Ko je to prvi učinio?
Poglavlje 12
Ko je to prvi učinio?
1. Šta je jedan biolog rekao o ljudskim inovatorima?
„SUMNJAM“, rekao je jedan biolog, „da smo mi inovatori kakvi mislimo da jesmo; mi smo samo ponavljači.“1 Mnogo puta, ljudski inovatori samo ponavljaju ono što biljke i životinje čine već hiljadama godina. To kopiranje od živih bića toliko je zastupljeno da mu je dato sopstveno ime — bionika.
2. Kakvo poređenje jedan drugi naučnik pravi između ljudske tehnologije i tehnologije prirode?
2 Jedan drugi naučnik kaže da su praktično sva fundamentalna područja ljudske tehnologije „otvorena i korišćena od strane živih bića... pre nego što je ljudski um naučio da razume njihove funkcije i da ovlada njima“. Zanimljivo, on dodaje: „Na mnogim područjima, ljudska tehnologija i dalje daleko zaostaje za prirodom.“2
3. Koja pitanja treba zadržati na umu dok se osmatraju primeri bionike?
3 Kad razmišljaš o tim složenim sposobnostima živih bića koje ljudski inovatori pokušavaju da kopiraju, da li izgleda razumno verovati da je do njih došlo pukim slučajem? I došlo je ne samo jednom, već mnogo puta kod nepovezanih stvorenja? Zar nisu sve one takve komplikovane konstrukcije za koje nas iskustvo uči da mogu biti samo proizvod jednog brilijantnog konstruktora? Da li stvarno misliš da je puki slučaj mogao da stvori ono za šta je kasnije bio potreban nadaren čovek da bi kopirao? Zadrži na umu takva pitanja dok osmatraš sledeće primere:
4. (a) Kako termiti hlade svoje domove? (b) Na koje pitanje naučnici nisu u stanju da odgovore?
4 ERKONDIŠN. Savremena tehnologija hladi mnoge domove. Ali mnogo ranije, termiti su takođe hladili svoje, i još i danas to čine. Njihovo gnezdo je u centru jedne velike humke. Iz njega se topao vazduh diže u mrežu vazdušnih kanala blizu površine. Tamo se kroz porozne strane ustajao vazduh izbacuje napolje, a svež hladan vazduh ulazi i spušta se u jednu vazdušnu komoru na dnu humke. Odatle on cirkuliše u gnezdo. Neke humke imaju otvore na dnu gde ulazi svež vazduh, i u toplo vreme, voda koja dolazi ispod zemlje isparava, hladeći tako vazduh. Kako milioni slepih radnika koordiniraju svoje napore da izgrade tako genijalno oblikovane građevine? Biolog Luis Tomas odgovara: „Očigledna činjenica da oni ispoljavaju nešto poput kolektivne inteligencije jeste tajna.“3
5-8. Šta su konstruktori aviona naučili od ptičjih krila?
5 AVIONI. U konstruisanju avionskih krila, već godinama se izvlače koristi iz proučavanja ptičjih krila. Zakrivljenost ptičjih krila daje silu uzgona potrebnu da se savlada sila gravitacije koja vuče na dole. Ali kad se krilo nagne previše, postoji opasnost od propadanja zbog gubitka brzine. Da bi se izbeglo propadanje, ptica ima na napadnim ivicama svojih krila redove, ili zakrilca, perja koja se uzdižu kako se nagib krila povećava (1, 2). Ta zakrilca održavaju silu uzgona time što sprečavaju da se glavna vazdušna struja odvoji od površine krila.
6 Još jedno obeležje za kontrolisanje turbulencije i sprečavanje „propadanja“ jeste alula (3), mala grupa perja koju ptica može da podigne poput palca.
7 Na vrhovima krila i ptica i aviona, formiraju se vrtlozi i stvaraju čeoni otpor. Ptice to smanjuju na dva načina. Neke, poput čiopa i albatrosa, imaju duga, tanka krila s malim vrhovima, a taj oblik eliminiše većinu vrtloga. Druge, poput velikih jastrebova i lešinara, imaju široka krila koja bi stvarala mnogo vrtloga, ali se to izbegava kada ptice rašire, poput prstiju, letna pera na krajevima svojih krila. To menja ove tupe krajeve u nekoliko uskih vrhova koji smanjuju vrtloge i čeoni otpor (4).
