Instinkt — mudrost programirana pre rođenja
Poglavlje 13
Instinkt — mudrost programirana pre rođenja
1. Kakvi su bili Darvinovi komentari o instinktu?
„MNOGI instinkti su toliko čudesni da će čitaocu njihov razvoj verovatno izgledati kao teškoća dovoljna da obori čitavu moju teoriju“, napisao je Darvin. On je očigledno smatrao da je instinkt teškoća na koju je nemoguće odgovoriti, jer njegova sledeća rečenica bila je: „Mogu ovde unapred spomenuti da nemam blage veze o poreklu mentalnih sila, ništa više nego što imam o poreklu samog života.“1
2. Kako neki naučnici danas gledaju na instinkt?
2 Danas naučnici nisu ništa bliže objašnjenju instinkta nego što je bio Darvin. Jedan evolucionista kaže: „Jasna činjenica je da genetički mehanizam ne pokazuje ni najmanji znak da je u stanju da prenese specifične obrasce ponašanja... Kada se pitamo kako se bilo koji instinktivni obrazac ponašanja pojavio po prvi put i postao nasledno fiksiran, ne daje nam se nikakav odgovor.“2
3, 4. Šta jedna knjiga govori o tome kako je instinkt za seljenje nastao, i kako njeno objašnjenje ne zadovoljava?
3 Međutim, jedna široko distribuisana knjiga o pticama, za razliku od Darvina i drugih evolucionista, ne vidi nikakvu teškoću u objašnjavanju jednog od najmisterioznijih instinkata — instinkta koji je uključen u seobu. Ona kaže: „Nema sumnje da je taj proces bio jedan evolucioni proces: ptice koje su poreklom iz toplih klimatskih predela verovatno su se raštrkale u potrazi za hranom.“3
4 Može li jedan takav uprošćen odgovor objasniti zapanjujuće podvige mnogih selica? Naučnici znaju da nijedno od takvih eksperimentalnih lutanja i naučenih ponašanja nije ugrađeno u genetički kôd i stoga ga potomstvo ne nasleđuje. Seoba je po opštem priznanju instinktivna i „nezavisna od prošlog iskustva“.4 Osmotrimo nekoliko primera.
Izvanredni podvizi selica
5. Kakve seobe čine arktičke morske laste šampionima na duge staze, i koje pitanje je postavio jedan naučnik?
5 Šampioni na duge staze jesu arktičke morske laste. Gnezde se iznad severnog polarnika, a pri kraju leta lete na jug da bi provele antarktičko leto na masama nagomilanog leda blizu Južnog pola. One mogu kružiti oko čitavog Antarktičkog kopna pre nego što se upute na sever da bi se vratile na Arktik. One tako završavaju godišnju seobu od oko 35 000 kilometara. Bogate zalihe hrane na raspolaganju su u oba polarna regiona, i zato jedan naučnik postavlja pitanje: „Kako su one uopšte otkrile da takve zalihe postoje tako daleko?“5 Evolucija nema odgovor.
6, 7.Šta oko seobe severnoameričke crnoglave grmuše izgleda neobično, i koja pitanja nam pomažu da shvatimo veličinu njenog podviga?
6 Isto tako neobjašnjiva za evoluciju jeste seoba severnoameričke crnoglave grmuše. Ona teži samo 20-ak grama. Pa ipak, ona u jesen putuje od Aljaske do istočne obale Kanade ili Nove Engleske, nasiti se hrane, nakupi sala i zatim čeka na hladan front. Kad on dođe, ptica kreće. Njeno konačno odredište je Južna Amerika, ali ona se najpre upućuje ka Africi. Iznad Atlantskog okeana, leteći na visini i do oko 6 000 metara, ona hvata preovlađujući vetar koji je okreće ka Južnoj Americi.
