Jedinstven izvor uzvišene mudrosti
3. deo
Jedinstven izvor uzvišene mudrosti
1, 2. Zašto treba da istražimo Bibliju?
1 Da li je Biblija zapis o toj uzvišenoj mudrosti? Da li ona može da nam pruži istinite odgovore na važna pitanja koja se odnose na svrhu života?
2 Biblija je sigurno vredna našeg istraživanja. Jedan razlog je taj što je ona najneobičnija knjiga ikada sastavljena, veoma različita od bilo koje druge knjige. Razmotri sledeće činjenice.
Najstarija, najšire distribuisana knjiga
3, 4. Koliko je Biblija stara?
3 Biblija je najstarija knjiga ikada napisana, čiji su delovi sastavljeni pre oko 3 500 godina. Ona je mnogo vekova starija od bilo koje druge knjige koja se smatra svetom. Prva od 66 knjiga koje sadrži bila je napisana oko hiljadu godina pre Bude i Konfucija i oko dve hiljade godina pre Muhameda.
4 Istorija zapisana u Bibliji ide nazad do početka ljudske porodice i objašnjava kako je došlo do toga da budemo ovde na Zemlji. Ona nas čak odvodi do vremena pre nego što su bili stvoreni ljudi, pružajući nam činjenice o oblikovanju Zemlje.
5. Koliko mnogo drevnih manuskripata Biblije postoji, u poređenju s drevnim svetovnim zapisima?
5 Druge religiozne knjige, takođe i nereligiozne, imaju samo nekoliko kopija svojih starih manuskripata koji još uvek postoje. Oko 11 000 rukom pisanih kopija iblije ili njenih delova postoji na hebrejskom i grčkom, od kojih neke datiraju blizu vremena prvobitnog pisanja. One su preživele iako su protiv Biblije pokušavani najkoncentrisaniji i najsnažniji mogući napadi.
6. Koliko je široko distribuisana Biblija?
6 Isto tako, Biblija je kudikamo najšire distribuisana knjiga u istoriji. Oko tri milijarde Biblija ili njenih delova distribuisano je na oko dve hiljade jezika. Kaže se da 98 posto ljudske porodice može doći do Biblije na svom vlastitom jeziku. Nijedna druga knjiga ne približava se tom tiražu.
7. Šta se može reći o tačnosti Biblije?
7 Pored toga, nijedna druga drevna knjiga ne može se uporediti s Biblijom po tačnosti. Naučnici, istoričari, arheolozi, geografi, jezički stručnjaci, i drugi neprestano potvrđuju biblijske izveštaje.
Naučna tačnost
8. Koliko je tačna Biblija što se tiče naučnih stvari?
8 Na primer, iako Biblija nije napisana kao naučni udžbenik, ona je u skladu s pravom naukom kad se bavi naučnim stvarima. Ali, druge drevne knjige koje se smatraju svetima sadrže naučne mitove, netačnosti i direktne laži. Zapazi samo četiri od mnogih primera naučne tačnosti Biblije:
9, 10. Umesto da reflektuje nenaučna gledišta svog vremena, šta je Biblija rekla o potpori Zemlje?
9 Kako se Zemlja drži u prostoru. U drevna vremena kad je Biblija bila pisana, bilo je mnogo spekulacije o tome kako se Zemlja drži u prostoru. Neku su verovali da Zemlju podupiru četiri slona koja stoje na velikoj morskoj kornjači. Aristotel, grčki filozof i naučnik iz četvrtog veka pre n. e., naučavao je da Zemlja nikako ne može da visi u praznom prostoru. Umesto toga, on je naučavao da su nebeska tela pričvršćena na površinu čvrstih, prozirnih sferi, sa svakom sferom smeštenom unutar druge sfere. Zemlja je navodno bila na najunutrašnjijoj sferi, a krajnja sfera držala je zvezde.
10 Ipak, umesto da reflektuje ta izmišljena, nenaučna gledišta koja su postojala u vreme njenog pisanja, Biblija je jednostavno navela (oko godine 1473. pre n. e.): „[Bog je] zemlju objesio ni na čem“ (Jov 26:7, Daničić-Karadžić, naglašeno od nas). U izvornom hebrejskom, reč koja je ovde upotrebljena za „ni na čem“ znači „nijedna stvar“ i ovo je jedini put da se ona pojavljuje u Bibliji. Sliku koju ona prikazuje o Zemlji koja je okružena praznim prostorom izučavaoci priznaju kao izvanrednu viziju za biblijska vremena. Theological Wordbook of the Old Testament (Teološki rečnik Starog zaveta) kaže: „Jov 26:7 izvanredno prikazuje tada poznati svet kao obešen u prostoru, očekujući time buduće naučno otkriće.“
11, 12. Kada su ljudi razumeli istinu iz Joba 26:7?