8 Konstruktori aviona su usvojili mnoge od tih karakteristika. Zakrivljenost krila daje silu uzgona. Razna zakrilca i projekcije služe da kontrolišu tok vazduha ili da deluju kao sprave za kočenje. Neki mali avioni smanjuju čeoni otpor na vrhu krila tako što podižu ravne pločice pod pravim uglom u odnosu na površinu krila. Međutim, avionska krila se i dalje ne mogu meriti s čudima inženjeringa koja se nalaze u ptičjim krilima.
9. Koje su životinje i biljke prethodile čoveku u upotrebi antifriza, i koliko je on efikasan?
9 ANTIFRIZ. Ljudi koriste glikol kao antifriz u automobilskim hladnjacima. A izvesne mikroskopske biljke koriste hemijski sličan glicerin da se ne bi smrzle u antarktičkim jezerima. On se takođe nalazi kod insekata koji preživljavaju na temperaturama od –20 stepeni Celzijusa. Postoje ribe koje proizvode svoj sopstveni antifriz, što im omogućava da žive u ledenim vodama Antarktika. Neko drveće preživljava temperature od –40 stepeni Celzijusa zbog toga što sadrži „vrlo čistu vodu, bez čestica prašine ili prljavštine na kojima bi se mogli formirati kristali leda“.4
10. Kako izvesne vodene bube prave i koriste aparate za disanje pod vodom?
10 DISANJE POD VODOM. Ljudi prte na svoja leđa boce s kiseonikom i ostaju pod vodom i do jedan sat. Izvesne vodene bube rade to jednostavnije i ostaju ispod duže. One zahvataju mehur vazduha i uronjavaju. Taj mehur služi kao pluća. On uzima ugljen-dioksid od bube i ispušta ga u vodu, a uzima kiseonik rastvoren u vodi da bi ga koristila buba.
11. Koliko su u prirodi rašireni biološki satovi, i koji su neki primeri?
11 SATOVI. Mnogo pre nego što su ljudi koristili sunčane časovnike, satovi u živim organizmima pokazivali su tačno vreme. Kad je oseka, mikroskopske biljke zvane dijatomi izlaze na površinu vlažnog peska na plaži. Kad nadođe plima, dijatomi ponovo odlaze u pesak. Čak i u pesku u laboratoriji, bez ikakve plime i oseke, njihovi satovi i dalje čine da oni izlaze i spuštaju se u isto vreme s promenom plime. Rakovi gudači dobijaju tamniju boju i izlaze tokom oseke, postaju bledi i povlače se u svoje jazbine tokom plime. U laboratoriji, daleko od okeana, oni se i dalje vremenski drže promene plime, postajući tamniji i svetliji kako se plima povlači ili nadolazi. Ptice se mogu upravljati pomoću sunca i zvezda, koji menjaju položaj kako vreme prolazi. One moraju imati unutrašnje satove da kompenziraju te promene (Jeremija 8:7). Od mikroskopskih biljaka do ljudi, otkucavaju milioni unutrašnjih satova.
12. Kada su ljudi počeli da koriste proste kompase, ali kako su oni bili u upotrebi dugo pre toga?
12 KOMPASI. Oko 13. veka naše ere, čovek je počeo da koristi magnetnu iglu koja pluta u posudi s vodom — prost kompas. Ali to nije bilo ništa novo. Bakterije sadrže strune od čestica magnetita baš prave veličine da čine kompas. One ih vode do njihove omiljene sredine. Magnetit je pronađen u mnogim drugim organizmima — pticama, pčelama, leptirima, delfinima, mekušcima i drugima. Eksperimenti pokazuju da golubovi-pismonoše mogu da se vrate kući tako što osećaju zemljino magnetno polje. Danas je opšte prihvaćeno da jedan od načina na koji ptice selice nalaze svoj put, jeste pomoću magnetnih kompasa u njihovim glavama.
13. (a) Kako mangrovi mogu da žive u slanoj vodi? (b) Koje životinje mogu da piju morsku vodu, i kako to?
13 DESALINIZACIJA. Ljudi grade ogromne fabrike kako bi odstranili so iz morske vode. Drveće mangrova ima korenje koje usisava morsku vodu, ali je filtrira kroz membrane koje odstranjuju so. Jedna vrsta mangrova, Avicennia, oslobađa se viška soli korišćenjem žlezda s donje strane svojih listova. Morske ptice, kao što su galebovi, pelikani, kormorani, albatrosi i male burnice, piju morsku vodu i pomoću žlezda u svojim glavama odstranjuju višak soli koja uđe u njihovu krv. Pingvini, morske kornjače i morske iguane takođe piju morsku vodu, i odstranjuju višak soli.
