Dokazi s jedinstvene planete
Poglavlje 10
Dokazi s jedinstvene planete
1, 2. Šta posmatrači kažu o našoj planeti Zemlji?
NAŠA planeta Zemlja je zaista čudo — redak, prekrasan dragulj u svemiru. Astronauti izveštavaju da, gledano iz svemira, Zemlju njena plava nebesa i beli oblaci „čine daleko najprivlačnijim objektom koji su mogli videti“.1
2 Međutim, ona je mnogo više nego samo prekrasna. „Najveća od svih kosmoloških naučnih zagonetaka, koja osujećuje sve naše napore da je shvatimo, jeste Zemlja“, pisao je Luis Tomas u Discoveru. On je dodao: „Mi tek sada počinjemo da shvatamo koliko je ona čudnovata i sjajna, kako oduzima dah, najljupkiji objekat koji lebdi oko Sunca, okružena sopstvenim plavim mehurom od atmosfere, proizvodi i diše sopstveni kiseonik, upravlja sopstveni azot iz vazduha u sopstveno tlo, stvara sopstvene vremenske prilike.“2
3. Šta knjiga The Earth kaže o našoj planeti, i zašto?
3 Takođe je zanimljiva sledeća činjenica: od svih planeta u našem Sunčevom sistemu, naučnici su samo na zemlji pronašli život. I kakva samo čudesna, obilna raznolikost živih bića postoji — mikroskopski organizmi, insekti, biljke, ribe, ptice, životinje i ljudi. Osim toga, zemlja je jedna ogromna riznica blaga koja sadrži sve što je potrebno za podržavanje sveg tog života. Zaista, kao što je izrazila knjiga The Earth, „Zemlja je čudo svemira, jedinstveno nebesko telo.“3
4. Koja ilustracija može da se upotrebi da se pokaže koliko je zemlja jedinstvena, i kakav zaključak moramo izvući?
4 Da bismo ilustrovali koliko je zemlja jedinstvena, zamisli da si u jalovoj pustinji, lišenoj sveg života. Iznenada nailaziš na jednu prekrasnu kuću. Kuća ima erkondišn, grejanje, vodovodne instalacije i struju. Njen frižider i kuhinjski ormari puni su hrane. Njen podrum sadrži gorivo i druge zalihe. Sada, pretpostavimo da si nekog pitao odakle sve to, u takvoj jednoj jalovoj pustinji. Šta bi mislio kad bi ti ta osoba odgovorila, „Jednostavno se slučajno tu pojavilo“? Da li bi verovao to? Ili bi shvatio kao samo po sebi razumljivo da je to imalo konstruktora i graditelja?
5. Koja je biblijska ilustracija odgovarajuća za našu planetu Zemlju?
5 Sve druge planete koje su naučnici istražili bez života su. A Zemlja vrvi životom, koji podržavaju veoma složeni sistemi koji pružaju svetlost, vazduh, toplotu, vodu i hranu, sve u izvanrednoj ravnoteži. Ona pruža dokaz da je specijalno izgrađena da udobno smesti živa bića — poput veličanstvene kuće. I logično, kao što jedan biblijski pisac argumentuje: „Svaki dom neko sagradi, a ko je sve stvari gradio to je Bog.“ Da, beskrajno veći i izvanredniji „dom“ — naša planeta Zemlja — zahteva postojanje jednog izuzetno inteligentnog konstruktora i graditelja, Boga (Jevrejima 3:4).
6. Kako neki priznaju da planeta Zemlja pruža dokaz o inteligentnom konstruisanju?
6 Što više naučnici istražuju planetu Zemlju i njen život, to više shvataju da je ona zaista vrhunski konstruisana. Scientific American izražava divljenje: „Kad pogledamo u svemir i identifikujemo mnoge pojave fizike i astronomije koje su zajedno radile za našu korist, skoro da izgleda kao da je u određenom smislu svemir morao znati da dolazimo.“4 A Science News je priznao: „Izgleda kao da su takvi naročiti i precizni uslovi teško mogli nastati slučajno.“5
Prava udaljenost od Sunca
7. Kako Zemlja prima od Sunca baš pravu količinu energije u obliku svetlosti i toplote?
7 Među mnogim preciznim uslovima bitnim za život na zemlji jeste količina svetlosti i toplote koja se prima od Sunca. Zemlja dobija samo mali deo sunčeve energije. Ipak, to je baš prava količina koja se zahteva za podržavanje života. To je zato što je Zemlja na baš pravoj udaljenosti od Sunca — prosečno 149 000 000 kilometara. Kad bi Zemlja bila puno bliža Suncu ili udaljenija od njega, bilo bi previše toplo ili previše hladno za život.
