Potraga za nepoznatim putem magije i spiritizma
4. poglavlje
Potraga za nepoznatim putem magije i spiritizma
1. Šta je Pavle rekao Atinjanima na Areopagu? Zašto?
„LJUDI Atinjani, vidim da se u svemu nekako više bojite božanstava nego drugi“ (Dela apostolska 17:22). To je hrišćanski apostol Pavle rekao mnoštvu okupljenom na Areopagu, to jest Marsovom brdu, u drevnoj Atini, u Grčkoj. Pavle je izneo tu primedbu zato što je pre toga video da je „grad pun idola“ (Dela apostolska 17:16). Šta je on to video?
2. Šta je otkrivalo da su se Atinjani plašili božanstava?
2 Nesumnjivo je Pavle u tom kosmopolitskom gradu video razne grčke i rimske bogove, i bilo je očigledno da su ti ljudi bili obuzeti obožavanjem božanstava. Iz straha da slučajno ne bi propustili da obožavaju neko važno ili moćno božanstvo koje bi se zbog toga uvredilo, Atinjani su u svoje obožavanje uključili čak i ’nepoznatog Boga‘ (Dela apostolska 17:23). To je jasno otkrivalo njihov strah od božanstava.
3. Da li se samo Atinjani plaše božanstava?
3 Naravno, strah od božanstava, a posebno od nepoznatih, nisu imali samo Atinjani iz prvog veka. Već hiljadama godina, taj strah dominira skoro celim čovečanstvom. U mnogim delovima sveta, skoro svaki aspekt ljudskog života direktno je ili indirektno povezan s nekim božanstvom ili s duhovima. Kao što smo već videli u prethodnom poglavlju, mitologije drevnih Egipćana, Grka, Rimljana, Kineza i drugih bile su duboko ukorenjene u idejama o bogovima i duhovima, koji su igrali važnu ulogu u ličnim i nacionalnim stvarima. Tokom srednjeg veka, priče o alhemičarima, vračarima i vešticama bile su raširene na celom području hrišćanskog sveta. A i danas je situacija dosta slična.
Obredi i praznoverje danas
4. Koji su neki popularni običaji koji su očigledno povezani s božanstvima ili duhovima?
4 Bilo da su ljudi toga svesni ili ne, mnogo toga što rade povezano je s praznovernim običajima ili verovanjima, a nešto od toga ima veze s božanstvima ili duhovima. Na primer, da li ste znali da slavljenje rođendana potiče iz astrologije, koja veliku važnost pridaje tačnom datumu rođenja? A kako je s rođendanskom tortom? Izgleda da je ona povezana s grčkom boginjom Artemidom, čiji se rođendan slavio s medenim kolačima u obliku meseca na kojima su bile sveće. Ili da li ste znali da je nošenje crnine na sahranama prvobitno bilo lukavstvo kojim se izbegavala pažnja zlih duhova, za koje se govorilo da vrebaju u tim prilikama? Neki afrički crnci se boje u belo, a ožalošćeni u drugim zemljama nose neobične boje kako ih duhovi ne bi prepoznali.
5. Koje uobičajene oblike praznoverja vi poznajete?
5 Osim ovih popularnih običaja, ljudi posvuda imaju svoja lokalna praznoverja i strahove. Na Zapadu, razbijeno ogledalo, crna mačka, prolazak ispod merdevina i, zavisno od toga gde živite, utorak ili petak 13, sve se to smatra znacima koji nagoveštavaju nešto zlo. Na Istoku, Japanci nose kimono tako što levu stranu omotaju preko desne, jer je suprotan način rezervisan za mrtvace. Oni na svojim kućama ne prave prozore niti vrata na severoistočnoj strani, tako da demoni, za koje se kaže da dolaze iz tog pravca, ne mogu da nađu ulaz. Na Filipinima, ljudi pre sahrane izuvaju mrtvacima obuću i stavljaju je pored nogu, tako da „sveti“ Petar može da ih dočeka. Stariji savetuju mlade da se lepo ponašaju, pokazujući da je šara na Mesecu „sveti“ Mihajlo, koji ih posmatra i zapisuje njihova dela.
6. Do koje se mere ljudi danas upuštaju u spiritizam?
6 Međutim, verovanje u duhove i božanstva nije ograničeno na običaje i praznoverja koja su na izgled bezazlena. Kako u primitivnim tako i u savremenim društvima, ljudi pribegavaju raznim sredstvima da bi kontrolisali ili umirili strašne duhove i da bi pridobili naklonost dobrih duhova. Logično je da možda najpre pomislimo na ljude iz udaljenih džungli i planina koji pitaju duhovne medije, vračeve i šamane (sveštenike magije) kad su bolesni ili kad su na neki drugi način u velikom škripcu. Ali i ljudi u velikim i malim gradovima takođe odlaze kod astrologa, vračara, gatara i proroka da pitaju za budućnost ili da dobiju pomoć u donošenju važnih odluka. Neki, iako nominalno pripadaju ovoj ili onoj religiji, oduševljeno rade te stvari. Mnogi drugi od spiritizma, crne magije i okultnog prave svoju religiju.
7. Koja pitanja treba da osmotrimo?
7 Koji je izvor ili koje je poreklo svih tih običaja i sveg tog praznoverja? Da li su to samo različiti načini pristupa Bogu? I što je najvažnije, kako to utiče na one koji se time bave? Da bismo pronašli odgovore na ova pitanja, moramo se osvrnuti na čovekovu prošlost i ukratko pogledati njegove prvobitne načine obožavanja.
