Možeš li se pouzdati u Bibliju?
Poglavlje 17
Možeš li se pouzdati u Bibliju?
1. (a) Kakvo gledište mnogi imaju o Bibliji, nasuprot tvrdnji same Biblije? (b) Koje pitanje se javlja?
MNOGI na Bibliju gledaju jednostavno kao na knjigu koju su napisali mudri ljudi neke prošle ere. Jedan profesor univerziteta, Džerald A. Laru, tvrdio je: „Gledišta pisaca kako su izražena u Bibliji odražavaju ideje, verovanja i koncepte tekuće u njihova vremena i ograničena su merom saznanja u tim vremenima.“1 Međutim, Biblija tvrdi da je knjiga nadahnuta od Boga (2. Timoteju 3:16). Ako je to tačno, u njoj sigurno ne bi bilo pogrešnih gledišta koja su preovladavala u vreme kada su njeni različiti delovi bili pisani. Može li se Biblija održati na ispitu u svetlu sadašnjeg saznanja?
2. Kako nove informacije često utiču na pisanja ljudi o naučnim stvarima?
2 Dok razmatramo ovo pitanje zadržimo na umu da, s napretkom saznanja, ljudi stalno moraju da koriguju svoja gledišta da bi se uskladila s novim informacijama i otkrićima. Scientific Monthly jednom je zapazio: „Previše je očekivati da bi članci napisani u nekim slučajevima čak [toliko skoro kao] pre pet godina, mogli sada da budu prihvaćeni kao reprezentativni za najnovije mišljenje u oblastima nauke kojih se tiču.“2 A Biblija je bila pisana i sastavljana tokom perioda od nekih 1 600 godina, i bila je završena pre skoro 2 000 godina. Šta se danas može reći o njenoj tačnosti?
Biblija i nauka
3. Kakva gledišta su drevni ljudi imali u pogledu zemljine potpore, ali šta kaže Biblija?
3 Kada je Biblija bila pisana, postojale su spekulacije oko toga kako se zemlja drži u svemiru. Neki su, na primer, verovali da zemlju podupiru četiri slona koji stoje na jednoj velikoj morskoj kornjači. A ipak, umesto da odražava nestvarna, nenaučna gledišta koja su postojala u vreme njenog pisanja, Biblija je jednostavno navela: „[Bog] je razastro sjever nad prazninom, i zemlju objesio ni na čem“ (Jov 26:7, DK, kurziv naš). Da, pre više od 3 000 godina Biblija je tačno zabeležila da zemlja nema vidljivu potporu — činjenica koja je u skladu sa skorijim razumevanjem zakona gravitacije i kretanja. „Kako je Jov znao istinu“, primetio je jedan religiozni naučnik, „jeste pitanje koje nije lako rešivo od strane onih koji poriču nadahnuće Svetog pisma.“3
4, 5. (a) Šta su ljudi nekada verovali o obliku zemlje, što je prouzrokovalo kakav strah? (b) Šta Biblija kaže o obliku zemlje?
4 S obzirom na oblik zemlje, The Encyclopedia Americana kaže: „Najranija poznata predstava koju su ljudi imali o zemlji bila je da je ona ravna, kruta ploča u središtu svemira... Koncept o sferičnoj zemlji nije bio široko prihvaćen sve do renesanse.“4 Neki rani moreplovci čak su se bojali da ne otplove preko ivice ravne zemlje! Ali, zatim, uvođenje kompasa i druga poboljšanja omogućili su duža prekookeanska putovanja. Ta „putovanja otkrića“, objašnjava jedna druga enciklopedija, „pokazala su da je svet okrugao, a ne ravan kako je većina ljudi verovala“.5
5 Ipak, dugo pre takvih putovanja, u stvari, pre oko 2 700 godina, Biblija je rekla: „Ta on je koji sedi nad krugom od zemlje a njeni su stanovnici kao skakavci“ (Isaija 40:22; kurziv naš). Hebrejska reč hug, prevedena „krug“, može takođe značiti „sfera“, kao što pokazuju takvi priručnici kao što je Dejvidsonov Analytical Hebrew and Chaldee Lexicon. Drugi prevodi stoga kažu „kugla zemaljska“ (Douay Version), i „okrugla zemlja“ (Moffatt). Dakle, Biblija nije bila pod uticajem pogrešnog gledišta o ravnoj zemlji, koje je preovladavalo kada je bila pisana. Ona je bila tačna.
6. Koji čudesan ciklus, koji se uopšte uzev nije razumeo u drevna vremena, opisuje Biblija?
6 Ljudi već dugo zapažaju da reke teku u mora i okeane, a da se ipak njihova dubina ne povećava. Neki su verovali, sve dok se nije saznalo da je zemlja sferična, da je to bilo zbog toga što se jednaka količina vode preliva s krajeva zemlje. Kasnije se saznalo da sunce svake sekunde „ispumpava“ milijarde litara vode iz mora u obliku vodene pare. To stvara oblake koje vetar tera preko kopnenih područja gde ta vlaga pada kao kiša i sneg. Voda zatim otiče u reke i ponovo teče u mora. O ovom čudesnom ciklusu, iako uopšte uzev nepoznatom u drevna vremena, govori se u Bibliji: „Sve rijeke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku rijeke, onamo se vraćaju da opet teku“ (Propovednik 1:7, DK).
