su da jevrejskom otkrivenju dodaju grčko rezonovanje.“ Događaji koji će uslediti pod vlašću Rima, koji je progutao Grčko carstvo a onda i Jerusalim 63. pre n. e., utrće put još značajnijim promenama.

Judaizam pod rimskom vlašću

20. Kakva je bila religiozna situacija među Jevrejima u prvom veku n. e.?

²⁰ Judaizam je u prvom veku naše ere bio u jednoj jedinstvenoj fazi. Maks Dimon kaže da se nalazio između „grčkog uma i rimskog mača“. Jevreji su imali velika očekivanja zbog političkog tlačenja i tumačenja mesijanskih proročanstava, posebno onih iz knjige Danila. Jevreji su bili podeljeni na frakcije. Fariseji su više naglašavali usmeni zakon (vidite okvir na 221. strani) nego hramske žrtve. Sadukeji su isticali važnost hrama i sveštenstva. Zatim su tu bili eseni, zeloti i irodovci. Svi su se razilazili u religioznom i filozofskom pogledu. Jevrejske vođe su se zvali rabini (učitelji) i oni su, zbog svog poznavanja Zakona, stekli ugled i postali jedna nova vrsta duhovnih vođa.

21. Koji su događaji drastično uticali na Jevreje u prva dva veka n. e.?

 ²¹ Međutim, u judaizmu su se nastavile unutrašnje i spoljašnje podele, posebno u Izraelu. Na kraju je izbila otvorena pobuna protiv Rima i godine 70. n. e., Rimske trupe su opkolile Jerusalim, opustošile ga, do temelja spalile njegov hram i rasejale njegove stanovnike. Jevrejima je na kraju bio potpuno zabranjen pristup Jerusalimu. Bez hrama, bez zemlje, s narodom koji je rasejan širom Rimskog carstva, judaizmu je bio potreban neki novi religiozni način izražavanja ako je želeo da opstane.

22. (a) Kako je gubitak hrama u Jerusalimu uticao na judaizam? (b) Kako Jevreji dele Bibliju? (c) Šta je Talmud, i kako je nastao?

²² S uništenjem hrama, sadukeji su nestali, a usmeni zakon koji su zagovarali fariseji postao je centar jednog novog judaizma, rabinskog judaizma. Intenzivnije proučavanje, molitva i pobožna dela zamenili su hramske žrtve i hodočašća. Tako se judaizam mogao upražnjavati bilo gde, u bilo koje vreme i u bilo  kom kulturnom okruženju. Rabini su zapisali usmeni zakon, a takođe su sastavili i komentare na taj zakon, a zatim komentare na komentare, i sve to zajedno je postalo poznato kao Talmud. (Vidite okvir na 221. strani)

23. Na šta je, pod uticajem grčkog razmišljanja, stavljen glavni naglasak?

²³ Kakve su bile posledice tih raznoraznih uticaja? Maks Dimon u svojoj knjizi Jews, God and History kaže da iako su fariseji nosili baklju jevrejske ideologije i religije, „samu baklju su zapalili grčki filozofi“. Premda je veći deo Talmuda bio prilično zakonske prirode, njegove ilustracije i njegova objašnjenja odražavali su jasan uticaj grčke filozofije. Na primer, grčki religiozni koncepti, kao što je koncept o besmrtnosti duše, bili su izraženi jevrejskim terminima. Zaista, u toj novoj rabinskoj eri, visoko poštovanje Talmuda — koji je do tada postao jedna mešavina zakona i grčke filozofije — raslo je među Jevrejima sve dok, tokom Srednjeg veka, Jevreji nisu počeli da poštuju Talmud više nego samu Bibliju.

Judaizam u Srednjem veku

24. (a) Koje su dve velike zajednice iznikle među Jevrejima tokom Srednjeg veka? (b) Kako su one uticale na judaizam?

²⁴ Tokom Srednjeg veka (od oko 500. do 1500. n. e.), nastale su dve karakteristične jevrejske zajednice — sefardski Jevreji, koji su prosperirali pod muslimanskim vladanjem u Španiji, i aškenaski Jevreji u srednjoj i istočnoj Evropi. Obe ove zajednice su dale rabinske izučavaoce čiji zapisi i misli sačinjavaju temelj za jevrejsko religiozno tumačenje sve do dan-danas. Zanimljivo je da su mnogi običaji i religiozni postupci koji su danas uobičajeni u judaizmu u stvari  nastali u Srednjem veku. (Vidite okvir na 231. strani.)

25. Kako je Katolička crkva na kraju reagovala na Jevreje u Evropi?

²⁵ U XII veku, počeo je talas proterivanja Jevreja iz raznih zemalja. Izraelski pisac Aba Eban objašnjava u delu My People—The Story of the Jews: „U svakoj zemlji... koja je došla pod jednostrani uticaj Katoličke crkve, priča je ista: strašno degradiranje, mučenje, pokolj i proterivanje.“ Na kraju je i Španija, koja je ponovo došla pod katoličku vlast, godine 1492. sledila taj trend i naredila da se svi Jevreji proteraju s njene teritorije. Tako su do kraja XV veka Jevreji bili proterani iz skoro svih zemalja zapadne Evrope, bežeći u istočnu Evropu i u zemlje oko Sredozemnog mora.

