14. poglavlje

Savremeno neverovanje — da li da se potraga nastavi?

„Bog za ljude nije više ono što je nekad bio. Sve manje i manje ga imaju u mislima dok im prolaze dani ili dok donose odluke... Boga su zamenile druge vrednosti: prihod i produktivnost. On je možda nekada bio smatran izvorom smisla svih ljudskih aktivnosti, ali danas je proteran u tajne tamnice istorije... Bog je nestao iz svesti ljudskih bića“ (The Sources of Modern Atheism).

1. (Uključujući i uvod.) (a) Kako knjiga The Sources of Modern Atheism opisuje verovanje u Boga kod današnjih ljudi? (b) Kako je savremeno neverovanje u oštroj suprotnosti sa stanjem od pre ne tako mnogo godina?

NIJE bilo tako davno kad je Bog igrao značajnu ulogu u životu ljudi iz zapadnog sveta. Da bi bio prihvaćen u društvu, čovek je morao da dokazuje svoju veru u Boga, čak i ako nije svako iskreno sprovodio ono u šta je tvrdio da veruje. Bilo koje sumnje i neizvesnosti diskretno su se čuvale u sebi. Izražavati ih u javnosti bilo bi šokantno i možda bi čak dovelo do osude.

2. (a) Zašto su mnogi prestali da traže Boga? (b) Koja se pitanja moraju postaviti?

² Međutim, situacija se danas promenila. Kad neko ima snažna religiozna ubeđenja, mnogi ga smatraju  zatucanim, dogmatičnim, pa čak i fanatičnim. U mnogim zemljama, primećujemo da preovladava ravnodušnost ili nedovoljno zanimanje za Boga i religiju. Većina ljudi više ne traži Boga zato što ili ne veruju da on postoji ili nisu sigurni u to. U stvari, neki koriste izraz „posthrišćansko“ da opišu naše doba. Prema tome, moraju se postaviti neka pitanja: kako se predstava o Bogu toliko udaljila od ljudskog života? Koje su sile izazvale tu promenu? I da li postoje zdravi razlozi da i dalje tražimo Boga?

Reakcija na reformaciju

3. Koja je bila jedna od posledica protestantske reformacije?

³ Kao što smo videli u 13. poglavlju, protestantska reformacija iz XVI veka donela je značajnu promenu u načinu na koji su ljudi gledali na autoritet, religiozne ili neke druge prirode. Konformizam i podložnost su zamenjeni samosvesnošću i slobodom izražavanja. Premda je većina ljudi ostala u okvirima tradicionalne religije, neki su zauzeli radikalniji stav, dovodeći u pitanje dogme i temeljna učenja utvrđenih crkava. Drugi su pak, videvši kakvu je ulogu religija igrala u ratovima, patnjama i nepravdama kroz celu istoriju, postali skeptični što se tiče religije uopšte.

4. (a) Kako izveštaji iz XVI i XVII veka opisuju obim ateizma u Engleskoj i Francuskoj u to vreme? (b) Ko je izbio na površinu kao rezultat napora uloženih tokom reformacije da se odbaci papski jaram?

⁴ Još davne 1572, jedan izveštaj pod naslovom Discourse on the Present State of England primetio je: „Kraljevstvo je podeljeno na tri strane: papiste, ateiste i protestante. Sve tri su jednako omiljene: prvu i drugu, zato što su brojne, ne usuđujemo se da povredimo.“ Prema jednoj drugoj proceni u Parizu je 1623. bilo 50 000 ateista, iako se taj izraz koristio prilično  neodređeno. U svakom slučaju, jasno je da je reformacija, u svojim nastojanjima da se otrese dominacije papskog autoriteta, izbacila na površinu i one koji su osporavali položaj utvrđenih religija. Vil i Ariel Djurant kažu u delu Istorija civilizacije: 7. deo — Počinje doba razuma: „Evropski mislioci — avangarda evropskog uma — više nisu diskutovali o autoritetu pape; oni su debatovali o postojanju Boga.“

Napad nauke i filozofije

5. Koje su sile ubrzale razvoj neverovanja u Boga?

⁵ Pored rasparčavanja samog hrišćanskog sveta, na delu su bile i druge snage koje su nadalje oslabile njegov položaj. Nauka, filozofija, sekularizam i materijalizam doprineli su unošenju sumnji i gajenju skepticizma u vezi s Bogom i religijom.