7, 8. (a) Kako se Biblija pokazala kao tačna u onome što kaže o poreklu svemira? (b) Kakva je reakcija nekih astronoma u pogledu tih novijih informacija, i zašto?
7 U pogledu porekla svemira, Biblija navodi: „U početku stvori Bog nebo i zemlju“ (Postanje 1:1). Ali mnogi naučnici su to smatrali nenaučnim, tvrdeći da svemir nije imao početak. Međutim, ukazujući na novije informacije, astronom Robert Džastro objašnjava: „Suština čudnih razvoja događaja jeste da je svemir, u izvesnom smislu, imao početak — da je počeo u izvesnom trenutku vremena.“ Džastro ovde ukazuje na sada opšteprihvaćenu teoriju velikog praska, kao što je zapaženo u 9. poglavlju. On dodaje: „Sada vidimo kako astronomski dokazi vode do biblijskog gledišta o poreklu sveta. Detalji se razlikuju, ali suštinski elementi u astronomskom izveštaju i biblijskom izveštaju iz Postanja isti su.“6
8 Kakva je reakcija na takva otkrića? „Astronomi su neobično uznemireni“, piše Džastro. „Njihove reakcije pružaju zanimljiv prikaz reagovanja naučnog uma — navodno veoma objektivnog uma — kada dokaz koji sama nauka otkriva vodi do sukoba s tačkama vere u našoj profesiji. Pokazuje se da se naučnik ponaša na način na koji i ostatak nas to čini kada su naša verovanja u sukobu s dokazom. Postajemo iritirani, pretvaramo se da sukob ne postoji, ili zataškavamo to papirima s beznačajnim frazama.“7 Ali ostaje činjenica da dok se „dokaz koji sama nauka otkriva“ nije slagao s onim u šta su naučnici dugo verovali s obzirom na poreklo svemira, taj dokaz je potvrdio ono što je zapisano u Bibliji hiljadama godina ranije.
9, 10. (a) Šta Biblija kaže o velikom Potopu? (b) Koji dokazi sada potvrđuju da je tačno ono što kaže Biblija?
9 U danima Noja, kaže Biblija, jedan veliki potop pokrio je zemljine najviše planine i uništio sav ljudski život koji je bio van ogromne arke koju je Noje izgradio (Postanje 7:1-24). Mnogi su se rugali tom izveštaju. Ipak, na visokim planinama pronalaze se školjke. A daljnji dokaz da se jedan potop ogromnih razmera odigrao u ne tako davnoj prošlosti jeste veliki broj fosila i leševa naslaganih u ledenim gomilama blata. The Saturday Evening Post je primetio: „Mnoge od tih životinja bile su savršeno sveže, čitave i neoštećene, i još uvek su ili stajale ili bar klečale uspravno... To je — za naš prethodni način razmišljanja — jedna stvarno šokantna slika. Ogromna krda velikih, dobro uhranjenih životinja koje nisu specifično oblikovane za ekstremnu hladnoću, koje su se spokojno hranile na sunčanim pašnjacima... Iznenada su bile sve pobijene bez ikakvog vidljivog znaka nasilja i pre nego što su mogle čak i da progutaju poslednji zalogaj hrane, a onda su bile brzo zamrznute, tako brzo da je svaka ćelija njihovih tela savršeno sačuvana.“8
10 To odgovara onome što se odigralo u velikom Potopu. Biblija to opisuje sledećim rečima: „Razvališe se svi izvori velikog bezdana i otvoriše se ustave nebeske.“ Vode od pljuskova „nabujaše sve većma po zemlji“, što je u polarnim oblastima nesumnjivo bilo praćeno ledenim vetrovima (Postanje 1:6-8; 7:11, 19). Tamo bi temperaturne promene bile najbrže i najdrastičnije. Različiti oblici života bili su tako progutani i sačuvani u zamrznutom blatu. Jedan takav je možda bio mamut koga su otkrili radnici na iskopavanju u Sibiru i koji se vidi na propratnoj ilustraciji. Vegetacija je još uvek bila u njegovim ustima i želucu, a njegovo meso je čak bilo jestivo kada se odmrzlo.
11. Šta je još u Bibliji potvrđeno rastućim saznanjem, što čak neke naučnike vodi do kog zaključka?
