Ko nam može reći?
2. deo
Ko nam može reći?
1, 2. Koji je najbolji način da se ustanovi svrha nečega što je dizajnirano?
1 Ko nam može reći šta je u stvari svrha života? Pa, da si posetio nekog dizajnera mašina i video ga kako radi na nekom komplikovanom delu mašine koju nisi prepoznao, kako bi mogao ustanoviti čemu ona služi? Najbolji način bio bi da pitaš tog dizajnera.
2 Šta je onda s veličanstvenim dizajnom koji vidimo svuda oko nas na Zemlji, kao što je u svim živim stvarima, sve do najmanje žive ćelije? Čak i mnogo manji molekuli i atomi unutar ćelije divno su dizajnirani i sređeni. Šta je takođe s čudesno dizajniranim ljudskim umom? I šta je s našim Sunčevim sistemom, i našom galaksijom Mlečni put, i svemirom? Zar svi ti oblici koji ulivaju strahopoštovanje nisu zahtevali Dizajnera? On nam sigurno može reći zašto je dizajnirao takve stvari.
Da li je život nastao slučajno?
3, 4. Koja verovatnoća postoji da je život nastao slučajno?
3 The Encyclopedia Americana je zapazila „izvanredan stepen složenosti i organizacije u živim stvorenjima“ i izjavila je: „Pobliže ispitivanje cveća, insekata, ili sisara pokazuje skoro neverovatno precizan raspored delova.“ Britanski astronom Ser Bernard Lovel (Bernard Lovell), ukazujući na hemijski sastav živih organizama, pisao je: „Verovatnoća... slučajnog toka događaja koji vodi do formiranja jednog od najmanjih molekula proteina nezamislivo je mala... ona je praktično ravna nuli.“
4 Slično tome, astronom Fred Hojl (Fred Hoyle) je rekao: „Cela struktura ortodoksne biologije još uvek smatra da se život pojavio slučajno. Ipak, kako biohemičari otkrivaju sve više i više o složenosti života koja uliva strahopoštovanje, očigledno je da su šanse da je nastao slučajno tako sićušne da se mogu potpuno isključiti. Život nije mogao nastati slučajno.“
5-7. Kako molekularna biologija potvrđuje da živa bića ne mogu nastati slučajno?
5 Molekularna biologija, jedna od naučnih grana koja se razvila u zadnje vreme, jeste proučavanje živih stvari na nivou gena, molekula i atoma. Molekularni biolog Majkl Denton (Michael Denton) komentariše u vezi s onim što je pronađeno: „Složenost najjednostavnijeg poznatog tipa ćelije tako je velika da je nemoguće prihvatiti da je jedan takav objekat mogao biti uobličen iznenada nekom vrstom čudovišnog, veoma neverovatnog događaja.“ „Ali, nije samo složenost živih sistema to što je tako duboko izazovno, već postoji i neverovatna genijalnost koja se tako često manifestuje u njihovom dizajnu.“ „Upravo na molekularnom nivou... najviše su izraženi genijalnost biološkog dizajna i savršenstvo postignutih ciljeva.“
6 Denton nadalje navodi: „Gde god da pogledamo, u koju god dubinu da pogledamo, nalazimo eleganciju i genijalnost apsolutno nenadmašnog kvaliteta, koja tako oslabljuje predstavu o slučaju. Zar je zaista moguće verovati da su slučajni procesi mogli konstruisati stvarnost, čiji je najmanji elemenat — funkcionalan protein ili gen — složenost iznad naših vlastitih kreativnih sposobnosti, stvarnost koja je sušta antiteza slučaja, koja u svakom pogledu nadmašuje sve što je proizvela ljudska inteligencija?“ On takođe navodi: „Između žive ćelije i najsređenijeg nebiološkog sistema, kao što je kristal ili snežna pahuljica, postoji ogroman i neograničen ponor kakav je uopšte moguće zamisliti.“ A jedan profesor fizike, Čet Rejmo (Chet Raymo), navodi: „Ja sam duboko impresioniran... Svaki molekul izgleda čudesno izmišljen za svoj zadatak.“
7 Molekularni biolog Denton zaključuje da „oni koji još uvek dogmatski zastupaju da je sva ta nova stvarnost rezultat čistog slučaja“ veruju u mit. U stvari, on darvinsko verovanje s obzirom na slučajni nastanak živih bića naziva „velikim kosmogonskim mitom dvadesetog veka“.