6. (a) Kako je širenje naučnog znanja uticalo na mnoga crkvena učenja? (b) Šta su uradili neki koji su sebe smatrali savremenima?

⁶ Širenjem naučnog znanja dovedena su u pitanje mnoga crkvena učenja koja su se zasnivala na pogrešnom tumačenju biblijskih odlomaka. Na primer, astronomska otkrića ljudi kao što su Kopernik i Galileo, predstavljala su direktan izazov crkvenoj geocentričnoj doktrini, to jest tumačenju da je Zemlja centar svemira. Nadalje, razumevanjem prirodnih zakona koji upravljaju funkcionisanjem materijalnog sveta više nije bilo potrebe da se do tada misteriozni fenomeni, kao što su grmljavina i munje, ili čak pojava izvesnih zvezda i kometa, pripisuju Božjoj ruci ili proviđenju. U sumnju su dovedena i „čuda“ i „Božja intervencija“ u ljudskim zbivanjima. Mnogima su Bog i religija najednom izgledali zastarelo, a neki od onih koji su sebe smatrali savremenima brzo su okrenuli leđa Bogu i pohrlili da obožavaju svetu kravu nauke.

7. (a) Šta je zadalo, nesumnjivo najteži udarac religiji? (b) Kako su crkve reagovale na darvinizam?

 ⁷ Najteži udarac religiji bez sumnje je bila teorija o evoluciji. Godine 1859, engleski prirodnjak Čarls Darvin (1809-1882) objavio je svoje Poreklo vrsta i direktno osporio biblijsko učenje da je Bog sve stvorio. Kakva je bila reakcija crkava? Sveštenstvo u Engleskoj i na drugim mestima na početku je osudilo ovu teoriju. Ali protivljenje je brzo splaslo. Izgledalo je kao da su Darvinova teoretisanja upravo onaj izgovor koji su tražili mnogi sveštenici što su tajno gajili sumnje. Tako je u toku Darvinovog života „većina ozbiljnih i rečitih sveštenika došla do zaključka da je evolucija potpuno saglasna s jednim prosvetljenim razumevanjem Pisma“, kaže The Encyclopedia of Religion. Umesto da pritekne u odbranu Biblije, hrišćanski svet je popustio pritisku naučnog mišljenja i pridružio se onome što je bilo popularno. Na taj način su potkopali veru u Boga (2. Timoteju 4:3).

8. (a) Šta su kritičari religije iz XIX veka doveli u pitanje? (b) Koje su bile neke popularne teorije koje su predložili kritičari religije? (c) Zašto su mnogi ljudi brzo prihvatili te antireligiozne ideje?

⁸ Kako je XIX vek odmicao, kritičari religije su postajali odvažniji u svojim napadima. Pošto nisu bili zadovoljni samo time da ukazuju na propuste crkava, oni su počeli da dovode u pitanje sami temelj religije. Postavljali su pitanja kao što su: šta je Bog? zašto je Bog potreban? kako je verovanje u Boga delovalo na ljudsko društvo? Ljudi poput Ludviga Fojerbaha, Karla Marksa, Sigmunda Frojda i Fridriha Ničea iznosili su svoje argumente pomoću filozofskih, psiholoških i socioloških izraza. Teorije kao što su ’Bog nije ništa drugo do plod čovekove mašte‘, ’religija je opijum za narode‘, i ’Bog je mrtav‘, zvučale su tako novo  i uzbudljivo u poređenju s dosadnim i nerazumljivim dogmama i tradicijama crkava. Izgledalo je da su mnogi ljudi konačno pronašli jedan razgovetan način za izražavanje sumnji i podozrenja koji su bili pritajeni u njihovoj podsvesti. Brzo su i spremno prihvatili te ideje kao novu bezuslovnu istinu.

