15. poglavlje

Povratak pravom Bogu

„Dajem vam novu zapovest, da volite jedan drugoga; kao što sam ja voleo vas, da i vi volite jedan drugoga. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:34, 35).

1, 2. Kako ljubav treba da deluje među pravim hrišćanima?

OVIM rečima, Isus je postavio kriterijum za one koji tvrde da su njegovi pravi sledbenici. Hrišćanska ljubav bi morala da prevaziđe sve rasne, plemenske i nacionalne podele. Ona bi zahtevala da pravi hrišćani ’ne budu deo sveta‘, baš kao što Isus nije bio niti je sada „deo sveta“ (Jovan 17:14, 16; Rimljanima 12:17-21).

² Kako hrišćanin pokazuje da ’nije deo sveta‘? Na primer, kakav odnos treba da ima prema burnoj politici, revolucijama i ratovima našeg vremena? U skladu s navedenim Isusovim rečima, hrišćanski apostol Jovan je napisao: „Ko god ne čini ono što je pravedno ne potiče od Boga, kao ni onaj ko ne voli svog brata. Jer ovo je poruka koju ste čuli od početka, da treba da imamo ljubav jedan prema drugome.“ A sam Isus je objasnio zašto se njegovi učenici nisu borili da ga izbave rekavši: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta. Kad bi moje kraljevstvo bilo deo ovog sveta, moji podanici bi se borili... Ali moje kraljevstvo nije odavde.“ Čak i kad je Isusov život bio u opasnosti, te sluge se nisu upustile u rešavanje tog sukoba u skladu s ratničkim putevima ovog sveta (1. Jovanova 3:10-12; Jovan 18:36).

3, 4. (a) Šta je Isaija prorekao s obzirom na „potonje vreme“? (b) Koja pitanja zahtevaju odgovor?

 ³ Više od 700 godina pre Hrista, Isaija je prorekao da će se ljudi iz svih naroda sticati ka pravom obožavanju Jehove i da se više neće učiti ratu. Rekao je: „Biće u potonje vreme da će gora doma Jehovinog utvrđena biti uvrh gora... i svi će narodi u njoj se sticati. Ići će tu mnogi narodi i kazaće: Dođite da se popnemo na goru Jehovinu, idimo u dom Boga Jakovljeva, da nas svojim putevima uči, da hodimo stazama njegovim. Jer će zakon iz Siona izići, reč Jehovina iz Jerusalima. On će biti narodima sudija, odabranik mnogih naroda. Od mačeva svojih kovaće raonike i srpove od kopalja svojih; neće više narod mač na narod vaditi niti će se više boju učiti“ * (Isaija 2:2-4).

⁴ Koja se od svih religija u svetu ističe po tome što udovoljava ovim zahtevima? Ko odbija da se uči ratu uprkos zatvorima, koncentracionim logorima i smrtnim kaznama?

Hrišćanska ljubav i neutralnost

5. Kakav su dosije o hrišćanskoj neutralnosti Jehovini svedoci stvorili kao pojedinci, i zašto?

⁵ Jehovini svedoci su širom sveta poznati po svom savesnom individualnom stavu hrišćanske neutralnosti. Oni su trpeli zatvore, koncentracione logore, mučenje, deportacije i progonstvo kroz celi XX vek zato što nisu hteli da žrtvuju svoju ljubav i jedinstvo kao svetska skupština hrišćana privučenih Bogu. U nacističkoj Nemačkoj, od 1933. do 1945, oko hiljadu Svedoka je umrlo i na hiljade njih bili su u zatvorima, zbog toga što nisu hteli da sarađuju u Hitlerovim ratnim aktivnostima. Slično tome, pod Frankom u  bivšoj fašističkoj Španiji, stotine mladih Svedoka je bilo strpano u zatvore, i mnogi su proveli u proseku deset godina u vojnim zatvorima zato što nisu hteli da se uče ratu. I dan-danas, u više zemalja mnogi mladi Svedoci za Jehovu čame u zatvorima zbog svog stava hrišćanske neutralnosti. Međutim, Jehovini svedoci ne ometaju vlade u njihovim vojnim programima. Nepokolebljiva hrišćanska neutralnost Svedoka što se tiče političkih stvari jeste jedno od njihovih nepromenljivih verovanja kroz sve sukobe i ratove XX veka. Ono ih označava kao prave Hristove sledbenike i izdvaja ih od religija hrišćanskog sveta (Jovan 17:16; 2. Korinćanima 10:3-5).

6, 7. Šta su Jehovini svedoci razumeli što se tiče hrišćanstva?

⁶ Držeći se Biblije i Hristovog primera, Jehovini svedoci pokazuju da praktikuju obožavanje pravog Boga, Jehove. Oni prepoznaju Božju ljubav koja se odražavala u Isusovom životu i njegovoj žrtvi. Razumeju da prava  hrišćanska ljubav dovodi do neraskidivog svetskog bratstva — koje prevazilazi političke, rasne i nacionalne podele. Drugim rečima, hrišćanstvo nije samo internacionalno, ono je supranacionalno, jer prevazilazi nacionalne granice, autoritete ili interese. Ono na ljudski rod gleda kao na jednu porodicu koja ima  jednog zajedničkog pretka i zajedničkog Stvoritelja, Jehovu Boga (Dela apostolska 17:24-28; Kološanima 3:9-11).

