1. poglavlje

Zašto se interesovati za druge religije?

1-7. Po kojim su obeležjima prepoznatljive različite svetske religije?

BEZ obzira na to gde živite, nesumnjivo ste i sami videli kako religija utiče na život miliona ljudi, a možda i na vaš život. U zemljama gde je zastupljen hinduizam, često ćete videti kako ljudi vrše puđu — ceremoniju u kojoj ponekad na žrtvu bogovima prinose kokosove orahe, cveće i jabuke. Sveštenik stavlja tačku od crvenog ili žutog pigmenta, tilaku, na čela vernika. Milioni se takođe svake godine stiču ka reci Gang da bi se pročistili njenim vodama.

² U katoličkim zemljama ćete videti ljude kako se mole u crkvama i katedralama dok drže raspeće ili brojanicu. Perle brojanice služe za brojanje molitvi koje se izgovaraju prilikom obožavanja Marije. I uopšte nije teško prepoznati časne sestre i sveštenike u njihovoj karakterističnoj crnoj odeći.

³ U protestantskim zemljama, kapela i crkava ima na pretek, a nedeljom parohijani obično oblače svoju najlepšu odeću, i okupljaju se da bi pevali hvalospeve i slušali propovedi. Njihovo sveštenstvo često nosi crno odelo i karakterističan sveštenički okovratnik.

 ⁴ U islamskim zemljama možete čuti glasove mujezina, muslimanskih sazivača koji se pet puta dnevno oglašavaju s minareta, pozivajući vernike na namaz, to jest obrednu molitvu. Kuran Časni oni smatraju islamskom svetom knjigom. Prema islamskom verovanju, Bog ga je u sedmom veku n. e. nadahnućem otkrio i dao proroku Muhamedu preko anđela Gavrila.

⁵ Na ulicama mnogih budističkih zemalja monasi budizma, obično u crnoj ili crvenoj odeći ili u odeći boje šafrana, predstavljaju vidljivi znak pobožnosti. Drevni hramovi s prizorom spokojnog Bude dokaz su starosti budističke vere.

⁶ Šintoizam, koji je zastupljen uglavnom u Japanu, utiče na svakodnevni život preko porodičnih svetilišta i prinosa za pretke. Japanci se bez ustručavanja mole i za krajnje svetovne stvari, čak i za uspeh na školskim ispitima.

 ⁷ Još jedna religiozna aktivnost poznata širom sveta jeste aktivnost ljudi koji idu od kuće do kuće i stoje na ulicama s Biblijom i biblijskom literaturom. Pošto su časopisi Kula stražara i Probudite se! tako karakteristični, skoro svako prepoznaje ove ljude kao Jehovine svedoke.

8. Na šta ukazuje istorija religioznosti?

⁸ Na šta ukazuje ova velika svetska raznolikost u izražavanju religioznosti? Na to da čovečanstvo već hiljadama godina ima potrebu i težnju za duhovnošću. Čovek živi sa svojim kušnjama i teretima, svojim sumnjama i pitanjima, uključujući i enigmu smrti. Religiozna osećanja bivaju ispoljena na mnogo načina dok se ljudi okreću Bogu ili svojim bogovima, tražeći blagoslov i utehu. Religija takođe nastoji da se pozabavi velikim pitanjima: zašto postojimo? kako treba da živimo? šta budućnost donosi čovečanstvu?

9. Na koji način većina ljudi ima neki oblik religioznosti u svom životu?

⁹ S druge strane, postoje milioni ljudi koji ne ispovedaju nijednu veru niti bilo kakvo verovanje u nekog boga. To su ateisti. Drugi, agnostici, veruju da je Bog nepoznat i da se verovatno i ne može upoznati. Međutim, to očigledno ne znači da ti ljudi nemaju principe ili etiku, baš kao što ne znači ni da ih osoba koja ispoveda neku veru ima. Međutim, ako se religija shvati kao „odanost nekom načelu; stroga vernost; savesnost; pobožna blagonaklonost ili privrženost“, tada većina ljudi, uključujući i ateiste i agnostike, zaista ima neki oblik religioznosti u svom životu (The Shorter Oxford English Dictionary).