Veliki kompromis

9. (a) Šta su crkve uradile kad su bile napadnute od strane nauke i filozofije? (b) Koji su bili rezultati kompromisa crkava?

⁹ Šta su crkve uradile kada su bile napadnute i ispitane od strane nauke i filozofije? Umesto da zauzmu stav za ono što Biblija naučava, one su popustile pod pritiskom i kompromitovale čak i osnovne aspekte vere kao što su stvaranje od strane Boga i verodostojnost Biblije. Kakve su bile posledice? Crkve hrišćanskog sveta počele su da gube ugled, a mnogi ljudi su počeli da gube veru. To što su crkve propustile da same sebe odbrane širom je otvorilo vrata na  koja su mase mogle da izađu. Za mnoge ljude religija je postala ništa drugo do sociološka relikvija, nešto pomoću čega treba da obeleže istaknute događaje u svom životu — rođenje, brak, smrt. Mnogi su gotovo potpuno odustali od potrage za pravim Bogom.

10. Koja ozbiljna pitanja moraju da se osmotre?

¹⁰ Uprkos svemu tome, logično je pitati: da li su nauka i filozofija stvarno potpisale smrtnu presudu verovanju u Boga? Da li promašaj crkava podrazumeva i promašaj onoga što one tvrde da naučavaju, naime, Biblije? Zaista, da li da se potraga za Bogom nastavi? Istražimo ukratko ta pitanja.

Temelj za verovanje u Boga

11. (a) Koje su dve knjige već dugo temelj za verovanje u Boga? (b) Kako su te knjige uticale na ljude?

¹¹ Kaže se da postoje dve knjige koje nam govore o postojanju Boga — „knjiga“ stvaranja, to jest priroda oko nas, i Biblija. Te dve knjige su bile temelj za verovanje miliona ljudi kako u prošlosti tako i danas. Na primer, jedan kralj iz XI veka pre n. e., impresioniran onim što je primetio na zvezdanom nebu, pesnički je uzviknuo: „Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi“ (Psalam 19:2). U XX veku, jedan astronaut je, posmatrajući spektakularan prizor Zemlje iz svog svemirskog broda dok je kružio oko Meseca, bio podstaknut da ponovi: „U početku stvori Bog nebo i zemlju“ (Postanje 1:1).

12. Kako su knjiga stvaranja i Biblija napadane?

¹² Međutim, ove dve knjige su napali oni koji tvrde da ne veruju u Boga. Oni kažu da naučno istraživanje sveta oko nas dokazuje da život nije nastao inteligentnim stvaranjem već slepim slučajem i nasumičnim procesom evolucije. Zato oni tvrde da nije bilo Stvoritelja i da iz toga sledi da je pitanje o Bogu izlišno.  Nadalje, mnogi od njih veruju da je Biblija jednostavno zastarela i nelogična, i da stoga nije dostojna poverenja. Prema tome, za njih više ne postoji nikakav temelj za verovanje u postojanje Boga. Da li je sve to tačno? Šta pokazuju činjenice?

Slučajno ili planski?

13. Šta je moralo da se dogodi da bi život nastao slučajno?

¹³ Ako nije bilo Stvoritelja, onda je život morao nastati spontano putem slučaja. Da bi život nastao, ispravne hemijske supstance su nekako morale da se spoje u pravoj razmeri, pod odgovarajućom temperaturom i pritiskom i drugim kontrolnim faktorima, i sve je to moralo da se održava kroz odgovarajuće vreme. Nadalje, da bi život počeo i da bi se podržavao na Zemlji, ti slučajni događaji morali bi da se ponavljaju na hiljade puta. Ali kolika je verovatnoća da se odigra makar jedan takav događaj?