⁷ Dok su skoro sve druge religije upletene u ratove — bratoubilačke i ubilačke — Jehovini svedoci pokazuju da uzimaju k srcu proročanstvo iz Isaije 2:4, koje smo citirali. ’Ali‘, možda se pitate, ’odakle potiču Jehovini svedoci? Kako deluju?‘

Duga linija Božjih svedoka

8, 9. Koji poziv Bog upućuje čovečanstvu?

⁸ Pre više od 2 700 godina, prorok Isaija je izrekao i sledeći poziv: „Tražite Jehovu, dok se može naći, prizivajte njega dok je blizu. Neka put svoj bezdušnik ostavi, nepravednik misli svoje; nek se vrati Jehovi koji će mu se smilovati, Bogu našemu, koji mnogo prašta“ (Isaija 55:6, 7).

⁹ Vekovima kasnije, hrišćanski apostol Pavle je objasnio Grcima u Atini koji su se ’bojali [mitoloških] božanstava‘: „[Bog] od jednog čoveka je stvorio sve ljudske nacije da prebivaju po celoj površini zemlje, i postavio je određena vremena i utvrđene granice njihovog prebivanja, da traže Boga ne bi li ga nekako napipali i zaista našli, iako, u stvari, on nije daleko ni od jednog od nas“ (Dela apostolska 17:22-28).

10. Kako znamo da Bog nije bio daleko od Adama i Eve i od njihove dece?

¹⁰ Bog sigurno nije bio daleko od svojih ljudskih stvorenja Adama i Eve. On je razgovarao s njima, saopštavajući im svoje zapovesti i želje. Nadalje, Bog se nije sakrio ni od njihovih sinova Kaina i Avelja. Mržnjom ispunjenog Kaina je savetovao kad je ovaj pokazao zavist s obzirom na žrtvu koju je njegov brat prineo Bogu. Međutim, umesto da promeni svoj oblik obožavanja, Kain je pokazao ljubomornu, religioznu netrpeljivost i ubio je svog brata Avelja (Postanje 2:15-17; 3:8-24; 4:1-16).

11. (a) Šta znači reč „mučenik“? (b) Kako je Avelj postao prvi mučenik?

 ¹¹ Avelj je svojom vernošću Bogu sve do same smrti postao prvi mučenik. * On je takođe bio prvi svedok za Jehovu i preteča duge linije svedoka koji su čuvali besprekornost, a kojih je bilo kroz celu istoriju. Zato je Pavle mogao da kaže: „Verom je Avelj prineo Bogu žrtvu veće vrednosti nego Kain, i preko nje dobio svedočanstvo da je pravedan, jer je Bog posvedočio o njegovim darovima; i putem nje, iako je umro, još uvek govori“ (Jevrejima 11:4).

12. Koji su još primeri Jehovinih vernih svedoka?

¹² U toj istoj poslanici Jevrejima, Pavle nabraja celi niz vernih muškaraca i žena, kao što su Noje, Avraham, Sara i Mojsije, koji su svojim životnim putem čuvanja besprekornosti sačinjavali ’toliki oblak svedoka [na grčkom, martiron]‘ i koji su služili kao uzor i ohrabrenje drugima koji su želeli da upoznaju pravog Boga i da mu služe. To su bili muškarci i žene koji su imali dobar odnos s Jehovom Bogom. Oni su ga tražili i našli su ga (Jevrejima 11:1–12:1).

13. (a) Zašto je Isus istaknuti izraz Božje ljubavi? (b) Na koji je poseban način Isus primer svojim sledbenicima?

¹³ Među tim svedocima se isticao onaj koji je opisan u knjizi Otkrivenja, ’Isus Hrist, verni svedok‘. Isus je još jedan jasan dokaz Božje ljubavi, jer kao što je Jovan napisao: „Sami smo videli i svedočimo da je Otac poslao svog Sina kao Spasitelja sveta. Ko god priznaje da je Isus Hrist Sin Božji, Bog ostaje u njemu i on u Bogu. I sami smo spoznali ljubav koju Bog ima prema nama.“  Rođen kao Jevrejin, Isus je bio pravi svedok i umro je kao mučenik veran svom Ocu Jehovi. Hristovi pravi sledbenici će u narednim vekovima takođe biti svedoci za njega i za pravog Boga, Jehovu (Otkrivenje 1:5; 3:14; 1. Jovanova 4:14-16; Isaija 43:10-12; Matej 28:19, 20; Dela apostolska 1:8).