11 Što se tesnije Biblija ispituje, to više zapanjuje njena izvanredna tačnost. Kao što je primećeno na stranama 36 i 37 ove knjige, Biblija daje faze stvaranja baš po onom redosledu koji nauka sada potvrđuje, što je činjenica koja bi se teško mogla objasniti da je Biblija jednostavno ljudskog porekla. To je još jedan primer mnogih detalja u Bibliji koji su potvrđeni rastućim saznanjem. S dobrim razlogom, jedan od najvećih naučnika svih vremena, Isak Njutn, rekao je: „Nijedna nauka nije bolje potvrđena od religije Biblije.“9
Biblija i zdravlje
12. Kako je jedan lekar uobičajena praznoverja u pogledu zdravlja uporedio s izjavama u Bibliji?
12 Tokom vekova postojalo je veliko neznanje o zdravstvenim stvarima. Jedan lekar je čak primetio: „Veliki broj ljudi još uvek veruje u mnoga praznoverja kao što su, da će kesten u džepu sprečiti reumu, da će dodirivanje žabe krastače prouzrokovati bradavice; da će nošenje crvenog flanela oko vrata izlečiti bolesno grlo“, i druga. Međutim, on je objasnio: „Nikakve takve izjave se ne nalaze u Bibliji. To je samo po sebi vredno pažnje.“10
13. Koja opasna medicinska lečenja su propisivali drevni Egipćani?
13 Takođe je vredno pažnje kada se uporede opasna medicinska lečenja korišćena u prošlosti s onim što kaže Biblija. Na primer, Papirus Ebers, jedan medicinski dokument drevnih Egipćana, propisivao je upotrebu izmeta za lečenje raznih stanja. Upućivao je da se ljudski izmet pomešan sa svežim mlekom primeni kao kašna obloga na rane koje ostaju nakon što otpadnu kraste. A lek za vađenje cepljika glasi: „Krv od crva, skuvati i zdrobiti u ulju; krticu, ubiti, skuvati, i iscediti u ulju; balegu od magarca, pomešati sa svežim mlekom. Staviti na otvor.“11 Takva lečenja, danas je poznato, mogu dovesti do ozbiljnih infekcija.
14. Šta Biblija kaže o odstranjivanju otpadaka, i kako je to zaštita?
14 Šta Biblija kaže o izmetu? Ona je uputila: „Imaćeš lopaticu [oruđe za kopanje] u opremi svojoj, pa kad iziđeš napolje kopaćeš njom, a kad pođeš natrag zatrpaćeš nečist svoju“ (Ponovljeni zakoni 23:13). Tako, daleko od toga da propisuje izmet za medicinsko lečenje, Biblija upućuje na bezbednosno odstranjivanje otpadaka. Sve do našeg veka, opasnost od ostavljanja izmeta izloženog muvama bila je uopšte uzev nepoznata. To je vodilo do širenja ozbiljnih bolesti koje prenose muve i do smrti mnogih ljudi. A jednostavan lek bio je zapisan u Bibliji sve vreme, i Izraelci su ga sledili pre više od 3 000 godina.
15. Da je se sledio biblijski savet u pogledu dodirivanja mrtvaca, koja bi se medicinska praksa koja je vodila do mnogih smrti izbegla?
15 Tokom prošlog veka, medicinsko osoblje išlo bi s obrađivanja mrtvaca u sali za seciranje direktno na vršenje ispitivanja u porodiljskom odeljenju, i čak ne bi oprali ruke. Tako su se s mrtvih prenosile infekcije, i mnogi drugi su umrli. Čak i kad je vrednost pranja ruku bila dokazana, mnogi iz medicinskih krugova su se odupirali takvim higijenskim merama. Bez sumnje njima neznano, oni su odbacivali mudrost iz Biblije, pošto je Jehovin zakon Izraelcima propisivao da je svako ko dotakne mrtvu osobu postao nečist i da mora da opere sebe i svoju odeću (Brojevi 19:11-22).
16. Kako je mudrost iznad ljudskog saznanja bila pokazana u uputstvu da se obrezanje vrši osmog dana?
16 Kao jedan znak saveza sa Avramom, Jehova Bog je rekao: „Svako muško dete, kad mu bude osam dana, da se obrezuje.“ Kasnije je taj zahtev bio ponovljen naciji Izrael (Postanje 17:12, kurziv naš; Levitska 12:2, 3). Nije bilo dato objašnjenje zašto je osmi dan bio specifikovan, ali sada razumemo. Medicinsko istraživanje je otkrilo da se vitamin K, element koji zgrušava krv, podiže na adekvatan nivo tek tada. Jedan drugi bitan element za zgrušavanje, protrombin, izgleda da je viši osmog dana nego u bilo koje drugo vreme tokom detetovog života. Na temelju tog dokaza, dr S. I. Makmilan zaključio je: „Savršen dan za vršenje obrezanja jeste osmi dan.“12 Da li je to bila puka koincidencija? Ni u kom slučaju. Bilo je to saznanje koje je preneo Bog koji zna.