Dizajn zahteva dizajnera
8, 9. Navedi jedno poređenje koje pokazuje da sve što je dizajnirano mora imati dizajnera.
8 Ideja da je neživa materija mogla da oživi slučajno, nekim pukim slučajnim događajem, tako je nejasna da je nemoguća. Ne, sva veličanstveno dizajnirana živa bića na Zemlji nisu mogla nastati slučajno, pošto sve što je dizajnirano mora imati dizajnera. Da li znaš za ikakve izuzetke? Ne postoji nijedan. I što je dizajn komplikovaniji, dizajner mora biti sposobniji.
9 Tu stvar možemo prikazati i na sledeći način: Kad vidimo neku sliku, prihvatamo je kao dokaz da postoji slikar. Kad čitamo knjigu, prihvatamo da postoji autor. Kad vidimo kuću, prihvatamo da postoji graditelj. Kad vidimo semafor, znamo da postoji neko zakonodavno telo. Oni koji su napravili sve te stvari uradili su to s nekom svrhom. I iako možda ne razumemo sve o ljudima koji su ih dizajnirali, mi ne sumnjamo da ti ljudi postoje.
10. Koji se dokaz o Vrhovnom Dizajneru može videti?
10 Slično tome, dokaz postojanja Vrhovnog Dizajnera može se videti u dizajnu, redu i složenosti živih stvari na Zemlji. Sve one nose oznake Vrhovnog Razuma. To je slučaj i s dizajnom, redom i složenošću svemira sa svojim milijardama galaksija, od kojih svaka sadrži milijarde zvezda. A sva nebeska tela kontrolišu precizni zakoni, kao što su zakoni kretanja, toplote, svetlosti, zvuka, elektromagnetizma i gravitacije. Da li mogu postojati zakoni bez zakonodavca? Raketni naučnik dr Verner fon Braun (Wernher von Braun) je izjavio: „Prirodni zakoni svemira tako su precizni da nemamo teškoća da izgradimo svemirski brod da leti na Mesec i možemo utvrditi vreme leta s preciznošću delića sekunde. Te zakone je neko morao da postavi.“
11. Zašto ne treba da poričemo postojanje Vrhovnog Dizajnera samo zato što ga ne možemo videti?
11 Istina, svojim doslovnim očima ne možemo videti tog Vrhovnog Dizajnera i Zakonodavca. Ali, da li poričemo postojanje stvari kao što su gravitacija, magnetizam, elektricitet ili radio talasi samo zato što ih ne možemo videti? Ne, ne poričemo, jer možemo primetiti njihove posledice. Zašto bismo onda poricali postojanje Vrhovnog Dizajnera i Zakonodavca samo zato što ga ne možemo videti, kad možemo primetiti rezultate njegovog zadivljujućeg rada?
12, 13. Šta dokazi kažu o postojanju Stvoritelja?
12 Pol Dejvis (Paul Davies), profesor fizike, zaključuje da čovekovo postojanje nije samo neki hir sudbine. On navodi: „Mi smo zaista stvoreni da budemo ovde.“ A s obzirom na svemir on kaže: „Kroz svoj naučni rad, sve snažnije verujem da je fizički svemir sastavljen s genijalnošću koja je tako zadivljujuća da je ne mogu prihvatiti kao samo neku nerazumnu činjenicu. Mora postojati, čini mi se, neki dublji nivo objašnjenja.“
13 Dakle, dokazi nam govore da svemir, Zemlja, i žive stvari na Zemlji nisu mogli nastati jednostavno slučajno. Sve to pruža tiho svedočanstvo za visoko inteligentnog, moćnog Stvoritelja.