Posezanje za nepoznatim
8. Koja jedinstvena osobina razlikuje ljude od nižih stvorenja?
8 Nasuprot onome što evolucionisti tvrde, čovek poseduje jednu duhovnu dimenziju po kojoj se razlikuje od nižih stvorenja i po kojoj ih nadmašuje. On se rađa s nagonom da traga za nepoznatim. Oduvek ga muče pitanja kao što su: koji je smisao života? šta se dešava posle smrti? koja veza postoji između čoveka i materijalnog sveta, to jest svemira? Takođe ga vuče želja da posegne za nečim višim ili moćnijim od sebe kako bi donekle kontrolisao svoju okolinu i svoj život (Psalam 8:4, 5; Propovednik 3:11; Dela apostolska 17:26-28).
9. Kako jedan izučavalac opisuje „duhovnost“?
9 Ivar Lisner to ovako kaže u svojoj knjizi Man, God and Magic: „Možemo samo da se divimo istrajnosti s kojom čovek, kroz celu svoju istoriju, nastoji da dosegne ono što je izvan njega. On svoju energiju nikada nije usmeravao isključivo na životne potrepštine. On oduvek traga, pipajući traži put, teži za onim što je nedostižno. Ovaj čudni i urođeni nagon u ljudskom biću jeste njegova duhovnost.“
10. Šta pokazuje da čovek ima prirodni nagon da dopre do Boga?
10 Naravno, oni koji ne veruju u Boga ne gledaju na stvari baš tako. Oni tu ljudsku sklonost u globalu pripisuju čovekovim potrebama, psihološkim ili nekim drugim, kao što smo to videli u 2. poglavlju. Međutim, zar obično ne vidimo da većina ljudi, kad se suoči s opasnošću ili nekom očajnom situacijom, najpre reaguje tako što priziva u pomoć Boga ili neku višu silu? To je i danas tako baš kao što je bilo i u prošlim vremenima. Zato Lisner nadalje kaže: „Svako ko je istraživao najstarije primitivne narode jednostavno je primoran da shvati da svi oni imaju neku zamisao o Bogu, da su živo svesni nekog vrhovnog bića.“
11. Koji je rezultat čovekovog nastojanja da posegne za nepoznatim? (Uporedite s Rimljanima 1:19-23.)
11 Sasvim je drugo kako su ti narodi nastojali da zadovolje tu urođenu želju da posegnu za nepoznatim. Nomadski lovci i pastiri drhtali su pred snagom divljih zveri. Ratari su posebno reagovali na promene vremena i godišnjih doba. Stanovnici džungli sasvim su drugačije reagovali od ljudi koji su živeli u pustinjama ili na planinama. Suočeni s ovim različitim strahovima i potrebama, ljudi su razvili zapanjujuću raznolikost religioznih običaja pomoću kojih su se nadali da će umoliti dobre i umiriti zle bogove.
12. Koja se zajednička obeležja mogu videti u religioznim običajima ljudi u svim krajevima sveta?
12 Međutim, uprkos velikoj raznolikosti, postoje izvesna zajednička obeležja koja se mogu zapaziti u tim religioznim običajima. Među njima su poštovanje prema svetim duhovima i natprirodnim silama i strah od njih, korišćenje magije, proricanje budućnosti pomoću znakova i znamenja, astrologija i razni oblici gatanja. Dok istražujemo ta obeležja, videćemo da su ona igrala važnu ulogu u oblikovanju religioznog razmišljanja ljudi širom sveta kroz celu istoriju, pa čak i današnjih ljudi.
Sveti duhovi i natprirodne sile
13. Šta je u prošlosti zbunjivalo ljude?
13 Izgleda da je život ljudi u davna vremena bio prepun misterija. Bili su okruženi neobjašnjivim i zagonetnim događajima. Na primer, nisu mogli da razumeju zašto se savršeno krepka osoba iznenada razboli, ili zašto nebo ne daje kišu u uobičajeno doba godine, ili zašto jalovo, na izgled beživotno drvo ozeleni i izgleda puno života u određeno doba godine. Čak su im i sopstvena senka, lupanje srca i dah bili misterije.
14, 15. Čemu je čovek najverovatnije pripisivao ono što nije mogao objasniti, pošto nije imao dovoljno razumevanja i vođstva? (Uporedite s 1. Samuilovom 28:3-7.)
14 S obzirom na čovekovu urođenu sklonost ka duhovnosti, bilo je sasvim normalno da te tajanstvene stvari i događaje pripiše nekoj natprirodnoj sili. Međutim, pošto nije imao ispravno vođstvo i razumevanje, njegov svet je uskoro bio prepun duša, duhova, utvara i demona. Na primer, Algonkin Indijanci iz Severne Amerike nazivaju dušu osobe otačuk, što znači „njegova senka“, a Malajci iz jugoistočne Azije veruju da kad čovek umre, njegova duša izlazi kroz nozdrve. Danas je verovanje u duhove i duše pokojnika — i pokušaji da se na neki način komunicira s njima — skoro univerzalno.
15 Na isti način, izgledalo je da su i druge stvari u prirodnom okruženju — sunce, mesec, zvezde, okeani, reke, planine — žive i da direktno utiču na ljudske aktivnosti. Pošto se činilo da te stvari nastanjuju neki svoj vlastiti svet, one su bile personifikovane kao duhovi i božanstva, od kojih su neka bila dobra i korisna a druga zla i štetna. Obožavanje stvarstva zauzelo je istaknuto mesto u gotovo svim religijama.