26. (a) Šta je dovelo do razočaranja među Jevrejima? (b) Koje su velike podele počele da se razvijaju među Jevrejima?

²⁶ Tokom vekova tlačenja i progonstva, među Jevrejima u raznim delovima sveta pojavljivale su se mnoge samozvane Mesije, i svi su bili prihvaćeni u određenoj meri, ali sve se završavalo razočaranjem. Do XVII veka, bile su potrebne nove inicijative da bi se Jevreji ojačali i izvukli iz ovog mračnog perioda. Sredinom XVIII veka, pojavio se odgovor za očaj koji je osećao jevrejski narod. Bio je to hasidizam (vidite okvir na 226. strani), jedna mešavina misticizma i religioznog zanosa izražena u svakodnevnoj pobožnosti i aktivnosti. Nasuprot tome, negde u to vreme, filozof Mozes Mendelson, nemački Jevrejin, ponudio je još jedno rešenje, put haskale, to jest  prosvetljenja, što je dovelo do onoga što istorija naziva „savremenim judaizmom“.

Od „prosvetljenja“ do cionizma

27. (a) Kako je Mozes Mendelson uticao na jevrejske stavove? (b) Zašto su mnogi Jevreji odbacili nadu u nekog konkretnog Mesiju?

²⁷ Prema Mozesu Mendelsonu (1729-1786), Jevreji bi bili prihvaćeni kada bi se oslobodili ograničenja Talmuda i prilagodili se zapadnoj kulturi. U njegovo vreme, on je postao jedan od najpoštovanijih Jevreja u paganskom svetu. Međutim, zbog novih provala nasilnog antisemitizma u XIX veku, posebno u „hrišćanskoj“ Rusiji, sledbenici ovog pokreta su se razočarali, i mnogi od njih su se usmerili na pronalaženje nekog političkog utočišta za Jevreje. Odbacili su ideju o nekom konkretnom Mesiji koji će Jevreje odvesti nazad u Izrael i počeli su drugačijim sredstvima da rade na osnivanju jevrejske države. Tako je nastao koncept cionizma: „sekularizacija... jevrejskog mesijanizma“, kako kaže jedan autoritet.

28. Koji su događaji u XX veku uticali na jevrejske stavove?

²⁸ Ubistvo oko šest miliona evropskih Jevreja u nacističkom holokaustu (1935-1945) dalo je cionizmu konačni podstrek, i širom sveta pribavilo dosta simpatija. Cionistički san se ostvario 1948. osnivanjem države Izrael, što nas dovodi do judaizma našeg vremena i do pitanja: u šta veruju današnji Jevreji?

Bog je jedan

29. (a) Jednostavno rečeno, šta je savremeni judaizam? (b) Kako se izražava jevrejski identitet? (v) Koji su neki jevrejski praznici i običaji?

²⁹ Jednostavno rečeno, judaizam je religija jednog naroda. Prema tome, obraćenik postaje deo jevrejskog  naroda kao i deo jevrejske religije. To je monoteistička religija u najužem smislu te reči i zastupa gledište da se Bog meša u ljudsku istoriju, a posebno kad je reč o Jevrejima. Jevrejsko obožavanje obuhvata nekoliko godišnjih praznika i razne običaje. (Vidite okvir na stranama 230-1.) Premda ne postoje veroispovesti niti dogme koje prihvataju svi Jevreji, ispovedanje Boga kao jedne osobe, kako je to izraženo u Šemi, molitvi koja se temelji na Ponovljenim zakonima 6:4, formira centralni deo sinagognog obožavanja: „ČUJ IZRAELE, JEHOVA JE, BOG NAŠ, JEDINI JEHOVA.“

30. (a) Kako Jevreji razumeju Boga? (b) Kako se jevrejsko gledište o Bogu sukobljava s gledištem hrišćanskog sveta?

³⁰ Ovo verovanje u jednog Boga bilo je preneseno na hrišćanstvo i na islam. Dr J. H. Herc, rabin, kaže: „Ova uzvišena izjava apsolutnog monoteizma bila je objava rata svakom politeizmu... Na isti način, Šema isključuje trojstvo hrišćanskog verovanja kao povredu Jedinstvenosti Boga.“ * Ali pogledajmo sada jevrejsko verovanje u zagrobni život.

Smrt, duša i uskrsenje

31. (a) Kako je doktrina o besmrtnosti duše ušla u jevrejsko učenje? (b) Koju je dilemu izazvalo učenje o besmrtnosti duše?