14. Na koje pitanje sada treba odgovoriti?

¹⁴ Isaijino proročanstvo je pokazalo da će povratak pravom Bogu Jehovi, biti jedno obeležje ’potonjeg vremena‘, to jest onoga što drugi delovi Biblije označavaju kao „poslednje dane“. * S obzirom na religioznu raznolikost i konfuziju koju smo opisali u ovoj knjizi, postavlja se pitanje: ko je u ovim poslednjim danima u kojima živimo stvarno tražio pravog Boga, da mu služi „duhom i istinom“? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, najpre moramo obratiti pažnju zbivanjima u XIX veku (Isaija 2:2-4; 2. Timoteju 3:1-5; Jovan 4:23, 24).

Jedan mladić u potrazi za Bogom

15. (a) Ko je bio Čarls Tejz Rasel? (b) Koje su bile neke njegove religiozne sumnje?

¹⁵ Godine 1870, jedan revnosni mladić, Čarls Tejz Rasel (1852-1916), počeo je da postavlja mnoga pitanja u vezi s tradicionalnim učenjima hrišćanskog sveta. Kao mladić, on je radio u galanterijskoj radnji svog oca u živom industrijskom gradu Alegeniju (sada deo Pitsburga), u Pensilvaniji u SAD. Što se tiče religioznog porekla, bio je prezbiterijanac i kongregacionalista. Međutim, uznemiravala su ga učenja kao što su predodređenost i večno mučenje u paklu. Koje je razloge imao da sumnja u te osnovne doktrine nekih religija hrišćanskog sveta? On je napisao: „Bog koji bi upotrebio  svoju moć da stvori ljudska bića za koja je predvideo i predodredio da se večno muče, ne bi mogao da bude ni mudar, ni pravedan, niti pun ljubavi. Njegova merila bi bila niža od merila mnogih ljudi“ (Jeremija 7:31; 19:5; 32:35; 1. Jovanova 4:8, 9).

16, 17. (a) Koja su učenja jako interesovala Raselovu grupu za proučavanje Biblije? (b) Do kojeg je velikog neslaganja došlo, i kako je Rasel reagovao?

¹⁶ Dok je još bio u kasnim tinejdžerskim, Rasel je zajedno s drugim mladićima osnovao jednu grupu koja je svake sedmice proučavala Bibliju. Oni su počeli da analiziraju biblijska učenja o drugim temama, kao što su besmrtnost duše i Hristova otkupna žrtva i njegov drugi dolazak. Godine 1877, kad je imao 25 godina, Rasel  je prodao svoj deo u unosnom poslu svog oca i počeo punovremenu propovedničku karijeru.

¹⁷ Godine 1878, došlo je do velikog neslaganja između Rasela i jednog od njegovih saradnika, koji je odbacio učenje da Hristova smrt može okajati grešnike. Pobijajući to gledište, Rasel je napisao: „Hrist je svojom smrću i svojim uskrsenjem postigao dosta dobrih stvari za nas. Zamenio nas je što se tiče smrti; umro je pravednik za nepravednike — svi su bili nepravednici. Isus Hrist je milošću Božjom okusio smrt za svakog čoveka... Postao je tvorac večnog spasenja za sve one koji ga slušaju.“ On je nastavio: „Otkupiti znači otplatiti. Šta je Hrist otplatio za sve ljude? Život. Izgubili smo ga neposlušnošću prvog Adama. Drugi Adam [Hrist] otkupio ga je svojim životom“ (Marko 10:45; Rimljanima 5:7, 8; 1. Jovanova 2:2; 4:9, 10).

18. (a) Šta je usledilo posle neslaganja oko otkupnine? (b) Kog su se obrasca držali Istraživači Biblije što se tiče priloga?

¹⁸ Rasel je, kao nepokolebljivi zastupnik doktrine o otkupnini, prekinuo sve veze s ovim bivšim saradnikom. U julu 1879, Rasel je počeo da izdaje časopis Sionska Kula stražara i glasnik Hristove prisutnosti, koji je danas širom sveta poznat kao Kula stražara — objavljuje Jehovino Kraljevstvo. Godine 1881, on je zajedno s drugim predanim hrišćanima osnovao neprofitno biblijsko društvo. Ono se zvalo Zion’s Watch Tower Tract Society, danas poznato kao Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, pravno telo koje deluje u korist Jehovinih svedoka. Rasel je od samog početka insistirao na tome da se na skupštinskim sastancima ne sakupljaju prilozi niti da se oni iznuđuju putem publikacija Watch Towera. Ljudi koji su se pridružili Raselu u temeljnom proučavanju Biblije postali su poznati jednostavno kao Istraživači Biblije.

 Povratak biblijskoj istini

19. Koja su učenja hrišćanskog sveta Istraživači Biblije odbacili?

¹⁹ Kao rezultat njihovog proučavanja Biblije, Rasel i njegovi drugovi odbacili su učenja hrišćanskog sveta o misterioznom „Presvetom Trojstvu“, urođenoj besmrtnoj ljudskoj duši, i večnom mučenju u paklu. Takođe su odbacili potrebu za zasebnom svešteničkom klasom školovanom u nekom semeništu. Želeli su da se vrate jednostavnim korenima hrišćanstva, s duhovno kvalifikovanim starešinama koji predvode u skupštinama bez pomisli o nekoj plati ili nadoknadi (1. Timoteju 3:1-7; Titu 1:5-9).