11 Ta tačna izjava Biblije prethodila je Aristotelu više od 1 100 godina. Ipak, Aristotelova gledišta su se i dalje naučavala kao činjenica oko 2 000 godina nakon njegove smrti! Konačno, godine 1687. n. e., Ser Isak Njutn objavio je svoja otkrića da se Zemlja drži u prostoru u odnosu na druga nebeska tela uzajamnom privlačnošću, to jest, gravitacijom. Ali, to je bilo skoro 3 200 godina nakon što je Biblija s elegantnom jednostavnošću izjavila da Zemlja visi „ni na čem“.
12 Da, pre skoro 3 500 godina, Biblija je tačno izjavila da Zemlja nema vidljivu potporu, činjenica koja je u skladu s tek nedavno saznatim zakonima gravitacije i kretanja. „Kako je Jov znao istinu“, rekao je jedan izučavalac, „pitanje je koje ne mogu tako lako rešiti oni koji poriču nadahnuće Svetog pisma.“
13. Kako su ljudi pre mnogo vekova gledali na oblik Zemlje, ali šta je promenilo njihovo mišljenje?
13 Oblik Zemlje. The Encyclopedia Americana je rekla: „Najranije poznata predstava koju su ljudi imali o Zemlji bila je ta da je ona ravna, čvrsta ploča u centru svemira... Koncept o loptastoj Zemlji nije bio šire prihvaćen sve do Renesanse.“ Neki rani moreplovci čak su se bojali da bi mogli otploviti preko ivice ravne Zemlje. Ali, onda je uvođenje kompasa i drugih poboljšanja omogućilo duža okeanska putovanja. Ta „putovanja otkrića“, objašnjava druga enciklopedija, „pokazala su da je svet okrugao, a ne ravan kako je većina ljudi verovala“.
14. Kako je Biblija opisala oblik Zemlje, i kada?
14 Ipak, davno pre takvih putovanja, pre oko 2 700 godina, Biblija je rekla: „On je koji sedi nad krugom od zemlje“ (Isaija 40:22, naglašeno od nas). Hebrejska reč koja je ovde prevedena ’krug‘ takođe može da znači „lopta“, na šta ukazuju razni priručnici. Zato drugi prevodi Biblije kažu: „kugla zemaljska“ (Douay Version) i: „okrugla zemlja“ (Moffatt).
15. Zašto na Bibliju nisu uticala nenaučna gledišta o Zemlji?
15 Dakle, na Bibliju nisu uticala nenaučna gledišta koja su preovladavala u to vreme s obzirom na Zemljinu potporu i njen oblik. Razlog je jednostavan: Autor Biblije je Autor svemira. On je stvorio Zemlju i zato treba da zna na čemu ona visi i kakav je njen oblik. Dakle, kad je nadahnuo Bibliju, on se pobrinuo da u nju ne budu uključena nenaučna gledišta, ma koliko da su drugi u njih verovali u to vreme.
16. Kako se sastav živih bića slaže s biblijskom izjavom?
16 Sastav živih bića: „Gospod, Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga“, navodi Postanje 2:7. The World Book Encyclopedia kaže: „Svi hemijski elementi od kojih se sastoje živa bića prisutni su i u neživoj materiji.“ Zato se sve osnovne hemikalije koje sačinjavaju žive organizme, uključujući čoveka, nalaze i u samoj zemlji. To je u skladu s biblijskom izjavom koja identifikuje materijal koji je Bog upotrebio u stvaranju ljudi i svih drugih živih bića.
17. Šta je istina s obzirom na to kako su postala živa bića?
17 „Po vrstama svojim.“ Biblija navodi da je Bog stvorio prvi ljudski par i da zatim od njih potiču svi drugi ljudi (Postanje 1:26-28; 3:20). Ona kaže da je isti slučaj bio i s drugim živim bićima, kao što su ribe, ptice i sisari, da su nastale „po vrstama svojim“ (Postanje 1:11, 12, 21, 24, 25). To je upravo ono što su naučnici pronašli u prirodnom stvaranju, da svako živo biće dolazi od roditelja iste vrste. Ne postoji izuzetak. S obzirom na to, fizičar Rejmo primećuje: „Život stvara život; to se događa sve vreme u svakoj ćeliji. Ali kako je neživot stvorio život? To je jedno od najvećih pitanja bez odgovora u biologiji, a biolozi do sada mogu ponuditi samo puka nagađanja. Neživa materija je nekako uspela da postigne da se organizuje na živi način... Međutim, autor Postanja imao je pravo.“
Istorijska tačnost
18. Šta jedan advokat kaže o istorijskoj tačnosti Biblije?