16. Kako se manifestovalo obožavanje duhova, božanstava i svetih predmeta?
16 Ovakva verovanja možemo naći u religijama praktično svake drevne civilizacije. Vavilonci i Egipćani su obožavali svoje bogove sunca, meseca i sazvežđa. Među njihovim predmetima obožavanja bile su i životinje i divlje zveri. Hindusi su poznati po svom panteonu bogova, kojih ima na milione. Kinezi su oduvek imali svoje svete planine i bogove reka, i svoju odanost kao potomci izražavaju obožavanjem predaka. Drevni Druidi s Britanskih ostrva verovali su da je hrastovo drvo sveto, i posebno su obožavali imelu koja raste na hrastu. Kasnije su Grci i Rimljani dodali nešto svoje; a verovanje u duhove, božanstva, duše, demone i svakojake svete predmete čvrsto se ukorenilo.
17. Kako je i danas očigledno obožavanje stvarstva?
17 Premda neki ljudi danas mogu smatrati da su sva ta verovanja čisto praznoverje, te ideje još uvek se mogu naći u religioznim običajima mnogih naroda širom sveta. Neki još veruju da su izvesne planine, reke, čudno oblikovane stene, staro drveće i brojne druge stvari svete, i obožavaju ih kao predmete odanosti. Oni na tim mestima grade oltare, svetilišta i hramove. Na primer, za Hinduse je reka Gang sveta, i njihova najveća želja jeste da se okupaju u njoj za života i da se nakon smrti njihov prah pospe po njoj. Za budiste je poseban doživljaj da obožavaju u hramu u Bud Gaji, u Indiji, gde je Buda navodno bio prosvetljen pod bodi drvetom. Katolici idu na kolenima u Baziliku Naše Gospe od Gvadelupa u Meksiku ili se kupaju u „svetoj“ vodi u svetištu u Lurdu, u Francuskoj, tragajući za čudesnim izlečenjem. Danas je još uvek veoma očigledno obožavanje stvarstva umesto Stvoritelja (Rimljanima 1:25).
Uspon magije
18. Do čega je dovelo verovanje u duhove i božanstva?
18 Kad se verovanje da je neživi svet prepun duhova, dobrih i loših, jednom ukorenilo, to je lako dovelo do sledećeg koraka — pokušaja da se komunicira s dobrim duhovima radi vođstva i blagoslova, i da se umire zli duhovi. Rezultat je bilo praktikovanje magije, koje je cvetalo u praktično svakom narodu u prošlosti, a cveta i danas (Postanje 41:8; Izlazak 7:11, 12; Ponovljeni zakoni 18:9-11, 14; Isaija 47:12-15; Dela apostolska 8:5, 9-13; 13:6-11; 19:18, 19).
19. (a) Šta je magija? (b) Zašto magija mnogima deluje verodostojno?
19 U najužem smislu, magija je pokušaj da se prirodne ili natprirodne sile kontrolišu ili da se nateraju da vrše čovekovu volju. Pošto nisu znali stvarni uzrok mnogih svakodnevnih događaja, ljudi iz ranih društava verovali su da se ponavljanjem izvesnih magičnih reči to jest bajanjem, ili izvođenjem nekog rituala, mogu postići izvesni željeni efekti. Ono što je ovoj vrsti magije pružilo verodostojnost bilo je to što su neki od tih rituala stvarno delovali. Na primer, priča se da su vračevi — u suštini mađioničari ili vračari — s Mentavejskih ostrva zapadno od Sumatre bili iznenađujuće uspešni u lečenju ljudi koji su bolovali od dijareje. Njihova magična formula se sastojala u tome da bolesnici legnu potrbuške blizu ivice neke litice i da s vremena na vreme ližu zemlju. Zbog čega je to delovalo? Zemljište na tim liticama je imalo u sebi kaolin, belu glinu koja se obično koristi u nekim današnjim lekovima za dijareju.
20. Kako je magija počela da dominira životima ljudi?
20 Nekoliko uspeha takve vrste brzo je pokrilo sve neuspehe i donelo dobru reputaciju tim lekarima. Uskoro su postali članovi društva onih kojih su se ljudi plašili i koje su veoma poštovali — sveštenika, poglavica, šamana, vračeva, čarobnjaka, spiritističkih medija. Ljudi su išli kod njih sa svojim problemima, na primer radi izlečenja i prevencija bolesti, pronalaženja izgubljenih stvari, prepoznavanja lopova, zaštite od zlih uticaja i radi osvete. Na kraju je nastao ogroman skup praznovernih običaja i rituala koji su obuhvatali te stvari kao i druge događaje u životu, kao što su rođenje, punoletstvo, veridba, brak, smrt i sahrana. Moć i misterija magije uskoro su dominirali svim aspektima ljudskog života.
Ples za dozivanje kiše i bacanje čini
21, 22. Šta se podrazumeva pod „imitativnom magijom“? Ilustrujte.
21 Uprkos ogromnoj raznolikosti magijskih običaja raznih naroda, osnovne ideje koje stoje iza njih čudnovato su slične. Pre svega, postoji ideja da slično daje slično, da se željeni efekat može postići oponašanjem istog. To se ponekad naziva imitativna magija. Na primer, kad bi suša pripretila njihovim usevima, Omaha Indijanci iz Severne Amerike plesali bi oko posude s vodom. Zatim bi jedan od njih popio malo te vode i ispljunuo je u vazduh, oponašajući kišicu ili pljusak. Ili bi se neko valjao po zemlji poput ranjenog medveda kako bi zasigurao da će imati uspeha u lovu na medvede.