20. Šta su Istraživači Biblije otkrili što se tiče Hristove parusije i 1914?

²⁰ U svom istraživanju Božje Reči, ti Istraživači Biblije su bili jako zainteresovani za proročanstva Hrišćanskih grčkih spisa koja se odnose na „svršetak sveta“ i Hristov ’dolazak‘ (Matej 24:3). Obrativši pažnju grčkom tekstu, otkrili su da je Hristov „dolazak“ u stvari parusija, to jest nevidljiva prisutnost. Prema tome, Hrist je svojim učenicima dao informacije o dokazima svoje nevidljive prisutnosti u vremenu kraja, a ne o nekom budućem vidljivom dolasku. Zajedno s ovim proučavanjem, ti Istraživači Biblije imali su jaku želju da razumeju biblijsku hronologiju u vezi s Hristovom prisutnošću. Iako nisu razumeli sve detalje, Rasel i njegovi drugovi su shvatili da će 1914. biti presudna godina u ljudskoj istoriji (Matej 24:3-22; Luka 21:7-33, Int).

21. Koju su odgovornost osećali Rasel i njegovi suvernici?

²¹ Rasel je znao da treba da se obavi jedno veliko delo propovedanja. Bio je svestan Isusovih reči koje je zapisao Matej: „I ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim  nacijama; i onda će doći kraj“ (Matej 24:14; Marko 13:10). Što se tiče aktivnosti tih Istraživača Biblije pre 1914, postojao je jedan osećaj hitnosti. Verovali su da će njihova propovednička aktivnost te godine dostići vrhunac, i zato su smatrali da treba da ulože svaki napor da pomognu drugima da čuju ’ovu dobru vest o kraljevstvu‘. Na kraju su biblijske propovedi Č. T. Rasela bile objavljivanje u hiljadama novina širom sveta.

Ispiti i promene

22-24. (a) Kakva je bila reakcija većine Istraživača Biblije kad je Č. T. Rasel umro? (b) Ko je nasledio Rasela kao predsednik Watch Tower Societyja?

²² Godine 1916, kad je imao 64. godine, Čarls Tejz Rasel je iznenada umro dok je bio na jednom propovedničkom putovanju kroz Sjedinjene Države. Šta će se sada desiti sa Istraživačima Biblije? Hoće li sada sasvim propasti kao da su bili sledbenici samo nekog čoveka? Kako će se suočiti s ispitima Prvog svetskog rata (1914-1918), pokolja u kojem će Sjedinjene Država uskoro učestvovati?

²³ Tipična reakcija većine Istraživača Biblije bila je upravo onakva kakvu je izrazio V. E. Amburg, službenik Watch Tower Societyja: „Ovo veliko svetsko delo nije delo jedne osobe. Ono je za tako nešto preveliko. To je Božje delo i ono se ne menja. Bog je u prošlosti koristio mnoge sluge i nesumnjivo će i u budućnosti koristiti mnoge. Mi nismo posvećeni nekom čoveku niti delu nekog čoveka, već vršenju Božje volje, kako će nam On otkriti preko Svoje Reči i svog vođstva putem proviđenja. Bog je još uvek za kormilom“ (1. Korinćanima 3:3-9).

²⁴ U januaru 1917, Džozef F. Raterford, advokat i gorljivi istraživač Biblije, izabran je za drugog predsednika Watch Tower Societyja. On je imao dinamičnu ličnost  i ništa ga nije moglo zastrašiti. Znao je da Božje Kraljevstvo mora da se propoveda (Marko 13:10).

Obnovljena revnost i novo ime

25. Kako su Istraživači Biblije reagovali na izazov u godinama nakon Prvog svetskog rata?

²⁵ Watch Tower Society je organizovao kongrese u Sjedinjenim Državama 1919. i 1922. Posle progonstva u Sjedinjenim Dražavama tokom Prvog svetskog rata, to vreme je za tadašnjih nekoliko hiljada Istraživača Biblije izgledalo skoro kao još jedan Pentekost (Dela apostolska 2:1-4). Umesto da popuste strahu od čoveka, oni su s još većom energijom prihvatili biblijski poziv da idu i propovedaju narodima. Godine 1919, Watch Tower Society je počeo da izdaje propratni časopis Kule stražare pod naslovom Zlatni vek, koji je danas širom sveta poznat kao Probudite se! On je poslužio kao snažno sredstvo da ljude probudi što se tiče značenja vremena u kome živimo, kao i da izgradi poverenje u Stvoriteljevo obećanje o jednom mirnom novom svetu.

26. (a) Na koju su odgovornost Istraživači Biblije stavljali sve više i više naglaska? (b) Koje su jasnije razumevanje Biblije ovi Istraživači dobili?