10. Da li religija utiče na savremeni svet? Ilustrujte.

¹⁰ Uz tako mnogo religija u svetu koji postaje sve manji zbog sve bržeg prevoza i sve brže komunikacije,  uticaj raznih vera oseća se širom sveta, sviđalo se to nama ili ne. Ogorčenje koje je nastalo 1989. zbog knjige Satanski stihovi, koju je napisao čovek koga su neki označili ’otpadničkim muslimanom‘, jasan je dokaz kako se religiozna osećanja mogu manifestovati na globalnom nivou. Islamske vođe su pozivale da se ta knjiga zabrani i čak da se njen pisac ubije. Zašto ljudi reaguju tako žestoko kad je reč o religioznim pitanjima?

11. Zašto nije neispravno istraživati druge vere?

¹¹ Da bismo na to odgovorili, treba da znamo nešto o poreklu svetskih religija. Kao što Džefri Parinder kaže u delu World Religions—From Ancient History to the Present: „Proučavanje različitih religija ne mora da podrazumeva neverstvo prema svojoj veri, nego se umesto toga ona može proširiti posmatranjem kako drugi ljudi traže realnost i kako ih njihova potraga obogaćuje.“ Spoznanje vodi do razumevanja, a razumevanje do tolerancije prema ljudima s drugačijim gledištima.

Zašto istraživati?

12. Koji činioci obično određuju religiju nekog čoveka?

¹² Da li ste ikada pomislili ili rekli: ’Imam ja svoju veru. To je sasvim lična stvar. Ne pričam o tome s drugima‘? Istina, religija je sasvim lična stvar — praktično od rođenja roditelji i rođaci nam usađuju religiozne ili etičke ideje. Usled toga, mi obično sledimo religiozna ubeđenja naših roditelja i njihovih roditelja. Religija je postala gotovo stvar porodične tradicije. Koji je rezultat tog procesa? Taj da nam u mnogim slučajevima drugi biraju religiju. To je jednostavno stvar mesta i vremena našeg rođenja. Ili, kao što je primetio istoričar Arnold Tojnbi, privrženost neke osobe izvesnoj veri često je određena  time „gde se slučajno na karti nalazi njeno mesto rođenja“.

13, 14. Zašto nije razumno pretpostaviti da je religija koju osoba stiče rođenjem automatski priznata od Boga?

¹³ Da li je razumno tvrditi da je religija koja je nametnuta prilikom rođenja bezuslovno ona prava? Da ste se rodili u Italiji ili Južnoj Americi, onda biste bez ikakve mogućnosti izbora verovatno bili odgajani kao  katolik. Da ste se rodili u Indiji, tada biste verovatno automatski postali hindus, ili da ste iz Pandžaba, možda biste bili sik. Da su vaši roditelji iz Pakistana, sigurno biste bili musliman. A da ste se rodili u nekoj socijalističkoj zemlji u zadnjih nekoliko decenija, možda ne biste imali drugog izbora nego da vas odgoje kao ateistu (Galatima 1:13, 14; Dela apostolska 23:6).

¹⁴ Prema tome, da li je religija koju neko dobije prilikom rođenja automatski ona prava, ona koju Bog priznaje? Da su se ljudi milenijumima držali tog koncepta, veliki deo čovečanstva još uvek bi upražnjavao primitivni šamanizam i drevne kultove plodnosti, držeći se pretpostavke ’ono što je bilo dobro za moje pretke dobro je i za mene‘.

15, 16. Koje su koristi od istraživanja drugih religija?

¹⁵ S obzirom na veliku raznolikost religioznog izražavanja koji se razvio širom sveta u zadnjih 6 000 godina, u najmanju ruku bićemo poučeni i proširićemo svoje vidike ako razumemo u šta drugi veruju i kako su nastala njihova verovanja. A to takođe može otvoriti izglede za jednu konkretniju nadu za vašu budućnost.

¹⁶ Usled doseljavanja i kretanja stanovništva, danas u mnogim zemljama ljudi različitih religija žive jedni pored drugih. Prema tome, razumevanje gledišta druge osobe može dovesti do smisaonije komunikacije i razgovora među ljudima različitih vera. To bi takođe moglo otkloniti izvesnu meru mržnje u svetu, mržnje koja se zasniva na religioznim razlikama. Istina, ljudi se i te kako mogu razilaziti u pogledu svojih religioznih verovanja, ali ne postoji osnova za mržnju prema nekome samo zato što ima drugačije gledište  (1. Petrova 3:15; 1. Jovanova 4:20, 21; Otkrivenje 2:6).