7 Kako ta grmuša zna da čeka na hladni front, i da on znači dobre vremenske prilike i vetar u leđa? Kako ona zna da se penje sve više i više, gde je vazduh redak i hladan, i ima 50 posto manje kiseonika? Kako ona zna da samo na toj visini duva bočni vetar koji će je odneti do Južne Amerike? Kako ona zna da leti prema Africi da bi omogućila da je taj vetar skrene na jugozapad? Ta crnoglavka ne zna svesno ništa od toga. Na tom putovanju od oko 4 000 kilometara, preko pustog mora, dok leti tri ili četiri dana i noći, nju vodi samo instinkt.
8. Koji dodatni podvizi seljenja se ovde spominju?
8 Bele rode letuju u Evropi, ali lete oko 13 000 kilometara da bi prezimile u Južnoj Africi. Zlatna zviždovka putuje iz arktičke tundre do pampasa u Argentini. Izvesni vivci sele se oko 1700 kilometara dalje od pampasa do vrha Južne Amerike. Pacifičke zlovremenice lete od Aljaske do Tahitija i drugih ostrva, i do 10 000 kilometara preko otvorenog okeana. Kolibri archilochus colubris koji teži oko 3 grama, u mnogo kraćem ali isto tako znamenitom letu s obzirom na njegovu veličinu, prilikom svog seljenja od oko 1 000 kilometara, prelazi Meksički zaliv, mašući svojim sićušnim krilima i do 75 puta u sekundi tokom 25 sati. Preko šest miliona zamaha krilima bez prestanka!
9. (a) Šta pokazuje da sposobnosti za seljenje nisu naučene nego mora da su programirane pre rođenja? (b) Koji eksperimenti s crnokljunim zovojem i s golubovima pismonošama pokazuju da su te ptice mnogostrani navigatori?
9 Mnoge seobe po prvi put izvršavaju mlade ptice bez odraslih. Mlade dugorepe kukavice s Novog Zelanda putuju više od 6 000 kilometara do pacifičkih ostrva da bi se pridružile svojim roditeljima koji su otišli ranije. Crnokljuni zovoji sele se iz Velsa za Brazil, ostavljajući za sobom svoje mlade, koji idu za njima čim budu u stanju da lete. Jedan je izvršio to putovanje za 16 dana, u proseku 740 kilometara na dan. Jedan crnokljuni zovoj je bio odnet iz Velsa u Boston, daleko od svoje uobičajene rute za seljenje. Ipak, on se vratio u svoje leglo u Velsu, udaljeno 5 150 kilometara, za 12,5 dana. Golubovi pismonoše, odvedeni 1 000 kilometara daleko u bilo kom pravcu, vraćaju se u svoje golubarnike za jedan dan.
10. Koji eksperiment je pokazao navigatorske sposobnosti adelijskih pingvina?
10 Poslednji primer: ptice koje ne lete nego hodaju i plivaju. Osmotrimo adelijske pingvine. Kada su bili odneseni od svojih kolonija skoro 2 000 kilometara i zatim pušteni, oni su se brzo orijentisali i uputili se u pravoj liniji, ne prema domaćoj koloniji iz koje su uzeti nego prema otvorenom moru i hrani. Iz mora su se konačno vratili u koloniju. Oni provode skoro potpuno mračne zime na moru. Ali kako pingvini ostaju orijentisani tokom te mračne zime? Niko to ne zna.
11. Šta se zahteva od ptica da bi izvršile takve zadivljujuće podvige navigacije?
11 Kako ptice izvršavaju te navigatorske podvige? Eksperimenti pokazuju da one možda koriste sunce i zvezde. Izgleda da imaju unutrašnje satove koji kompenziraju kretanje tih nebeskih tela. A šta ako je nebo oblačno? Bar neke ptice imaju ugrađene magnetne kompase koje koriste tada. Ali potrebno je više od pravca na kompasu. Potrebno je da imaju „mapu“ u svojim glavama, i sa polaznom i sa odredišnom tačkom na njoj. I na mapi mora biti označena ruta, budući da je ona retko pravolinijska. Ali ništa od toga ne pomaže ako ne znaju gde se nalaze na toj mapi! Crnokljuni zovoj je morao da zna gde se nalazi kada je bio pušten u Bostonu da bi odredio pravac za Vels. Golub pismonoša je morao da zna kuda je odveden pre nego što je mogao da utvrdi put za svoj golubarnik.