14. (a) Koliko je mala verovatnoća da je jedan jednostavan molekul belančevina mogao da se formira slučajno? (b) Kako matematički proračuni utiču na ideju o spontanom nastanku života?

¹⁴ Evolucionisti priznaju da verovatnoća da ispravni atomi i molekuli dođu na svoje mesto kako bi formirali samo jedan jednostavan molekul belančevina  iznosi 1 naprema 10⁠¹¹³, a to je broj 1 iza koga sledi 113 nula. Taj broj je veći od pretpostavljenog ukupnog broja atoma u svemiru! Bilo koji događaj čija je verovatnoća da se desi manja od 1 naprema 10⁠⁵⁰ matematičari odbacuju kao nemoguć. A za život je potrebno daleko više od jednog jednostavnog molekula belančevina. Oko 2 000 različitih belančevina je potrebno samo da bi ćelija održavala svoju aktivnost, a šansa da se sve one slučajno pojave zajedno iznosi 1 naprema 10⁠^40 000! „Ako čovek nije pod uticajem predrasuda, bilo od strane društvenih verovanja ili od strane naučnog poučavanja da bude uveren da je život na zemlji nastao [spontano], ovo jednostavno računanje tu zamisao potpuno izbacuje iz igre“, kaže astronom Fred Hojl.

15. (a) Šta su naučnici otkrili u svom proučavanju materijalnog sveta? (b) Šta je jedan profesor fizike rekao u vezi sa zakonima u prirodi?

¹⁵ S druge strane, proučavanjem materijalnog sveta, od sišućnih subatomskih čestica pa do ogromnih galaksija, naučnici otkrivaju da svi poznati prirodni fenomeni izgleda da slede izvesne osnovne zakone. Drugim rečima, oni otkrivaju logiku i red u svemu što se odvija u svemiru, i u stanju su da tu logiku i red izraze jednostavnim matematičkim izrazima. „Malo je naučnika koji nisu impresionirani skoro nerazumnom jednostavnošću i elegancijom tih zakona“, piše profesor fizike, Pol Dejvis, u časopisu New Scientist.

16. (a) Koje su neke temeljne konstante u zakonima prirode? (b) Šta bi se desilo kad bi se vrednosti tih konstanti čak i veoma malo promenile? (c) Šta je jedan profesor fizike zaključio u vezi sa svemirom i našim postojanjem?

¹⁶ Međutim, najzagonetnija činjenica u vezi s tim zakonima jeste da u njima postoje izvesni faktori čije vrednosti moraju biti precizno fiksirane da bi svemir, kakav mi poznajemo, uopšte postojao. Među  tim temeljnim konstantama jesu jedinica elektriciteta u protonima, masa izvesnih osnovnih čestica, i Njutnova univerzalna konstanta gravitacije, obično označena slovom γ. U vezi s tim, profesor Dejvis nastavlja: „Čak i minimalne varijacije u vrednostima nekih od njih drastično bi promenile izgled svemira. Na primer, Friman Dajson je ukazao da kad bi sila između nukleona (protona i neutrona) bila samo nekoliko procenata jača, u svemiru ne bi bilo vodonika. Zvezde poput Sunca ne bi mogle da postoje, a da i ne pominjemo vodu. Život, bar onakav kakvog ga mi poznajemo, bio bi nemoguć. Brandon Karter je pokazao da bi mnogo manje promene u vrednosti γ sve zvezde pretvorile u plave divove ili crvene patuljke, sa isto tako strašnim posledicama po život.“ Zato Dejvis zaključuje: „U tom slučaju možemo shvatiti da postoji samo jedan mogući svemir. Ako je to tako, izvanredna je pomisao da je i sâmo naše postojanje kao svesnih bića neizbežna posledica logike.“ (Kurziv naš.)