22 Drugi narodi su imali komplikovanije rituale, koji su uključivali i pevanje molitvi i prinose. Kinezi prave velikog papirnog ili drvenog zmaja, svog boga kiše, i pronose ga uokolo, ili uzimaju idola svog božanstva iz hrama i stavljaju ga na sunce kako bi osetio vrućinu i možda poslao kišu. Ritual Ngoni naroda iz istočne Afrike obuhvata sipanje piva u jedan vrč ukopan u zemlju u hramu kiše i zatim molitvu: „Gospodaru Čauta, otvrdnuo si svoje srce prema nama, šta hoćeš da uradimo? Pomrećemo. Daj svojoj deci kišu, tu je pivo koje smo ti dali.“ Zatim bi popili preostalo pivo. Nakon toga bi usledila pesma, ples i mahanje granama umočenim u vodu.
23. Kako je nastalo čaranje i bacanje čini? (Uporedite s Levitskom 19:31; 20:6, 27; Ponovljeni zakoni 18:10-13.)
23 Još jedna zamisao koja stoji iza magijskih običaja jeste da predmeti koji su pripadali nekoj osobi i dalje utiču na tu osobu, čak i kad se odvoje od nje. To je dovelo do običaja bacanja čini na neku osobu, preko nečega što joj je ranije pripadalo. Čak i u Evropi i Engleskoj u XVI i XVII veku, ljudi su još uvek verovali u veštice i čarobnjake koji su ovakvom moći mogli naneti ljudima zlo. U ove tehnike su spadale i takve stvari kao što su pravljenje voštanog lika neke osobe i zabadanje igala u taj lik, ispisivanje njenog imena na parčetu papira i spaljivanje, zakopavanje dela njene odeće, ili druge stvari koje su se radile s njenom kosom, odsečenim noktima, znojem, ili čak izmetom. Koliko su bili rašireni ovi i drugi običaji može se videti iz činjenice da je Parlament u Engleskoj 1542, 1563. i 1604. doneo zakon po kome je čaranje bilo kažnjivo smrću. U ovom ili onom obliku, ovim vidom magije bavili su se ljudi u skoro svakom narodu kroz celu istoriju.
Budućnost u znacima i predskazanjima
24. (a) Šta je proricanje? (b) Kako su se Vavilonci bavili proricanjem?
24 Magija se često primenjuje da bi se otkrile skrivene informacije ili da bi se zavirilo u budućnost pomoću znakova i predskazanja. To je poznato kao proricanje, a Vavilonci su bili poznati po tome. Prema knjizi Magic, Supernaturalism, and Religion, „oni su bili majstori u veštinama predviđanja, predskazujući budućnost pomoću jetre i creva zaklanih životinja, iz vatre i dima, i iz sjaja dragog kamenja; proricali su događaje iz žuborenja izvora i iz oblika biljaka... Atmosferske pojave, kiša, oblaci, vetar i munje tumačeni su kao zloslutni znaci; krckanje nameštaja i drvenih ploča predskazivalo je buduće događaje... Muve i drugi insekti, kao i psi, bili su nosioci okultnih poruka“.
25. Kako su Jezekilj i Danilo ukazali na običaje gatanja u drevnom Vavilonu?
25 Biblijska knjiga Jezekilja izveštava da je u jednoj vojnoj akciji, ’kralj Vavilonski stajao na rasputnici, gde počinju dva puta, da upita znamenja. On trese strele, pita terafime, posmatra jetru‘ (Jezekilj 21:26). Prizivači duhova, čarobnjaci i magi takođe su bili sastavni deo vavilonskog dvora (Danilo 2:1-3, 27, 28).
26. Koji je način gatanja bio naročito popularan među Grcima?
26 Ljudi iz drugih naroda, kako Orijentalnih tako i zapadnjačkih, takođe su se amaterski bavili mnogim oblicima gatanja. Grci su se konsultovali sa svojim proročištima u vezi s velikim političkim događajima kao i u vezi sa svetovnim privatnim stvarima kao što su brak, putovanje i deca. Najčuvenije je bilo proročište Delfi. Odgovori, za koje se mislilo da dolaze od boga Apola, davani su preko sveštenice, to jest Pitije, nerazumljivim zvucima a tumačili su ih sveštenici koji su stvarali dvosmislene izjave. Jedan klasičan primer je odgovor dat Krezusu, kralju Lidije, koji je glasio: „Ako Krezus pređe Halis, uništiće moćno carstvo.“ Pokazalo se da je to moćno carstvo koje je bilo uništeno upravo njegovo carstvo. Krezus je bio poražen od Kira Persijanca kad je prešao Halis da bi napao Kapadokiju.
27. Do koje su se mere Rimljani angažovali u proricanju?
27 Na Zapadu je veština proricanja dostigla vrhunac kod Rimljana, koji su bili preokupirani predskazanjima i predznacima u skoro svemu što su radili. Ljudi iz svih društvenih slojeva verovali su u astrologiju, čaranje, talismane, gatanje i u mnoge druge oblike proricanja. Prema jednom autoritetu na polju rimske istorije, Edvardu Gibonu, „narod je različite oblike obožavanja, koji su preovladavali u rimskom svetu, smatrao jednako ispravnima“. Čuveni državnik i govornik Ciceron bio je stručnjak za traženje predskazanja u letu ptica. Rimski istoričar Petronije primetio je da u nekim rimskim gradovima, sudeći po mnoštvu religija i kultova sigurno ima više bogova nego ljudi.
