Ima li života posle smrti?
Ima li života posle smrti?
’Za drvo ima nadanja ako se poseče, da će se još omladiti. Kad umre čovek, hoće li oživeti?‘ — MOJSIJE, DREVNI PROROK.
1-3. Kako mnogi traže utehu kad im smrt odnese voljenu osobu?
U JEDNOJ kapeli u Njujorku, prijatelji i porodica ćutke stoje pored otvorenog sanduka. Oni zure u telo 17-godišnjeg mladića. Njegovi drugovi iz škole jedva da ga prepoznaju. Zbog hemoterapije je izgubio kosu; zbog raka je strašno propao. Da li je to stvarno njihov drug? Pre samo nekoliko meseci, bio je tako pun ideja, pitanja, energije — pun života! Mladićeva skrhana majka pokušava da nađe nadu i utehu u ideji da njen sin ipak nekako i dalje živi. U suzama stalno ponavlja ono čemu je poučena: „Tomi je sada srećniji. Bog je hteo da Tomi bude s njim na nebu.“
2 Na oko 11 000 kilometara odatle, u Džamnagaru u Indiji, tri sina 58-godišnjeg poslovnog čoveka pomažu da se telo njihovog oca položi na pogrebnu lomaču. Na blistavom jutarnjem suncu, najstariji sin počinje proceduru kremiranja tako što bakljom pali klade i izliva mirisnu mešavinu od mirođija i tamjana preko beživotnog tela svog oca. Pucketanje vatre nadjačavaju mantre koje braman ponavlja na sanskritskom jeziku sa značenjem: „Neka duša koja nikada ne umire nastavi sa svojim naporima da postane jedno s konačnom realnošću.“
3 Dok tri brata posmatraju kremiranje, svaki se u sebi pita: ’Verujem li ja u život posle smrti?‘ Pošto su se školovali u raznim delovima sveta, oni daju razne odgovore. Najmlađi je uveren da će njihov voljeni otac reinkarnirati u život na višem nivou. Srednji brat veruje da mrtvi u određenom smislu spavaju, da nisu svesni baš ničega. Najstariji jednostavno pokušava da prihvati realnost smrti, jer misli da niko sa sigurnošću ne može znati šta se događa s nama kad umremo.
Jedno pitanje, mnogo odgovora
4. Koje pitanje vekovima muči čovečanstvo?
4 Ima li života posle smrti? To je pitanje koje hiljadama godina zbunjuje čovečanstvo. „Čak su i teolozi u nedoumici kad se suoče [s njim]“, kaže Hans King, katolički izučavalac. Kroz vekove, ljudi iz svih društava razmišljali su o toj temi, i ponuđen je ne mali broj odgovora.
5-8. Šta razne religije naučavaju u vezi sa životom posle smrti?
5 Mnogi nominalni hrišćani veruju u nebo i pakao. Hindusi, s druge strane, veruju u reinkarnaciju. Komentarišući o muslimanskom gledištu, Amir Muavija, pomoćnik u jednom islamskom verskom centru, kaže: „Mi verujemo da će doći dan suđenja posle smrti, kad odete pred Boga, Alaha, što će izgledati kao kad stanete pred sud.“ Prema islamskom verovanju, Alah će tada proceniti svačiji životni put i predati osobu ili raju ili paklu.
6 Na Šri Lanki, i budisti i katolici ostavljaju širom otvorena vrata i prozore kad u njihovoj kući neko umre. Pali se uljana lampa, a sanduk se postavlja tako da noge pokojnika budu okrenute prema ulaznim vratima. Oni veruju da ove mere olakšavaju duhu, to jest duši, pokojnika da izađe iz kuće.
7 Australijski Aboridžini, kaže Ronald M. Bernt, sa Univerziteta Zapadne Australije, veruju da su „ljudska bića duhovno neuništiva“. Izvesna afrička plemena veruju da posle smrti obični ljudi postaju utvare, dok istaknute osobe postaju duhovi predaka, kojima će se iskazivati čast i kojima će se ljudi moliti kao nevidljivim vođama te zajednice.
8 U nekim zemljama, verovanja s obzirom na navodne duše mrtvih predstavljaju mešavinu lokalne tradicije i nominalnog hrišćanstva. Na primer, među mnogim katolicima i protestantima u zapadnoj Africi, običaj je pokriti ogledala kad neko umre kako niko ne bi mogao da pogleda u ogledalo i vidi duh mrtvaca. Zatim, 40 dana nakon smrti voljene osobe, porodica i prijatelji slave uzlazak duše na nebo.
Opšta tema
9, 10. U kom se temeljnom verovanju većina religija slaže?
9 Odgovori na pitanje o tome šta se događa kad umremo isto su tako različiti koliko i običaji i verovanja naroda koji pruža te odgovore. Pa ipak, većina religija se slaže s jednom temeljnom idejom: nešto u čoveku — duša, duh, utvara — besmrtno je i nastavlja da živi posle smrti.
10 Verovanje u besmrtnost duše skoro je univerzalno kod hiljada religija i sekti hrišćanskog sveta. To je službena doktrina i u judaizmu. U hinduizmu je to verovanje sami temelj učenja o reinkarnaciji. Muslimani veruju da duša nastaje zajedno s telom ali da živi i nakon smrti tela. Druge vere — afrički animizam, šintoizam, pa čak i budizam — naučavaju varijacije na ovu istu temu.
11. Kako neki izučavaoci gledaju na ideju da je duša besmrtna?
11 Neki imaju suprotno gledište, da prilikom smrti svestan život prestaje. Ideja da se emocionalni i intelektualni život nastavlja u nekoj bezličnoj, neodređenoj duši odvojenoj od tela, njima izgleda nerazumno. Španski pisac i izučavalac iz 20. veka Migel de Unamuno piše: „Verovati u besmrtnost duše znači želeti da duša bude besmrtna, ali želeti to s takvom silinom da ta snaga volje pogazi i nadiđe zdrav razum.“ Među onima koji nisu želeli da veruju u ličnu besmrtnost nalaze se i poznati antički filozofi Aristotel i Epikur, lekar Hipokrat, škotski filozof Dejvid Hjum, arapski izučavalac Averoes, i prvi premijer nezavisne Indije, Džavaharlal Nehru.
12, 13. Koja se važna pitanja javljaju u vezi s učenjem o besmrtnosti duše?
12 Pitanje glasi: da li stvarno imamo besmrtnu dušu? Ako duša u stvari nije besmrtna, kako onda takvo lažno učenje može da bude sastavni deo većine današnjih religija? Gde je nastala ta ideja? I ako duša zaista prestaje da postoji prilikom smrti, koja nada postoji za mrtve?
13 Da li možemo pronaći istinite i zadovoljavajuće odgovore na ova pitanja? Da! Na ta i druga pitanja biće odgovoreno na narednim stranama. Kao prvo, ispitajmo kako je nastala doktrina o besmrtnosti duše.
[Pitanja za razmatranje]
