Čovek — čudo
Poglavlje 14
Čovek — čudo
1. Koja činjenica o mozgu izgleda da bi za njega predstavljala veliki problem?
OD SVIH čudesnih stvari na zemlji nijedna ne zapanjuje više od ljudskog mozga. Na primer, svake sekunde oko 100 miliona bitova informacija sliva se u mozak iz različitih čula. Ali kako on može izbeći da bude beznadežno zatrpan tom bujicom? Ako mi možemo da razmišljamo samo o jednoj stvari odjednom, kako um izlazi na kraj s tim milionima simultanih poruka? Um očigledno ne samo da tu poplavu preživljava već je obrađuje s lakoćom.
2, 3. Na koja dva načina mozak izlazi na kraj s tim problemom?
2 Kako on to čini samo je jedno od mnogih čuda ljudskog mozga. Uključena su dva faktora. Prvo, u moždanom stablu postoji mreža nerava veličine tvog malog prsta. Ta mreža se naziva retikularna formacija. Ona deluje kao neka vrsta saobraćajnog kontrolnog centra, nadzirući milione poruka koje dospevaju u mozak, odvajajući beznačajne i izabirajući one koje su bitne da im kora velikog mozga posveti pažnju. Svake sekunde ta mala mreža nerava dozvoljava da samo nekoliko stotina, najviše, uđe u svesni um.
3 Drugo, daljnje precizno određivanje naše pažnje izgleda da se odigrava od strane talasa koji prelaze preko mozga od 8 do 12 puta u sekundi. Ti talasi prouzrokuju periode visoke osetljivosti, tokom kojih mozak zapaža snažnije signale i po njima postupa. Veruje se da uz pomoć tih talasa mozak skenira sebe, usredsređujući se tako na ono što je bitno. Tako se jedan zadivljujući obim aktivnosti odigrava u našim glavama svake sekunde!
Nešto „čemu se treba diviti“
4. Uprkos intenzivnom naučnom istraživanju da se razume mozak, šta ipak ostaje istina?
4 Nedavnih godina naučnici su napravili ogromne korake napred u proučavanju mozga. Pa ipak, ono što su saznali nije ništa u poređenju s onim što ostaje nepoznato. Jedan istraživač je rekao da, posle hiljada godina spekulacije i nedavnih decenija intenzivnog naučnog istraživanja, naši mozgovi, zajedno sa svemirom, ostaju „suštinski zagonetni“.1 Bez sumnje, ljudski mozak je svakako najzagonetniji deo ljudskog čuda — „čuda“ u značenju nečeg „čemu se treba diviti“.
5. Koja činjenica o razvoju ljudskog mozga kod deteta koje raste pokazuje ponor između ljudskog mozga i mozgova životinja?
5 To čudo počinje u materici. Tri nedelje posle začeća počinju da se formiraju moždane ćelije. One se razvijaju u iznenadnim porastima, ponekad i do 250 000 ćelija u minutu. Posle rođenja mozak nastavlja da raste i formira svoju mrežu veza. Ponor koji razdvaja ljudski mozak od mozga bilo koje životinje brzo se manifestuje: „Mozak ljudskog deteta, za razliku od mozga bilo koje druge životinje, utrostručuje se u veličini tokom svoje prve godine“, kaže knjiga The Universe Within.2 S vremenom, oko 100 milijardi nervnih ćelija, zvanih neuroni, kao i druge vrste ćelija, bivaju smeštene u ljudskom mozgu, iako on čini samo 2 procenta telesne težine.
6. Kako nervni signali teku od neurona do neurona?
6 Ključne moždane ćelije — neuroni — u stvari se međusobno ne dodiruju. Oni su odvojeni sinapsama, sićušnim prostorima manjim od 25 milionitih delova milimetra. Te jazove premošćavaju hemijska jedinjenja zvana neurotransmiteri, od kojih je poznato 30, ali mozak može posedovati mnogo više. Te hemijske signale na jednom kraju neurona prima jedan splet sićušnih vlakana zvanih dendriti. Te signale zatim prenosi na drugi kraj neurona jedno nervno vlakno zvano akson. U neuronima, signali su električni, ali preko jazova oni su hemijski. Tako je prenošenje nervnih signala elektrohemijske prirode. Svaki impuls je iste jačine, ali intenzitet signala zavisi od frekvencije impulsâ, koja može biti visoka i hiljadu u sekundi.
