Duša prema Bibliji
Duša prema Bibliji
„Posta čovjek duša živa“ — 1. MOJSIJEVA 2:7, DK.
1. Šta treba da istražimo da bismo utvrdili šta Biblija naučava u vezi s dušom?
KAO što smo videli, ima dosta različitih verovanja o duši. Čak i među onima koji tvrde da svoja verovanja temelje na Bibliji, postoje različite ideje o tome šta je duša i šta se događa s njom kad umremo. Ali šta Biblija stvarno naučava u vezi s dušom? Da bismo to ustanovili, treba da istražimo značenja hebrejskih i grčkih reči koje su u Bibliji prevedene „duša“.
„Duša“ kao živo biće
2, 3. (a) Koja je reč u Hebrejskim spisima prevedena „duša“, i koje je osnovno značenje te reči? (b) Kako 1. Mojsijeva 2:7 (DK) potvrđuje da reč „duša“ može označavati celu osobu?
2 Hebrejska reč prevedena „duša“ jeste nefeš, i pojavljuje se 754 puta u Hebrejskim spisima (obično nazivanim Stari zavet). Šta reč nefeš znači? Prema delu The Dictionary of Bible and Religion, ona se „obično odnosi na celo živo biće, na celu osobu“.
3 Na primer, 1. Mojsijeva 2:7 (DK) navodi: „Stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa.“ Zapazi da Adam nije imao neku dušu; on je bio duša — baš kao što neko ko postaje doktor i jeste doktor. Dakle, reč „duša“ može označavati celu osobu.
4, 5. (a) Navedi primere koji pokazuju da se reč „duša“ odnosi na celu osobu. (b) Kako The Dictionary of Bible and Religion podupire razumevanje da je osoba duša?
4 Ovakvo razumevanje ima podršku u celim Hebrejskim spisima, gde nalazimo fraze kao što su „svaku dušu koja bi radila kakav posao“ (3. Mojsijeva 23:30, DK), „ova se nikakva hrana već ogadila duši našoj“ (Brojevi 21:5), „da ti iščile oči, da ti duša klone“ (Ponovljeni zakoni 28:65), „duša mu prenemože“ (Sudije 16:16), „dokle li ćete mučiti dušu moju?“ (Jov 19:2), i „suze lije duša moja od tuge“ (Psalam 119:28).
5 U ovim odlomcima ne postoji ništa što ukazuje da je duša neka nejasna celina koja živi i posle smrti. „U kulturi SZ [Starog zaveta] jednostavno se ne bi razumelo kad bismo na nama uobičajen način rekli da je ’duša‘ voljene osobe otišla da bude s Gospodom ili kad bismo govorili o ’besmrtnoj duši‘“, kaže The Dictionary of Bible and Religion.
6, 7. Koja je reč u Hrišćanskim grčkim spisima prevedena „duša“, i koje je osnovno značenje te reči?
6 Reč koja je u Hrišćanskim grčkim spisima (obično nazivanim Novi zavet) više od sto puta prevedena „duša“ jeste psihe. Poput reči nefeš, i ta reč se često odnosi na celu osobu. Na primer, pogledaj sledeće izjave: „Sad je duša moja žalosna“ (Jovan 12:27). „Uđe strah u svaku dušu“ (Dela apostolska 2:43). „Svaka duša da se pokorava vlastima“ (Rimljanima 13:1, DK). „Da ne očajavaju duše vaše“ (Jevrejima 12:3). „Osam duša, spase se kroz vodu“ (1. Petrova 3:20).
7 Psihe, kao i nefeš, jasno ukazuje na celu osobu. Prema izučavaocu Najdželu Tarneru, ova reč „označava ono što je karakteristično za čoveka, biće, materijalno telo u koje je udahnut Božji ruah [duh]... Naglasak je na celom biću“.
8. Jesu li i životinje duše? Objasni.
8 Reč „duša“ se u Bibliji odnosi ne samo na ljude već i na životinje. Na primer, opisujući stvaranje morskih stvorenja, 1. Mojsijeva 1:20 (DK) kaže da je Bog zapovedio: „Neka vrve po vodi žive duše.“ A sledećeg stvaralačkog dana, Bog je rekao: „Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zvijeri zemaljske po vrstama njihovijem“ (1. Mojsijeva 1:24, DK; uporedi s 4. Mojsijevom 31:28, DK). Dakle, „duša“ može ukazivati na živo stvorenje, na čoveka ili na životinju.
„Duša“ kao život nekog stvorenja
9. (a) Koje se šire značenje može pripisati reči „duša“? (b) Da li se to sukobljava s idejom da je duša sama osoba?
9 Ponekad se reč „duša“ odnosi na život koji ima neka osoba ili životinja. To ne menja biblijsku definiciju duše kao osobe ili životinje. Da to ilustrujemo. Mi kažemo da je neko živ, što znači da je živa osoba. Takođe kažemo da on ima život. Na isti način, živa osoba je duša. Ipak, dok je živa, o „duši“ se može govoriti kao da je ta osoba ima.
10. Navedi primere koji pokazuju da reč „duša“ može ukazivati na život koji ima neka osoba ili životinja.
10 Na primer, Bog je rekao Mojsiju: „Pomrli [su] svi koji su tražili dušu tvoju“ (2. Mojsijeva 4:19, DK). Jasno je da su Mojsijevi neprijatelji hteli da mu oduzmu život. Slična upotreba reči „duša“ vidi se i u sledećim izjavama. „Pobjegoše radi duša svojih“ (2. Carevima 7:7, DK). „Videći da me ne izbaviste, stavih dušu svoju u ruku svoju, i otidoh na sinove Amonove“ (Sudije 12:3, DK). ’Sin čovečji je došao da dâ dušu svoju u otkup za mnoge‘ (Matej 20:28, DK). „Postojanošću svojom spašćete duše svoje“ (Luka 21:19). U svakom pojedinom slučaju, reč „duša“ znači „život“. a
11. Šta se može reći o biblijskoj upotrebi reči „duša“?
11 Dakle, reč „duša“ kako se koristi u Bibliji ukazuje na osobu ili na životinju ili na život koji ima neka osoba ili životinja. Biblijska definicija duše je jednostavna, dosledna i neopterećena komplikovanim ljudskim filozofijama i praznoverjima. Ali šta se događa s dušom prilikom smrti? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo najpre razumeti zašto umiremo?
[Fusnota]
a Matej 10:28 takođe koristi reč „duša“ u značenju „život“.
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 20. strani]
Sve su ovo duše