17. (a) Na šta jasno ukazuju planiranje i svrha u svemiru? (b) Kako Biblija to potvrđuje?

 ¹⁷ Šta možemo zaključiti iz svega toga? Pre svega, ako svemirom upravljaju zakoni, onda mora postojati jedan inteligentan zakonodavac koji je formulisao ili postavio te zakone. Nadalje, pošto izgleda da su zakoni koji upravljaju svemirom postavljeni imajući u vidu život i uslove povoljne za njegovo podržavanje, jasno je da je uključena svrha. Planiranje i svrha — to nisu karakteristike slepog slučaja; to je upravo ono što bi pokazivao inteligentan Stvoritelj. A Biblija ukazuje upravo na to kad objavljuje:  „Zato što je ono što se može znati o Bogu očigledno među njima, jer je Bog učinio da im to bude očigledno. Jer njegova nevidljiva svojstva jasno se vide od stvaranja sveta naovamo, budući da se zapažaju po onome što je načinjeno, naime njegova večna moć i Božanstvo“ (Rimljanima 1:19, 20; Isaija 45:18; Jeremija 10:12).

Obilje dokaza oko nas

18. (a) U čemu se još mogu videti planiranje i svrha? (b) Navedite neke poznate primere inteligentnog planiranja.

¹⁸ Naravno, planiranje i svrha vide se ne samo u urednom funkcionisanju svemira već i u načinu na koji živa bića, jednostavna i složena, obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti, kao i u načinu na koji deluju među sobom i u odnosu na okolinu. Na primer, skoro svaki deo ljudskog tela — mozak, oko, uvo, ruka — pokazuje toliko složeno planiranje da ga savremena nauka ne može u potpunosti objasniti. Tu je zatim biljni i životinjski svet. Godišnja migracija nekih ptica hiljadama kilometara preko kopna i mora, proces fotosinteze u biljkama, razvoj jednog oplođenog jajašca u složeni organizam s milionima diferenciranih ćelija sa specijalizovanim funkcijama — da navedemo samo nekoliko primera — sve su to izuzetni dokazi inteligentnog planiranja. *

19. (a) Da li naučno objašnjenje o tome kako neke stvari funkcionišu dokazuje da ne postoji inteligentno planiranje niti konstruktor? (b) Šta možemo naučiti iz proučavanja sveta oko nas?

¹⁹ Međutim, neki prigovaraju da je sve veće naučno spoznanje pružilo objašnjenje za mnoge od ovih podviga.  Istina, nauka je do izvesne mere objasnila mnoge stvari koje su nekada bile misterija. Ali to što dete otkrije kako sat radi ne dokazuje da taj sat niko nije osmislio i napravio. Slično tome, naše razumevanje čudesnih načina na koje mnoge stvari u materijalnom svetu funkcionišu ne dokazuje da iza njih ne stoji inteligentni konstruktor. Nasuprot tome, što više znamo o svetu oko nas, to imamo više dokaza za postojanje inteligentnog Stvoritelja, Boga. Tako se otvorenog uma  možemo složiti s psalmistom koji je priznao: „Mnogo li je dela tvojih, Jehova! sva si ih ti mudro uredio. Puna je zemlja blaga tvoga“ (Psalam 104:24).

Biblija — da li joj možete verovati?

20. Šta pokazuje da verovanje u Boga nije dovoljno da pokrene osobu da ga traži?

²⁰ Međutim, verovanje u postojanje Boga nije dovoljno da pokrene ljude da ga traže. Danas ima na milione  ljudi koji nisu potpuno odbacili verovanje u Boga, ali to ih ne pokreće da traže Boga. Američki anketar Džordž Galup ml., primećuje da „u stvari ne vidite veliku razliku između onih koji idu i onih koji ne idu u crkvu što se tiče varanja, izbegavanja poreza i sitnih krađa, u velikoj meri zato što postoji tako mnogo socijalne religije“. On dodaje da „mnogi jednostavno stvore neku religiju koja im godi i stimuliše ih i nije obavezno teška. Neki tu religiju zovu religija po narudžbi. To je danas glavna slabost hrišćanstva u ovoj zemlji [SAD]: verovanje nema čvrstinu“.

