Naš svemir koji uliva strahopoštovanje
Poglavlje 9
Naš svemir koji uliva strahopoštovanje
1, 2. (a) Kako materijalna nebesa mogu da se opišu? (b) Koja pitanja postavljaju ljudi koji razmišljaju, i šta odgovori mogu pomoći da se utvrdi?
VEĆ hiljadama godina, ljudi se dive zvezdanim nebesima. U vedroj noći, prekrasne zvezde vise poput svetlećih dragulja naspram svemirske tame. Noć obasjana mesečinom kupa zemlju u svoj njenoj lepoti.
2 Oni koji razmišljaju o onome što vide često se pitaju: ’Šta li je tamo gore u svemiru? Kako je on organizovan? Možemo li saznati kako je sve to započelo?‘ Odgovori na ta pitanja nesumnjivo bi pomogli da se tačnije utvrdi zašto je nastala zemlja sa svojim ljudskim i drugim životom, i šta može predstojati u budućnosti.
3. Koji je jedan rezultat sve većeg znanja o svemiru?
3 Mnogo vekova ranije mislilo se da je svemir sačinjen od nekoliko hiljada zvezda koje su mogle da se vide golim okom. Ali sada, s moćnim instrumentima kojima se promatraju nebesa, naučnici znaju da postoji mnogo, mnogo više. U stvari, ono što se posmatra daleko je više vredno strahopoštovanja nego što je ikad iko zamišljao. Ljudski um je zapanjen ogromnošću i složenošću svega toga. Kao što je časopis National Geographic komentarisao, ono što čovek sada saznaje o svemiru „ostavlja ga zapanjenim“.1
Veličina koja uliva strahopoštovanje
4. Šta se otkrilo 1920-ih?
4 Nedavnih vekova, astronomi koji su promatrali nebesa prvim teleskopima, primetili su neke nejasne formacije poput oblaka. Pretpostavljali su da su to bili obližnji oblaci gasova. Ali 1920-ih, kada su u upotrebu ušli veći, snažniji teleskopi, ustanovilo se da su ti „gasovi“ nešto daleko ogromnije i značajnije: galaksije.
5. (a) Šta je galaksija? (b) Šta naša galaksija Mlečni put uključuje?
5 Galaksija je ogromna grupa zvezda, gasa i drugog materijala koja se okreće oko centralnog jezgra. Galaksije se nazivaju ostrvski svemiri, jer je svaka od njih sama po sebi kao jedan svemir. Na primer, osmotrimo galaksiju u kojoj živimo, koja se naziva Mlečni put. Naš Sunčev sistem, to jest Sunce i Zemlja i druge planete sa svojim mesecima, deo je te galaksije. Ali on je samo jedan veoma sićušan deo, jer naša galaksija Mlečni put sadrži preko 100 milijardi zvezda! Neki naučnici procenjuju bar 200 do 400 milijardi. A jedan naučni urednik je čak rekao: „U galaksiji Mlečni put moglo bi biti čak pet do deset biliona zvezda.“2
6. Koliko je ogroman međuprostor naše galaksije?
6 Prečnik naše galaksije proteže se tolikom ogromnom razdaljinom da kad bi mogao putovati brzinom svetlosti (300 000 kilometara u sekundi), trebalo bi ti 100 000 godina da je pređeš! Koliko je to kilometara? Pa, budući da svetlost putuje oko deset biliona (10 000 000 000 000) kilometara godišnje, pomnoži to sa 100 000 i imaš odgovor: naša galaksija Mlečni put iznosi oko jedan trilion (1 000 000 000 000 000 000) kilometara u prečniku! Prosečna razdaljina između zvezda unutar te galaksije kaže se da iznosi oko šest svetlosnih godina, ili oko 60 biliona kilometara.
7. Kakve procene su napravljene o broju galaksija u svemiru?
7 Ljudskom umu je skoro nemoguće da pojmi takvu veličinu i udaljenost. A ipak, naša galaksija je samo početak onoga što se nalazi u svemirskom prostranstvu! Postoji nešto što još više zapanjuje. To je ovo: sada se otkriva toliko mnogo galaksija da se kaže kako su one „uobičajene kao što su uobičajene vlati trave na livadi“.3 U vidljivom svemiru postoji oko deset milijardi galaksija! Ali postoji mnogo više iznad dometa današnjih teleskopa. Neki astronomi procenjuju da u svemiru postoji 100 milijardi galaksija! A svaka galaksija može sadržati stotine milijardi zvezda!