7. O kojoj karakteristici mozga komentariše Biblija, i šta su naučnici saznali što se slaže s tim?
7 Nije izvesno koje se tačno fiziološke promene odigravaju u mozgu dok učimo. Ali eksperimentalni dokazi sugerišu da dok učimo, naročito u ranom životu, formiraju se bolje veze, i oslobađa se više hemijskih jedinjenja koja premošćavaju jazove između neurona. Stalno korišćenje jača te veze, i tako je učenje pojačano. „Putevi koji se često aktiviraju zajedno jačaju se na neki način“, izveštava Scientific American.3 Zanimljiv je u vezi s tim biblijski komentar da dublje stvari lakše razumeju zreli ljudi „koji su kroz upotrebu uvežbali svoje moći zapažanja“ (Jevrejima 5:14, NW). Istraživanje je otkrilo da neupotrebljavane mentalne sile blede. Tako se mozak, kao i mišić, jača upotrebljavanjem a slabi neupotrebljavanjem.
8. Koje je jedno od velikih nerešenih pitanja u vezi s mozgom?
8 Na ogroman broj mikroskopskih nervnih vlakana koja čine te veze unutar mozga često se ukazuje kao na njegovo „ožičavanje“. Ona su precizno smeštena unutar jednog lavirinta zapanjujuće složenosti. Ali kako su ona smeštena na tačnim mestima koja zahtevaju „dijagrami za ožičavanje“ jeste zagonetka. „Nesumnjivo najvažnije nerešeno pitanje u razvoju mozga“, rekao je jedan naučnik, „jeste pitanje kako neuroni prave specifične obrasce veza... Većina veza izgleda da je precizno utvrđena u jednoj ranoj fazi razvoja.“4 Jedan drugi istraživač dodaje da su ta specifično kartografisana područja mozga „uobičajena širom celog nervnog sistema, a kako je ovo precizno ožičavanje postavljeno ostaje jedan od velikih nerešenih problema“.5
9. Koliko veza naučnici procenjuju da postoje u mozgu, i šta jedan autoritet kaže s obzirom na njegov kapacitet?
9 Broj ovih veza je astronomski! Svaki neuron može imati hiljade veza s drugim neuronima. Ne postoje samo veze između neurona, već takođe postoje mikrokretanja koja se stvaraju direktno između samih dendrita. „Ta ’mikrokretanja‘“, kaže jedan neurolog, „dodaju jednu potpuno novu dimenziju našem konceptu, koji već zapanjuje, o tome kako mozak radi.“6 Neki istraživači veruju da „milijarde i milijarde nervnih ćelija u ljudskom mozgu prave možda i kvadrilion veza“.7 S kakvim kapacitetom? Karl Segan kaže da bi mozak mogao da drži informacije koje bi „ispunile oko 20 miliona tomova knjiga, koliko ima u najvećim bibliotekama sveta“.8
10. (a) Na koje načine se čovekova kora velikog mozga razlikuje od životinjske, i s kojim prednostima za čoveka? (b) Šta je jedan istraživač rekao o tome?
10 Kora velikog mozga jeste ono što čoveka izdvaja daleko od bilo koje životinje. Ona je debela manje od pola centimetra, i formira jedan izbrazdani oblik priljubljen uz lobanju. Kad bi se raširila, kora velikog mozga bi iznosila oko 0,23 kvadratna metra, s nekih hiljadu kilometara veznih vlakana na kubni centimetar. Ljudska kora velikog mozga nije samo daleko veća od kore velikog mozga bilo koje životinje, već ima i mnogo veće neangažovano područje. To jest, nije angažovano u obavljanju fizičkih funkcija tela nego je slobodno za više mentalne procese koji ljude izdvajaju od životinja. „Nismo mi samo pametniji majmuni“, rekao je jedan istraživač. Naši umovi „čine nas kvalitativno drugačijim od svih drugih oblika života“.9