12. (a) Šta je Jeremija rekao o seljenju, kada je to rekao, i zašto je to značajno? (b) Zašto nikada ne možemo znati sve detalje u vezi sa seobom?
12 Tek su u srednjem veku mnogi debatovali o činjenici raširene seobe ptica, a Biblija je o njoj govorila u šestom veku pre n. e.: „I roda na nebu vreme svoje vidi, i grlica i lasta i ždrao paze svi na vreme dolaženja svoga.“ Do sada se mnogo toga saznalo, ali mnogo toga je još uvek tajna. Svidelo nam se to ili ne, ono što Biblija kaže istinito je: „On je njima u srce i misao o večnosti metnuo, jer delima koja Bog tvori, čovek ni početka ni kraja dokučiti ne može“ (Jeremija 8:7; Propovednik 3:11).
Drugi navigatori
13. Osim ptica, koje su neke druge životinje koje se sele?
13 Američki severni jelen s Aljaske seli se u zimu 1 300 kilometara na jug. Mnogi kitovi putuju oko 10 000 kilometara iz Severnog ledenog okeana i nazad. Krznate foke sele se između Pribilovljevih ostrva i južne Kalifornije, koji su udaljeni oko 5 000 kilometara. Zelene morske kornjače plove sa obale Brazila do sićušnog ostrva Asenšen, oko 2 300 kilometara u unutrašnjosti Atlantskog okeana, i onda nazad. Neki morski rakovi sele se i do 250 kilometara po okeanskom dnu. Lososi napuštaju reke u kojima su došli na svet i provode nekoliko godina u otvorenom okeanu, a zatim se vraćaju stotine kilometara do tih istih reka gde su došli na svet. Mlade jegulje koje dolaze na svet u Sargasovom moru u Atlantiku, provode većinu svog života u slatkovodnim rekama u Sjedinjenim Državama i Evropi, ali se vraćaju u Sargasovo more da bi se mrestile.
14. Šta je zadivljujuće u vezi sa seobom monarh leptira, i koja misterija je nerazrešena?
14 Monarh leptiri, od kojih mnogi zimuju u Kaliforniji ili Meksiku, u jesen napuštaju Kanadu. Neki letovi premašuju 3 000 kilometara; jedan leptir je prešao oko 130 kilometara za jedan dan. Oni se nastanjuju na zaklonjenom drveću — isti gaj, čak i isto drveće, godinu za godinom. Ali ne i isti leptiri! Na povratnom putovanju u proleće, oni polažu jaja na biljkama mlečike. Novi leptiri koji tako nastaju nastavljaju seobu na sever, a naredne jeseni oni odlaze na isto putovanje od 3 000 kilometara na jug na koje su išli njihovi roditelji, i prekrivaju iste gajeve. Knjiga The Story of Pollination komentariše: „Leptiri koji u jesen dolaze na jug jesu mlade jedinke koje nikada pre nisu videle mesta zimovanja. Šta im omogućuje da ih pronađu i dalje ostaje jedna od onih nedokučivih misterija prirode.“6
15. Koja jedna reč odgovara na nekoliko pitanja o mudrosti životinja?
15 Instinktivna mudrost nije ograničena na seobu. Nekoliko blic primera to dokazuju.
Kako mogu milioni slepih termita sinhronizovati svoje napore da izgrade svoje dobro osmišljene građevine i da ugrade u njih erkondišn? Instinkt.
Kako jukin moljac zna da preduzme nekoliko koraka da unakrsno opraši cvet juke, pomoću kojih se mogu formirati i nove biljke juke i novi moljci? Instinkt.
Kako pauk koji živi u svom „ronilačkom zvonu“ pod vodom može znati da kad se kiseonik istroši on mora napraviti rupu u svom podvodnom zvonu, ispustiti ustajali vazduh, zakrpiti rupu i uneti dole novu zalihu svežeg vazduha? Instinkt.