17. Koje je još jedno otkriće nauke koje potvrđuje Bibliju?
17 Jedno drugo otkriće savremene nauke jeste stepen do koga mentalni stav i emocije utiču na zdravlje. Jedna enciklopedija objašnjava: „Od 1940. postaje sve očiglednije da je fiziološka funkcija organa i organskih sistema tesno povezana sa stanjem uma pojedinca i da se mogu odigrati čak i promene tkiva u organu na koji se tako utiče.“13 Međutim, na tu tesnu vezu između mentalnog stava i fizičkog zdravlja već odavno se ukazuje u Bibliji. Na primer, ona kaže: „Mirno srce život jeste telu, a zavist [„ljubomora“, NW] je bolest koja kosti grize“ (Poslovice 14:30; 17:22).
18. Kako Biblija odvraća ljude od štetnih emocija i naglašava pokazivanje ljubavi?
18 Biblija, dakle, odvraća ljude od štetnih emocija i stavova. „Živimo pristojno“, savetuje ona, „ne u svađi i zavisti.“ Ona takođe savetuje: „Svaka gorčina i gnev, ljutina, vika i hula, i svaka pakost da odlazi od vas. Budite jedan drugome dobri, milostivi“ (Rimljanima 13:13, Ča; Efescima 4:31, 32). Biblija naročito preporučuje ljubav. „A iznad svega toga“, kaže ona, „obucite se u ljubav.“ Kao najveći pobornik ljubavi, Isus je rekao svojim učenicima: „Novu vam zapovest dajem: Ljubite jedan drugoga. Kao što ja vas ljubih.“ U svojoj Besedi na gori on je čak rekao: „Ljubite neprijatelje svoje“ (Kološanima 3:12-15; Jovan 13:34; Matej 5:44). Mnogi se mogu rugati tome, nazivajući to slabošću, ali oni plaćaju cenu. Nauka je saznala da je nedostatak ljubavi veliki faktor kod mnogih mentalnih bolesti i drugih problema.
19. Šta je savremena nauka otkrila u pogledu ljubavi?
19 Britanski medicinski žurnal Lancet, jednom je zapazio: „Daleko najznačajnije otkriće nauke o mentalnom zdravlju jeste moć ljubavi da zaštiti i obnovi um.“14 Slično tome, jedan poznati specijalista za stres, dr Hans Seli, rekao je: „Neće omražena osoba ili šef koji nervira dobiti čir, povišeni krvni pritisak i srčanu bolest. To će dobiti onaj koji mrzi ili onaj koji dopušta sebi da bude iznerviran. ’Ljubi bližnjega svoga‘ jeste jedan od najmudrijih medicinskih saveta koji je ikada dat.“15
20. Kako je jedan doktor uporedio Hristova učenja u Besedi na gori s psihijatrijskim savetom?
20 Zaista, mudrost Biblije je daleko ispred savremenih otkrića. Kao što je dr Džejms T. Fišer jednom napisao: „Kada biste sumirali sve autoritativne članke koje su ikada napisali najsposobniji psiholozi i psihijatri na temu mentalne higijene — kada biste ih iskombinovali i prečistili ih, i izbacili sve suvišne reči — kada biste uzeli čitavu srž i nikakve dodatke, i kada biste dali da te nerazblažene komade čistog naučnog saznanja sažeto izrazi najsposobniji živi pesnik, imali biste jedan nezgrapan i nepotpun sažetak Besede na gori.“16
Biblija i istorija
21. Pre oko sto godina, kako su kritičari gledali na istorijsku vrednost Biblije?
21 Posle Darvinovog publikovanja njegove teorije evolucije, istorijski zapis Biblije došao je pod rašireni napad. Arheolog Leonard Vuli je objasnio: „Pri kraju devetnaestog veka podigla se jedna ekstremna škola kritičara koji su bili spremni da poreknu istorijski temelj praktično svega što je ispričano u ranijim knjigama Starog zaveta.“17 U stvari, neki kritičari su čak tvrdili da pisanje nije ušlo u svakodnevnu upotrebu sve do vremena Solomona ili nakon toga; i, zbog toga, na rane biblijske priče ne bi se moglo osloniti pošto su one bile zapisane tek vekovima nakon što su se ti događaji odigrali. Jedan od predstavnika te teorije rekao je 1892: „Vreme, kojim se predmojsijevske priče bave, jeste dovoljan dokaz njihovog karaktera legende. To je bilo vreme pre svakog znanja pisanja.“18
22. Šta se saznalo o sposobnosti pisanja ranih naroda?
22 Međutim, u skorije vreme, sakupljena je velika količina arheoloških dokaza koji pokazuju da je pisanje bilo uobičajeno dugo pre Mosjijevog vremena. „Moramo ponovo naglasiti“, objasnio je arheolog Vilijam Foksvel Olbrajt, „da se alfabetsko hebrejsko pisanje koristilo u Hananu i susednim oblastima sve od patrijarhalnog doba naovamo, i da je brzina kojom su se oblici slova menjali jasan dokaz uobičajene upotrebe.“19 A jedan drugi vodeći istoričar i iskopavač primetio je: „To da je uopšte pokrenuto pitanje da li je Mojsije mogao znati da piše, izgleda nam sada apsurdno.“20
23. Šta je bilo otkriveno s obzirom na kralja Sargona, što je dovelo do kakvog preispitivanja gledišta?
