Poglavlje 1

Život — kako je započeo?

1. Koliko je opsežan život na planeti Zemlji?

 ŽIVOT je svuda oko nas. Očigledan je u zujanju insekata, cvrkutu ptica, šuškanju životinjica u žbunju. Postoji u ledenim polarnim predelima i sasušenim pustinjama. Prisutan je od suncem obasjane površine mora do njegovih najtamnijih dubina. Visoko u atmosferi lebde sićušna stvorenja. Ispod naših stopala bezbrojni bilioni mikroorganizama rade svoj posao u zemljištu, čineći ga plodnim za rast zelenih biljaka, koje podržavaju druge oblike života.

2. Kakva pitanja dugo zaokupljaju umove mnogih ljudi?

² Zemlja je prepuna života tako obilnog i raznolikog da zapanjuje maštu. Kako je sve to započelo? Ova naša planeta i svi njeni stanovnici — otkud oni ovde? Još specifičnije, kako je čovečanstvo započelo? Da li smo evoluirali od majmunolikih životinja? ili smo stvoreni? Kako jesmo dospeli ovde? I šta odgovor podrazumeva za budućnost? Pitanja kao što su ova prisutna su dugo vreme i na njih još uvek nije odgovoreno u umovima mnogih.

3. Šta neki misle o ovim pitanjima, ali zašto su ona važna za svakoga?

 ³ Možda smatraš da te se ta pitanja stvarno ne tiču. Možda misliš: ’Nije važno kako sam tu dospeo — tu sam. I verovatno ću živeti 60, 70 ili možda 80 godina — ko zna? A da li smo stvoreni ili smo evoluirali, to sad kod mene ništa ne menja.‘ Naprotiv, to može vrlo mnogo promeniti — koliko dugo živiš, način na koji živiš, uslove pod kojima živiš. Kako to? Zbog toga što naše gledište o poreklu života utiče na sveukupan naš stav prema životu i budućnosti. A kako je život nastao definitivno će uticati na budući tok istorije i naše mesto u njoj.

Različita gledišta

4. Šta mnogi misle o izgledima za život na zemlji?

⁴ Po gledištu mnogih koji prihvataju teoriju evolucije, život će uvek biti sačinjen od intenzivnog takmičenja, s borbom, mržnjom, ratovima i smrću. Neki čak smatraju da čovek može uništiti sebe u bliskoj budućnosti. Jedan istaknuti naučnik je rekao: „Možda imamo još samo nekoliko decenija do Sudnjeg dana... razvoj nuklearnog oružja i njegovi sistemi lansiranja i upućivanja, pre ili kasnije, vodiće do globalne katastrofe.“⁠¹ Čak i kad se to ne bi desilo skoro, mnogi veruju da kada životni vek čoveka okonča smrću on je tada zauvek van postojanja. Drugi misle da će, u budućnosti, sav život na zemlji prestati. Oni teoretišu da će se Sunce proširiti u crvenu džinovsku zvezdu, i kad ono to učini, „okeani će proključati, atmosfera će iščeznuti u svemir i katastrofa najvećih zamislivih razmera zadesiće našu planetu“.⁠²

5. (a) Kako „naučni kreacionisti“ gledaju na zemlju? (b) Koja pitanja to gledište pokreće?

⁵ Oni koji odstupaju od ovih zaključaka jesu „naučni kreacionisti“. Ali njihovo tumačenje izveštaja o stvaranju iz Postanja navelo ih je da tvrde da je zemlja stara samo 6 000 godina i da je svaki od šest „dana“ koji su u Postanju dati za stvaranje bio dug  samo 24 sata. Ali da li takva ideja tačno predstavlja ono što Biblija kaže? Da li je Zemlja, i svi njeni životni oblici, stvorena za samo šest doslovnih dana? Ili postoji neka razumna alternativa?

6. Na čemu treba da temeljimo svoje zaključke o poreklu života na zemlji, i kako je Darvin ostavio tu temu otvorenom?

⁶ U osmatranju pitanja koja su povezana s poreklom života, mnogi su pod uticajem popularnog mišljenja ili emocija. Da bismo to izbegli i da bismo došli do tačnih zaključaka, moramo dokaze osmotriti otvorena uma. Takođe, zanimljivo je zapaziti da je čak i najpoznatiji pobornik evolucije, Čarls Darvin, pokazao da je svestan ograničenja svoje teorije. U svom zaključku Porekla vrsta, on je pisao o veličini „pogleda na život, s njegovim nekolikim moćima, koji je prvobitno udahnuo Stvoritelj u nekoliko oblika ili u jedan“,⁠³ čineći tako očiglednim da je tema o poreklu otvorena za daljnje ispitivanje.

Nauka nije sporno pitanje

7. Koje razjašnjenje se daje o nauci i našem poštovanju prema njoj?

⁷ Pre nego što krenemo dalje, jedno razjašnjenje može biti od pomoći: naučno dostignuće se  ovde ne dovodi u pitanje. Svaka obaveštena osoba svesna je zadivljujućih postignuća naučnika na mnogim područjima. Naučno proučavanje je u velikoj meri povećalo naše spoznanje o svemiru, Zemlji i o živim bićima. Studije ljudskog tela otvorile su poboljšane načine za lečenje bolesti i povreda. Brzi napreci u elektronici uveli su eru kompjutera, što menja naš život. Naučnici su izvršili zapanjujuće podvige, čak poslavši ljude na Mesec i natrag. Sasvim je ispravno poštovati umeća koja su u toliko velikoj meri doprinela našem spoznanju sveta oko nas, od minijaturno malih stvari do beskrajno velikih.