Jata galaksija
8. Kako su galaksije svrstane?
8 Ipak, ima tu još toga. Te strahopoštovanja vredne galaksije nisu nasumce razbacane po svemiru. Umesto toga, one su obično svrstane u utvrđene grupe nazvane jata, poput zrna grožđa u grozdu. Već su posmatrane i fotografisane hiljade tih galaktičkih jata.
9. Šta uključuje naše lokalno galaktičko jato?
9 Neka jata sadrže relativno mali broj galaksija. Na primer, naša galaksija Mlečni put, deo je jednog jata od oko dvadeset galaksija. Unutar ove lokalne grupe, postoji jedna „komšijska“ galaksija koja se u vedroj noći može videti bez teleskopa. To je galaksija Andromeda, koja ima spiralni oblik sličan obliku naše.
10. (a) Koliko galaksija može biti u jednom jatu? (b) Kolike su razdaljine između galaksija i između jata galaksija?
10 Druga galaktička jata sastavljena su od mnogih desetina, možda stotina ili čak hiljada, galaksija. Za jedno takvo jato misli se da sadrži oko 10 000 galaksija! Razdaljina između galaksija unutar jednog jata može u proseku iznositi oko milion svetlosnih godina. Međutim, razdaljina od jednog galaktičkog jata do drugog može biti stotinu puta veća. A postoji čak dokaz da su i sama jata svrstana u „superjata“, poput grozdova na vinovoj lozi. Kakva kolosalna veličina i sjajna organizacija!
Slična organizacija
11. Kakvu sličnu organizaciju nalazimo u našem Sunčevom sistemu?
11 Dolazeći do našeg Sunčevog sistema, nalazimo još jedno vrhunski organizovano uređenje. Sunce, koje je zvezda srednje veličine, jeste „jezgro“ oko koga se po preciznim orbitama kreću Zemlja i druge planete sa svojim mesecima. Godinu za godinom, one kruže s takvom matematičkom pouzdanošću da astronomi mogu tačno da predvide gde će one biti u bilo koje buduće vreme.
12. Kako su organizovani atomi?
12 Ako zavirimo u beskrajno male stvari — atome — vidimo da postoji ista preciznost. Atom je čudo reda, koji liči na red u Sunčevom sistemu. On uključuje jezgro koje sadrži čestice nazvane protoni i neutroni, i koje je okruženo sićušnim elektronima koji se kreću po orbitama. Sva materija je sastavljena od tih građevinskih blokova. Ono što jednu supstanciju čini drugačijom od druge jeste broj protona i neutrona u jezgru i broj i poredak elektrona koji kruže oko njega. To je jedan izvanredan red, budući da svi elementi koji sačinjavaju materiju mogu da se svrstaju u tačan niz po broju tih prisutnih građevinskih blokova.
Šta stoji iza te organizacije?
13. Koja karakteristika je vidljiva u čitavom svemiru?
13 Kao što smo zapazili, veličina svemira je zaista vredna strahopoštovanja. Tako isto i njegova čudesna sređenost. Od beskonačno velikog do beskrajno malog, od galaktičkih jata do atoma, svemir se karakteriše vrhunskom organizacijom. Časopis Discover je izneo: „Zapazili smo taj red u čuđenju, a naši kosmolozi i fizičari i dalje nalaze nove i zapanjujuće aspekte reda... Navikli smo da kažemo da je on čudo, i mi i dalje sebi dozvoljavamo da na čitav svemir ukazujemo kao na jedno čudo.“4 Ta sređena struktura priznaje se čak i u reči koja se u astronomiji obično koristi za opisivanje svemira — „kosmos“. Ona se u jednom rečniku definiše kao „uredno skladan sistematičan svemir“.5
14. Kakav je komentar dao jedan bivši astronaut?
14 Bivši astronaut Džon Glen zapazio je „sređenost čitavog svemira oko nas“, i da galaksije „sve putuju po propisanim orbitama u odnosu jedna prema drugoj“. Zato je pitao: „Da li se to moglo desiti tek tako? Da li je slučajno gomila podrtina i olupina iznenada počela da pravi te orbite sama od sebe?“ On je zaključio: „Ne mogu da verujem u to... Neka Sila je sve to stavila u orbitu i drži to tamo.“6
15. Na šta ukazuju precizna konstrukcija i organizacija svemira?
15 Zaista, svemir je toliko precizno organizovan da čovek može da koristi nebeska tela kao osnovu za svoje merenje vremena. A svaki dobro konstruisan sat jasno je da je proizvod nekog urednog uma koji ima sposobnost da konstruiše. A uredan um koji konstruiše može da poseduje samo inteligentna osoba. Kako je onda s daleko složenijom konstrukcijom i pouzdanošću koja postoji širom svemira? Zar to ne bi takođe nagoveštavalo jednog konstruktora, tvorca, um — inteligenciju? A imaš li ikakav razlog da veruješ da inteligencija može postojati odvojeno od ličnosti?