Naša daleko veća sposobnost
11. Kako ljudski mozak daje čoveku fleksibilnost u učenju koju životinje nemaju?
11 „Ono čime se odlikuje ljudski mozak“, rekao je jedan naučnik, „jeste raznolikost specijalizovanijih aktivnosti koje je on sposoban da nauči.“10 Kompjuterska nauka koristi termin „čvrsto ožičen“ da bi ukazala na ugrađene karakteristike koje se zasnivaju na fiksiranoj šemi, za razliku od funkcija koje u kompjuter unosi programer. „Primenjeno na ljudska bića“, piše jedan autoritet, „čvrsto ožičavanje se odnosi na urođene sposobnosti ili, u najmanju ruku, predispozicije.“11 Kod ljudi postoje mnoge ugrađene sposobnosti za učenje, ali ne i sâmo učenje. Životinje, za razliku od toga, imaju čvrsto ožičenu instinktivnu mudrost, ali ograničene sposobnosti da uče nove stvari.
12. Za razliku od životinja, s kakvom su sposobnošću ljudski mozgovi pretprogramirani, i kakvu slobodu to pruža ljudima?
12 Delo The Universe Within zapaža da najinteligentnija životinja „nikada ne razvije um poput uma ljudskog bića. Jer njoj nedostaje ono što mi imamo: pretprogramiranje naše neuroopreme što nam omogućuje da stvaramo koncepte iz onoga što vidimo, da jezikom izrazimo ono što čujemo, i da razmišljamo o svojim iskustvima“. Ali mi moramo, putem unošenja iz naše sredine, programirati mozak, inače, kako knjiga kaže, „ništa slično ljudskom umu ne bi se razvilo... Bez tog ogromnog unošenja iskustva, jedva da bi se pojavio i trag intelekta“.12 Tako nam sposobnost koja je ugrađena u ljudski mozak omogućuje da stvaramo ljudski intelekt. I, za razliku od životinja, mi imamo slobodu volje da programiramo svoj intelekt kako mi izaberemo, na osnovu našeg znanja, vrednosti, prilika i ciljeva.
Jezik jedinstven za ljude
13, 14. (a) Koji primer pretprogramiranja ostavlja ljudima veliku fleksibilnost da u svoj intelekt uprogramiraju što god izaberu? (b) S obzirom na to, šta je jedan znameniti lingvista rekao o životinjama i jeziku?
13 Jedan istaknut primer čvrsto ožičenih sposobnosti s velikom fleksibilnošću što možemo programirati jeste jezik. Specijalisti se slažu da je „ljudski mozak genetički programiran za razvoj jezika“,13 i da se govor „može objasniti jedino na osnovu urođene sposobnosti za obradu jezika unutar našeg mozga“.14 Međutim, za razliku od krutosti koja se ispoljava u instinktivnom ponašanju životinja, u ljudskom korišćenju ove čvrsto ožičene jezičke sposobnosti postoji ogromna fleksibilnost.
14 Neki specifičan jezik nije čvrsto ožičen u našem mozgu, nego smo mi pretprogramirani sa sposobnošću za učenje jezikâ. Ako se u kući govore dva jezika, dete može naučiti oba. Ako se izloži trećem jeziku dete i njega može naučiti. Jedna devojčica je od vremena kad je bila beba bila izložena izvesnom broju jezika. Do vremena kad je imala pet godina tečno je govorila osam. S obzirom na takve urođene sposobnosti ne iznenađuje što je jedan lingvista rekao da su eksperimenti sa šimpanzama sa znakovnim jezikom „u stvari dokazali da šimpanze nisu sposobne da nauče čak ni najosnovnije oblike ljudskog jezika“.15
15. Šta nauka pokazuje u pogledu najdrevnijih jezika?
15 Da li je jedna takva zadivljujuća sposobnost mogla da evoluira od groktanja i režanja životinja? Studije najdrevnijih jezika isključuju svaku takvu evoluciju jezika. Jedan specijalista je rekao da „ne postoje primitivni jezici“.16 Antropolog Ašli Montagju složio se da su takozvani primitivni jezici „često u velikoj meri složeniji i efikasniji od jezika takozvanih viših civilizacija“.17
16. Šta neki istraživači kažu o poreklu jezika, a za koga to ipak nije zagonetka?