²⁶ Tokom 1920-ih i 1930-ih, Istraživači Biblije su sve više i više naglaska stavljali na metodu propovedanja ranih hrišćana — od kuće do kuće (Dela apostolska 20:20). Svaki vernik je imao odgovornost da što je moguće većem broju ljudi svedoči o Hristovom vladanju u Kraljevstvu. Jasno su iz Biblije videli da je pred čovečanstvo postavljeno veliko sporno pitanje univerzalnog suvereniteta, i da će to pitanje biti rešeno kad Jehova Bog satre Satanu i sva njegova razorna dela ovde na zemlji (Rimljanima 16:20; Otkrivenje 11:17, 18). U kontekstu ovog pitanja, uvidelo se da je spasenje čoveka od sporedne važnosti u odnosu na opravdanje Boga kao pravovaljanog Suverena. Prema tome, na zemlji mora  biti vernih svedoka koji će biti voljni da svedoče za Božje namere i njegovu vrhovnost. Kako se udovoljilo toj potrebi? (Jov 1:6-12; Jovan 8:44; 1. Jovanova 5:19, 20).

27. (a) Koji se značajni događaj desio 1931? (b) Koja su neka karakteristična verovanja Svedoka?

²⁷ U julu 1931, Istraživači Biblije su održali kongres u Kolumbusu, u Ohaju, na kome su hiljade prisutnih usvojili jednu rezoluciju. U njoj su radosno prihvatili „ime koje su dala usta Gospoda Boga“, i objavili su: „Želimo da budemo poznati i nazivani po tom imenu, naime, kao Jehovini svedoci.“ Od tog dana, Jehovini svedoci su postali poznati širom sveta ne samo po svojim karakterističnim verovanjima već i po svojoj revnoj službi od kuće do kuće i na ulici (Vidite strane 356-7; Isaija 43:10-12; Matej 28:19, 20; Dela apostolska 1:8).

28. Koje su jasnije razumevanje Svedoci dobili 1935. u pogledu vladanja Kraljevstva?

²⁸ Godine 1935, Svedoci su došli do jasnijeg razumevanja s obzirom na nebesku klasu Kraljevstva, koja će vladati s Hristom, i na njihove podanike na zemlji. Oni su već znali da će broj pomazanih hrišćana koji su pozvani da vladaju s Hristom s nebesa biti samo 144 000. Koju nadu onda imaju ostali ljudi? Jednoj vladi potrebni su podanici da bi njeno postojanje bilo opravdano. Ta nebeska vlada, Kraljevstvo, takođe će imati milione poslušnih podanika ovde na zemlji. Oni će biti „veliko mnoštvo, koje niko nije mogao da izbroji, iz svih nacija i plemena i naroda i jezika“, koje viče: „Spasenje dugujemo svom Bogu [Jehovi], koji sedi na prestolu, i Jagnjetu [Hristu Isusu]!“ (Otkrivenje 7:4, 9, 10; 14:1-3; Rimljanima 8:16, 17).

29. Koji su izazov Svedoci zapazili i prihvatili?

²⁹ Ovo razumevanje o velikom mnoštvu pomoglo je Jehovinim svedocima da uvide da je pred njima ogroman  izazov — pronaći i poučiti sve te milione koji traže pravog Boga i koji će sačinjavati to „veliko mnoštvo“. To bi podrazumevalo i jednu međunarodnu obrazovnu akciju. Ona bi iziskivala osposobljene govornike i propovednike. Bile bi potrebne i škole. Sve je to predvideo naredni predsednik Watch Tower Societyja.

Svetska potraga za onima koji traže Boga

30. Koja su zbivanja u 1930-im i 1940-im uticala na Svedoke?

³⁰ Godine 1931, bilo je manje od 50 000 Svedoka u manje od 50 zemalja. Zbivanja u 1930-im i 1940-im nisu nimalo olakšala njihovo propovedanje. Ovaj period je doživeo uspon fašizma i nacizma i izbijanje Drugog svetskog rata. Godine 1942. J. F. Raterford je umro. Watch Tower Societyju je bilo potrebno energično vođstvo kako bi se dao daljnji podsticaj propovedanju Jehovinih svedoka.

31. Šta je počelo da funkcioniše 1943. da bi se proširilo propovedanje dobre vesti?

³¹ Godina 1942, kad je imao 36 godina, Natan H. Nor je izabran za trećeg predsednik Watch Tower Societyja. On je bio energičan organizator s jasnim uvidom u potrebu da se unapređuje propovedanje dobre vesti po celom svetu, i to što je brže moguće, iako su narodi još uvek bili upleteni u Drugi svetski rat. Kao rezultat toga, on je smesta sproveo u delo plan za jednu školu u kojoj bi se obučavali misionari, nazvanu Biblijska škola Gilead Watchtowera. * Prvih stotinu misionara, od kojih su svi bili punovremeni propovednici, bilo je upisano u januaru 1943. Oni su skoro šest meseci intenzivno proučavali Bibliju i srodne teme za službu pre nego što su poslati na svoje dodele, uglavnom u strane zemlje. Do  1990, diplomiralo je 89 razreda, i hiljade propovednika je otišlo iz Gileada da služi širom sveta.