17. Zašto ne treba da mrzimo one čije se religiozno razmišljanje razlikuje od našeg?

¹⁷ Drevni jevrejski zakon je rekao: „Ne mrzi brata svoga u srcu svome; gledaćeš da pokaraš bližnjega svoga, ali nećeš zbog njega na sebe greh navući. Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnje na sinove naroda svoga; nego ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe, Ja sam Jehova“ (Levitska 19:17, 18). Osnivač hrišćanstva je rekao: „Ali vama koji slušate kažem: volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze... i vaša će nagrada biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on dobar prema nezahvalnima i zlima“ (Luka 6:27, 35). Pod naslovom „Odnos između muslimana i nemuslimana“, Kuran navodi slično načelo (sura 60:7): „Allah će sigurno  uspostaviti ljubav između vas i onih od njih, prema kojima se neprijateljski držite; Allah je svemoćan, Allah (mnogo) prašta (i) milostiv je.“

18. Zašto je bitno u šta neko veruje?

¹⁸ Međutim, premda je potrebna tolerancija i razumevanje, to ne znači da nije bitno u šta neko veruje. Istoričar Džefri Parinder je rekao: „Ponekad se kaže da sve religije imaju isti cilj, ili da su jednaki putevi ka istini, ili čak da sve naučavaju iste doktrine... Pa ipak, drevni Asteci, koji su prema suncu podizali srce svojih žrtava koje je još kucalo, sigurno nisu imali isto tako dobru religiju kao miroljubivi Buda.“ Nadalje, kad se radi o obožavanju, zar nije sâm Bog taj koji treba da odredi šta je prihvatljivo a šta nije? (Mihej 6:8).

Po čemu treba proceniti neku religiju?

19. Kako religija treba da utiče na ponašanje čoveka?

¹⁹ Većina religija ima jedan skup verovanja ili doktrina. Međutim, ta verovanja i doktrine često formiraju veoma komplikovanu teologiju, nešto što je van poimanja prosečnog laika. Ipak, načelo uzroka i posledice može se primeniti u svim slučajevima. Učenja jedne religije treba da utiču na ličnost i na svakodnevno ponašanje svakog vernika. Zato je normalno da će ponašanje jednog čoveka, u većoj ili manjoj meri, biti odraz njegove religiozne pozadine. Kako na vas utiče vaša religija? Da li ona čoveka čini ljubaznijim, možda velikodušnijim, poštenijim, poniznijim, tolerantnijim i saosećajnijim? To su razumna pitanja, jer je veliki religiozni učitelj, Isus Hrist, rekao: „Tako svako dobro drvo donosi dobar plod, a svako trulo drvo donosi bezvredan plod; dobro drvo ne može doneti bezvredan  plod, niti trulo drvo može doneti dobar plod. Svako drvo koje ne donosi dobar plod seče se i baca u vatru. Dakle, po plodovima njihovim prepoznaćete ih“ (Matej 7:17-20).

20. Koja se pitanja javljaju u pogledu religije i istorije?

²⁰ Svetska istorija nas sigurno treba navesti da zastanemo i zapitamo se koju je ulogu religija igrala  u mnogim ratovima, koji su razorno delovali na čovečanstvo i stvorili neizrecivu patnju. Zašto je u ime religije ubijeno i još uvek se ubija tako mnogo ljudi? Krstaški ratovi, inkvizicija, sukobi na Bliskom istoku i u Severnoj Irskoj, pokolj između Iraka i Irana (1980-1988), borbe između hindusa i sika u Indiji — svi ovi događaji sigurno navode razumne ljude da postavljaju pitanja u vezi s religioznim verovanjima i etikom. (Vidite donji okvir.)

21. Koji su neki primeri delâ hrišćanskog sveta?

 ²¹ Područje hrišćanskog sveta je poznato po svom licemerju na tom polju. U dva svetska rata, katolici su ubijali katolike, a protestanti protestante po nalogu svojih „hrišćanskih“ političkih vođa. Međutim, Biblija jasno stavlja dela tela nasuprot plodu duha. S obzirom na dela tela, ona kaže: „To su blud, nečistoća, raspušteno ponašanje, idolopoklonstvo, bavljenje spiritizmom, neprijateljstva, svađa, ljubomora, izlivi gneva, prepirke, podele, sekte, zavisti, pijanke, terevenke i tome slično. Na to vas unapred upozoravam, kao što sam vas unapred i upozorio, da oni koji čine tako nešto neće naslediti Božje kraljevstvo.“ Ipak, takozvani hrišćani već vekovima praktikuju ove stvari, a njihovo sveštenstvo često opravdava takvo ponašanje (Galatima 5:19-21).