28. Kako su se u drevna vremena Kinezi bavili proricanjem?
28 U Kini je iskopano više od 100 000 delova kostiju i školjki za proricanje koje datiraju iz drugog milenijuma pre n. e. (dinastija Šang). Njih su koristili Šang sveštenici u traženju božanskog vođstva za sve, od toga kakvo će vreme biti pa do kretanja trupa. Sveštenici su drevnim pismom po tim kostima ispisivali pitanja. Zatim su grejali kosti, ispitivali pukotine koje su se pojavile i zapisivali odgovore na tim istim kostima. Neki izučavaoci veruju da se iz tog drevnog teksta razvilo kinesko pismo.
29. Koje je načelo proricanja izloženo u I Ching-u?
29 Najpoznatija drevna kineska studija o vračanju jeste I Ching (Kanon promena; izgovara se Ji-jing), za koju se kaže da su je napisala prva dva Ču cara, Ven Vang i Ču Kung, u XII veku pre n. e. Ona sadrži detaljna objašnjenja o međusobnom delovanju dve suprotne sile, jin i jang (tamno-svetlo, negativno-pozitivno, žensko-muško, mesec-sunce, zemlja-nebo i tako dalje), za koje mnogi Kinezi još uvek veruju da su principi koji kontrolišu sve stvari u životu. Taj kanon pruža sliku da se sve stalno menja i da ništa nije trajno. Da bi uspeo u bilo kom poduhvatu, čovek mora biti svestan svih promena u tom trenutku i postupati u skladu s tim promenama. Tako ljudi postavljaju pitanja i bacaju kocku, a zatim se obraćaju I Ching-u za odgovore. Kroz vekove, I Ching je bio temelj za sve vrste gatanja, geomantije i drugih oblika proricanja u Kini.
Od astronomije do astrologije
30. Opišite razvoj astronomije u ranoj fazi.
30 Precizan poredak sunca, meseca, zvezda i planeta već dugo je povod divljenja za ljude na zemlji. U Mesopotamiji su otkriveni katalozi sa zvezdama koji datiraju iz 1800. pre n. e. Na temelju tih informacija, Vavilonci su mogli da predvide mnoge astronomske događaje, kao što su pomračenja meseca, izlazak i zalazak sazvežđa i izvesna kretanja planeta. Egipćani, Asirci, Kinezi, Indijci, Grci, Rimljani i drugi drevni narodi na sličan su način posmatrali nebo i vodili detaljnu evidenciju o astronomskim događajima. Iz tih evidencija oni su pravili kalendare i uređivali svoje godišnje aktivnosti.
31. Kako je iz astronomije nastala astrologija?
31 Iz astronomskih posmatranja moglo se zapaziti da izvesni događaji na zemlji izgleda padaju u isto vreme kad i izvesni događaji na nebu. Na primer, promena godišnjih doba tesno je pratila kretanje sunca, oseka i plima su pratile mesečeve faze, godišnje plavljenje Nila uvek je bilo propraćeno pojavljivanjem Sirijusa, najsvetlije zvezde. Logičan zaključak je bio da su nebeska tela igrala značajnu ulogu u izazivanju tih i drugih događaja na zemlji. U stvari, Egipćani su Sirijus zvali dovodilac Nila. Zamisao da zvezde utiču na događaje na zemlji brzo je dovela do ideje da se ljudi mogu osloniti na nebeska tela u proricanju budućnosti. Tako je iz astronomije nastala astrologija. Uskoro su kraljevi i carevi imali službene astrologe na svojim dvorovima, kako bi se konsultovali sa zvezdama u vezi s važnim nacionalnim događajima. Ali i običan narod je gledao u zvezde u vezi sa svojom ličnom srećom.
32. Na koje su se načine Vavilonci bavili astrologijom?
32 I opet se na sceni pojavljuju Vavilonci. Oni su smatrali da su zvezde nebeski stanovi bogova, baš kao što su hramovi njihovi zemaljski stanovi. To je dalo povoda konceptu grupisanja zvezda u sazvežđa kao i verovanju da poremećaji na nebesima, kao što su pomračenja ili pojavljivanje izvesnih svetlijih zvezda ili kometa, nagoveštavaju tugu i rat na zemlji. Među artefaktima iskopanim u Mesopotamiji nalaze se i stotine izveštaja koje su astrolozi uputili kraljevima. Na primer, neki od tih izveštaja govorili su da je neposredno pomračenje meseca znak da će izvesni neprijatelj pretrpeti poraz ili da će pojavljivanje određene planete u nekom sazvežđu prizvati na zemlju „veliki gnev“.
33. Šta je Isaija rekao o Vaviloncima koji su ’gledali zvezde‘?
33 Do koje su se mere Vavilonci oslanjali na ovaj oblik proricanja može se takođe videti iz podrugljivih reči koje im je uputio prorok Isaija kad je proricao uništenje Vavilona: „Ostani ti, dakle, kod vračanja svoga i kod mnogih čini svojih, kojima si od mladosti svoje trud svoj posvetila... Nek ustaju sad i nek te spasu ti koji nebo znaju i zvezde gledaju; koji po novom mesecu proriču sve što ima da te snađe!“ (Isaija 47:12, 13).