23 Uvek iznova biblijski istorijski zapis biva potvrđen otkrivanjem novih informacija. Asirski kralj Sargon, na primer, bio je dugo vreme poznat samo iz biblijskog izveštaja u Isaiji 20:1. U stvari, tokom prvog dela prošlog veka to biblijsko ukazivanje na njega kritičari su opovrgavali kao da nije od istorijske vrednosti. Zatim su arheološka iskopavanja iznela ruševine Sargonove veličanstvene palate u Horsabadu, koje su uključivale mnoge natpise o njegovoj vladavini. Kao rezultat, Sargon je sada jedan od najpoznatijih asirskih kraljeva. Izraelski istoričar Moše Perlman pisao je: „Iznenada, skeptičari koji su sumnjali u autentičnost čak i istorijskih delova Starog zaveta počeli su da preispituju svoja gledišta.“21
24. Koliko se tesno jedan asirski izveštaj o Sargonu poredi s biblijskim izveštajem s obzirom na osvajanje Samarije?
24 Jedan od Sargonovih natpisa govori o jednoj epizodi koja je pre toga bila poznata samo iz Biblije. On glasi: „Opseo sam i osvojio Samariju, odveo kao plen 27 290 njenih stanovnika.“22 Biblijski izveštaj o tome u 2. Kraljevima 17:6 glasi: „Devete godine Osijine kralj Asirski uze Samariju i odvede Izrailja u ropstvo.“ S obzirom na upadljivu sličnost ta dva izveštaja, Perlman je primetio: „To su, dakle, bila dva izveštaja u analima osvajača i pobeđenog, gde je jedan skoro ogledalo drugog.“23
25. Zašto ne treba da očekujemo da će se biblijski i svetovni zapisi slagati u svakom pogledu?
25 Treba li, onda, da očekujemo da će se biblijski i svetovni zapisi slagati u svakom detalju? Ne, kao što primećuje Perlman: „Ova vrsta identičnog ’ratnog izveštavanja‘ sa obe strane bila je neobična na Srednjem istoku drevnih vremena (i takođe ponekad u moderna vremena). Javljala se samo kada su zemlje u sukobu bile Izrael i jedan od njegovih suseda, i to samo kada je Izrael bio poražen. Kada je Izrael pobeđivao, nikakav zapis o neuspehu nije se pojavljivao u hronikama neprijatelja.“24 (Kurziv naš.) Ne iznenađuje, dakle, što asirski izveštaji o vojnoj akciji na Izrael od strane Sargonovog sina, Senaherima, imaju jedno veliko izostavljanje. Šta bi to bilo?
26. Kako se Senaherimov izveštaj s obzirom na njegov vojni pohod na Izrael poredi s onim što se nalazi u Bibliji?
26 Otkriveni su zidni reljefi s palate kralja Senaherima koji prikazuju scene njegovog pohoda na Izrael. Nađeni su takođe pisani opisi toga. Jedan, na glinenoj prizmi, glasi: „Što se tiče Jezekije, Jevrejina, on se nije pokorio mom jarmu, i ja sam opsedao 46 njegovih jakih gradova... Učinio sam ga zatvorenikom u Jerusalimu, njegovoj kraljevskoj rezidenciji, poput ptice u kavezu... Smanjio sam njegovu zemlju, ali sam ipak povećao danak i katru-darove (koje duguje) meni (kao njegovom) vrhovnom gospodaru.“25 Dakle, Senaherimova verzija se podudara s Biblijom tamo gde su u pitanju asirske pobede. Ali, kao što se i može očekivati, on izostavlja spominjanje njegovog neuspeha da osvoji Jerusalim i činjenicu da je bio prisiljen da se vrati kući zbog toga što je 185 000 njegovih vojnika bilo ubijeno u jednoj noći (2. Kraljevima 18:13–19:36; Isaija 36:1–37:37).
27. Kako se biblijski izveštaj o Senaherimovom ubistvu upoređuje s onim što o tome kažu drevni svetovni izveštaji?
27 Osmotrimo Senaherimovo ubistvo i ono što jedno nedavno otkriće pokazuje. Biblija kaže da su dva njegova sina, Adrameleh i Sarasar, ubili Senaherima (2. Kraljevima 19:36, 37). Ipak, i izveštaj koji se pripisuje vavilonskom kralju Nabonidu i izveštaj vavilonskog sveštenika Berozusa iz trećeg veka pre n. e., spominju samo jednog sina kao uključenog u to ubistvo. Ko je bio u pravu? Komentarišući skorije otkriće jedne fragmentarne prizme Esaradona, Senaherimovog sina koji ga je nasledio kao kralj, istoričar Filip Bajberfeld je pisao: „Samo se biblijski izveštaj pokazao tačnim. Potvrđen je do najsitnijih detalja natpisom Esaradona i pokazao se tačnijim u pogledu tog događaja iz vavilonsko-asirske istorije od samih vavilonskih izvora. To je činjenica od najvećeg značaja za procenjivanje čak i savremenih izvora koji nisu u skladu s biblijskom tradicijom.“26