Kako buba mimozin pojasar zna da mora položiti jaja ispod kore grane mimozinog drveta, da uđe otprilike 30 centimetara prema stablu i da preseče koru svuda unaokolo da bi grana uginula, jer njena jaja se neće izleći u živom drvetu? Instinkt.
Kako beba kengura veličine graška, rođena slepa i nerazvijena, zna da kako bi ostala na životu mora da se, bez pomoći, probija kroz majčino krzno do njenog trbuha i u njenu torbu, i da se prikači za jednu od njenih sisnih bradavica? Instinkt.
Kako jedna pčela koja pleše govori drugim pčelama gde je nektar, koliko ga ima, koliko je udaljen, u kom pravcu je i vrstu cveta na kome je? Instinkt.
16. Šta sva ta mudrost iza ponašanja životinja zahteva?
16 Takva pitanja bi se mogla nastaviti i ispuniti knjigu, pa ipak, sva ta pitanja bi imala isti odgovor: ’Oni su [„instinktivno“, NW] mudri‘ (Poslovice 30:24). „Kako je to bilo moguće“, čudi se jedan istraživač, „da se tako komplikovano instinktivno znanje razvije i prenese na naredne generacije?“7 Ljudi to ne mogu da objasne. Evoluciji se to ne može pripisati. Ali takva inteligencija ipak zahteva neki inteligentan izvor. Takva mudrost ipak zahteva neki mudar izvor. To zahteva jednog inteligentnog, mudrog Tvorca.
17. Kakvo je rezonovanje mnogih evolucionista mudro izbegavati?
17 Ipak, mnogi koji veruju u evoluciju automatski odbacuju kao nebitan sav taj dokaz o stvaranju, govoreći da to nije stvar za naučno razmatranje. Međutim, nemoj dozvoliti da te taj ograničen pristup spreči od toga da odvagneš dokaz. Ima još toga u sledećem poglavlju.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 160. strani]
Darvin: „Nemam blage veze o poreklu mentalnih sila“
[Istaknuti tekst na 160. strani]
Što se tiče toga kako se instinkt pojavio i postao nasledan, „ne daje nam se nikakav odgovor“
[Istaknuti tekst na 167. strani]
’Oni su instinktivno mudri‘
[Okvir/Slike na stranama 164, 165]
Građenje gnezda i instinkt
„Nema ni najmanje indikacije“, kaže naučni pisac Dž. R. Tejlor u vezi s genetičkim mehanizmom, „da on može preneti program ponašanja neke specifične vrste, kao što je sled postupaka koji su uključeni u građenje gnezda.“a Ipak, instinktivna mudrost građenja gnezda jeste preneta, a ne stečena. Osmotrimo nekoliko primera.
Kljunorošci iz Afrike i Azije. Ženka donosi glinu i oziđuje otvor na duplji u šupljem drvetu sve dotle dok jedva može da se uvuče unutra. Mužjak joj donosi još blata i ona zatvara rupu sve dok ne ostane otvoren samo mali prorez. Kroz njega, mužjak je hrani, i konačno se izležu mladi. Kada mužjak više ne može da donosi dovoljno hrane, ženka se probija napolje. Ovog puta otvor popravljaju mladi, a oba roditelja im donose hranu. Nekoliko nedelja kasnije, mladi ruše zid i napuštaju gnezdo. Uzgred, zar nije dokaz svrsishodnog kreiranja to što se ženka, dok je zatvorena i ne leti, potpuno omitari i naraste joj nova pernata garderoba?
Čiope. Jedna vrsta pravi gnezda od pljuvačke. Pre nego što počne sezona ležanja na jajima, pljuvačne žlezde nabreknu i proizvode lepljivi, sluzavi sekret. S njegovim nadolaženjem dolazi instinktivna mudrost da čiope znaju šta s njim da rade. One ga razmažu po površini stene; dok se sekret stvrdnjuje dodaje se još slojeva, i konačno biva završeno gnezdo u obliku šolje. Jedna druga vrsta čiopa, pravi gnezda ne veća od kašičice, lepi ih na palmino lišće, i zatim lepi jaja u gnezdu.