³¹ Jedno od osnovnih verovanja savremenog judaizma jeste verovanje da čovek ima besmrtnu dušu koja nadživljava smrt tela. Ali da li ono potiče iz Biblije? Encyclopædia Judaica otvoreno priznaje: „Doktrina o besmrtnosti duše u judaizam je ušla verovatno  pod grčkim uticajem.“ Međutim, to je stvorilo jednu doktrinarnu dilemu, kao što ovaj isti izvor kaže: „U osnovi, ova dva verovanja, uskrsenje i besmrtnost duše, protivrečna su. Jedno ukazuje na kolektivno uskrsenje na kraju danâ, to jest, da će mrtvi koji spavaju u zemlji ustati iz groba, dok drugo ukazuje na stanje duše posle smrti tela.“ Kako je ova dilema rešena u jevrejskoj teologiji? „Verovalo se da kad osoba umre, njena duša još uvek živi u nekom drugom području (to je dalo povoda svim verovanjima s obzirom na nebo i pakao) dok njeno telo leži u grobu i čeka telesno uskrsenje svih mrtvih ovde na zemlji.“

32. Šta Biblija kaže o mrtvima?

³² Univerzitetski predavač Artur Hercberg piše: „U samoj [hebrejskoj] Bibliji, pozornica čovekovog života je ovaj svet. Ne postoji doktrina o nebu i paklu, samo sve snažniji koncept o konačnom uskrsenju mrtvih na kraju danâ.“ To je jednostavno i tačno objašnjenje biblijskog koncepta, naime, da „mrtvi ništa ne znaju... jer nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš“ (Propovednik 9:5, 10; Danilo 12:1, 2; Isaija 26:19).

33. Kako su Jevreji u početku gledali na doktrinu o uskrsenju?

 ³³ Encyclopædia Judaica kaže: „U rabinskom periodu, doktrina o uskrsenju mrtvih smatrana je jednom od centralnih doktrina judaizma“ i „treba je razlikovati od verovanja u... besmrtnost duše.“ * Međutim, premda danas besmrtnost duše prihvataju sve frakcije judaizma, to nije slučaj s uskrsenjem mrtvih.

34. Kako Talmud, za razliku od biblijskog gledišta opisuje dušu? Šta kasniji pisci komentarišu?

³⁴ Za razliku od Biblije, Talmud, koji je bio pod uticajem helenizma, prepun je objašnjenja i priča i čak opisa besmrtne duše. Kasnija jevrejska mistična literatura, Kabala, ide čak tako daleko da naučava reinkarnaciju (seljenje duše), što je u osnovi drevno hinduističko učenje. (Vidite 5. poglavlje.) U današnjem Izraelu, ona se naveliko prihvata kao jevrejsko učenje, i takođe igra važnu ulogu u hasidskom verovanju i literaturi. Na primer, knjiga Martina Bubera Tales of the Hasidim—The Later Masters sadrži priču o duši iz škole Elimeleha, rabina iz Lizhenska: „Na dan pokajanja, kad je rabin Avraham Jehošua pevao avodu, molitvu koja ponavlja službu prvosveštenika u hramu u Jerusalimu, i kad je došao do odlomka: ’I tako on reče‘, nikada nije govorio te reči, već je govorio: ’I tako rekoh.‘ Jer on nije zaboravio vreme kad je njegova duša bila u telu prvosveštenika u Jerusalimu.“

35. (a) Koji je stav o učenju o besmrtnosti duše zauzeo reformisani judaizam? (b) Koje je jasno biblijsko učenje o duši?

³⁵ Reformisani judaizam ide tako daleko da odbacuje verovanje u uskrsenje. Uklonivši tu reč iz  reformističkih molitvenika, on priznaje samo verovanje u besmrtnost duše. Koliko je samo jasnija biblijska ideja izražena u Postanju 2:7: „Jehova, Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života, i čovek posta duša živa.“ Kombinacija tela i duha, to jest životne snage, sačinjava ’živu dušu‘ * (Postanje 2:7; 7:22; Psalam 146:4). Nasuprot tome, kad ljudski grešnik umre, tada i duša umire (Jezekilj 18:4, 20). Dakle, prilikom smrti čoveka prestaje svaki oblik svesnog postojanja. Njegova životna snaga se vraća Bogu koji ju je i dao (Propovednik 3:19; 9:5, 10; 12:9). Stvarna biblijska nada za mrtve je uskrsenje — na hebrejskom: tehijat hametim, to jest „oživljavanje mrtvih“.

36, 37. U šta su verni Jevreji iz biblijskih vremena verovali s obzirom na budući život?

³⁶ Premda ovaj zaključak može iznenaditi čak i mnoge Jevreje, uskrsenje je hiljadama godina bilo stvarna nada obožavalaca pravog Boga. Pre otprilike 3 500 godina, verni Jov koji je podnosio patnje govorio je o jednom budućem vremenu kad će ga Bog podignuti iz Šeola, to jest groba (Jov 14:14, 15). Prorok Danilo je takođe bio siguran da će ustati „na kraju dana“ (Danilo 12:2, 13).