16. Do kog zaključka moramo doći u pogledu svemira?
16 To ne možemo zaobići: vrhunska organizacija zahteva vrhunskog organizatora. Ništa iz našeg iskustva ne ukazuje na to da se bilo šta organizovano dešava slučajno, tek tako. Umesto toga, čitavo naše životno iskustvo pokazuje da sve organizovano mora da ima organizatora. Svaka mašina, kompjuter, zgrada, da, čak i olovka i papir, imali su tvorca, organizatora. Logično, daleko složenija i strahopoštovanja vrednija organizacija u svemiru mora da je takođe imala jednog organizatora.
Zakon zahteva zakonodavca
17. Kako je u svemir uključen zakon?
17 Takođe, čitavim svemirom, od atoma do galaksija, upravljaju utvrđeni fizički zakoni. Postoje, na primer, zakoni koji upravljaju toplotom, svetlošću, zvukom i gravitacijom. Kao što je rekao fizičar Stiven V. Hoking: „Što više istražujemo svemir, nalazimo da on uopšte nije proizvoljan nego se povinuje izvesnim dobro utvrđenim zakonima koji deluju na različitim područjima. Izgleda veoma razumno pretpostaviti da možda postoje neki ujedinjujući principi, tako da su svi zakoni deo nekog većeg zakona.“7
18. Šta je jedan stručnjak za rakete zaključio?
18 Stručnjak za rakete, Verner fon Braun, otišao je korak dalje kada je rekao: „Prirodni zakoni svemira su toliko precizni da mi nemamo teškoća s gradnjom svemirskog broda za let na Mesec i možemo vremenski da utvrdimo let s preciznošću od delića sekunde. Te zakone mora da je neko postavio.“8 Naučnici koji žele da raketa kruži oko Zemlje ili Meseca, ako žele da budu uspešni moraju da postupaju u skladu s takvim svemirskim zakonima.
19. Šta postojanje zakona zahteva?
19 Kad razmišljamo o zakonima, mi priznajemo da oni dolaze od jednog zakonodavnog tela. Saobraćajni znak koji kaže „stop“, sigurno ima iza sebe neku osobu ili grupu osoba koje su stvorile taj zakon. Kako je, onda, s obimnim zakonima koji upravljaju materijalnim svemirom? Tako sjajno osmišljeni zakoni sigurno svedoče o nenadmašno inteligentnom zakonodavcu.
Organizator i zakonodavac
20. Kakvu opasku je dao Science News?
20 Nakon komentarisanja o svim specijalnim uslovima reda i zakona koji su tako očigledni u svemiru, Science News je primetio: „Razmišljanje o tim stvarima uznemiruje kosmologe zbog toga što izgleda kao da takvi naročiti i precizni uslovi teško da su mogli nastati slučajno. Jedan način da se pozabavi tim pitanjem jeste reći da je čitava stvar bila osmišljena i pripisati je Božanskom proviđenju.“9
21. Šta su neke osobe voljne da zaključe?
21 Mnoge osobe, uključujući mnoge naučnike, nisu voljne da to priznaju. Ali drugi su voljni da priznaju ono što dokaz uporno zahteva — inteligenciju. Oni priznaju da takva kolosalna veličina, preciznost i zakon kakvi postoje širom svemira nikad ne bi mogli da se dogode slučajno. Sve te stvari mora da su proizvodi jednog superiornog uma.
22. Kako je jedan biblijski pisac identifikovao Osnivača svemira?
22 To je zaključak koji je izrazio jedan biblijski pisac koji je s obzirom na fizička nebesa rekao: „Podignite oči svoje i gledajte! Ko je sve to stvorio? Ko li vojsku vodi njihovu? On svakoga po imenu zove.“ Taj „On“ identifikuje se kao onaj „koji je stvorio i razapeo nebesa“ (Isaija 40:26; 42:5).
Izvor energije
23, 24. Kako se može proizvesti materija?