16 Jedan neurolog zaključuje: „Što više pokušavamo da istražimo mehanizam jezika, to taj proces postaje zagonetniji.“18 Jedan drugi istraživač kaže: „Za sada poreklo sintaktičkog govora ostaje zagonetka.“19 A treći kaže: „Moć govora, koja pokreće ljude i nacije kao nijedna druga sila, na jedinstven način izdvaja ljude od životinja. Ipak, poreklo jezika ostaje jedna od najzagonetnijih tajni mozga.“20 Međutim, to nije zagonetka za one koji u tome vide ruku Stvoritelja koji je „čvrsto ožičio“ područja u mozgu za jezičke sposobnosti.
Stvari koje jedino stvaranje može objasniti
17. (a) Koja činjenica o mozgu predstavlja za evoluciju neobjašnjiv problem? (b) Šta bi učinilo logičnim čovekovo posedovanje takvog ogromnog moždanog kapaciteta?
17 Encyclopædia Britannica kaže da je čovekov mozak „obdaren znatno većim potencijalom nego što se može ostvariti u toku životnog veka jedne osobe“.21 Ona takođe govori da bi ljudski mozak mogao preuzeti bilo koji teret učenja i memorije koji se na njega stavlja sada, i milijardu puta više! A zašto bi evolucija proizvela jedan takav višak? „To je, u stvari, jedini primer koji postoji gde je jedna vrsta snabdevena organom koji još nije naučila kako da koristi“, priznao je jedan naučnik. On je zatim pitao: „Kako se to može uskladiti s najfundamentalnijom tezom evolucije: prirodno odabiranje odigrava se malim koracima, od kojih svaki mora preneti na svog nosioca neku minimalnu, ali ipak značajnu prednost?“ On je dodao da razvoj ljudskog mozga „ostaje najneobjašnjiviji aspekt evolucije“.22 Pošto evolucioni proces ne bi proizveo i preneo takav suvišan kapacitet mozga koji se nikad ne bi koristio, zar nije razumnije zaključiti da je čovek, sa svojom sposobnošću za beskrajno učenje, bio oblikovan da živi zauvek?
18. Kako je jedan naučnik sažeo stvari u vezi s ljudskim mozgom, i šta pokazuje sposobnosti mozga?
18 Karl Segan, zadivljen što bi ljudski mozak mogao da drži informacije koje bi „ispunile oko 20 miliona tomova knjiga“, rekao je: „Mozak je vrlo veliko mesto u vrlo malom prostoru.“23 A ono što se dešava u tom malom prostoru prkosi ljudskom razumevanju. Na primer, zamisli šta mora da se odigrava u mozgu jednog pijaniste koji svira neku tešku muzičku kompoziciju svim prstima koji lete preko dirki. Kakav zapanjujući osećaj za pokret njegov mozak mora imati, kako bi naredio da prsti udare pravu dirku, u pravo vreme, pravom snagom, da odgovara notama u njegovoj glavi! I ako pogodi pogrešnu notu, mozak mu momentalno to stavlja do znanja! Cela ta neverovatno složena operacija uprogramirana je u njegov mozak godinama vežbanja. A omogućena je jedino zbog toga što je muzička sposobnost od rođenja pretprogramirana u ljudski mozak.
19. Šta objašnjava intelektualna svojstva i druge čudesne sposobnosti koje poseduje ljudski mozak?
19 Nijedan životinjski mozak nije nikad osmislio tako nešto, a još manje je u stanju da to uradi. Niti bilo koja evoluciona teorija pruža objašnjenje. Zar nije očigledno da čovekova intelektualna svojstva odražavaju svojstva jednog Vrhovnog Intelekta? To je u skladu s Postanjem 1:27, koje kaže: „Bog stvori čoveka po obličju svome.“ Životinje nisu stvorene po Božjem obličju. Zbog toga one nemaju sposobnosti koje ima čovek. Premda životinje čine zadivljujuće stvari uz pomoć predodređenog, krutog instinkta, one se nikako ne mogu meriti s ljudima, sa njihovom fleksibilnošću u razmišljanju i postupanju i njihovom sposobnošću da neprekidno grade na prethodnom znanju.