8. Zašto je Zemljina orbitalna brzina oko Sunca tako bitna?
8 Dok se okreće oko Sunca jednom godišnje, Zemlja putuje brzinom od oko 107 000 kilometara na čas. Ta brzina je baš prava da deluje kao protivteža gravitacionom privlačenju Sunca i da drži Zemlju na ispravnoj udaljenosti. Kad bi se ta brzina smanjila, Zemlja bi bila privučena k Suncu. S vremenom, Zemlja bi mogla postati spržena pustoš poput Merkura, planete najbliže Suncu. Dnevna temperatura Merkura iznosi preko 300 stepeni Celzijusa. Međutim, kad bi se zemljina orbitalna brzina povećala, ona bi se udaljila od Sunca i mogla bi postati ledena pustoš poput Plutona, planete čija se orbita pruža najdalje od Sunca. Temperatura Plutona je oko 180 stepeni Celzijusa ispod nule.
9. Zašto je važno da se Zemlja okreće oko svoje ose s određenom učestalošću?
9 Osim toga, Zemlja dosledno pravi potpunu rotaciju oko svoje ose svaka 24 časa. To pruža redovne periode svetlosti i mraka. A šta bi bilo kad bi se Zemlja okretala oko svoje ose, recimo, samo jednom godišnje? To bi značilo da bi ista strana Zemlje bila izložena Suncu tokom cele godine. Ta strana bi verovatno postala užarena pustinja, dok bi strana koja je daleko od Sunca verovatno postala pustoš s temperaturama ispod nule. Pod tim ekstremnim okolnostima malo bi, ako uopšte, živih bića moglo da postoji.
10. Kako Zemljin nagib utiče na klimu i useve?
10 Dok se Zemlja okreće oko svoje ose, ona je u odnosu na Sunce nagnuta 23,5 stepeni. Kad Zemlja ne bi bila nagnuta, ne bi bilo promene godišnjih doba. Klima bi sve vreme bila ista. Iako to ne bi onemogućilo život, učinilo bi ga manje zanimljivim i drastično bi promenilo sadašnje cikluse useva u mnogim predelima. Kad bi Zemlja bila nagnuta više, postojala bi ekstremno topla leta i ekstremno hladne zime. Ali nagib od 23,5 stepeni omogućava prijatnu promenu godišnjih doba s njihovim zanimljivim raznolikostima. U mnogim delovima zemlje postoje osvežavajuća proleća s biljkama i drvećem koje se budi i prekrasnim cvećem koje procvetava, topla leta koja omogućuju sve vrste aktivnosti van kuće, sveže jesenje vreme s divnim izložbama lišća koje menja boju, i zime s prekrasnim pejzažima planina, šuma i polja ogrnutih snegom.
Naša zadivljujuća atmosfera
11. Šta Zemljinu atmosferu čini tako jedinstvenom?
11 Takođe jedinstvena — zaista, zadivljujuća — jeste atmosfera koja okružuje našu Zemlju. Nema je nijedna druga planeta u našem Sunčevom sistemu. Niti naš Mesec. Zato astronautima trebaju svemirska odela da bi preživeli tamo. Ali nikakva svemirska odela nisu potrebna na zemlji, zbog toga što naša atmosfera sadrži pravi odnos gasova koji su apsolutno neophodni za život. Neki od tih gasova su, sami po sebi, smrtonosni. Ali zbog toga što vazduh sadrži bezbedne odnose tih gasova, mi možemo da ih udišemo a da nam ne škode.
12. (a) Kako je očigledno da imamo baš pravu količinu kiseonika? (b) Koju bitnu funkciju ima azot?
12 Jedan od tih gasova jeste kiseonik, koji sačinjava 21 posto vazduha koji udišemo. Bez njega, ljudi i životinje bi umrli za nekoliko minuta. Ali previše kiseonika dovelo bi u opasnost našu egzistenciju. Zašto? Čist kiseonik ako ga udišemo predugo postaje otrovan. Osim toga, što više kiseonika ima, to stvari lakše gore. Kad bi u atmosferi bilo previše kiseonika, materijali koji gore postali bi visokozapaljivi. Požari bi izbijali lako a bilo bi ih teško kontrolisati. Kiseonik je mudro razblažen drugim gasovima, naročito azotom, koji sačinjava 78 posto atmosfere. Ali azot je mnogo više nego samo razblaživač. Tokom pljuskova s grmljavinom, milioni gromova sa sevanjem munja javljaju se svakodnevno širom sveta. To sevanje munja prouzrokuje da se nešto azota kombinuje s kiseonikom. Dobijeni sastojci se prenose na zemlju putem kiše, a biljke ih koriste kao đubrivo.