³⁷ Pismo ne pruža nikakav temelj za tvrdnju da su ti verni Jevreji verovali da imaju besmrtnu dušu koja nadživljava smrt tela u nekom budućem svetu. Oni su očigledno imali dovoljno razloga da veruju da će se Suvereni Gospod, koji broji i kontroliše nebeske zvezde, setiti i njih u vreme uskrsenja.  Bili su verni njemu i njegovom imenu. On će biti veran njima (Psalam 18:26; 147:4; Isaija 25:7, 8; 40:25, 26).

Judaizam i Božje ime

38. (a) Šta se tokom vekova događalo s korišćenjem Božjeg imena? (b) Koji je temelj za Božje ime?

³⁸ Judaizam naučava da premda Božje ime postoji u pisanom obliku, ono je presveto da bi se izgovaralo. * Zbog toga je u zadnjih 2 000 godina izgubljen ispravan izgovor tog imena. Pa ipak, to nije uvek bio stav Jevreja. Pre oko 3 500 godina, Bog je govorio Mojsiju, rekavši: „Ovako kaži sinovima Izrailjevim: Jehova [hebrejski, יהוה, JHVH], Bog otaca vaših, Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama. To je moje ime u večnosti, to je moje ime [’moj spomen‘, DK] od kolena na koleno“ (Izlazak 3:15; Psalam 135:13). Koje je bilo to ime i taj spomen? Fusnota u prevodu Tanakh kaže: „Ime JHVH (tradicionalno čitano Adonaj, „GOSPOD“) ovde je povezano s korenom hajah, ’biti‘.“ Dakle, ovde nailazimo na sveto Božje ime, Tetragramaton, četiri hebrejska suglasnika JHVH (Jahve) koji su tokom vekova u svom latinizovanom obliku u srpskom jeziku postali poznati kao JEHOVA.

39. (a) Zašto je Božje ime važno? (b) Zašto su Jevreji prestali da izgovaraju Božje ime?

³⁹ Kroz istoriju su Jevreji Božjem ličnom imenu uvek pridavali veliku važnost, iako se naglasak na korišćenju drastično promenio od drevnih vremena. Dr A. Koen kaže u delu Everyman’s Talmud: „Ovom ’karakterističnom imenu‘ (šem hameforaš)  Božanstva koje je On otkrio izraelskom narodu, naime tetragramatonu, JHVH, iskazivalo se posebno poštovanje.“ Božje ime se poštovalo zato što je predstavljalo i karakterisalo samu Božju ličnost. Na kraju krajeva, sam Bog je objavio svoje ime i rekao svojim obožavaocima da ga koriste. To je naglašeno time što se to ime u hebrejskoj Bibliji pojavljuje 6 828 puta. Međutim, pobožni Jevreji smatraju da je izgovaranje Božjeg ličnog imena znak nepoštovanja. *

40. Šta su neki jevrejski autoriteti rekli o korišćenju Božjeg imena?

⁴⁰ S obzirom na drevnu rabinsku (nebiblijsku) odredbu da se ne izgovara to ime, rabin A. Marmorstajn napisao je u svojoj knjizi The Old Rabbinic Doctrine of God: „Jedno vreme je ova zabrana [korišćenja Božjeg imena] bila potpuno nepoznata među Jevrejima... Ni u Egiptu, ni u Vaviloniji, Jevreji nisu znali niti su držali zakon koji zabranjuje korišćenje Božjeg imena, Tetragramatona, u običnom razgovoru ili u pozdravima. Pa ipak, od trećeg veka pre n. e. pa do trećeg veka n. e., takva zabrana je postojala i delimično se poštovala.“ Ne samo što je u ranijim vremenima bilo dozvoljeno da se koristi to ime, već je kako kaže dr Koen: ’Postojalo vreme kad se zastupalo gledište da čak i obični ljudi slobodno i bez ustezanja koriste Ime... Smatra se da se ta preporuka temeljila na želji da se Izraelac razlikuje od [nejevrejina].‘

41. Prema jednom rabinu, koji su uticaji doprineli zabrani korišćenja Božjeg imena?

 ⁴¹ Šta je onda dovelo do zabrane korišćenja Božjeg imena? Dr Marmorstajn odgovara: „Helenističko [pod uticajem Grčke] protivljenje religiji Jevreja i otpad sveštenika i plemića uveli su i ustalili pravilo da se u Svetilištu [hramu u Jerusalimu] ne izgovara Tetragramaton.“ U svojoj preteranoj revnosti u tome da ne uzimaju Božje ime uzalud, oni su potpuno potisnuli korišćenje tog imena u govoru i potkopali su i razvodnili identitet pravog Boga. Pod združenim pritiskom religioznog protivljenja i otpada, Božje ime je među Jevrejima prestalo da se koristi.

42. Šta biblijski izveštaj pokazuje u vezi s korišćenjem Božjeg imena?

⁴² Međutim, kao što dr Koen kaže: „U biblijskom periodu izgleda da se nije prezalo od korišćenja [Božjeg imena] u svakodnevnom govoru.“ Patrijarh Avraham je ’prizvao ime Jehovino‘ (Postanje 12:8). Većina pisaca hebrejske Biblije je slobodno ali s poštovanjem koristila to ime sve do spisa Malahije u petom veku pre n. e. (Ruta 1:8, 9, 17).

