Da li život ima svrhu?
1. deo
Da li život ima svrhu?
1. Koje se pitanje često postavlja u vezi sa svrhom života, i kako je jedna osoba to prokomentarisala?
Pre ili kasnije, skoro svako se pita šta je svrha života. Da li se ona sastoji u tome da naporno radimo da poboljšamo naše životne uslove, da se brinemo za naše porodice, da umremo nakon možda 70 ili 80 godina i da zatim više nikada ne postojimo? Jedna mlada osoba koja je tako osećala rekla je da život nema drugu svrhu nego da „živiš, imaš decu, budeš srećan i zatim da umreš“. Ali, da li je to tačno? I da li je smrt zaista kraj svega?
2, 3. Zašto sticanje materijalnog bogatstva nije dovoljno za svrhu života?
2 Mnogi kako u Istočnim tako i u Zapadnim zemljama smatraju da je glavna svrha življenja steći materijalno bogatstvo. Oni veruju da to može voditi do srećnog, smisaonog života. Ali, šta je s ljudima koji već imaju materijalno bogatstvo? Kanadski pisac Hari Brus (Harry Bruce) rekao je: „Zbunjujući broj bogatih ljudi uporno tvrdi da nisu srećni.“ On je dodao: „Ankete ukazuju da je Severna Amerika zaražena užasnim pesimizmom... Da li je iko na ovom svetu srećan? Ako jeste, u čemu je tajna?“
3 Bivši predsednik SAD Džimi Karter izjavio je: „Otkrili smo da posedovanje stvari i njihovo trošenje ne zadovoljava našu čežnju za smislom... Zgrtanje materijalnih dobara ne može da ispuni prazninu životâ koji nemaju pouzdanje ili svrhu.“ A jedan drugi politički lider je rekao: „Već nekoliko godina angažovan sam u intenzivnoj potrazi za istinama o samom sebi i svom životu; mnogi drugi ljudi koje znam rade to isto. Više ljudi nego ikada pre pita se: ’Ko smo mi? Šta je naša svrha?‘“
Stanje je sve teže
4. Zašto neki sumnjaju da život ima ikakvu svrhu?
4 Mnogi sumnjaju da život ima svrhu kad vide da životni uslovi postaju sve teži. Širom sveta više od milijarde ljudi ozbiljno je bolesno ili neishranjeno, što dovodi do smrti oko deset miliona dece godišnje samo u Africi. Stanovništvo Zemlje, koje se približava 6. milijardi, povećava se za preko 90 miliona godišnje, a više od 90 posto tog porasta je u zemljama u razvoju. To stalno rastuće stanovništvo povećava potrebu za hranom, stambenim prostorom, i industrijom, što nanosi daljnju štetu zemlji, vodi i vazduhu od industrijskih i drugih zagađivača.
5. Šta se događa s vegetacijom na Zemlji?
5 Publikacija World Military and Social Expenditures 1991 (Svetski vojni i socijalni izdaci za 1991) izveštava: „Svake godine uništava se šumsko područje jednako čitavoj površini [Ve- like Britanije]. Po sadašnjoj stopi (krčenja) mi ćemo, do 2000. godine, ukloniti 65 posto šuma u vlažnim tropskim zonama.“ U tim područjima, prema jednoj agenciji UN, na svako zasađeno drvo poseče se 10; u Africi je taj prosek više od 1 prema 20. Zato se povećavaju pustinjska područja, i svake godine se za poljoprivrednu upotrebu izgubi područje veličine Belgije.
6, 7. Koji su neki problemi koje ljudske vođe nisu u stanju da reše, i na koja pitanja zato treba odgovoriti?
6 Isto tako, u ovom 20. veku bilo je četiri puta više žrtava rata nego u prethodna četiri veka zajedno. Svuda dolazi do porasta kriminala, posebno nasilnog kriminala. Raspad porodice, zloupotreba droge, sida, seksualno prenosive bolesti, i drugi negativni faktori takođe čine život sve težim. A svetske vođe nisu u stanju da obezbede rešenja za te mnoge probleme koji muče ljudsku porodicu. Zato je razumljivo zašto se ljudi pitaju: Šta je svrha života?
7 Kako tom pitanju pristupaju izučavaoci i religiozne vođe? Nakon svih ovih mnogih vekova, da li oni pružaju zadovoljavajući odgovor?
Šta oni kažu
8, 9. (a) Šta je jedan kineski izučavalac rekao o svrsi života? (b) Šta je izjavio jedan od preživelih iz nacističkog logora smrti?