18 Biblija sadrži najtačniju drevnu istoriju od svih knjiga koje postoje. Knjiga A Lawyer Examines the Bible (Advokat istražuje Bibliju) ističe njenu istorijsku tačnost na sledeći način: „Dok balade, legende i lažna svedočanstva nastoje da smeste događaje o kojima se govori na neko udaljeno mesto i u neko neodređeno vreme, i time krše prva pravila dobrog zastupanja koja mi advokati učimo, da ’izjava mora dati vreme i mesto‘, biblijske priče nam s krajnjom preciznošću daju datum i mesto onoga o čemu se govori.“
19. Kako jedan izvor komentariše biblijske istorijske detalje?
19 The New Bible Dictionary (Novi biblijski rečnik) komentariše: „[Pisac Dela apostola] stavlja svoju priču u okvir istovremene istorije; njegove stranice pune su ukazivanja na gradske sudije, provincijalne upravitelje, vazalne kraljeve, i slične stvari, a te reference se uvek iznova pokazuju istinitim što se tiče mesta i vremena o kojima se radi.“
20, 21. Šta jedan izučavalac Biblije kaže o biblijskoj istoriji?
20 Pišući u knjizi The Union Bible Companion, S. Ostin Alibon (S. Austin Allibone) kaže: „Ser Isak Njutn... bio je istaknut i kao kritičar drevnih spisa, i s velikom pažnjom je ispitivao Sveto pismo. Kakav je njegov sud o tome? ’Nalazim‘, kaže on, ’sigurnije oznake autentičnosti u Novom zavetu nego u bilo kojoj profanoj [svetovnoj] istoriji.‘ Dr Džonson kaže da imamo više dokaza da je Isus Hrist umro na Kalvariji, kao što je navedeno u Evanđeljima, nego što imamo da je Julije Cezar umro na Kapitolu. Imamo ih, zaista, mnogo više.“
21 Taj izvor dodaje: „Pitajte bilo koga ko tvrdi da sumnja u istinu istorije Evanđelja koji razlog ima za verovanje da je Cezar umro na Kapitolu, ili da je 800. godine papa Lav III krunisao cara Karla Velikog za cara Zapada?... Kako znate da je takav čovek kao Karlo I [iz Engleske] ikada živeo, i da mu je bila odrubljena glava, i da je Oliver Kromvel postao vladar umesto njega?... Ser Isaku Njutnu se pripisuje otkriće zakona gravitacije... Mi verujemo u sve te tvrdnje o tim ljudima koje su sada navedene; i to zato što imamo istorijske dokaze o njihovoj istinitosti... Ako neki, nakon izlaganja takvog dokaza kao što je ovaj, još uvek odbijaju da veruju, napuštamo ih kao glupo tvrdoglave ili beznadno neuke.“
22. Zašto neki odbijaju da prihvate autentičnost Biblije?
22 Zatim taj izvor zaključuje: „Šta ćemo, dakle, reći o onima koji, uprkos obilju dokaza koji su sada izneseni o autentičnosti Svetog pisma, tvrde da nisu uvereni?... Sigurno imamo razloga da zaključimo da je srce pre nego glava ono što je u zabludi; — da oni ne žele verovati onome što ponizuje njihov ponos i što će ih prisiliti da vode drugačiji život.“
Unutrašnji sklad i iskrenost
23, 24. Zašto je unutrašnji sklad Biblije tako neobičan?
23 Zamisli da se s pisanjem neke knjige počelo za vreme Rimskog carstva, da se nastavilo kroz srednji vek i da se završilo u ovom 20. veku, s mnogim različitim piscima koji rade na njoj. Kakav bi rezultat očekivao kad bi pisci bili tako različitih zanimanja kao što su vojnici, kraljevi, sveštenici, ribari, pastiri, i lekari? Da li bi očekivao da ta knjiga bude skladna i povezana? ’Teško!‘ možda kažeš. Pa, Biblija je napisana pod tim okolnostima. Ipak, ona je skladna u svojoj celovitosti, ne samo u sveobuhvatnim konceptima već i u sićušnim detaljima.