32. Koji su napredak Jehovini svedoci postigli od 1943?

³² Godine 1943, bilo je samo 126 329 Svedoka koji su propovedali u 54 zemlje. Uprkos zverskom protivljenju nacizma, fašizma, komunizma i Katoličke akcije, kao i takozvanih demokratija tokom Drugog svetskog rata, Jehovini svedoci su godine 1964. dostigli najveći broj od preko 176 000 objavitelja Kraljevstva. Četrdeset četiri godine kasnije, bilo je skoro četiri miliona aktivnih Svedoka u preko 200 zemalja, ostrva i teritorija. Bez sumnje, njihova jasna identifikacija i po imenu i po delima čini ih prepoznatljivima širom sveta. Ali ima i drugih faktora koji uveliko utiču na njihovu efikasnost (Zaharija 4:6).

Biblijska obrazovna organizacija

33. Za šta Jehovinim svedocima služe Dvorane Kraljevstva?

³³ Jehovini svedoci održavaju sedmične sastanke za proučavanje Biblije u svojim Dvoranama Kraljevstva, u kojima se širom sveta sastaje više od 87 000 skupština. Ti sastanci se ne zasnivaju na ritualima niti na emocijama već na sticanju tačnog spoznanja o Bogu, njegovoj Reči i njegovim namerama. Zato se Jehovini svedoci okupljaju tri puta sedmično da bi produbili svoje razumevanje Biblije, i da bi naučili kako da svoju poruku propovedaju drugima i da ih poučavaju (Rimljanima 12:1, 2; Filipljanima 1:9-11; Jevrejima 10:24, 25).

34. Koja je svrha Teokratske škole službe?

³⁴ Na primer, sastanak u sredini sedmice obuhvata Teokratsku školu službe, u koju se mogu upisati članovi skupštine. Ova škola, koju vodi jedan kvalifikovani hrišćanski starešina, služi da muškarce, žene i decu obuči veštinama poučavanja i izražavanja u skladu s biblijskim načelima. Apostol Pavle je  rekao: „Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena, da biste znali kako svakome treba da odgovorite.“ Na svojim hrišćanskim sastancima, Svedoci se takođe uče kako da govore poruku o Kraljevstvu „blage naravi i s dubokim poštovanjem“ (Kološanima 4:6; 1. Petrova 3:15).

35. Koji su neki drugi sastanci koje Svedoci održavaju, i koje su koristi od tih sastanaka?

³⁵ Jednog drugog dana, Svedoci se takođe okupljaju da bi saslušali 45-minutno biblijsko predavanje, nakon čega sledi jednočasovno skupštinsko osmatranje  (pomoću pitanja i odgovora) neke biblijske teme u vezi s hrišćanskim učenjem ili ponašanjem. Članovi skupštine mogu slobodno da učestvuju. Svake godine Svedoci takođe posećuju tri veća sastanka, pokrajinske sastanke i kongrese koji traju od jednog do četiri dana, na kojima se obično okupljaju hiljade ljudi da bi slušali biblijska predavanja. Kao rezultat ovih i drugih besplatnih sastanaka, svaki Svedok, pored toga što stiče odlično obrazovanje u pogledu hrišćanskog morala, produbljuje svoje spoznanje o Božjim obećanjima za zemlju i čovečanstvo. Svako od njih je privučen pravom Bogu, Jehovi, tako što sledi učenja i primer Hrista Isusa (Jovan 6:44, 65; 1. Petrova 1:15, 16).

Kako su Svedoci organizovani?

36. (a) Da li Svedoci imaju neku plaćenu svešteničku klasu? (b) Ko onda predvodi u skupštini?

³⁶ Logično je da ako Jehovini svedoci održavaju sastanke i ako su organizovani da propovedaju, moraju imati nekoga ko predvodi. Međutim, oni nemaju neku plaćenu svešteničku klasu niti imaju nekog harizmatskog vođu na pijedestalu (Matej 23:10). Isus je rekao: „Badava ste dobili, badava i dajte“ (Matej 10:8; Dela apostolska 8:18-21). U svakoj skupštini postoje duhovno kvalifikovane starešine i sluge pomoćnici, od kojih mnogi imaju svetovno zaposlenje i brinu za porodicu, koji dobrovoljno predvode u poučavanju i usmeravanju skupštine. To je upravo onaj obrazac koji su postavili hrišćani iz prvog veka (Dela apostolska 20:17; Filipljanima 1:1; 1. Timoteju 3:1-10, 12, 13).

37. Kako se imenuju starešine i sluge pomoćnici?

³⁷ Kako se imenuju te starešine i sluge pomoćnici? Njihova naimenovanja se vrše pod nadgledanjem jednog vodećeg tela pomazanih starešina iz raznih zemalja čija je uloga paralelna ulozi grupe apostola i starešina  u Jerusalimu koji su predvodili u ranoj hrišćanskoj skupštini. Kao što smo videli u 11. poglavlju, nijedan apostol nije imao primat nad drugima. Oni su do svojih odluka dolazili kao jedno telo, a skupštine rasejane po celom drevnom rimskom svetu poštovale su te odluke (Dela apostolska 15:4-6, 22, 23, 30, 31).