21, 22. (a) Zbog čega je Biblija izuzetna knjiga? (b) Koji su temeljni dokazi za autentičnost Biblije? Objasnite.

²¹ Ta „glavna slabost“ u velikoj meri je posledica nedostatka spoznanja o Bibliji i vere u nju. Ali koji temelj postoji za poverenja u Bibliju? Pre svega, treba zapaziti da kroz vekove verovatno nijedna druga knjiga nije bila nepravedno kritikovana, zloupotrebljavana, omražena i napadana više od Biblije. Pa ipak, ona je preživela sve to i postala najšire prevođena i distribuisana knjiga u istoriji. Biblija je već samo zbog toga izvanredna knjiga. Ali postoje obilni i ubedljivi dokazi da je Biblija knjiga nadahnuta od Boga i dostojna poverenja. (Vidite okvir na 340. i 341. strani.)

²² Iako mnogi ljudi u većoj ili manjoj meri pretpostavljaju da je Biblija nenaučna, kontradiktorna i zastarela, činjenice pokazuju nešto sasvim suprotno. Njeno jedinstveno autorstvo, njena istorijska i naučna tačnost, i njena nepogrešiva proročanstva, sve to ukazuje na jedan neizbežan zaključak: Biblija je nadahnuta Reč Božja. Apostol Pavle je to ovako izrazio: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno“ (2. Timoteju 3:16).

 Suočiti se s izazovom neverovanja

23. Koji zaključak o Bibliji možemo doneti kad pogledamo činjenice?

²³ Pošto smo osmotrili dokaze iz knjige stvaranja i iz Biblije, šta možemo zaključiti? Jednostavno rečeno, da su te knjige i danas vredne kao i uvek. Ako smo spremni da na to gledamo objektivno umesto da dozvolimo da se vodimo unapred stvorenim predstavama, vidimo da se svi prigovori mogu savladati na jedan razuman način. Odgovori su tu, samo ako smo spremni da ih potražimo. Isus je rekao: „Stalno tražite, i naći ćete“ (Matej 7:7; Dela apostolska 17:11).

24. (a) Zašto su se mnogi predali u potrazi za Bogom? (b) Šta nas može utešiti? (c) Šta će biti osmotreno do kraja ove knjige?

²⁴ Na kraju krajeva, većina onih koji su odustali od potrage za Bogom nisu to uradili zato što su sami pažljivo istražili dokaze i ustanovili da je Biblija neistinita. Umesto toga, mnoge od njih je odvratilo to što je hrišćanski svet propustio da ispravno prikaže pravog Boga Biblije. Francuski pisac P. Valadije rekao je: „Hrišćanska tradicija je donela ateizam kao svoj plod; ona je dovela do ubistva Boga u svesti ljudi zato što im je prikazala jednog Boga u koga je nemoguće verovati.“ Bilo kako bilo, možemo se utešiti rečima apostola Pavla: „Dakle, o čemu se radi? Ako neki nisu verovali, da li će možda njihovo neverovanje učiniti Božju vernost nedelotvornom? Nipošto! Nego neka se Bog pokaže istinit, premda se svaki čovek pokazuje kao lažov“ (Rimljanima 3:3, 4). Da, postoji svaki razlog da nastavimo potragu za pravim Bogom. U preostalim poglavljima ove knjige, videćemo kako je ta potraga uspešno privedena kraju i šta budućnost donosi čovečanstvu.