Šta kaže Biblija
14. Šta Biblija zaključuje u vezi sa Stvoriteljem?
14 Biblija, najstarija knjiga čovečanstva, izvlači isti zaključak. Na primer, u biblijskoj knjizi Jevrejima, koju je napisao apostol Pavle, rečeno nam je: „Svaki dom neko sagradi, a ko je sve stvari gradio to je Bog“ (Jevrejima 3:4). Poslednja knjiga Biblije, koju je napisao apostol Jovan, takođe kaže: „Dostojan si, [Jehova], da primiš slavu čast i moć, jer si ti sve stvari stvorio i po volji tvojoj one postoje i stvorene su“ (Otkrivenje 4:11).
15. Kako možemo primetiti neke od Božjih osobina?
15 Biblija pokazuje da iako se Bog ne može videti, kroz ono što je stvorio može se primetiti kakav je on Bog. Ona navodi: „[Stvoriteljeve] nevidljive osobine, to jest njegova večna moć i božanstvo, vidljive su, još otkako je svet počeo, razumno gledajući, u stvarima koje je stvorio“ (Rimljanima 1:20, The New English Bible).
16. Zašto treba da budemo srećni što ljudi ne mogu da vide Boga?
16 Tako nas Biblija vodi od uzroka do posledice. Posledica — stvorene stvari koje ulivaju strahopoštovanje — dokaz je inteligentnog, moćnog Uzroka: Boga. Isto tako, možemo biti zahvalni što je on nevidljiv, pošto kao Stvoritelj celog svemira nesumnjivo ima tako ogromnu moć da ljudi od krvi i mesa ne mogu očekivati da ga vide i da prežive. A Biblija kaže upravo to: „Ne može čovek [Boga] videti i ostati živ“ (Izlazak 33:20).
17, 18. Zašto koncept o Stvoritelju treba za nas da bude važan?
17 Koncept o Velikom Dizajneru, Vrhovnom Biću — Bogu — treba za nas da bude veoma važan. Ako nas je načinio Stvoritelj, onda je on sigurno imao neki razlog, svrhu, da nas stvori. Ako smo stvoreni da imamo svrhu života, onda postoji razlog da se nadamo da će stvari za nas u budućnosti biti bolje. Inače, mi jednostavno živimo i umiremo bez nade. Zato je veoma važno da pronađemo Božju nameru za nas. Tada možemo izabrati da li želimo da živimo u skladu s njom ili ne želimo.
18 Isto tako, Biblija navodi da je Stvoritelj Bog pun ljubavi koji veoma brine za nas. Apostol Petar je naveo: „On brine za vas“ (1. Petrova 5:7; vidi takođe Jovan 3:16 i 1. Jovanova 4:8, 16). Jedan način na koji možemo videti koliko Bog brine jeste kroz razmatranje divnog načina na koji nas je stvorio, mentalno i fizički.
„Divno sazdan“
19. Na koju nam istinu psalmista David skreće pažnju?
19 U Bibliji je psalmista David priznao: „Tako [sam] divno sazdan“ (Psalam 139:14). To je sigurno istina, jer je Vrhovni Dizajner čudesno dizajnirao ljudski mozak i telo.