34. Ko su bili „magi“ koji su došli kod malog Isusa?
34 Iz Vavilona je astrologija bila prenesena u Egipat, Asiriju, Persiju, Grčku, Rim i Arabiju. Na Istoku, Hindusi i Kinezi takođe su imali komplikovane sisteme astrologije. „Magi“ za koje je jevanđelista Matej rekao da su došli kod malog Isusa bili su „astrolozi iz istočnih krajeva“ (Matej 2:1, 2). Neki izučavaoci veruju da su ovi astrolozi možda bili pripadnici haldejske ili medo-persijske škole astrologije iz Partije, koja je bila provincija Persije i koja je kasnije postala nezavisno Parćansko carstvo.
35. Šta se u astrologiji razvijalo od vremena Grka?
35 Međutim, upravo su Grci bili ti koji su razvili oblik astrologije koji se danas praktikuje. U drugom veku n. e., Klaudije Ptolemej, grčki astronom iz Aleksandrije, u Egiptu, sakupio je sve postojeće astrološke informacije u četiri knjige, nazvane Tetrabiblos, koje sve do danas služe kao osnovni tekst za astrologiju. Iz toga je nastalo ono što se obično zove natalna astrologija, to jest, jedan sistem za predviđanje čovekove budućnosti na temelju proučavanja njegove karte rođenja, to jest horoskopa — karte koja pokazuje položaj sunca, meseca i raznih planeta u sazvežđima, onako kako se vide iz rodnog mesta te osobe u trenutku njenog rođenja.
36. Koji dokazi postoje da se astrologija veoma poštovala?
36 Do XIV i XV veka, astrologija je bila naveliko prihvaćena na Zapadu. Na univerzitetima se učila kao jedna disciplina, što je zahtevalo praktično poznavanje jezika i matematike. Astrologe su smatrali naučnicima. Šekspirovi tekstovi su puni aluzija na astrološke uticaje na ljudski život. Svaki kraljevski dvor i mnogi plemići imali su privatne astrologe s kojima su se mogli odmah konsultovati. Teško da su preduzimali bilo koji projekat — bilo da se radilo o ratu, gradnji, poslu ili putovanju — a da se najpre nisu konsultovali sa zvezdama. Astrologija se veoma poštovala.
37. Kako je napredak nauke uticao na astrologiju?
37 Premda je rad astronoma kao što su Kopernik i Galileo, zajedno s napretkom naučnog ispitivanja, u velikoj meri diskreditovao astrologiju kao priznatu nauku, ona je opstala sve do dan-danas. (Vidite okvir na 85. strani.) Za vođe država kao i za običnog čoveka, bilo iz tehnički naprednih nacija ili iz udaljenih sela u zemljama u razvoju, ova misteriozna veština, koju su uveli Vavilonci, razradili Grci i nadalje proširili Arapi, i danas još uvek ima veliki uticaj.
Sudbina zapisana na licu i na dlanu
38. Šta je dovelo do daljnjih oblika proricanja pomoću ljudskog dlana i lica?
38 Ako gledanje na nebo radi znakova i predskazanja u vezi s budućnošću izgleda neopipljivo, postoje drugi neposredniji i lako dostupni načini koji stoje na raspolaganju onima koji se amaterski bave veštinom vračanja. Zohar to jest Sefer ha-zohar (hebrejski, Knjiga sjaja), jedan tekst iz XIII veka o jevrejskom misticizmu, rekao je: „Na nebeskom svodu koji okružuje svemir, vidimo mnoge likove koje formiraju zvezde i planete. Oni otkrivaju skrivene stvari i duboke misterije. Slično tome, na našoj koži koja okružuje ljudsko biće postoje oblici i crte koje su zvezde našeg tela.“ Ova filozofija je dovela do daljnjih načina proricanja, to jest predskazivanja budućnosti, ispitivanjem lica i dlana radi proročanskih znakova. I na Istoku i na Zapadu, takvi običaji su i dalje rašireni. Ali jasno je da oni vuku korene iz astrologije i magije.
39. Šta je fiziognomika, i kako se primenjuje?
39 Fiziognomika je proricanje budućnosti ispitivanjem crta lica, kao što je oblik očiju, nosa, zubâ i ušiju. U Strasburu je 1513. godine neki Džon od Indagine objavio jednu knjigu na tu temu, u kojoj je dao živopisne skice lica s raznim oblicima očiju, nosa, ušiju i tako dalje, zajedno sa svojim tumačenjima. Zanimljivo je da je on citirao reči Isusa Hrista iz Mateja 6:22: „ako ti je oko jednostavno, celo će tvoje telo biti svetlo“, kao temelj za izjavu da velike, svetle i okrugle oči označavaju vernost i dobro zdravlje, dok su upale i male oči znak zavisti, zlobe i sumnjičavosti. Međutim, u jednoj sličnoj knjizi, Compendium of Physiognomy, objavljenoj 1533, pisac Bartolomeo Kokle je tvrdio da velike i okrugle oči označavaju prevrtljivu i lenju osobu.
40. (a) Šta je hiromantija? (b) Kako su se ljudi obraćali Bibliji da bi poduprli hiromantiju?
40 Prema gatarima, osim glave i dlanovi odražavaju sile odozgo više nego bilo koji drugi deo tela. Zato je čitanje linija dlana da bi se utvrdio nečiji karakter i sudbina još jedan popularan oblik proricanja — hiromantija, na koju se obično ukazuje kao na gatanje iz dlana. Hiromantičari sa Srednjeg Istoka istraživali su Bibliju da bi pronašli potvrdu za svoju veštinu. Iznosili su stihove poput: ’Svakome čoveku na ruku on pečat meće, da se poznaju sva dela njegova‘, i: „Dug je život u desnici njenoj, bogatstvo i slava u levici njenoj“ (Jov 37:7, King James; Poslovice 3:16). Gledala su se i ispupčenja, to jest jastučići, na dlanu zato što se mislilo da ona predstavljaju planete i da stoga otkrivaju nešto u vezi s tom osobom i njenom budućnošću.