22, 23. Za razliku od toga, koji plod treba da donosi prava religija?

²² Za razliku od toga, pozitivan plod duha je opisan sledećim rečima: „Ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samokontrola. Protiv takvih stvari nema zakona.“ Sve religije treba da donose takav miroljubiv plod. Ali da li ga donose? Kako je s vašom religijom? (Galatima 5:22, 23).

²³ Prema tome, istraživanje ove knjige o čovečanstvu u potrazi za Bogom putem svetskih religija treba da odgovori na neka naša pitanja. Ali po kojim kriterijumima treba prosuditi neku religiju? Prema čijim merilima?

’Meni je moja religija dobra‘

24, 25. Pred kojim izazovom stoji svaki čovek s obzirom na svoju religiju?

²⁴ Mnogi ljudi ne žele da razgovaraju o religiji govoreći: ’Meni je moja religija dobra. Ne nanosim  nikome zlo i pomažem kad mogu.‘ Ali da li je to dovoljno? Da li su naši lični kriterijumi o religiji dovoljni?

²⁵ Ako je religija „izraz čovekovog verovanja u neku nadljudsku silu koju priznaje za stvoritelja i upravitelja svemira, i njegovog obožavanja te sile“, kao što to kaže jedan rečnik, onda bi sigurno bilo na mestu pitanje: da li je moja religija dovoljno dobra za stvoritelja i upravitelja svemira? Isto tako, Stvoritelj bi u tom slučaju imao pravo da utvrdi šta je prihvatljivo ponašanje, obožavanje i učenje a šta nije. Da bi to uradio, on bi morao ljudima da otkrije svoju volju, a to otkrivenje bi moralo biti lako dostupno i svima pristupačno. Nadalje, njegova otkrivenja, iako su pružana u razmacima od mnogo vekova, treba uvek da budu skladna i dosledna. Tako svaki čovek stoji pred izazovom — da istraži taj dokaz i sam utvrdi šta je prihvatljiva Božja volja.

26. Koja sveta knjiga treba da posluži kao merilo za pravo obožavanje? Zašto?

²⁶ Jedna od najdrevnijih knjiga koja tvrdi da je nadahnuta od Boga jeste Biblija. To je takođe najšire distribuisana i najviše prevođena knjiga u celoj istoriji. Pre skoro dve hiljade godina, jedan od njenih pisaca je rekao: „Ne oblikujte se više prema ovom sistemu stvari, nego se preobrazite obnavljanjem svog uma, da biste sami ispitali šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja“ (Rimljanima 12:2). Koji bi bio izvor tog dokaza? Taj isti pisac je rekao: „Sve je Pismo  nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo.“ Prema tome, nadahnuta Biblija treba da posluži kao pouzdano merilo za pravo i prihvatljivo obožavanje (2. Timoteju 3:16, 17).

27. (a) Koji su sveti tekstovi nekih svetskih religija? (b) Kakva treba da budu učenja tih religija u poređenju s učenjima Biblije?

²⁷ Najstariji deo Biblije stariji je od svih drugih religioznih tekstova na svetu. Tora, to jest prvih pet knjiga Biblije, Zakon koji je Mojsije napisao pod nadahnućem, datira iz XV i XVI veka pre n. e. Poređenja radi, hinduistički tekstovi Rig-veda (zbirka himni) bili su završeni oko 900. pre n. e. i ne tvrde da su božanski nadahnuti. Budistički „Kanon tri kotarice“ potiče iz petog veka pre n. e. Kuran, za koji se tvrdi da je prenesen od Boga preko anđela Gavrila, proizvod je sedmog veka n. e. Mormonova knjiga, koju je navodno anđeo nazvan Moroni dao Džozefu Smitu, proizvod je XIX veka. Ako su neka od ovih dela božanski nadahnuta, kao što neki tvrde, onda ono što ona nude u smislu religioznog vođstva ne bi smelo da protivreči učenjima Biblije, koja je prvobitni nadahnuti izvor. Ta dela takođe treba da odgovore na neka od najzagonetnijih pitanja čovečanstva.

Pitanja koja traže odgovor

28. Koja su neka pitanja koja traže odgovor?

²⁸ (1) Da li Biblija naučava ono što i većina religija i u šta mnogi ljudi veruju, naime, da ljudi imaju besmrtnu dušu i da ona prilikom smrti prelazi u neko drugo područje, „podzemni svet“, nebo, pakao ili čistilište, ili da se vraća putem reinkarnacije?