43. (a) Šta je sasvim jasno s obzirom na jevrejsko korišćenje Božjeg imena? (b) Koja je bila jedna indirektna posledica toga što su Jevreji prestali da koriste Božje ime?

⁴³ Sasvim je jasno da su drevni Hebreji koristili i izgovarali Božje ime. Marmorstajn priznaje s obzirom na promenu koja je usledila kasnije: „Jer u to vreme, u prvoj polovini trećeg veka [pre n. e.], treba primetiti jednu veliku promenu u korišćenju Božjeg imena, promenu koja je dovela do mnogih izmena u jevrejskom teološkom i filozofskom znanju, a čiji se uticaji osećaju sve do dan-danas.“ Jedna od posledica gubitka tog imena jeste u tome da je koncept o anonimnom Bogu doprineo da se stvori teološki vakuum u kome se  doktrina hrišćanskog sveta o Trojstvu lakše razvijala * (Izlazak 15:1-3).

44. Koje su neke druge posledice potiskivanja Božjeg imena?

⁴⁴ Odbijanje da se koristi Božje ime oslabljuje obožavanje pravog Boga. Jedan komentator je rekao: „Nažalost, kad se o Bogu govori kao o ’Gospodu‘, ta fraza, premda je tačna, hladna je i prazna... Treba upamtiti da kad se JHVH ili Adonaj prevodi sa ’Gospod‘, time se u mnoge odlomke Starog Zaveta uvodi jedna nota apstraktnosti, formalnosti i daljine koja je potpuno nepoznata izvornom tekstu (The Knowledge of God in Ancient Israel). Kako je žalosno videti da uzvišeno i značajno ime Jahve, to jest Jehova, nedostaje u mnogim prevodima Biblije, kad se na hiljade puta jasno nalazi u izvornom hebrejskom tekstu! (Isaija 43:10-12).

Da li Jevreji još uvek čekaju Mesiju?

45. Koji biblijski temelj postoji za verovanje u Mesiju?

⁴⁵ U Hebrejskim spisima postoje mnoga proročanstva iz kojih su Jevreji preko 2 000 godina crpli svoju mesijansku nadu. Druga Samuilova 7:11-16 pokazuje da će Mesija biti iz Davidove loze. U Isaiji 11:1-10 je prorečeno da će on doneti pravednost i mir celom čovečanstvu. Danilo 9:24-27 daje hronologiju za pojavljivanje Mesije i njegovog pogubljenja.

46, 47. (a) Kakvog su Mesiju očekivali Jevreji koji su živeli pod rimskom dominacijom? (b) Koja se promena odigrala što se tiče jevrejskih očekivanja u pogledu Mesije?

 ⁴⁶ Kao što Encyclopædia Judaica objašnjava, mesijanska očekivanja su u prvom veku bila velika. Očekivalo se da Mesija bude „neki harizmom obdareni Davidov potomak za koga su Jevreji rimskog perioda verovali da će ga Bog podići da slomi paganski jaram i da vlada nad obnovljenim izraelskim kraljevstvom“. Međutim, na vidiku nije bilo militantnog Mesije koga su Jevreji očekivali.

⁴⁷ Pa ipak, kao što primećuje The New Encyclopædia Britannica, mesijanska nada je bila od suštinske važnosti u držanju jevrejskog naroda na okupu kroz njegove mnoge teške kušnje: „Judaizam svoje preživljavanje nesumnjivo duguje, i to u znatnoj meri, svojoj postojanoj veri u mesijansko obećanje i budućnost.“  Ali s pojavom savremenog judaizma između XVIII i XIX veka, mnogi Jevreji su prestali da pasivno čekaju Mesiju. Na kraju su zbog nacističkog holokausta mnogi izgubili strpljenje i nadu. Na mesijansku poruku su počeli da gledaju kao na jednu obavezu i zato su je nanovo protumačili kao čisto jedno novo doba prosperiteta i mira. Od tog vremena, iako ima očekivanja, teško da se može reći da Jevreji kao celina čekaju nekog konkretnog Mesiju.

48. Koja se pitanja o judaizmu s pravom mogu postaviti?

⁴⁸ Ovo preusmeravanje na nemesijansku religiju pokreće ozbiljna pitanja. Da li je judaizam hiljadama godina bio u zabludi kad je verovao da će Mesija biti jedna konkretna osoba? Koji oblik judaizma je od koristi u potrazi za Bogom? Da li je to drevni judaizam ukrašen grčkom filozofijom? Ili je to neki od nemesijanskih oblika judaizma koji su se razvili u zadnjih 200 godina? Ili postoji još neki put koji verno i tačno čuva mesijansku nadu?