41. Kako se ljudi na Orijentu bave proricanjem?
41 Gatanje putem proučavanja obeležja lica i dlana izuzetno je popularno na Orijentu. Osim profesionalnih čitača i savetnika koji nude svoje usluge, amatera i samoukih ima na pretek, zato što su veoma dostupne mnoge knjige i publikacije svih profila. Ljudi se često amaterski bave čitanjem iz dlana radi zabave, ali mnogi ozbiljno gledaju na te stvari. Međutim, u globalu, ljudi su retko zadovoljni primenom samo jednog oblika proricanja. Kad su suočeni s ozbiljnim problemima ili važnim odlukama, oni odlaze u svoj hram, bilo da je to budistički, taoistički, šintoistički ili neki drugi, da bi pitali bogove, zatim idu kod astrologa da pitaju zvezde, onda do gatara da im čitaju iz dlana i gledaju im lice, i posle svega toga, dolaze kući i pitaju svoje pokojne pretke. Nadaju se da će odnekud dobiti odgovor koji im se sviđa.
Samo bezazlena zabava?
42. Do čega je ljude dovela njihova normalna želja da saznaju budućnost?
42 Normalno je da svako želi da zna šta će doneti budućnost. Želja da se zasigura sreća i izbegne ono što može biti štetno takođe je univerzalna. Zato su ljudi odvajkada tražili vođstvo od duhova i božanstava. Čineći to, oni su se upleli u spiritizam, magiju, astrologiju i u druge praznoverne običaje. Ljudi su u prošlosti nosili amajlije i talismane kako bi se zaštitili, i obraćali su se vračevima i šamanima radi leka. Ljudi danas i dalje nose medaljone sa „svetim“ Kristoferom ili amajlije „sreće“, i imaju svoje seanse, alfabetske tablice, kristalne kugle, horoskope i tarot karte. Što se tiče spiritizma i praznoverja, čovečanstvo se izgleda nije mnogo promenilo.
43. (a) Šta mnogi misle o spiritizmu, magiji i proricanju? (b) Na koja pitanja u vezi s praznovernim običajima treba odgovoriti?
43 Naravno, mnogi ljudi su svesni da to nije ništa drugo do praznoverje i da za to ne postoji stvaran temelj. I možda dodaju da oni to rade čisto iz zabave. Drugi čak tvrde da su magija i proricanje u stvari korisni zato što pružaju psihološku sigurnost ljudima koji bi inače bili previše zastrašeni preprekama na koje nailaze u životu. Ali da li je to sve samo bezazlena zabava ili psihološka podrška? Koji je pravi izvor spiritističkih i magijskih običaja koje smo osmotrili u ovom poglavlju kao i mnogih drugih koje nismo pomenuli?
44. Šta je u osnovi temelj svih tih običaja?
44 Dok smo istraživali razne aspekte spiritizma, magije i vračanja, primetili smo da su oni tesno povezani s verovanjem u pokojne duše i u postojanje duhova, dobrih i zlih. Znači, gledano u osnovi, verovanje u duhove, magiju i proricanje zasniva se na jednom obliku politeizma koji je ukorenjen u doktrini o besmrtnosti ljudske duše. Da li je to čvrst temelj na kome čovek može da gradi svoju religiju? Da li bi obožavanje zasnovano na takvom temelju smatrao prihvatljivim?
45. S kojim su se pitanjem u vezi s hranom koja se prinosila idolima suočili hrišćani iz prvog veka?
45 Hrišćani iz prvog veka suočavali su se s tim istim pitanjima. Oko njih su bili Grci i Rimljani, s mnoštvom svojih bogova i božanstava kao i sa svojim praznovernim ritualima. Jedan od običaja bio je da prinose hranu idolima a zatim da jedu od te hrane. Da li je trebalo da neko ko voli pravog Boga i ko je zainteresovan da mu ugodi učestvuje u takvim ritualima? Zapazi kako je apostol Pavle odgovorio na ovo pitanje.
46. Šta su Pavle i rani hrišćani verovali u vezi s Bogom?
46 „A što se tiče jedenja hrane prinesene idolima, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema Boga osim jednoga. Jer iako ima onih koji se nazivaju ’bogovi‘, bilo na nebu bilo na zemlji, kao što ima mnogo ’bogova‘ i mnogo ’gospoda‘, za nas u stvari postoji jedan Bog, Otac, od koga je sve, i mi za njega“ (1. Korinćanima 8:4-6). Za Pavla i hrišćane iz prvog veka, prava religija nije bila obožavanje mnogih bogova, niti politeizam, već je to bila odanost samo ’jednom Bogu Ocu‘, čije ime Biblija otkriva kad kaže: „Nek znaju da si ti sam, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom“ (Psalam 83:19).
47. Kako je Pavle otkrio pravi identitet ’bogova i gospoda na nebu i na zemlji‘?
47 Međutim, treba da zapazimo da iako je apostol Pavle rekao da „idol nije ništa“, on nije rekao da ’bogovi‘ i ’gospodi‘ kojima su se ljudi obraćali sa svojom magijom, proricanjem i žrtvama nisu postojali. U čemu je onda stvar? Pavle je to razjasnio kasnije u tom istom pismu kad je napisao: „Nego kažem da ono što nacije žrtvuju, žrtvuju demonima, a ne Bogu; a ja ne želim da vi imate udela s demonima“ (1. Korinćanima 10:20). Da, preko svojih bogova i gospoda, narodi su u stvari obožavali demone — anđeoska, to jest duhovna stvorenja koja su se pobunila protiv pravog Boga i udružila snage sa svojim vođom, Satanom Đavolom (2. Petrova 2:4; Juda 6; Otkrivenje 12:7-9).