28. Kako je Biblija opravdana u onome što kaže o Valtasaru?
28 Jedno vreme svi poznati drevni izvori takođe su se razlikovali od Biblije u pogledu Valtasara. Biblija predstavlja Valtasara kao kralja Vavilona u vreme kada je Vavilon pao (Danilo 5:1-31). Međutim, svetovni spisi nisu čak ni spominjali Valtasara, govoreći da je Nabonid bio kralj u to vreme. Zato su kritičari tvrdili da Valtasar nikada nije ni postojao. Međutim, nedavno su pronađeni drevni spisi koji su identifikovali Valtasara kao Nabonidovog sina i suvladara sa svojim ocem u Vavilonu. Očigledno iz tog razloga Biblija kaže da je Valtasar ponudio Danilu da ga učini ’trećim vladarem u kraljevstvu‘, pošto je sam Valtasar bio drugi (Danilo 5:16, 29). Stoga je profesor R. P. Doherti, sa Univerziteta Jejl, kada je upoređivao biblijsku knjigu Danila s drugim drevnim spisima, rekao: „Biblijski izveštaj se može izneti kao izvrstan zbog toga što koristi ime Valtasar, zbog toga što Valtasaru pripisuje kraljevsku vlast, i zbog toga što priznaje da je u kraljevstvu postojalo dvojno vladanje.“27
29. Koja potvrda je otkrivena s obzirom na ono što Biblija kaže o Pontiju Pilatu?
29 Jedan drugi primer otkrića koje potvrđuje istoričnost jedne osobe spomenute u Bibliji daje Majkl Dž. Hauard, koji je radio s jednom cezarejskom ekspedicijom u Izraelu 1979. „Tokom 1 900 godina“, pisao je on, „Pilat je postojao samo na stranicama Jevanđeljâ i u bledim sećanjima rimskih i jevrejskih istoričara. Skoro ništa nije bilo poznato o njegovom životu. Neki su govorili da on nikada nije ni postojao. Ali 1961, jedna italijanska arheološka ekspedicija radila je u ruševinama drevnog rimskog teatra u Cezareji. Jedan radnik je okrenuo jedan kamen koji je bio korišćen za jedno od stepeništa. Na suprotnoj strani stajao je sledeći, delimično nerazgovetan natpis na latinskom: ’Caesariensibus Tiberium Pontius Pilatus Praefectus Iudaeae‘ (Narodu Cezareje Tiberije Pontije Pilat Prefekt Jude). Bio je to smrtni udarac sumnjama o Pilatovom postojanju... Prvi put postojao je epigrafički dokaz iz tog vremena o životu čoveka koji je naredio raspeće Hrista“28 (Jovan 19:13-16; Dela apostolska 4:27).
30. Šta je otkriveno s obzirom na korišćenje kamila, što potvrđuje biblijski izveštaj?
30 Savremena otkrića potvrđuju čak i sitne detalje drevnih biblijskih izveštaja. Na primer, protivrečeći Bibliji, Verner Keler je 1964. pisao da kamile nisu bile odomaćene u rana vremena, i, stoga, scena gde „prvi put srećemo Reveku u njenom rodnom gradu Nahoru mora se zadovoljiti promenom rekvizita. ’Kamile‘ koje su pripadale njenom budućem svekru, Avramu, koje je ona napojila na studencu bile su — magarci“29 (Postanje 24:10). Međutim, 1978, izraelski vojni lider i arheolog Moše Dajan, ukazao je na dokaz da su kamile „služile kao sredstvo transporta“ u tim ranim vremenima, i da je stoga biblijski izveštaj tačan. „Jedan reljef iz osamnaestog veka pre naše ere pronađen u Biblosu, u Fenikiji, prikazuje jednu kamilu koja kleči“, objasnio je Dajan. „A na cilindričnim pečatima koji pripadaju patrijarhalnom periodu, nedavno otkrivenim u Mesopotamiji, pojavljuju se jahači kamila.“30
31. Koji daljnji dokaz postoji da je Biblija istorijski tačna?
31 Dokaz da je Biblija istorijski tačna, nezadrživo raste. Iako je tačno da svetovni zapisi o debaklu Egipta kod Crvenog mora i o drugim takvim porazima nisu pronađeni, to ne iznenađuje budući da nije bila praksa vladara da zapisuju svoje poraze. Međutim, na hramskim zidovima Karnaka u Egiptu otkriven je zapis o uspešnoj invaziji faraona Sisaka na Judu tokom vladavine Solomonovog sina Rovoama. Biblija nam o tome govori u 1. Kraljevima 14:25, 26. Pored toga, otkrivena je verzija moavskog kralja Meše o njegovoj pobuni protiv Izraela, što je zapisano na takozvanom Moavskom kamenu. Taj izveštaj se takođe može čitati u Bibliji u 2. Kraljevima 3:4-27.