49. Na šta su pozvani iskreni Jevreji?

⁴⁹ S ovim pitanjima na umu, iskrenim Jevrejima predlažemo da ponovo ispitaju temu Mesije tako što će istražiti izjave o Isusu iz Nazareta, ali ne o onakvom Isusu kakvim ga predstavlja hrišćanski svet, već kakvim ga predstavljaju jevrejski pisci Grčkih spisa. To je velika razlika. Religije hrišćanskog sveta svojom nebiblijskom doktrinom o Trojstvu, doktrinom koja je potpuno neprihvatljiva za svakog Jevrejina koji ceni čisto učenje da je ’Jehova, Bog naš, jedini Jehova‘, doprinele su tome da Jevreji odbace Isusa (Ponovljeni zakoni 6:4). Prema tome, pozivamo vas da nepristrano pročitate sledeće poglavlje da biste upoznali Isusa iz Grčkih spisa.

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Istaknuti tekst na 217. strani]

Sefardski i aškenaski Jevreji sačinjavali su dve zajednice

 [Okvir/Slika na 211. strani]

Deset zapovesti o obožavanju i ponašanju

Milioni ljudi su čuli za Deset zapovesti, ali malo je onih koji su ih ikada pročitali. Zato ovde dajemo glavni deo teksta tih zapovesti.

▪ „Nećeš imati drugih bogova pred licem mojim.

▪ „Nećeš graditi sebi lika rezana niti slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nećeš im se klanjati niti im služiti... [U to davno vreme, još 1513. pre n. e., ova zapovest je bila jedinstvena po tome što je odbacivala idolopoklonstvo.]

▪ „Nećeš uzimati uzalud imena Jehove [hebrejski: יהוה], Boga svoga...

▪ „Sećaćeš se dana odmora da ga svetkuješ... Zato je Jehova blagoslovio dan odmora i posvetio ga.

▪ „Poštovaćeš oca svoga i mater svoju...

▪ „Ne ubij.

▪ „Ne čini preljube.

▪ „Ne kradi.

▪ „Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

▪ „Ne požudi kuće bližnjega svoga... žene... sluge njegove, ni sluškinje... vola njegova, ni magarca njegova, ni bilo čega što je bližnjega tvoga“ (Izlazak 20:3-17).

Premda se samo prve četiri zapovesti direktno tiču religioznih verovanja i obožavanja, druge zapovesti su pokazale vezu između primernog ponašanja i dobrog odnosa sa Stvoriteljem.

[Slika]

Uprkos jedinstvenom Božjem zakonu, Izrael je oponašao svoje paganske komšije obožavajući tele (Zlatno tele, Biblos)

 [Okvir/Slike na stranama 220, 221]

Sveti spisi Hebreja

Na početku svetih hebrejskih spisa nalazi se „Tanah“. Naziv „Tanah“ nastao je tako što su početna slova tri dela jevrejske Biblije na hebrejskom: Tora (Zakon), Neviim (Proroci), i Ketuvim (Spisi), spojena u jednu reč TaNaH. Ove knjige su bile pisane na hebrejskom i aramejskom od XXI veka pa do V veka pre n. e.

Jevreji veruju da su one napisane pod različitim stepenima nadahnuća koji su bili sve manji. Zato ih oni svrstavaju po sledećem redosledu važnosti:

Tora — pet Mojsijevih knjiga, to jest Pentateuh (od grčkog „pet svitaka“), Zakon, koji se sastoji od Postanja, Izlaska, Levitske, Brojeva i Ponovljenih zakona. Međutim, izraz „Tora“ može takođe da se upotrebi da ukaže na jevrejsku Bibliju kao celinu kao i na usmeni zakon i Talmud (vidite narednu stranu).

Neviim — Proroci, koji obuhvataju knjige od Isusa Navina preko velikih proroka, Isaije, Jeremije i Jezekilja, pa do 12 „manjih“ proroka od Osije do Malahije.

Ketuvim — Spisi, koji se sastoje od poetskih dela, Psalama, Poslovica, Jova, Pesme nad pesmama i Jeremijinih tužbalica. Pored toga, Spisi obuhvataju i Rutu, Propovednika, Jestiru, Danila, Jezdru, Nemiju, i Prvu i Drugu Letopisa.

 Talmud

S gledišta pagana, „Tanah“, to jest jevrejska Biblija, jeste najvažniji jevrejski tekst. Međutim, jevrejsko gledište je drugačije. Mnogi Jevreji bi se složili s komentarom rabina Adina Stajnsalca: „Ako je Biblija ugaoni kamen Judaizma, onda je Talmud njegov glavni stub koji se izdiže iz tih temelja i podupire celu tu duhovnu i intelektualnu građevinu... Nijedno drugo delo ne može se uporediti s njim po uticaju na teoriju i praksu jevrejskog života“ (The Essential Talmud). Šta je onda Talmud?

Ortodoksni Jevreji veruju da je Bog kod gore Sinaj Mojsiju dao ne samo pismeni zakon, ili Toru, već da mu je takođe otkrio specifična objašnjenja o tome kako izvršavati taj Zakon, i da je trebalo da se ta objašnjenja prenose usmenom rečju. To je bilo nazvano usmeni zakon. Tako je Talmud pisani sažetak, s kasnijim komentarima i objašnjenjima, tog usmenog zakona, koji su sastavljali rabini od drugog veka n. e. pa sve do Srednjeg veka.