48. Koja opasnost od okultnog postoji i danas, i kako se to može izbeći?
48 Ljudi često sažaljevaju takozvane primitivne narode koji su bili zarobljeni svojim praznoverjem i strahovima. Kažu da su im krvne žrtve i divljački rituali odvratni. I imaju pravo. Pa ipak, i dan-danas čujemo za vudu, satanističke kultove, pa čak i za ljudske žrtve. Premda su to možda ekstremni slučajevi, oni ipak pokazuju da je interes za okultno i dalje veoma živ. To može početi sa ’bezazlenom zabavom‘ i radoznalošću, ali posledice su često tragedija i smrt. Kako je samo mudro slediti biblijsko upozorenje: „Budite trezveni, budno pazite. Vaš protivnik, Đavo, ide unaokolo kao ričući lav, tražeći koga da proždere“ (1. Petrova 5:8; Isaija 8:19, 20).
49. Šta će biti tema istraživanja u sledećim poglavljima ove knjige?
49 Pošto smo osmotrili kako je nastala religija, zatim raznolikost drevnih mitologija i razne oblike spiritizma, magije i praznoverja, sada ćemo obratiti pažnju formalnijim velikim svetskim religijama — hinduizmu, budizmu, taoizmu, konfucijanizmu, šintoizmu, judaizmu, crkvama hrišćanskog sveta, i islamu. Kako su te religije nastale? Šta naučavaju? Kako utiču na svoje vernike? Ova i druga pitanja biće osmotrena u narednim poglavljima.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 76. strani]
Izgledalo je kao da neka magija deluje
[Okvir na 85. strani]
Da li je astrologija naučno tačna?
Astrologija tvrdi da sunce, mesec, zvezde i planete mogu da utiču na stvari na zemlji i da konfiguracija tih nebeskih tela u trenutku čovekovog rođenja igra ulogu u njegovom životu. Međutim, naučna otkrića predstavljaju ogromne prepreke:
▪ Rad astronoma kao što su Kopernik, Galileo i Kepler jasno je pokazao da Zemlja nije centar svemira. Danas je takođe poznato da zvezde koje izgleda da pripadaju jednom sazvežđu često u stvari i nisu u istoj grupi. Neke od njih su možda daleko u svemiru, dok su druge relativno blizu. Zato su zodijačke karakteristike raznih sazvežđa čisto imaginarne.
▪ Prvi astrolozi nisu znali za planete Uran, Neptun i Pluton zato što one nisu bile otkrivene sve do izuma teleskopa. Kako su onda one „uticale“ na astrološke karte nacrtane vekovima ranije? Nadalje, zašto bi „uticaj“ jedne planete bio „dobar“ a druge „loš“, kad nauka danas zna da su sve one u osnovi mase beživotnih stena ili gasova, koje se kovitlaju u svemiru?
▪ Nauka o genetici nam kaže da se temelj za naše crte ličnosti ne formira prilikom rođenja već prilikom začeća, kad se jedan od miliona spermatozoida oca spaja s jednom jedinom jajnom ćelijom majke. Ipak, astrologija određuje horoskop osobe na osnovu dana njenog rođenja. Ta razlika od oko devet meseci, prema astrološkim pojmovima, treba da osobi pruži potpuno drugačiji profil ličnosti.
▪ Vremenski proračun o kretanju Sunca među sazvežđima, sa stanovišta posmatrača sa Zemlje, danas je u zaostatku od oko jednog meseca u odnosu na pre 2 000 godina kad su bile nacrtane astrološke karte i tabele. Znači, po astrologiji bi osoba koja se rodi krajem juna ili početkom jula bila rak (veoma osetljiva, ćudljiva, rezervisana). Međutim, Sunce se u tom periodu u stvari nalazi u sazvežđu Gemini, što bi trebalo da tu osobu učini komunikativnom, duhovitom, pričljivom.
Jasno je da astrologija nema racionalnu niti naučnu potporu.
[Slike na 71. strani]
Razbijena ogledala, crne mačke i neki brojevi predstavljaju temelj praznoverja. Pročitani kineski znak za „četiri“ zvuči kao reč „smrt“ na kineskom i japanskom
[Slike na 74. strani]
Levo: bazilika Naše Gospe od Gvadelupa, u Meksiku, gde se katolici mole za čudesno izlečenje.
Desno: Stounhendž u Engleskoj, gde su drevni Druidi navodno obožavali sunce
[Slika na 80. strani]
Neki ljudi traže savet od šamana i vračeva
[Slike na 81. strani]
Drugi imaju svoje seanse, alfabetske tablice, kristalne kugle, tarot karte i gatare
[Slike na 82. strani]
Proricanje na Orijentu, uz korišćenje natpisa na oklopu kornjače i simbola jin-jang, ima dugu istoriju
[Slike na 87. strani]
Mnogi ljudi prate horoskope, verujući da položaj sunca, meseca, planeta i zvezda u trenutku rođenja utiče na njihov život
[Slike na 90. strani]
Istresajući štapiće sreće iz posude, vernik dobija poruku i tumačenje