32. Šta posetioci muzejâ danas mogu videti što potvrđuje biblijske izveštaje?
32 Posetioci mnogih muzeja mogu videti zidne reljefe, natpise i statue koje potvrđuju biblijske izveštaje. Kraljevi Jude i Izraela kao što su Jezekija, Manasija, Amrije, Ahav, Fekaj, Menajim i Osija pojavljuju se na zapisima asirskih vladara na klinastom pismu. Kralj Juj ili jedan njegov izaslanik prikazan je na Salmanasarovom Crnom obelisku kako plaća danak. Dekor persijske palate u Susanu, kakav su poznavale biblijske ličnosti Mardohej i Jestira, ponovo je načinjen za posmatranje danas. Statue ranih rimskih cezara, Avgusta, Tiberija i Klaudija, koji se pojavljuju u biblijskim izveštajima, posetioci muzeja takođe mogu posmatrati (Luka 2:1; 3:1; Dela apostolska 11:28; 18:2). Štaviše, pronađen je srebrni denar koji nosi lik cezara Tiberija — novčić koji je Isus zatražio kada je diskutovao o poreskim stvarima (Matej 22:19-21).
33. Kako zemlja Izrael i njene odlike pružaju dokaz da je Biblija tačna?
33 Današnji posetilac Izraela upoznat s Biblijom ne može a da ne bude impresioniran činjenicom da Biblija opisuje tu zemlju i njene odlike s velikom tačnošću. Dr Zeev Šremer, vođa jedne geološke ekspedicije na Sinajskom poluostrvu, jednom je rekao: „Naravno, mi imamo svoje mape i geodetske pregledne planove, ali tamo gde su Biblija i te mape u sukobu, mi se odlučujemo za Knjigu.“31 Da damo jedan primer kako čovek može lično doživeti istoriju iznesenu u Bibliji: u današnjem Jerusalimu osoba može hodati kroz jedan tunel dug 533 metra koji je bio isklesan kroz čvrstu stenu pre više od 2 700 godina. Bio je isklesan da bi zaštitio gradske zalihe vode tako što bi dovodio vodu od skrivenog izvora Gihona koji se nalazio van gradskih zidova do banje Siloam u gradu. Biblija izveštava kako je Jezekija dao da se napravi taj tunel da bi se grad snabdeo vodom u očekivanju Senaherimove predstojeće opsade (2. Kraljevima 20:20; 2. Letopisa 32:30).
34. Šta su neki cenjeni naučnici rekli o tačnosti Biblije?
34 Ovo je samo nekoliko primera koji ilustruju zbog čega je nemudro potcenjivati tačnost Biblije. Postoje mnogi, mnogi drugi. Zato se sumnje u vezi s pouzdanošću Biblije obično zasnivaju, ne na onome što ona kaže ili na čvrstom dokazu, već umesto toga na dezinformacijama ili neznanju. Bivši direktor Britanskog muzeja, Frederik Kenjon, pisao je: „Arheologija još nije rekla svoju zadnju reč; ali rezultati do kojih se već došlo potvrđuju ono što bi sugerisala vera, da Biblija s povećanjem znanja može biti samo na dobitku.“32 A dobro poznati arheolog Nelson Gluk, rekao je: „Može se kategorički reći da nijedno arheološko otkriće nije nikad osporilo neko biblijsko ukazivanje. Dolazi se do mnoštva arheoloških nalaza koji potvrđuju u jasnim skicama ili u tačnim detaljima istorijske izjave u Bibliji.“33
Poštenje i harmonija
35, 36. (a) Koje lične propuste su razni pisci Biblije priznavali? (b) Zašto poštenje tih pisaca pridaje težinu njihovoj tvrdnji da je Biblija od Boga?
35 Nešto drugo što identifikuje Bibliju kao knjigu koja dolazi od Boga jeste poštenje njenih pisaca. Priznati greške ili propuste, naročito u pisanom obliku, suprotno je prirodi nesavršenih ljudi. Većina drevnih pisaca izveštavala je samo o svojim uspesima i vrlinama. Međutim, Mojsije je pisao kako je ’zgrešio‘, i stoga bio diskvalifikovan od vođenja Izraela u Obećanu zemlju (Ponovljeni zakoni 32:50-52; Brojevi 20:1-13). Jona je govorio o sopstvenoj svojeglavosti (Jona 1:1-3; 4:1). Pavle priznaje svoja ranija zlodela (Dela apostolska 22:19, 20; Titu 3:3). A Matej, jedan Hristov apostol, izvestio je da su apostoli ponekad pokazivali malo vere, tražili preimućstvo i čak napustili Isusa prilikom njegovog hapšenja (Matej 17:18-20; 18:1-6; 20:20-28; 26:56).