13. Koju ulogu ispravna količina ugljen-dioksida igra u životnom ciklusu?
13 Ugljen-dioksid sačinjava manje od jedan posto atmosfere. Kakva je korist od tako male količine? Bez njega, biljni život bi uginuo. Ta mala količina jeste ono što je biljkama potrebno da uzmu, dajući za uzvrat kiseonik. Ljudi i životinje udišu kiseonik a izdišu ugljen-dioksid. Povećan procenat ugljen-dioksida u atmosferi naginjao bi ka tome da bude štetan za ljude i životinje. Smanjen procenat ne bi mogao da podržava biljni život. Kakav je čudesan, precizan, samoodrživ ciklus uređen za biljni, životinjski i ljudski život!
14, 15. Kako atmosfera služi kao zaštitni omotač?
14 Atmosfera čini više nego što samo podržava život. Ona služi i kao zaštitni omotač. Na oko 25 kilometara iznad zemlje, jedan tanak sloj gasa ozona filtrira štetno zračenje sa Sunca. Bez tog ozonskog sloja, takvo zračenje bi moglo uništiti život na zemlji. Atmosfera takođe štiti zemlju od bombardovanja meteora. Većina meteora nikad ne stigne do zemlje zbog toga što sagori prilikom svog silaska kroz atmosferu, što nama izgleda kao da padaju zvezde. Inače bi milioni meteora udarali po svim delovima zemlje, što bi za posledicu imalo ogromnu štetu po život i imovinu.
15 Pored toga što je zaštitni omotač, atmosfera zadržava toplotu zemlje da se ne bi izgubila u hladnoći svemira. I sama atmosfera se pomoću Zemljine gravitacione privlačne sile zadržava da ne pobegne. Ta gravitacija je upravo dovoljno jaka da postigne to, ali ne toliko jaka da ometa našu slobodu kretanja.
16. Šta se može reći o lepoti neba?
16 Atmosfera nije samo bitna za život, nego je nebo koje se menja i jedan od najlepših prizora. Njegov obim i grandioznost prosto zapanjuju maštu. Zemlja je obavijena nebeskim beskrajno velelepnim i raznobojnim panoramama. Na istoku, zlatan blesak najavljuje svitanje, dok se zapadno nebo oprašta s danom u prekrasnom izlaganju ružičastih, narandžastih, crvenih i ljubičastih boja. Beli talasasti oblaci poput pamuka, objavljuju lep prolećni ili letnji dan; jesenji ogrtač od oblaka poput jagnjeće vune govori da se približava zima. U noći, nebo je veličanstveno u svom zvezdanom sjaju, a noć obasjana mesečinom ima svoju posebnu čar.
17. Kako je jedan pisac komentarisao o nebu, i kome pripada zasluga?
17 Kakva je zadivljujuća priprema atmosfera naše zemlje, u svakom pogledu! Kao što je jedan pisac u The New England Journal of Medicine komentarisao: „Sve u svemu uzeto, nebo je čudesno dostignuće. Ono radi, i za ono za šta je oblikovano da postigne ono je nepogrešivo kao i sve drugo u prirodi. Sumnjam da bi iko od nas mogao da smisli neki način da ga poboljša, osim što bi možda povremeno premestio neki lokalni oblak s jednog mesta na drugo.“6 Taj komentar podseća na ono što je jedan čovek priznao pre hiljade godina kada se suočio s takvim izvanrednim stvarima — da su one „čudesa onog, čija mudrost je potpuna“. On je, naravno, mislio na onoga „koji je stvorio i razapeo nebesa“ (Jov 37:16; Isaija 42:5).
Voda — izvanredna supstancija
18. Koje su neke osobine vode koje je čine izvanrednom?
18 Zemlja sadrži ogromne zalihe vode sa svojstvima neophodnim za život. Ona je obilnija od bilo koje druge supstancije. Među njenim mnogim prednosnim osobinama jeste ta što se ona javlja kao gas (vodena para), tečnost (voda), i čvrsta supstancija (led) — sve unutar zemljinog temperaturnog raspona. Takođe, hiljade sirovinskih materijala koji trebaju ljudima, životinjama i biljkama moraju se prenositi u tečnosti, kao što je krv ili biljni sok. Voda je najidealnija za to zato što ona rastvara više supstancija nego bilo koja druga tečnost. Bez vode, ne bi mogla da se nastavi ishrana, budući da živi organizmi zavise od vode da bi rastvorili supstancije kojima se hrane.