38. Kako funkcioniše Vodeće telo?

³⁸ Ova ista priprema važi i za Vodeće telo Jehovinih svedoka danas. Oni održavaju sedmične sastanke u svetskoj centrali u Bruklinu, u Njujorku, a zatim se uputstva odatle šalju Odborima podružnica širom sveta koji nadgledaju aktivnosti u službi u svakoj zemlji. Držeći se primera prvih hrišćana, Jehovini svedoci su propovedanjem dobre vesti o Božjem Kraljevstvu mogli da obuhvate ogromne delove planete. To delo se  nastavlja na svetskom nivou (Matej 10:23; 1. Korinćanima 15:58).

Oni se stiču ka pravom Bogu

39. (a) Zašto Svedoci zauzimaju neutralan stav što se tiče političkih pitanja? (b) Kako su Svedoci napredovali pod zabranom?

³⁹ Tokom XX veka, Jehovini svedoci su napredovali širom sveta. To je slučaj čak i u zemljama gde su bili pod zabranom ili progonstvom. Te zabrane su nametnuli uglavnom režimi koji nisu razumeli neutralan stav Jehovinih svedoka što se tiče političke i nacionalističke odanosti ovog sveta. (Vidite okvir na 347. strani.) Pa ipak, u tim zemljama se desetine hiljada ljudi okreću Božjem Kraljevstvu kao jedinoj pravoj nadi za mir i bezbednost čovečanstva. U većini zemalja je dato ogromno svedočanstvo i sada posvuda ima na milione aktivnih Svedoka. (Vidite tabelu na 361. strani.)

40, 41. (a) Šta Jehovini svedoci sada očekuju? (b) Na koje se pitanje još mora odgovoriti?

 ⁴⁰ Svojom hrišćanskom ljubavlju i svojom nadom u „novo nebo i novu zemlju“, Jehovini svedoci gledaju u blisku budućnost kada će se odigrati događaji koji će potresti svet i koji uskoro moraju okončati svu nepravdu, korupciju i nepravednost na ovoj planeti. Iz tog razloga, oni će nastaviti da posećuju svoje bližnje iskreno nastojeći da osobama čestitog srca pomognu da se približe pravom Bogu Jehovi (Otkrivenje 21:1-4; Marko 13:10; Rimljanima 10:11-15).

⁴¹ U međuvremenu, šta prema biblijskim proročanstvima budućnost donosi čovečanstvu, religiji i ovoj zagađenoj planeti? Naše zadnje poglavlje će odgovoriti na ovo važno pitanje (Isaija 65:17-25; 2. Petrova 3:11-14).

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 347. strani]

Hrišćanska neutralnost u paganskom Rimu

U skladu s načelima ljubavi i mira koja je naučavao Isus, i na temelju svog ličnog proučavanja Božje Reči, rani hrišćani nisu učestvovali u ratovima niti u obučavanju za ratove. Isus je rekao: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta. Kad bi moje kraljevstvo bilo deo ovog sveta, moji podanici bi se borili da ne budem predat Jevrejima. Ali moje kraljevstvo nije odavde“ (Jovan 18:36).

Još 295. n. e., Maksimilijan iz Teveste, sin jednog rimskog vojnog veterana, bio je regrutovan za vojnu službu. Kad ga je prokonzul pitao kako mu je ime, on je odgovorio: „Zašto želite da znate kako mi je ime? Ulažem prigovor savesti na vojnu službu: ja sam hrišćanin... Ne mogu da služim; ne mogu da zgrešim protiv svoje savesti.“ Prokonzul ga je upozorio da će izgubiti život ako ne posluša. „Neću služiti. Možete mi odrubiti glavu, ali neću služiti silama ovog sveta; ja ću služiti mom Bogu“ (An Historian’s Approach to Religion, od Arnolda Tojnbija).

U savremeno doba, lični studij Biblije naveo je mnoge Jehovine svedoke širom sveta da se drže onoga što im nalaže njihova savest, i zauzeli su sličan stav. U nekim zemljama mnogi su platili najveću cenu, posebno u nacističkoj Nemačkoj, gde su za vreme Drugog svetskog rata bili streljani, obešeni ili im je bila odrubljena glava. Ali njihovo svetsko jedinstvo, zasnovano na hrišćanskoj ljubavi, nikada nije bilo slomljeno. Niko i nikada u ratu nije poginuo od ruke nekog hrišćanskog Svedoka za Jehovu. Koliko bi samo istorija ovog sveta bila drugačija kada bi svi koji tvrde da su hrišćani takođe živeli po Hristovom pravilu ljubavi! (Rimljanima 13:8-10; 1. Petrova 5:8, 9)

 [Okvir/Slike na stranama 356, 357]

Šta veruju Jehovini svedoci

Pitanje: Šta je duša?

Odgovor: U Bibliji, duša (na hebrejskom nefeš; na grčkom psihe) predstavlja osobu ili životinju ili život koji ima osoba ili životinja.