20. Na koji način je čovekov altruizam nespojiv s evolucijom?
20 Ljudsko svojstvo altruizma — nesebičnog davanja — stvara još jedan problem za evoluciju. Kao što je jedan evolucionista zapazio: „Sve što je evoluiralo prirodnim odabiranjem treba da bude sebično.“ I, naravno, mnogi ljudi jesu sebični. Ali kao što je on kasnije priznao: „Moguće je da još jedna jedinstvena osobina čoveka jeste svojstvo iskrenog, bezinteresnog, pravog altruizma.“24 Jedan drugi naučnik je dodao: „Altruizam je ugrađen u nas.“25 Jedino kod ljudi on se praktikuje sa svesnošću cene, ili žrtve, koja može biti uključena.
Cenjenje čoveka kao čuda
21. Koje sposobnosti i osobine stavljaju čoveka daleko iznad bilo koje životinje?
21 Osmotri samo: čovek stvara apstraktno mišljenje, svesno postavlja ciljeve, pravi planove da ih postigne, inicira rad da ih izvrši i nalazi zadovoljstvo u njihovom postizanju. Stvoren s okom za lepotu, s uhom za muziku, s darom za umetnost, s nagonom za učenjem, s nezajažljivom radoznalošću, i s maštom koja izmišlja i stvara — čovek nalazi radost i ispunjenost u praktikovanju tih darova. Problemi mu predstavljaju izazov, i on uživa u korišćenju svojih umnih i fizičkih snaga da ih reši. Moralni osećaj da utvrdi ispravno i pogrešno i savest da ga pecka kad zastrani — i to čovek ima. On nalazi sreću u davanju i radost u tome da voli i da bude voljen. Sve takve aktivnosti povećavaju njegovo zadovoljstvo življenja i daju svrhu i smisao njegovom životu.
22. Kakva razmišljanja čine da čovek oseti svoju malenkost i navode ga da pipka za razumevanjem?
22 Čovek se može zamisliti nad biljkama i životinjama, nad grandioznošću planina i okeana oko njega, nad ogromnošću zvezdanih nebesa iznad njega, i osetiti svoju malenkost. On je svestan vremena i večnosti, pita se kako je nastao i kuda ide, i traga za razumevanjem onoga što je iza svega toga. Nijedna životinja se ne bavi takvim mislima. A čovek traži zašto i zato. Sve je to rezultat toga što je obdaren izvanrednim mozgom i što nosi „obličje“ Onoga koji ga je načinio.
23. Kome je David pripisao zaslugu za svoj nastanak, i šta je rekao o svom formiranju u materici?
23 Sa zadivljujućim uvidom, drevni psalmista David pripisao je zaslugu za to Onome koji je oblikovao mozak i koga je on smatrao odgovornim za čudo ljudskog rođenja. On je rekao: „Hvalim te, što sam divno sazdan. Divna su djela tvoja, i duša moja to zna dobro. Nijedna se kost moja nije sakrila od tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. Zametak moj vidješe oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano, i dani zabilježeni, kad ih još nije bilo nijednoga“ (Psalam 139:14-16, DK).
24. Koja naučna otkrića čine Davidove reči još više zadivljujućim?
24 Zaista, može se reći da oplođeno jajašce u majčinoj materici sadrži ’zapisane‘ sve delove ljudskog tela u razvoju. Srce, pluća, bubrezi, oči i uši, ruke i noge, i izvanredan mozak — ti i svi ostali delovi tela bili su ’zapisani‘ u genetičkom kôdu oplođenog jajašca u majčinoj materici. U tom kôdu su sadržani i unutrašnji vremenski rasporedi za pojavljivanje tih delova, svakog u svom odgovarajućem redu. Ta činjenica je bila zapisana u Bibliji skoro tri hiljade godina pre nego što je savremena nauka uopšte otkrila genetički kôd!
25. Do kakvog zaključka sve ovo vodi?
25 Zar nije postojanje čoveka s njegovim zadivljujućim mozgom zaista jedno čudo, razlog za divljenje? I zar nije očigledno da se takvo jedno čudo može pripisati samo stvaranju, a ne evoluciji?