24 Biblija je kolekcija od 66 knjiga koju je u periodu od 1 600 godina napisalo oko 40 različitih pisaca, počinjući 1513. pre n. e. i završavajući 98. n. e. Pisci su došli iz različitih društvenih slojeva i zanimanja, a mnogi nisu imali nikakav kontakt s drugim piscima. Ipak, knjiga koja je nastala sledi centralnu, povezanu temu kroz celi svoj sadržaj, kao da ju je stvorio jedan razum. I nasuprot verovanju nekih, Biblija nije proizvod Zapadne civilizacije, već su je napisali Orijentalci.
25. Koju tvrdnju biblijskih pisaca podupiru poštenje i iskrenost Biblije?
25 Dok je većina drevnih pisaca zapisivala samo svoje uspehe i vrline, biblijski pisci su otvoreno priznavali svoje vlastite greške, kao i propuste svojih kraljeva i vođa. Brojevi 20:1-13 i Deuteronom 32:50-52 beleže propuste Mojsija, a on je napisao te knjige. Jona 1:1-3 i 4:1 nabrajaju propuste Jone, koji je napisao te izveštaje. Matej 17:18-20; 18:1-6; 20:20-28; i 26:56 beleži loše osobine koje su pokazali Isusovi učenici. Tako poštenje i iskrenost pisaca Biblije pružaju podršku njihovoj tvrdnji da su nadahnuti od Boga.
Njeno najizrazitije obeležje
26, 27. Zašto je Biblija tako tačna u naučnim i drugim stvarima?
26 Sama Biblija otkriva zašto je ona tako tačna u naučnim, istorijskim i drugim stvarima i zašto je tako skladna i poštena. Ona pokazuje da je Vrhovno Biće, svemoćni Bog, Stvoritelj koji je načinio svemir, Autor Biblije. On je samo upotrebio ljudske biblijske pisce kao svoje pisare, podstičući ih svojom snažnom aktivnom silom da napišu ono na šta ih je on nadahnuo.
27 U Bibliji apostol Pavle navodi: ’Celo je Pismo od Boga nadahnuto i korisno je za učenje, za uveravanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji i sposoban za svako dobro delo.‘ A apostol Pavle takođe je rekao: „Vi, primivši od nas reč Božjeg propovedanja, primiste je ne kao reč ljudsku, nego (kao što zaista i jeste) kao reč Božju“ (2. Timoteju 3:16, 17; 1. Solunjanima 2:13).
28. Dakle, odakle dolazi Biblija?
28 Dakle, Biblija dolazi iz uma jednog Autora — Boga. A svojom snagom koja uliva strahopoštovanje, njemu je bilo jednostavno da obezbedi da celovitost onoga što je napisano bude sačuvana do našeg vremena. O tome je vodeći autoritet u vezi s biblijskim manuskriptima, Ser Frederik Kenjon, godine 1940, rekao: „Odstranjen je i poslednji temelj za svaku sumnju da je Pismo sačuvano suštinski onako kako je bilo zapisano.“
29. Kako se može prikazati Božja sposobnost da komunicira?
29 Ljudi imaju sposobnost da pošalju radio i televizijske signale na Zemlju sa hiljada kilometara u svemiru, čak i s Meseca. Svemirske sonde šalju na Zemlju fizičke informacije i slike sa planeta koje su udaljene stotine miliona kilometara. Sigurno je da je čovekov Stvoritelj, Stvoritelj radio talasa, u najmanju ruku mogao učiniti to isto. Zaista, za njega je bilo jednostavno da upotrebi svoju svemoćnu snagu da bi preneo reči i slike u umove onih koje je izabrao da zapišu Bibliju.
30. Da li Bog želi da ljudi ustanove koja je njegova namera za njih?
30 Osim toga, postoje mnoge stvari u vezi sa Zemljom i životom na njoj koje pružaju dokaz o Božjem interesovanju za čovečanstvo. Prema tome, razumljivo je da bi on želeo da pomogne ljudima da ustanove ko je on i koja je njegova namera za njih tako što bi te stvari jasno izrazio u jednoj knjizi — trajnom dokumentu.