Kraljevski pingvini nose ugrađena gnezda. Za vreme antarktičke zime ženka izleže jedno jaje i odlazi u ribolov na dva ili tri meseca. Mužjak stavlja to jaje na svoja stopala, koja su bogato opremljena krvnim sudovima, i navlači preko njega priplodnu torbu koja visi s njegovog trbuha. Majka ne zaboravlja oca i bebu. Kratko nakon što se jaje izlegne, majka se vraća sa stomakom punim hrane koju izbacuje iz usta za njih. Zatim mužjak odlazi u ribolov, dok majka stavlja bebu na svoja stopala i stavlja svoju priplodnu torbu preko nje.
Ptice tkalje iz Afrike koriste travke i druga vlakna za pravljenje svojih visećih gnezda. One instinktivno koriste različite obrasce tkanja i različite vrste čvorova. Druželjubive tkalje grade nešto što se može uporediti sa stambenim zgradama, naprave jedan slamnati krov u prečniku od oko 4,5 metara na jakim granama drveća i, sa donje strane njega, mnogi parovi kače svoja gnezda. Nova gnezda se dodaju sve dok se konačno možda i više od stotinu gnezda ne zakloni pod jednim krovom.
Ptica krojačica iz južne Azije pravi konac od pamuka ili vlakana iz kore drveta i paukove mreže, spajajući kratke komade da bi napravila duže. Svojim kljunom ona buši rupe duž dve ivice jednog širokog lista. Zatim, koristeći svoj kljun kao iglu, ona koncem privlači dve ivice lista zajedno, kao kad mi vezujemo pertle na cipelama. Kad stigne do kraja konca ona ga ili veže u čvor da bi se držao čvrsto ili ga spaja s novim komadom i nastavlja šivenje. Na taj način ptica krojačica pretvara veliki list u jednu šolju u kojoj pravi gnezdo.
Mošnjarkino viseće gnezdo postaje skoro kao filc zbog toga što ona koristi komade paperjastog biljnog materijala kao i travu. Osnovna struktura gnezda pravi se tkanjem dužih travnih vlakana ka napred i nazad. Ptica svojim kljunom gura krajeve tih vlakana kroz mrežu. Zatim uzima kraća vlakna paperjastog materijala i gura ih u utkano. Taj proces je nešto sličan tehnici orijentalnih tkača ćilimova. Ova gnezda su tako jaka i nežna da se koriste kao tašnice ili čak kao papuče za decu.
Rogata crna liska obično gradi svoja gnezda na malom, ravnom ostrvu. Međutim, tamo gde ona živi takva ostrva su vrlo retka. Zato rogata crna liska pravi svoje sopstveno ostrvo! Ona izabira jedno odgovarajuće mesto na vodi i zatim počinje da tamo nosi kamenje u svom kljunu. Kamenje se gomila u vodi koja je duboka oko pola metra do metar, sve dok se ne stvori ostrvo. Temelj može biti i četiri metra u prečniku, a gomila kamenja može biti teža od jedne tone. Na to kameno ostrvo rogata crna liska zatim donosi bilje da bi sagradila svoje veliko gnezdo.
[Slike na 161. strani]
Arktička morska lasta seli se 35 000 kilometara svake godine
Kako ova ptica pevačica s mozgom veličine graška zna toliko o vremenskim prilikama i navigaciji?
[Slike na 162. strani]
Kada se seli, ovaj kolibri maše svojim krilima i do 75 puta u sekundi tokom 25 sati
Rođene s „mapom“ u svojim glavama, ptice selice znaju gde se nalaze i kuda idu
[Slika na 163. strani]
Pingvini mogu provesti mesece na moru u skoro potpunom mraku, a zatim se nepogrešivo sele nazad u svoje kolonije
[Slike na 166. strani]
Posle svog putovanja na jug dugog 3 000 kilometara, monarh leptiri se odmaraju u svom zimskom prebivalištu