Talmud se obično deli na dva glavna dela:

Mišna: zbirka komentara koji nadopunjuju biblijski Zakon, zasnovana na objašnjenjima rabina nazvanih tanaimi (učitelji). Ona je stavljena u pisani oblik krajem drugog i početkom trećeg veka n. e.

Gemara (izvorno nazvana Talmud): zbirka komentara Mišne koju su sastavili rabini kasnijeg perioda (od trećeg do šestog veka n. e.).

Pored ova dva glavna dela, Talmud takođe može obuhvatiti komentare Gemare koje su dali rabini iz srednjeg veka. Među njima su se isticali rabini Raši (Solomon ben Isak, 1040-1105), koji je težak jezik Talmuda učinio mnogo razumljivijim, i Rambam (Mozes ben Majmon, poznatiji kao Majmonid (1135-1204), koji je reorganizovao Talmud u jednu sažetu verziju („Mišne tora“), čineći ga tako dostupnim svim Jevrejima.

[Slike]

Ispod: drevna Tora sa mesta koje je poznato kao Jestirin grob, u Iranu; desno: himna hvale na hebrejskom i jidišu zasnovana na biblijskih stihovima

 [Okvir/Slike na stranama 226, 227]

Judaizam — religija mnogih shvatanja

Postoje značajne razlike među raznim frakcijama judaizma. Judaizam tradicionalno naglašava religiozne običaje. Debata oko tih stvari, pre nego verovanja, izazvala je ozbiljnu napetost među Jevrejima i dovela do formiranja tri glavne podele u judaizmu.

ORTODOKSNI JUDAIZAM — ova struja ne samo što prihvata da je hebrejski „Tanah“ nadahnuto Pismo već takođe veruje da je Mojsije na gori Sinaj od Boga primio i usmeni zakon, u isto vreme kad je primio i pisani Zakon. Ortodoksni Jevreji se strogo drže zapovesti oba zakona. Veruju da Mesija tek treba da se pojavi i da uvede Izrael u zlatno doba. Zbog razlika u gledištima unutar ortodoksne grupe, nastale su razne frakcije. Jedan primer je hasidizam.

Hasidi (hasidim, što znači „pobožan“) — na njih se gleda kao na ultraortodoksne. Njih je sredinom XVIII veka u istočnoj Evropi osnovao Izrael ben Eliezer, poznat i kao Bal Šem Tov („Znalac Dobrog Imena“), i oni se drže učenja koje ističe muziku i ples, što dovodi do mistične radosti. Mnoga njihova verovanja, uključujući i reinkarnaciju, zasnivaju se na jevrejskim mističnim knjigama poznatim kao Kabala. Danas ih predvode rebini („rabini“ na jidiš jeziku), to jest cadiki, koje njihovi sledbenici smatraju izuzetno pravednim ljudima ili svecima.

Hasida danas ima uglavnom u Sjedinjenim Državama i Izraelu. Nose odeću specifično istočnoevropskog stila iz XVIII i XIX veka, uglavnom crne boje, zbog čega su veoma uočljivi, posebno u ambijentu savremenog grada. Danas su podeljeni u sekte koje slede različite istaknute rabine. Jedna veoma aktivna grupa jeste lubavički pokret, koji vrši snažan prozelitizam među Jevrejima. Neke grupe veruju da samo Mesija ima pravo da obnovi Izrael kao državu Jevreja i zato se protive svetovnoj državi Izrael.

REFORMISANI JUDAIZAM (takođe poznat kao „liberalni“ i „progresivni“) — pokret  koji je počeo u zapadnoj Evropi početkom XIX veka. Zasniva se na idejama Mozesa Mendelsona, jevrejskog intelektualca iz XVIII veka koji je verovao da Jevreji treba da se prilagode zapadnjačkoj kulturi umesto da se odvajaju od pagana. Reformistički Jevreji poriču da je Tora božanski otkrivena istina. Smatraju da su jevrejski zakoni o ishrani, čistoći i oblačenju zastareli. Veruju u ono što nazivaju „mesijanska era univerzalnog bratstva“. U zadnjim godinama napravili su pomak više ka tradicionalnom judaizmu.

KONZERVATIVNI JUDAIZAM — pojavio se u Nemačkoj 1845. kao izdanak reformisanog judaizma, za koji se smatralo da je odbacio previše tradicionalnih jevrejskih običaja. Konzervativni judaizam ne priznaje da je Mojsije dobio od Boga usmeni zakon, već veruje da su rabini, koji su nastojali da prilagode judaizam novoj eri, izmislili usmenu Toru. Konzervativni Jevreji se podlažu biblijskim pravilima i rabinskim zakonima ako oni „odgovaraju savremenim zahtevima jevrejskog života“ (The Book of Jewish Knowledge). Koriste hebrejski i engleski u svojoj liturgiji i drže se strogih zakona o ishrani (kašrut). Muškarcima i ženama se dozvoljava da sede zajedno tokom bogosluženja, što nije dozvoljeno u ortodoksnom judaizmu.