14. Koji su neki primeri stvorenja koja stvaraju elektricitet?
14 ELEKTRICITET. Oko 500 varijacija električnih riba ima baterije. Afrički som može proizvesti 350 volti. Džinovska električna raža iz severnog Atlantika izbacuje 50-amperske impulse od 60 volti. Šokovi od južnoameričke električne jegulje izmereni su i do visine od 886 volti. „Za jedanaest različitih porodica riba poznato je da uključuju vrste s električnim organima“, kaže jedan hemičar.5
15. Kakve raznovrsne poljoprivredne aktivnosti vode životinje?
15 POLJOPRIVREDA. Vekovima ljudi obrađuju zemlju i čuvaju stoku. Ali dugo pre toga, mravi koji seku lišće bili su baštovani. Za hranu, oni su gajili gljive u kompostu koji su načinili od lišća i svog izmeta. Neki mravi čuvaju lisne vaši kao stoku, muzu šećernu medljiku iz njih i čak grade ambare da bi ih zaštitili. Mravi žeteoci skladište seme u podzemne žitnice (Poslovice 6:6-8). Jedna buba kreše drveće mimoze. Zviždari i mrmoti kose, suše i skladište seno.
16. (a) Kako morske kornjače, neke ptice i aligatori inkubiraju svoja jaja? (b) Zašto posao mužjaka ćurke humkašice predstavlja veliki izazov, i kako ga on obavlja?
16 INKUBATORI. Čovek pravi inkubatore da bi izlegao jaja, ali je u tome skorojević. Morske kornjače i neke ptice radi inkubacije polažu svoja jaja u vruć pesak. Druge ptice će radi izleganja položiti svoja jaja u vruć vulkanski pepeo. Ponekad će aligatori da bi proizveli toplotu pokriti svoja jaja materijalom od bilja koje truli. Ali u tome je mužjak ćurke humkašice stručnjak. On kopa veliku rupu, puni je materijalom od bilja i pokriva je peskom. Vegetacija koja fermentira zagreva humku, ženka ćurke humkašice polaže jaja u nju svake nedelje i do šest meseci, a sve to vreme mužjak proverava temperaturu time što zavlači kljun u humku. Dodajući ili odstranjujući pesak, čak i u vremenskim prilikama od ispod nule do veoma toplog, on održava svoj inkubator na oko 33 stepena Celzijusa.
17. Kako hobotnica i lignja koriste mlazni pogon, i koje ga životinje koje nisu u srodstvu takođe koriste?
17 MLAZNI POGON. Kada danas letiš avionom, verovatno se krećeš na mlazni pogon. Mnoge životinje takođe se kreću na mlazni pogon, i čine to već hiljadama godina. I hobotnica i lignja istaknute su u tome. One usisavaju vodu u jednu specijalnu komoru a zatim je, snažnim mišićima, izbacuju, potiskujući se napred. Mlazni pogon takođe koriste: indijska lađica, školjka kapica, meduza, larve vilinskog konjica i čak i neki okeanski planktoni.
18. Koje su neke od mnogih biljaka i životinja koje imaju svetla, i na koji način su njihova svetla efikasnija od čovečijih?
18 OSVETLJENJE. Tomasu Edisonu se pripisuje izum sijalice. Ali ona nije baš efikasna budući da se gubi energija u obliku toplote. Svici to čine bolje dok pale i gase svoje svetlo. Oni proizvode hladnu svetlost koja ne gubi energiju. Mnogi sunđeri, gljive, bakterije i crvi jasno svetle. Jedan crv, iz porodice Cantharidae, liči na minijaturan voz koji se kreće sa svojim crvenim „farom“ i 11 belih ili bledozelenih parova „prozora“. Mnoge ribe imaju svetla: svetleća riba, morski đavo, fenjeruša, riba guja i riba sazvežđe, da navedemo samo nekoliko. Mikroorganizmi u morskoj peni talasa blešte i svetlucaju u milionima.
19. Ko je pravio papir dugo pre čoveka, i kako jedan proizvođač papira izoluje svoj dom?
19 PAPIR. Egipćani su ga pravili pre hiljade godina. Pa ipak, oni su bili daleko iza osa, jedne vrste zolja i stršljenova. Ti krilati radnici žvaću isušeno drvo i proizvode sivi papir za građenje svojih gnezda. Stršljenovi obese svoja velika okrugla gnezda o drvo. Spoljašnji pokrov čine mnogi slojevi čvrstog papira, odvojeni vazdušnim prostorima koji se ne provetravaju. To izoluje gnezdo od toplote ili hladnoće, tako efikasno kao što bi to činio zid od cigle debeo 40 centimetara.