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na stranama 340, 341]

Dokazi za autentičnost Biblije

Jedinstveno autorstvo. Od svoje prve knjige, Postanja, pa do zadnje, Otkrivenja, Bibliju sačinjava 66 knjiga koje je napisalo oko 40 pisaca koji su imali veoma različito društveno, obrazovno i profesionalno poreklo. Zapisivanje je trajalo 16 vekova, od 1513. pre n. e. do 98. n. e. Pa ipak, krajnji rezultat je jedna skladna i povezana knjiga, koja izlaže logičan razvoj jedne istaknute teme — opravdanja Boga i njegove namere preko Mesijanskog Kraljevstva. (Vidite okvir na 241. strani.)

Istorijska tačnost. Događaji zapisani u Bibliji u punom su skladu s dokazanim istorijskim činjenicama. Knjiga A Lawyer Examines the Bible primećuje: „Dok romanse, legende i lažna svedočanstva nastoje da smeste događaje o kojima govore na neko udaljeno mesto i u neko neodređeno vreme... biblijske priče nam s krajnjom preciznošću daju datum i mesto onoga o čemu se govori“ (Jezekilj 1:1-13). A The New Bible Dictionary kaže: „[Pisac Dela apostolskih] stavlja svoju priču u okvir istovremene istorije; njegove stranice pune su ukazivanja na gradske sudije, namesnike provincija, vazalne kraljeve, i slično, a ta ukazivanja se uvek iznova pokazuju istinitima što se tiče mesta i vremena o kojima se radi“ (Dela apostolska 4:5, 6; 18:12; 23:26).

Naučna tačnost. Zakoni o karantinu i higijeni bili su dati Izraelcima u knjizi Levitskoj, kad okolni narodi nisu ništa znali o tim postupcima. Ciklus kiše i isparavanje iz okeana, za koji se nije znalo u drevna vremena, opisan je u Propovedniku 1:7. Da je zemlja sferična i da lebdi u prostoru, što nauka nije potvrdila do XVI veka, navedeno je u Isaiji 40:22 i Jovu 26:7. Više od 2 200 godina pre nego što je Vilijam Harvi objavio svoje pronalaske u vezi s cirkulacijom krvi, Poslovice 4:23 ukazale su na ulogu ljudskog srca. Znači, premda Biblija nije naučni priručnik, kad se dotiče stvari vezanih za nauku, ona pokazuje dubinu razumevanja daleko ispred svog vremena.

Nepogrešiva proročanstva. Uništenje drevnog Tira, pad Vavilona, ponovna izgradnja Jerusalima, i uspon i pad kraljeva Medo-Persije i Grčke bili su prorečeni do takvih detalja da su kritičari, mada uzalud, tvrdili da je to napisano nakon ispunjenja (Isaija 13:17-19; 44:27–45:1; Jezekilj 26:3-7; Danilo 8:1-7, 20-22). Proročanstva o Isusu data vekovima pre njegovog rođenja ispunila su se u detalje. (Vidite okvir na 245. strani.) Sama Isusova proročanstva u vezi s uništenjem Jerusalima tačno su se ispunila (Luka 19:41-44; 21:20, 21). Proročanstva o poslednjim danima koja su dali Isus i apostol Pavle ispunjavaju se upravo u naše vreme (Matej 24; Marko 13; Luka 21; 2. Timoteju 3:1-5). Pa ipak, Biblija pripisuje sva ta proročanstva samo jednom Izvoru — Jehovi Bogu (2. Petrova 1:20, 21).

[Slike na 333. strani]

Darvin, Marks, Frojd, Niče i drugi izneli su teorije koje su potkopale veru u Boga

[Slike na 335. strani]

„Knjiga“ stvaranja i Biblija pružaju temelj za verovanje u Boga

[Slike na 338. strani]

Što više znamo o svetu oko nas, to više dokaza imamo za postojanje inteligentnog Stvoritelja

[Dijagram/Slika na 337. strani]

Život i svemir ne bi postojali da su izvesni faktori planiranja bili za trunku manji

[Dijagram]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

SASTAV ATOMA VODONIKA

Elektronski omotač

Proton + Jezgro

ELEKTRON −