[Slike]

Levo: Jevreji kod Zida plača u Jerusalimu; gore: Jevrejin koji se moli. U pozadini se vidi Jerusalim

 [Okvir/Slike na stranama 230, 231]

Neki važni praznici i običaji

Većina jevrejskih praznika se zasniva na Bibliji, i uglavnom su to sezonski praznici povezani s raznim žetvama ili sa istorijskim događajima.

▪ Sabat — sedmi dan jevrejske sedmice (od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu) smatra se danom koji posvećuje sedmicu, i posebno držanje tog dana je sastavni deo obožavanja. Jevreji idu u sinagogu gde slušaju čitanje Tore i mole se (Izlazak 20:8-11).

▪ Jom kipur — Dan pomirenja, svečani praznik koji karakterišu post i samoispitivanje. On je vrhunac Deset dana pokajanja koji počinju Roš hašanom, jevrejskom novom godinom, koja prema jevrejskom svetovnom kalendaru pada u septembru (Levitska 16:29-31; 23:26-32).

▪ Sukot (gore desno) — Praznik senica, tabernakla, ili sakupljanja. Proslavlja se žetva i kraj glavnog dela poljoprivredne godine. Drži se u oktobru (Levitska 23:34-43; Brojevi 29:12-38; Ponovljeni zakoni 16:13-15).

▪ Hanuka — Praznik posvećenja. Popularni decembarski praznik kojim se slavi uspomena na makabejsku obnovu nezavisnosti Jevreja od siro-grčke dominacije i ponovno posvećenje hrama u Jerusalimu u decembru 165. pre n. e. Obično se prepoznaje po tome što osam dana gore sveće.

▪ Purim — Praznik ždreba. Slavi se krajem februara ili početkom marta, u spomen na izbavljenje Jevreja u Persiji u petom veku pre n. e. od Amana i njegove genocidne zavere (Jestira 9:20-28).

▪ Pesah — Praznik Pashe. Uveden da bi se slavila uspomena na izbavljenje Izraela iz zatočeništva u Egiptu (1513. pre n. e.). To je najveći i najstariji jevrejski praznik. Održava se 14. nisana (jevrejskog kalendara), i obično pada krajem marta ili početkom aprila. Svaka jevrejska porodica se okuplja  da pojede pashalni obrok, to jest seder. U narednih sedam dana ne sme se jesti ništa s kvascem. To razdoblje se naziva Praznik beskvasnih hlebova (mazot; Izlazak 12:14-20, 24-27).

Neki jevrejski običaji

▪ Obrezanje — za jevrejske dečake, ovo je važna ceremonija koja se obavlja kad beba ima osam dana. Obično se naziva Avrahamski savez, pošto je obrezanje bilo znak Božjeg saveza s njim. Muškarci koji se obrate na judaizam takođe moraju da se obrežu (Postanje 17:9-14).

▪ Bar micva (ispod) — još jedan neophodan jevrejski ritual, koji doslovno znači „sin zapovesti“, „izraz koji označava kako postizanje religiozne i zakonske zrelosti tako i priliku kada taj status zvanično stiču dečaci stari 13 godina i jedan dan“. Postao je jevrejski običaj tek u XV veku n. e. (Encyclopædia Judaica).

▪ Mezuza (iznad) — jevrejski dom se obično lako može prepoznati po mezuzi, jednoj kutiji sa svitkom, na desnom dovratku ulaznih vrata. U praksi je mezuza mali pergament na kome su ispisane reči iz Ponovljenih zakona 6:4-9 i 11:13-21. Pergament se savije i stavi u jednu malu kutiju. Zatim se kutija pričvrsti na vrata svake sobe koja se koristi za stanovanje.

▪ Jarmulke (kapica za muškarce) — Encyclopædia Judaica kaže: „Ortodoksni Jevreji... smatraju da je pokrivanje glave, i izvan sinagoge i u njoj, znak odanosti jevrejskoj tradiciji.“ Tanah nigde ne spominje pokrivanje glave tokom obožavanja, pa zato Talmud spominje da je taj običaj stvar izbora. Hasidske Jevrejke uvek nose pokrivalo za glavu ili obriju glavu i nose periku.

[Slika na 206. strani]

Avram (Avraham), praotac Jevreja, obožavao je Jehovu Boga pre skoro 4 000 godina

[Slika na 208. strani]

Davidova zvezda — nebiblijski simbol Izraela i judaizma

[Slika na 215. strani]

Jevrejski pisar prepisuje hebrejski tekst

[Slika na 222. strani]

Hasidska jevrejska porodica slavi Sabat

[Slika na 233. strani]

Pobožni Jevreji nose filakterije, to jest molitvene kutijice, na ruci i na čelu