 (2) Da li Biblija naučava da je Suvereni Gospodar svemira bezimen? Da li ona naučava da je on jedan Bog? Ili tri osobe u jednom Bogu? Ili mnogo bogova?

(3) Šta Biblija kaže, koja je bila Božja prvobitna namera kad je stvorio ljude da žive na zemlji?

(4) Da li Biblija naučava da će Zemlja biti uništena? Ili ukazuje samo na kraj, to jest svršetak, pokvarenog svetskog sistema?

(5) Kako se stvarno mogu postići unutrašnji mir i spasenje?

29. (a) Koje temeljno načelo treba da upravlja našom potragom za istinom? (b) Koje odgovore Biblija pruža na naša pitanja?

²⁹ Svaka religija ima različite odgovore, ali u našoj potrazi za ’čistom religijom‘, mi na kraju moramo doći do zaključaka do kojih Bog želi da dođemo (Jakov 1:27). Zašto to možemo reći? Zato što će naše osnovno načelo biti: „Neka se Bog pokaže istinit, premda se svaki čovek pokazuje kao lažov, baš kao što je napisano: ’Da bi se pokazao pravedan u svojim rečima i pobedio kad ti budu sudili‘“ (Rimljanima 3:4). *

30. Koja su neka pitanja koja će biti osmotrena u narednom poglavlju?

³⁰ Pošto sada imamo osnovu za istraživanje svetskih religija, osvrnimo se na početnu potragu čovečanstva za duhovnošću. Šta znamo o tome kako je religija nastala? Koji su obrasci obožavanja bili uspostavljeni među drevnim i možda primitivnim narodima?

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Istaknuti tekst na 16. strani]

Sve religije treba da donose miroljubivi plod. Ali da li ga donose?

[Okvir na 14. strani]

Religija, ljubav i mržnja

▪ „Religiozni ratovi imaju tendenciju da budu strašno divlji. Kad se ljudi radi ekonomskih ciljeva bore za teritoriju, oni dođu do tačke kada bitka nije vredna žrtava i zato prave ustupke. Kad je uzrok rata religiozne prirode, izgleda da su ustupci i pomirenje nešto zlo“ (Rodžer Šin, profesor društvene etike, Teološko semenište Junion, Njujork).

▪ „Ljudi će se prepirati oko religije, pisati za nju, boriti se za nju, umirati za nju; sve samo ne živeti za nju... Tamo gde prava religija spreči jedan zločin, kriva religija pruža izgovor za hiljadu zločina“ (Čarls Kaleb Kolton [1825]).

▪ „Imamo dovoljno religija da nas navedu da se mrzimo, ali ne dovoljno da nas navedu da volimo jedni druge“ (Džonatan Svift [1667-1745]).

▪ „Ljudi nikada ne nanose zlo tako potpuno i s radošću kao kad to čine iz religioznog ubeđenja“ (Blez Paskal [1623-1662]).

▪ „Prava svrha više religije jeste da duhovne savete i istine, koji predstavljaju njenu suštinu, isijava u onoliko duša do koliko može dopreti, kako bi svakoj od tih duša onda bilo omogućeno da ispuni pravu svrhu Čoveka. Prava svrha Čoveka je slaviti Boga i radovati ga zauvek“ (Arnold Tojnbi, istoričar).

 [Slike na 4. strani]

Hindusi obožavaju reku Gang — nazvanu Ma-Ganga, to jest majka Gang

Odani katolici se obraćaju Mariji dok koriste brojanicu

U nekim budističkim zemljama, većina dečaka jedno vreme služe kao sveštenici u odeći boje šafrana

Verni muslimani bar jednom idu na hodočašće u Meku

[Slika na 6. strani]

Jehovini svedoci, poznati širom sveta po svojoj propovedničkoj aktivnosti, u jednom japanskom gradu

[Slika na 9. strani]

Beba koju krste u jednoj crkvi hrišćanskog sveta. Da li je religija koju čovek stiče rođenjem bezuslovno ona prava?

[Slika na 11. strani]

Ljudska žrtva kod Asteka — da li su sve religije zaista „jednaki putevi ka istini“?

[Slika na 13. strani]

U ime religije su ubijeni i još uvek se ubijaju milioni ljudi