8. Kako se izraz evolucija koristi u ovoj knjizi, a na šta se odnosi stvaranje?

⁸ U ovom trenutku takođe može biti korisno razjasniti definicije: evolucija, kako se koristi u ovoj knjizi, odnosi se na organsku evoluciju — teoriju da se prvi živi organizam razvio iz nežive materije. Zatim, dok se razmnožavao, za njega se kaže da se menjao u različite vrste živih bića, proizvodeći konačno sve oblike života koji su ikad postojali na zemlji, uključujući i ljude. I za sve to veruje se da se postiglo bez razumnog vođstva ili natprirodne intervencije. Stvaranje, s druge strane, jeste zaključak da se pojavljivanje živih bića može objasniti samo postojanjem jednog Svemoćnog Boga koji je oblikovao i načinio svemir i sve osnovne vrste života na zemlji.

Neka bitna pitanja

9. Šta oni koji prihvataju evoluciju tvrde o stvaranju, ali koja pitanja mogu doći na um i o evoluciji i o stvaranju?

⁹ Očigledno, postoje duboke razlike između teorije evolucije i izveštaja o stvaranju iz Postanja. Oni koji prihvataju evoluciju tvrde da stvaranje nije naučno. Ali ako ćemo pošteno, takođe bi se moglo pitati: da li je sama evolucija istinski naučna? S druge strane, da li je Postanje samo jedan od drevnih mitova o stvaranju, kao što  mnogi tvrde? Ili je u skladu s otkrićima savremene nauke? A šta je s drugim pitanjima koja muče toliko mnogo ljudi: ako postoji neki svemoćan Stvoritelj, zašto ima toliko mnogo ratova, gladi i bolesti što milione rano šalju u grob? Zašto bi on dopustio toliko patnje? Takođe, ako postoji Stvoritelj, da li on otkriva šta će doneti budućnost?

10. (a) Šta je cilj ove knjige, i nada izdavača? (b) Zašto je toliko važno osmotriti te stvari?

¹⁰ Cilj ove knjige je da istraži takva pitanja i s tim povezane sporne tačke. Izdavači se nadaju da ćete njen sadržaj osmotriti otvorena uma. Zašto je to toliko važno? Zato što se ove informacije mogu pokazati od veće vrednosti nego što sada možda mislite.

[Pitanja za razmatranje]

[Istaknuti tekst na 7. strani]

Da li je život evoluirao ili je bio stvoren?

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Naše gledište o poreklu života utiče na sveukupan naš stav prema životu i budućnosti

[Istaknuti tekst na 10. strani]

Oni koji prihvataju evoluciju tvrde da stvaranje nije naučno; ali može li se pošteno reći da je sama teorija evolucije istinski naučna?

 [Okvir/Slika na stranama 12, 13]

 Neke stvari za razmišljanje

Naš svet je pun tolikih zadivljujućih stvari:

Velike stvari. Sunce na zalasku koje pretvara zapadno nebo u plamen boja. Noćno nebo, prepuno zvezda. Šuma visokog drveća, prošarana snopovima svetla. Šiljasti planinski venci, s ledenim vrhovima koji blistaju na suncu. Uzburkani, vetrovima valjani okeani. Ove stvari nas ushićuju, ispunjavaju nas strahopoštovanjem.

Male stvari. Sićušna ptica, crnoglavka, koja leti visoko iznad Atlantika, upućujući se ka Africi na svom putu za Južnu Ameriku. Na oko 6 000 metara ona uzima preovlađujući vetar koji je okreće prema Južnoj Americi. Vođena svojim migracionim instinktom, ona sledi svoj kurs nekoliko dana i 3 800 kilometra — 21 gram hrabrosti obavijene perjem. Ispunjeni smo divljenjem i čuđenjem.

Genijalne stvari. Slepi miševi koji koriste sonar. Jegulje koje proizvode elektricitet. Galebovi koji vrše desalinizaciju morske vode. Ose koje prave papir. Termiti koji instaliraju klima-uređaje. Hobotnice koje putuju na mlazni pogon. Ptice koje tkaju ili grade kuće za stanovanje. Mravi koji se bave vrtlarstvom ili sejanjem, ili čuvaju stoku. Svici sa ugrađenim svetiljkama. Zadivljeni smo takvom genijalnošću.

Jednostavne stvari. Kako se život približava svom kraju, male stvari su one na koje često usredsređujemo svoju pažnju, stvari koje smo tako često uzimali kao nešto samo po sebi razumljivo. Osmeh. Dodir ruke. Ljubazna reč. Cvetić. Cvrkut ptice. Toplota sunca.

Kad razmišljamo o takvim velikim stvarima koje oduzimaju dah, malim stvarima koje izazivaju naše divljenje, genijalnim stvarima koje nas fasciniraju, jednostavnim stvarima koje cenimo sa zakašnjenjem — čemu ih pripisujemo? Da, kako se takve stvari mogu objasniti? Odakle one potiču?

 [Slika na celoj 6. strani]

[Slika na 9. strani]

Stari samo 6 000 godina?

[Slika na 11. strani]

Ispravno je poštovati naučna umeća koja su u toliko velikoj meri doprinela našem spoznanju