„Bog reče: Neka zemlja pusti iz sebe žive životinje, po vrstama njihovim, stoku, gmizavce i zveri zemaljske po vrstama njihovim. Jehova, Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života, i čovek posta duša živa“ (Postanje 1:24; 2:7).

Životinje i čovek JESU žive duše. Duša nije nešto što živi zasebno. Ona može umreti i umire. „Gle, sve su duše moje, kako duša očina tako i duša sinovlja moja je; duša koja zgreši ona će umreti“ (Jezekilj 18:4).

Pitanje: Da li je Bog Trojstvo?

Odgovor: Jehovini svedoci veruju da je Jehova neuporedivi Suvereni Gospod svemira. „Čuj Izraelu! Jehova je, Bog naš, jedini Jehova“ (Ponovljeni zakoni 6:4). Hrist Isus je kao Reč bio duhovno biće i došao je na zemlju poštujući volju svog Oca. On je podložan Jehovi. „A kad mu [Hristu] sve bude podloženo, onda će se i sam Sin podložiti Onome koji mu je sve podložio, da Bog bude sve svakome“ (1. Korinćanima 15:28; vidite takođe Matej 24:36; Marko 12:29; Jovan 1:1-3, 14-18; Kološanima 1:15-20).

Sveti duh je Božja aktivna sila, to jest energija u akciji, a ne osoba  (Dela apostolska 2:1-4, 17, 18).

Pitanje: Da li Jehovini svedoci obožavaju ili poštuju idole?

Odgovor: Jehovini svedoci ne praktikuju nikakav oblik idolopoklonstva, bilo da ono obuhvata idole, osobe ili organizacije.

„Znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema Boga osim jednoga. Jer iako ima onih koji se nazivaju ’bogovi‘, bilo na nebu bilo na zemlji, kao što ima mnogo ’bogova‘ i mnogo ’gospoda‘, za nas u stvari postoji jedan Bog, Otac, od koga je sve, i mi za njega; i jedan Gospod, Isus Hrist, preko koga je sve, i mi preko njega“ (1. Korinćanima 8:4-6; vidite takođe Psalam 135:15-18).

Pitanje: Da li Jehovini svedoci drže misu ili uzimaju pričest?

Odgovor: Jehovini svedoci ne veruju u transsupstancijaciju, rimokatoličko učenje. Oni slave Gospodovu večeru na dan koji odgovara jevrejskom 14. nisanu (obično u martu ili aprilu) kao godišnji memorijal Hristove smrti. Na tom sastanku oni kroz skupštinu pronose beskvasni hleb i crno vino koji simbolizuju Hristovo bezgrešno telo i njegovu žrtvenu krv. Simbole uzimaju samo oni koji imaju nadu da će vladati s Hristom u njegovom nebeskom Kraljevstvu (Marko 14:22-26; Luka 22:29; 1. Korinćanima 11:23-26; Otkrivenje 14:1-5). *

[Slike]

Jehovini svedoci se redovno sastaju u Dvoranama Kraljevstva da bi proučavali Bibliju

Dvorane Kraljevstva: Ičihara, u Japanu (prethodna strana), i Boituva, u Brazilu

[Fusnote]

[Tabela na 361. strani]

Neke zemlje u kojima Svedoci propovedaju

Zemlja Aktivni svedoci

Argentina 122 000

Australija 63 000

Brazil 488 000

Britanija 132 000

Venecuela 83 000

Grčka 27 000

Zambija 104 000

Indija 20 000

Italija 232 000

Japan 223 000

Južna Afrika 67 000

Kanada 113 000

Kolumbija 100 000

Kuba 82 000

Liban 4 000

Mađarska 21 000

Meksiko 518 000

Nemačka 172 000

Nigerija 222 000

Poljska 127 000

Portoriko 27 000

Portugal 48 000

SAD 1 040 000

Salvador 27 000

Filipini 128 000

Finska 20 000

Francuska 121 000

Španija 104 000

30 pod zabranom 24 000

Svetske cifre za 1998: 87 644 skupštine 5 889 000 Svedoka

[Slike na 346. strani]

Na statui mira UN stoji: „Prekovaćemo naše mačeve u raonike“; „Isaijin zid“ navodi ovaj biblijski citat

[Slika na 351. strani]

Jehovini svedoci veruju da je Hrist svojom žrtvom otkupio grehe čovečanstva

[Slike na 363. strani]

Kongresne dvorane Jehovinih svedoka: Dvorana u Ist Peninesu, u Engleskoj

Kongresna dvorana u Fort Lauderdejlu, na Floridi u SAD, koristi se za programe na engleskom, španskom i francuskom

[Slike na 364. strani]

Svetska centrala Watch Tower Societyja, u Bruklinu u Njujorku; (odozgo sleva) kancelarije, fabrike i stambeni kompleksi (istaknuto)

[Slike na 365. strani]

Podružnica Watch Towera (odozgo sleva) u Južnoj Africi, Španiji, i na Novom Zelandu