36 Da su pisci Biblije želeli da nešto izvrnu, zar ne bi to bile nepovoljne informacije o njima samima? Verovatno ne bi otkrivali svoje sopstvene propuste, a onda iznosili lažne tvrdnje o drugim stvarima, zar ne? Tako, onda, poštenje biblijskih pisaca pridaje težinu njihovoj tvrdnji da ih je vodio Bog dok su pisali (2. Timoteju 3:16).
37. Zašto je unutrašnja harmonija Biblije tako jak dokaz da je ona nadahnuta od Boga?
37 Unutrašnja harmonija oko jedne centralne teme takođe svedoči za božansko autorstvo Biblije. Lako je reći da je 66 knjiga Biblije pisano tokom perioda od 16 vekova od strane nekih 40 različitih pisaca. Ali pomisli koliko je izvanredna ta činjenica! Recimo da je pisanje jedne knjige počelo tokom vremena Rimske Imperije, da se pisanje nastavilo tokom perioda monarhija i do republika naših dana, i da su pisci bili različiti ljudi kao što su vojnici, kraljevi, sveštenici, ribari, i čak jedan pastir i jedan doktor medicine. Da li bi očekivao da svaki deo te knjige sledi jednu istu preciznu temu? A ipak, Biblija je bila pisana tokom jednog sličnog perioda, pod raznim političkim režimima, i od strane ljudi svih tih kategorija. I ona je u celini harmonična. Njena osnovna poruka ima isti pravac od početka do kraja. Zar to ne pruža težinu biblijskoj tvrdnji da su ti ’ljudi nošeni duhom svetim govorili od Boga‘? (2. Petrova 1:20, 21, Ča).
38. Šta je potrebno da bi se čovek pouzdao u Bibliju?
38 Možeš li se pouzdati u Bibliju? Ako zaista ispitaš ono što ona kaže, a ne da jednostavno prihvatiš ono što izvesni pojedinci tvrde da ona kaže, ti ćeš naći razloga za pouzdanje u nju. Međutim, postoji još jači dokaz da je Biblija zaista bila nadahnuta od Boga, što je tema sledećeg poglavlja.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 202. strani]
’Astronomski izveštaj i biblijski izveštaj iz Postanja isti su‘
[Istaknuti tekst na 204. strani]
Biblija je izrazito slobodna od praznovernih izraza
[Istaknuti tekst na 206. strani]
Na tesnu povezanost između mentalnog stava i fizičkog zdravlja već odavno se ukazuje u Bibliji
[Istaknuti tekst na 215. strani]
Suprotno je ljudskoj prirodi da prizna greške ili propuste, naročito u pisanom obliku
[Istaknuti tekst na 215. strani]
Biblija je u celini harmonična
[Dijagram na 201. strani]
Ovaj kružni tok vode, uopšte uzev nepoznat u drevna vremena, opisuje se u Bibliji
[Slika na 200. strani]
Neki naučnici su verovali da je zemlja poduprta ovako
[Slika na 203. strani]
Smrznuto telo mamuta otkrivenog u Sibiru. Posle hiljada godina, vegetacija je još uvek bila u njegovim ustima i želucu, a njegovo meso bilo je jestivo kada se odmrzlo
[Slika na 205. strani]
U prošlom veku, lekari se nisu uvek prali nakon dodirivanja mrtvaca, što je prouzrokovalo druge smrti
MRTVAČNICA
PORODILIŠTE
[Istaknuti tekst na 207. strani]
Biblijski akcenat na ljubavi u skladu je sa zdravim medicinskim savetom
[Slika na 209. strani]
Krečnjački reljef kralja Sargona, koji je dugo bio poznat samo iz biblijskog izveštaja
[Slike na 210. strani]
Zidni reljef s palate kralja Senaherima u Ninivi, koji ga prikazuje kako prima plen iz judejskog grada Lahisa
Ova glinena prizma kralja Senaherima opisuje njegovu vojnu ekspediciju u Izrael
[Slike na 211. strani]
Pobednički spomenik Esaradona, Senaherimovog sina, pojačava Drugu kraljevima 19:37: „I na njegovo mesto zakralji se Esaradon, sin njegov“
Ovaj natpis, koji se nalazi u Cezareji, potvrđuje da je Pontije Pilat bio prokurator Judeje
[Slike na 212. strani]
Ovaj zidni reljef potvrđuje izveštaj koji se nalazi u Bibliji o Sisakovoj pobedi nad Judom
Moavski kamen izveštava o pobuni moavskog kralja Meše protiv Izraela, što je opisano u Bibliji
[Slike na 213. strani]
Kralj Juj, ili jedan izaslanik, plaća danak kralju Salmanasaru III
Mermerna bista Avgusta, cezara kada se rodio Isus Hrist
Srebrni denar s natpisom cezara Tiberija, poput onog koji je zatražio Isus
[Slika na 214. strani]
Unutrašnjost tunela koji je kralj Jezekija iskopao da bi za Jerusalim obezbedio vodu tokom asirske opsade