19. Koju neobičnu osobinu ima voda koja se smrzava, i zašto je to tako važno?
19 Voda je takođe izvanredna u načinu na koji se smrzava. Dok se voda u jezerima i morima hladi, ona postaje teža i tone. To lakšu, topliju vodu goni da se podiže k vrhu. Ipak, kad se voda približi tački smrzavanja, taj proces se preokreće! Hladnija voda sada postaje lakša i diže se. Kad se pretvori u led, ona pluta. Led deluje kao izolator i čuva dublje vode ispod sebe od smrzavanja, štiteći tako život u moru. Bez te jedinstvene osobine, svake zime bi sve više i više leda tonulo na dno gde sunčevi zraci ne bi mogli da ga otope narednog leta. Uskoro, veliki deo vode u rekama, jezerima i čak okeanima postao bi čvrst led. Zemlja bi se pretvorila u zaleđenu planetu koja bi bila negostoljubiva za život.
20. Kako se formira kiša, i zašto veličina kišnih kapi pokazuje promišljenu konstrukciju?
20 Izvanredan je, takođe, način na koji regioni daleko od reka, jezera i mora dobijaju vodu koja podržava život. Svake sekunde, sunčeva toplota pretvara milijarde galona vode u vodenu paru. Ta vodena para, lakša od vazduha, lebdi na gore i formira oblake na nebu. Vetar i vazdušne struje pokreću te oblake, i, pod pravim uslovima, vlaga pada kao kiša. Ali kišne kapi imaju tendenciju rasta samo do određene veličine. Šta kad ne bi bilo tako, i kad bi kišne kapi postale ogromne po veličini? To bi bilo katastrofalno! Umesto toga, kiša obično pada u pravoj veličini, i nežno, da retko povredi čak i vlati trave ili najnežniji cvet. Kakva je majstorska, obzirna kreacija očigledna u vodi! (Psalam 104:1, 10-14; Propovednik 1:7).
’Rodna zemlja‘
21, 22. Kakva se mudrost pokazuje u sastavu ’rodne zemlje‘?
21 Jedan biblijski pisac opisuje Boga kao ’onog koji svojom mudrošću čvrsto utemeljuje rodnu zemlju‘ (Jeremija 10:12, NW). I ta ’rodna zemlja‘ — tlo planete Zemlje — impresivna je. U njenom sastavu je očigledna mudrost. Tlo ima osobine bitne za rast biljaka. Biljke kombinuju hranjive sastojke i vodu iz tla s ugljen-dioksidom iz vazduha, u prisustvu svetlosti, da bi proizvele hranu. (Uporedi s Jezekiljem 34:26, 27.)
22 Tlo sadrži hemijske elemente koji su potrebni za podržavanje ljudskog i životinjskog života. Ali vegetacija mora najpre da pretvori te elemente u oblike koje telo može da prerađuje. U tome sarađuju sićušni živi organizmi. A mnogi milioni njih mogu da se pronađu samo u jednoj kašiki zemlje! Oni su bezbrojnih različitih oblika, i svi rade na pretvaranju mrtvog lišća, trave i drugih otpadnih materija u upotrebljiv oblik ili na omekšavanju tla kako bi mogli da uđu vazduh i voda. Izvesne bakterije pretvaraju azot u sastojke koji su biljkama potrebni za rast. Površinski sloj tla se poboljšava dok gliste i insekti koji riju neprestano iznose čestice donjeg sloja tla na površinu.
23. Kakve moći obnavljanja ima tlo?
23 Istina, zbog zloupotrebe i drugih faktora neko tlo je oštećeno. Ali ta šteta ne mora da bude trajna. Zemlja ima zadivljujuće ugrađene sposobnosti obnavljanja. To se može primetiti na mestima gde su požari ili vulkanske erupcije opustošile zemlju. Tokom vremena, ta područja ponovo procvetaju vegetacijom. I kad se kontroliše zagađenje, zemlja se obnavlja, čak i zemlja koja je bila pretvorena u neplodnu pustoš. Što je najvažnije od svega, da bi se pozabavio osnovnim problemom koji leži iza zloupotrebe tla, Stvoritelj zemlje namerava ’da uništi one koji zemlju uništavaju‘ i da je sačuva kao večni dom koji je on prvobitno pripremio za čovečanstvo (Otkrivenje 11:18; Isaija 45:18).