8 Konfucijanski izučavalac Tu Vaming (Tu Wei-Ming) je rekao: „Konačni smisao života nalazi se u našem običnom, ljudskom postojanju.“ Prema tom gledištu, ljudi će nastaviti da se rađaju, bore za život i umiru. U takvom izgledu ima malo nade. I da li je uopšte tačan?
9 Eli Vizel, jedan od preživelih iz nacističkih logora smrti u Drugom svetskom ratu, primetio je: „’Zašto smo ovde?‘ je najvažnije pitanje s kojim se mora suočiti ljudsko biće... Verujem da život ima smisao uprkos besmislenoj smrti koju sam video.“ Ali, on nije mogao reći koji je smisao života.
10, 11. (a) Kako je jedan redaktor pokazao da čovek nema odgovore? (b) Zašto gledište jednog evolucionističkog naučnika nije zadovoljavajuće?
10 Redaktor Vermont Rojster (Vermont Royster) je izjavio: „U razmišljanju o samom čoveku... o njegovom mestu u ovom svemiru, mi smo malo dalje od početka vremena. Još uvek stojimo pred pitanjima ko smo i zašto smo i kuda idemo.“
11 Evolucionistički naučnik Stiven Džej Guld (Stephen Jay Gould) je primetio: „Mi možemo žudeti za ’višim odgovorom‘ — ali ne postoji nijedan.“ Za takve evolucioniste, život je borba za preživljavanje najsposobnijih, a sve završava smrću. Ni u tom gledištu nema nade. I, opet, da li je to tačno?
12, 13. Kakva su gledišta crkvenih vođa, i da li ona imalo više zadovoljavaju od gledištâ svetovnih posmatrača?
12 Mnoge religiozne vođe kažu da je svrha života da se dobro živi kako bi duša osobe prilikom smrti mogla otići na nebo i tamo provoditi večnost. Alternativa ponuđena za loše ljude je večno mučenje u paklenoj vatri. Ipak, prema tom verovanju, na Zemlji će i dalje postojati isti nezadovoljavajući život koji je preovladavao kroz celu istoriju. Ali, ako je Božja namera bila da ljudi žive na nebu poput anđela, zašto ih jednostavno nije stvorio takve u početku, kao što je stvorio anđele?
13 Čak i sveštenici imaju teškoća s takvim gledištima. Dr V. R. Inge (W. R. Inge), bivši dekan katedrale Svetog Pavla u Londonu, jednom je rekao: „Celog svog života borim se da pronađem svrhu življenja. Pokušavam da odgovorim na tri problema koja su mi uvek izgledala fundamentalnim: problem večnosti; problem ljudske ličnosti; i problem zla. Nisam uspeo. Nisam rešio nijedan od njih.“
Posledica
14, 15. Kako na mnoge ljude utiču protivrečna gledišta?
14 Kakva je posledica toliko mnogo različitih ideja izučavalaca i religioznih vođa u vezi s pitanjem o svrsi života? Mnogi odgovaraju poput jednog starijeg čoveka koji je rekao: „Celog svog života pitam se zašto sam ovde? Ako postoji neka svrha, više mi ništa nije važno.“
15 Priličan broj onih koji primećuju obilje gledišta među svetskim religijama zaključuje da u stvari nije važno šta neko veruje. Oni smatraju da je religija jednostavno razonoda za razum, nešto što pruža malo duševnog mira i utehe kako bi se osoba mogla suočiti sa životnim problemima. Drugi smatraju da religija nije ništa drugo nego praznoverje. Oni smatraju da vekovi religiozne spekulacije nisu odgovorili na pitanje o svrsi života, niti je to poboljšalo život običnih ljudi. Zaista, istorija pokazuje da religije ovog sveta često sprečavaju čovečanstvo od napretka i da su uzrok mržnje i ratova.
16. Koliko važno može da bude pronalaženje svrhe života?
16 Ipak, da li je uopšte važno da se pronađe istina o svrsi života? Stručnjak za mentalno zdravlje Viktor Frankl (Viktor Frankl) je odgovorio: „Nastojanje da se pronađe smisao nečijeg života primarna je motivaciona snaga u čoveku... Na svetu nema ništa, usuđujem se da kažem, što nekome može tako efikasno pomoći da preživi čak i najgore uslove, kao spoznanje da njegov život ima smisao.“
17. Koja pitanja sada treba da postavimo?
17 Pošto ljudske filozofije i religije nisu na zadovoljavajući način objasnile šta je svrha života, gde možemo poći da pronađemo šta je to? Da li postoji neki izvor više mudrosti koji nam može reći istinu u vezi s tim pitanjem?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 4. strani]
„Svake godine uništava se šumsko područje jednako čitavoj površini [Velike Britanije]“
[Slika na 5. strani]
„Celog svog života pitam se zašto sam ovde“