31. Zašto je nadahnuta poruka koja je zapisana daleko superiornija od informacija koje se prenose usmenom rečju?
31 Uzmi u obzir i superiornost knjige čiji je autor Bog, u poređenju s informacijama koje su ljudi prenosili samo usmenom rečju. Usmena reč ne bi bila pouzdana, pošto bi ljudi parafrazirali poruku i kroz izvestan vremenski period, njeno značenje bilo bi iskrivljeno. Oni bi prenosili informacije govornom rečju u skladu s vlastitim gledištem. Ali, mnogo je manja verovatnoća da od Boga nadahnuti, trajni pisani zapis sadrži greške. Isto tako, knjiga može biti reprodukovana i prevedena kako bi ljudi koji čitaju različite jezike mogli da izvuku korist iz nje. Zar zato nije razumno što je naš Stvoritelj upotrebio takvo sredstvo da obezbedi informacije? Zaista, to je više nego razumno, pošto Stvoritelj kaže da je on uradio upravo to.
Ispunjeno proročanstvo
32-34. Šta Biblija ima što nijedna druga knjiga ne sadrži?
32 Pored toga, Biblija nosi znak božanskog nadahnuća na jedan jedinstveno izvanredan način: Ona je knjiga proročanstava koja su se ispunila i koja nastavljaju da se nepogrešivo ispunjavaju.
33 Na primer, uništenje drevnog Tira, pad Vavilona, ponovna izgradnja Jerusalima, i uspon i pad kraljeva Medo-Persije i Grčke prorečeni su u važnim detaljima u Bibliji. Ta proročanstva bila su tako tačna da su neki kritičari pokušali, ali uzalud, reći da su ona bila napisana nakon što su se ti događaji odigrali (Isaija 13:17-19; 44:27–45:1; Ezekjel 26:3-6; Danijel 8:1-7, 20-22).
34 Proročanstva koja je dao Isus u vezi s uništenjem Jerusalima 70. n. e. tačno su se ispunila (Luka 19:41-44; 21:20, 21). A proročanstva o ’poslednjim danima‘ koja su dali Isus i apostol Pavle ispunjavaju se u detalje upravo u našem vremenu (2. Timoteju 3:1-5, 13; Matej 24; Marko 13; Luka 21).
35. Zašto biblijsko proročanstvo može da dođe samo od Stvoritelja?
35 Nijedan ljudski um, ma kako da je inteligentan, ne bi tako tačno mogao predvideti buduće događaje. To bi mogao da uradi samo um svemoćnog i svemudrog Stvoritelja svemira, kao što čitamo u 2. Petrovoj 1:20, 21: „Ni jedno proroštvo Pisma ne može svaki po sebi kazivati, jer nije nikad proroštvo doneto voljom nekog čoveka, nego su progovorili sveti Božji ljudi pokrenuti Duhom Svetim.“
Ona pruža odgovor
36. Šta nam Biblija govori?
36 Dakle, Biblija na mnogo načina dokazuje da je nadahnuta Reč Vrhovnog Bića. Kao takva, ona nam govori zašto su ljudi na Zemlji, zašto ima tako mnogo patnje, kuda idemo, i kako će se stanje promeniti na bolje. Ona nam otkriva da postoji vrhovni Bog koji je stvorio ljude i Zemlju s određenom namerom i da će se njegova namera ispuniti (Isaija 14:24). Biblija nam takođe otkriva šta je prava religija i kako je možemo pronaći. Zato je ona jedini izvor uzvišene mudrosti koji nam može reći istinu o svim važnim životnim pitanjima (Psalam 146:3; Poslovice 3:5; Isaija 2:2-4).
37. Koje se pitanje mora postaviti u vezi s hrišćanskim svetom?
37 Iako postoje obilni dokazi o autentičnosti i istinitosti Biblije, da li svi koji kažu da je prihvataju slede njene nauke? Na primer, uzmimo u obzir nacije koje tvrde da praktikuju hrišćanstvo, to jest, hrišćanski svet. One mnogo vekova lako mogu doći do Biblije. Ali, da li njihovo razmišljanje i postupci zaista reflektuju Božju uzvišenu mudrost?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 11. strani]
Ser Isak Njutn je verovao da se Zemlja drži u prostoru u odnosu na druga nebeska tela pomoću gravitacije
Sliku koju Biblija prikazuje o Zemlji okruženoj praznim prostorom izučavaoci priznaju kao izvanrednu viziju za njeno vreme
[Slika na 12. strani]
Neki rani moreplovci čak su se bojali da bi mogli otploviti preko ivice ravne Zemlje
[Slika na 13. strani]
Postoji više dokaza da je postojao Isus Hrist nego da su živeli Julije Cezar, car Karlo Veliki, Oliver Kromvel ili papa Lav ІІІ
[Slika na 15. strani]
Ispunjenje proročanstava koja je Isus dao u vezi s uništenjem Jerusalima 70. n. e. potvrđuje Titov slavoluk u Rimu