20. Kako se jedna vrsta bakterije kreće, i kako su naučnici reagovali na to?
20 ROTACIONI MOTOR. Mikroskopske bakterije su hiljadama godina prethodile čoveku u pravljenju rotacionog motora. Jedna bakterija ima produžetke poput kose, uvrnute zajedno kako bi formirali jednu jaku spiralu, poput vadičepa. Ona okreće ovaj vadičep poput brodskog propelera i kreće se napred. Može čak da promeni smer svog motora! Ali kako radi nije potpuno shvaćeno. Jedan izveštaj tvrdi da ta bakterija može da dostigne brzinu koja predstavlja ekvivalent brzini i od 50 kilometara na čas, i kaže da je „u stvari, priroda izumela točak“.6 Jedan istraživač zaključuje: „Jedan od najfantastičnijih koncepata u biologiji pokazuje se istinitim: priroda je zaista proizvela rotacioni motor, kompletan s kvačilom, rotacionom osovinom, ležajevima i rotacionom pogonskom transmisijom.“7
21. Kako nekoliko životinja, potpuno nepovezanih, koriste sonar?
21 SONAR. Sonar slepih miševa i delfina nadmašuje čovekovu kopiju toga. U zamračenoj sobi sa postavljenom tankom žicom kroz nju, slepi miševi lete naokolo a da nikad ne dotaknu žice. Njihovi supersonični zvučni signali odbijaju se od tih predmeta i vraćaju se slepim miševima, koji zatim koriste eholokaciju da bi ih izbegli. Morska prasad i kitovi čine istu stvar u vodi. Ptice guačaro koriste eholokaciju dok ulaze u mračne pećine u kojima noće i dok izlaze iz njih, proizvodeći oštre kliktave zvuke da ih vode.
22. Kako princip balasta koji se koristi u podmornicama deluje u nekoliko različitih, nepovezanih životinja?
22 PODMORNICE. Mnoge podmornice postojale su pre nego što ih je čovek izumeo. Mikroskopske rizopode u svojoj protoplazmi imaju uljane kapljice pomoću kojih regulišu svoju težinu i tako se kreću gore ili dole u okeanu. Ribe uvlače gas u svoje mehurove za plivanje ili ga ispuštaju iz njih, menjajući tako svoju plovnost. Unutar svoje školjke, indijska lađica ima komore ili rezervoare za uronjavanje. Menjajući odnose vode i gasa u tim rezervoarima, ona reguliše svoju dubinu. Sipina kost (kalcifikovana unutrašnja školjka) ispunjena je šupljinama. Da bi kontrolisalo plovnost, to stvorenje nalik hobotnici ispumpava vodu iz svog skeleta i dopušta gasu da ispuni upražnjenu šupljinu. Tako šupljine sipine kosti funkcionišu baš kao vodeni rezervoari u podmornici.
23. Koje životinje koriste organe osetljive na toplotu, i koliko su oni tačni?
23 TERMOMETRI. Od 17. veka nadalje ljudi su razvili termometre, ali oni su prosti u poređenju s nekim koji se nalaze u prirodi. Antena komarca može da oseti promenu od 1/150 stepeni Celzijusa. Zvečarka ima jamice na stranama svoje glave kojima može da oseti promenu od 1/300 Celzijusovih stepeni. Jedan zmijski car za 35 milisekundi reaguje na promenu temperature od jednog delića stepena. Kljunovi ćurke humkašice i megapode mogu razlikovati temperaturu unutar jednog stepena Celzijusa.
24. Na koju nas izjavu ovi primeri podsećaju?
24 Sve to ljudsko kopiranje od životinja podseća na ono što predlaže Biblija: „Upitaj ti životinje, one će te naučiti, il’ ptice nebeske, one će ti kazati, ili se sa zemljom razgovori, ona će te učiti, a i ribe će ti morske pripovedati“ (Jov 12:7, 8).
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 152. strani]
Kopiranje od živih bića toliko je zastupljeno da mu je dato sopstveno ime
[Dijagram na 153. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Gnezdo koje se hladi isparavanjem
Iskorišćeni vazduh
Spoljašnji vazduh
Podzemna voda
[Dijagram na 154. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
1 2 3 4
1 2 3
[Slika na 155. strani]
Vazdušni mehur
[Slika na 159. strani]
Poprečni presek indijske lađice