20. Kako jedna enciklopedija opisuje ljudski mozak?
20 Na primer, tvoj mozak je daleko složeniji od bilo kog kompjutera. Nova britanska enciklopedija navodi: „Prenos informacija unutar nervnog sistema mnogo je složeniji od najvećih telefonskih centrala; problem koji rešava ljudski mozak daleko nadmašuje kapacitet najsnažnijih kompjutera.“
21. Kad vidimo šta mozak radi, šta treba da zaključimo?
21 Stotine miliona činjenica i mentalnih slika skladište se u tvoj mozak, ali on nije samo neko skladište činjenica. Pomoću mozga ti možeš učiti da zviždiš, mesiš hleb, govoriš strane jezike, koristiš kompjuter, ili letiš avionom. Možeš zamisliti kakav će biti odmor ili kakav će ukus imati neko ukusno voće. Ti možeš analizirati i činiti stvari. Takođe možeš planirati, ceniti, voleti i povezivati svoje misli s prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. Pošto mi ljudi ne možemo dizajnirati takvu stvar kao što je ljudski mozak koji uliva strahopoštovanje, onda Onaj ko ga je dizajnirao očigledno ima mudrost i sposobnost daleko veću nego bilo koji čovek.
22. Šta naučnici priznaju u vezi s ljudskim mozgom?
22 S obzirom na mozak, naučnici priznaju: „Kako te funkcije izvršava taj veličanstveno oblikovan, uredan i fantastično složen komad mašinerije prilično je nejasno... Ljudska bića nikada ne mogu rešiti sve odvojene pojedinačne zagonetke koje pruža mozak“ (Scientific American). A profesor fizike Rejmo kaže: „Iskreno rečeno, još uvek ne znamo mnogo o tome kako ljudski mozak skladišti informacije, ili kako je u stanju da prizove uspomene po nečijoj želji... U ljudskom mozgu ima čak stotinu milijardi nervnih ćelija. Svaka ćelija komunicira, preko drvetu sličnog spleta sinapsi, s hiljadama drugih ćelija. Mogućnosti međuveza su neverovatno komplikovane.“
23, 24. Navedi neke divno dizajnirane delove tela, i koji je komentar izneo jedan inženjer?
23 Tvoje oči su preciznije i prilagodljivije od bilo koje kamere; u stvari, oči su potpuno automatske, filmske kamere u boji koje same podešavaju svoj fokus. Tvoje uši mogu da otkriju različite zvukove i da ti pruže osećanje pravca i ravnoteže. Tvoje srce je pumpa sa sposobnostima koje nisu u stanju da kopiraju najbolji inženjeri. I drugi delovi tela su veličanstveni: tvoj nos, jezik, i ruke, kao i tvoj krvotok i sistem za varenje, da navedemo samo neke.
24 Tako je jedan inženjer koji je bio iznajmljen da dizajnira i izgradi veliki kompjuter zaključio: „Ako je moj kompjuter zahtevao dizajnera, koliko je to više bio slučaj s tom složenom fizio-hemijsko-biološkom mašinom koja je moje ljudsko telo — što je samo izuzetno sićušan deo skoro beskrajnog svemira?“
25, 26. Šta Veliki Dizajner treba da bude u stanju da nam kaže?
25 Baš kao što ljudi imaju u mislima neku svrhu kad prave avione, kompjutere, bicikle i druge izume, tako je i Dizajner mozga i tela ljudi sigurno imao neku svrhu kad nas je dizajnirao. A taj Dizajner mora imati mudrost superiorniju od mudrosti ljudi, pošto niko od nas ne može kopirati njegove dizajne. Zato je logično da je on Onaj koji nam može reći zašto nas je dizajnirao, zašto nas je postavio na Zemlju i kuda idemo.
26 Kad učimo te stvari, tada divan mozak i telo koje nam je dao Bog mogu biti upotrebljeni za ispunjavanje svrhe našeg života. Ali, gde možemo učiti o njegovim namerama? Gde nam on pruža te informacije?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 7. strani]
Najbolji način da ustanovimo zašto je nešto dizajnirano je da pitamo dizajnera
[Slika na 8. strani]
Složenost i dizajn živih stvari može se videti u molekulu DNK
[Slika na 9. strani]
„Problem koji rešava ljudski mozak daleko nadmašuje kapacitet najsnažnijih kompjutera“