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 168. strani]
Kako mozak može izaći na kraj sa 100 miliona poruka koje se svake sekunde slivaju u njega?
[Istaknuti tekst na 169. strani]
Mozak skenira sam sebe otprilike svake desetine sekunde da bi se usredsredio na bitne stvari
[Istaknuti tekst na 169. strani]
Naši mozgovi ostaju „suštinski zagonetni“
[Istaknuti tekst na 173. strani]
„Nismo mi samo pametniji majmuni.“ Naši umovi „čine nas kvalitativno drugačijim od svih drugih oblika života“
[Istaknuti tekst na 175. strani]
„Poreklo jezika ostaje jedna od najzagonetnijih tajni mozga“
[Istaknuti tekst na 175. strani]
Razvoj ljudskog mozga „ostaje najneobjašnjiviji aspekt evolucije“
[Istaknuti tekst na 177. strani]
Čovekov izvanredan mozak nosi „obličje“ Onoga koji ga je načinio
[Okvir/Slika na 171. strani]
LJUDSKI MOZAK — ’Nerešena zagonetka?‘
„Ljudski mozak je najčudesniji i najzagonetniji predmet u čitavom svemiru“ (Antropolog Henri F. Ozborn).a
„Kako mozak proizvodi misli? To je centralno pitanje a mi još nemamo odgovor na njega“ (Fiziolog Čarls Šerington).b
„Uprkos stalnoj akumulaciji detaljnog znanja, kako ljudski mozak radi još uvek je duboko zagonetno“ (Biolog Fransis Krik).v
„Svako ko o kompjuteru govori kao o nekom ’elektronskom mozgu‘, nikada nije video mozak“ (Naučni urednik dr Irving S. Bengelsdorf).g
„Naša aktivna memorija sadrži nekoliko milijardi puta više informacija nego jedan veliki savremeni kompjuter za istraživanje“ (Naučni pisac Morton Hant).d
„Budući da je mozak drugačiji i neizmerno komplikovaniji od bilo čega drugog u poznatom svemiru, možda moramo da promenimo neke od svojih najgorljivije držanih ideja pre nego što budemo u stanju da dokučimo zagonetnu strukturu mozga“ (Neurolog Ričard M. Restak).đ
S obzirom na ogroman ponor između ljudi i životinja, Alfred R. Valas, ’supronalazač evolucije‘, pisao je Darvinu: „Prirodno odabiranje je moglo da obdari divljaka jedino mozgom malo superiornijim od mozga majmuna, dok on poseduje mozak vrlo malo inferiorniji od mozga prosečnog člana našeg učenog društva.“ Darvin, uznemiren ovim priznanjem, odgovorio je: „Nadam se da nisi potpuno ubio svoje i moje čedo.“e
Reći da je ljudski mozak evoluirao od mozga bilo koje životinje jeste prkositi razumu i činjenicama. Daleko logičniji je ovaj zaključak: „Ne preostaje mi drugi izbor nego da priznam postojanje jednog Superiornog Intelekta, odgovornog za oblikovanje i razvoj neverovatnog odnosa mozak-um — nečega što je daleko iznad čovekove sposobnosti razumevanja... Moram da verujem da je sve to imalo jedan inteligentan početak, da je Neko učinio da se to dogodi“ (Neurohirurg dr Robert Dž. Vajt).ž
[Dijagram na 170. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Mozak se, kao i mišić, jača upotrebljavanjem a slabi neupotrebljavanjem
Dendriti
Neuron
Akson
Sinapsa
Neuron
Akson
[Slika na 172. strani]
Mozak bi mogao da drži informacije koje bi „ispunile oko 20 miliona tomova knjiga“
[Slike na 174. strani]
Mozak deteta je pretprogramiran da brzo nauči komplikovane jezike, a „šimpanze nisu sposobne da nauče čak ni najosnovnije oblike ljudskog jezika“
[Slika na 176. strani]
Ljudi imaju sposobnosti daleko iznad sposobnosti bilo koje životinje
[Slika na 178. strani]
„U knjizi je tvojoj sve to zapisano“