Ne puka slučajnost
24. Koja pitanja možemo postaviti o neupravljanom slučaju?
24 U razmišljanju o prethodnom evo nekih stvari koje treba osmotriti: da li je neupravljan slučaj bio taj koji je postavio Zemlju na baš pravoj udaljenosti od Sunca, njenog izvora energije u obliku svetlosti i toplote? Da li je puki slučaj bio taj koji je prouzrokovao da se Zemlja kreće oko Sunca baš pravom brzinom, da se okreće oko svoje ose svaka 24 sata, i da ima baš ispravan ugao nagiba? Da li je slučaj bio taj koji je snabdeo Zemlju zaštitničkom atmosferom koja podržava život i ima pravu mešavinu gasova? Da li je slučaj bio taj koji je zemlji dao vodu i tlo koji su potrebni za uzgajanje hrane? Da li je slučaj bio taj koji je pružio toliko mnogo ukusnog i raznobojnog voća, povrća i druge hrane? Da li je slučaj bio taj koji je prouzrokovao da postoji tolika lepota na nebu, planinama, potocima i jezerima, cveću, biljkama i drveću, i kod tolikih drugih divnih živih bića?
25. Koji zaključak o našoj jedinstvenoj planeti izvlače mnogi ljudi?
25 Mnogi zaključuju da sve to teško da može biti usled neupravljanog slučaja. Umesto toga, oni posvuda vide očigledan pečat promišljenog, inteligentnog, voljnog kreiranja. Priznajući to, oni smatraju da je sasvim ispravno da se korisnici ’boje Boga i odaju mu slavu‘ zato što je on ’Tvorac neba i zemlje i mora i vodenih izvora‘ (Otkrivenje 14:7, Ča).
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 129. strani]
„Zemlja je čudo svemira, jedinstveno nebesko telo“
[Istaknuti tekst na 135. strani]
Bez kiseonika, ljudi i životinje bi umrli za nekoliko minuta
[Istaknuti tekst na 137. strani]
„Nebo je čudesno dostignuće“
[Istaknuti tekst na 137. strani]
Bez vode, životinje i biljke ne bi mogle da uzimaju hranjive sastojke koji su im potrebni
[Istaknuti tekst na 141. strani]
Zemlja nosi očigledan pečat promišljenog kreiranja
[Slika na celoj 128. strani]
[Slika na 131. strani]
Zemljina orbitalna brzina drži je baš na pravoj udaljenosti od Sunca
[Slika na 136. strani]
Noćno nebo može imati svoju posebnu čar
[Slika na 138. strani]
Voda tone dok se hladi, ali se podiže neposredno pre smrzavanja. To sprečava da Zemlja postane zaleđena planeta
[Slika na 139. strani]
Svetlo sa Sunca, ugljen-dioksid iz vazduha, i voda i hemijska jedinjenja iz tla čudesno se kombinuju da bi proizveli hranu
[Slike na 140. strani]
Zemlja ima zadivljujuće sposobnosti oporavka. Za kratko vreme pojavljuje se nova vegetacija
[Slika na 141. strani]
Da li je neupravljan slučaj pružio tolike mnoge predivne stvari za našu radost?
[Slika/Dijagram na 130. strani]
Pošto svaka kuća mora da ima konstruktora i graditelja, kako je s našom daleko komplikovanijom i bolje opremljenom Zemljom?
[Dijagram]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
CIGLA
SVETLARNIK
DRVENA ŠINDRA
KROVNI ŽLEB
OLUK
SPOLJAŠNJI MALTER
LAJSNA
DRVENA GRAĐA ZA ZIDOVE
A, A-10
13, 1
12, 12
E, E, E, E
[Slike/Dijagram na stranama 132, 133]
Zemljin nagib omogućava prijatnu promenu godišnjih doba
Leto
Jesen
Zima
Proleće
[Dijagram]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Nagib od 23,5°
[Slika/Dijagram na 134. strani]
Neki gasovi bi sami po sebi bili smrtonosni, ali pomešani zajedno u atmosferi oni podržavaju život
Sastav zemljine atmosfere
78% azota
21% kiseonika
1% svih ostalih gasova
[Dijagram]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Atmosfera štiti zemlju od štetnog zračenja i od meteorâ