23 Univerzalni zakoni upravljaju postojećom materijom. Ali odakle je sva ta materija došla? U delu Cosmos, Karl Segan kaže: „Na početku ovog svemira, nije bilo galaksija, zvezda ili planeta, nije bilo života ili civilizacija.“ On ukazuje na promenu iz tog stanja u sadašnji svemir kao na „najizvanredniju transformaciju materije i energije koju imamo prednost da delimično pogledamo“.10
24 To je ključ za razumevanje toga kako je svemir mogao nastati: to mora da je uključivalo transformaciju energije i materije. Taj odnos je bio potvrđen Ajnštajnovom čuvenom formulom, E=mc2 (energija je jednako masa puta brzina svetlosti na kvadrat). Jedan zaključak koji proizlazi iz ove formule jeste da se materija može proizvesti iz energije, kao što se ogromna energija može proizvesti iz materije. Atomska bomba dokazala je ovo poslednje. Tako je astrofizičar Josip Klecek izjavio: „Većina elementarnih čestica i verovatno sve one mogu biti stvorene materijalizovanjem energije.“11
25. Šta je izvor strahopoštovanja vredne sile koja je bila potrebna za stvaranje svemira?
25 Dakle, postoji naučni dokaz da bi jedan izvor bezgranične energije imao sirovinski materijal za stvaranje supstancije svemira. Ranije citirani biblijski pisac zapazio je da je taj izvor energije jedna živa, inteligentna ličnost, kada je rekao: „S velike sile [„obilja dinamičke energije“, NW] i moći njegove ni jedno [od nebeskih tela] ne izostaje“ (kurziv naš). Dakle, s gledišta Biblije, taj izvor beskrajne energije bio je iza onoga što opisuje Postanje 1:1: „U početku stvori Bog nebo i zemlju.“
Početak nije bio haotičan
26. Šta naučnici danas uopšte priznaju?
26 Danas, naučnici uopšte priznaju da je svemir imao početak. Jedna istaknuta teorija koja pokušava da opiše taj početak poznata je kao Veliki prasak. „Gotovo sve skorije diskusije o poreklu svemira zasnovane su na teoriji Velikog praska“, primećuje Fransis Krik.12 Džastro ukazuje na tu kosmičku „eksploziju“ kao na „bukvalno momenat stvaranja“.13 Ali, kao što je astrofizičar Džon Gribin priznao u New Scientistu, iako naučnici „naveliko tvrde da su u stanju da opišu u velikim detaljima“ šta se dogodilo posle tog „momenta“, ono što je prouzrokovalo „taj trenutak stvaranja ostaje tajna“. I, razmišljao je on, „možda ga je, na kraju krajeva, uzrokovao Bog“.14
27. Zašto je teorija Velikog praska suviše ograničena?
27 Međutim, većina naučnika nije voljna da taj „trenutak“ pripiše Bogu. Stoga, za tu eksploziju se obično kaže da je bila haotična, poput eksplozije atomske bombe. Ali, da li takva vrsta eksplozije dovodi do bolje organizacije? Da li bombe koje padaju na gradove u vreme rata proizvode vrhunski oblikovane zgrade, ulice i znake sa saobraćajnim zakonima? Naprotiv, takve eksplozije prouzrokuju ruševine, nered, haos, dezintegraciju. A kad je eksplozivna naprava nuklearna, dezorganizacija je totalna, kao što su je 1945. doživeli japanski gradovi Hirošima i Nagasaki.
28. Šta se mora zaključiti o moćnim silama koje su delovale u stvaranju svemira?
28 Ne, puka „eksplozija“ nije mogla da stvori naš strahopoštovanja vredan svemir s njegovim zadivljujućim redom, konstrukcijom i zakonom. Samo je moćan organizator i zakonodavac mogao da upravlja moćnim silama na delu kako bi one dovele do vrhunske organizacije i vrhunskog zakona. Dakle, naučni dokaz i razum pružaju čvrstu pozadinu za izjavu Biblije: „Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi“ (Psalam 19:2).
29. Šta potvrđuju naučna zapažanja kao i naša sopstvena?
29 Tako, Biblija se hvata u koštac s pitanjima kojima se evoluciona teorija nije jasno pozabavila. Umesto da nas ostavlja u tami s obzirom na to šta je iza porekla svih stvari, Biblija nam kaže odgovor jednostavno i razumljivo. Ona potvrđuje naučna zapažanja, kao i naša sopstvena, da ništa ne nastaje samo od sebe. Iako mi lično nismo bili tu kada je svemir bio konstruisan, jasno je da on mora da je imao jednog Majstora Graditelja, kao što Biblija rezonuje: „Svaki dom neko sagradi, a ko je sve stvari gradio to je Bog“ (Jevrejima 3:4).
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 115. strani]
Ono što čovek sada saznaje o svemiru „ostavlja ga zapanjenim“
[Istaknuti tekst na 117. strani]
Naša galaksija Mlečni put sadrži preko 100 milijardi zvezda
[Istaknuti tekst na 118. strani]
Galaksije su svrstane u jata, poput zrna grožđa u grozdu
[Istaknuti tekst na 122. strani]
Naučnici „i dalje nalaze nove i zapanjujuće aspekte reda“
[Istaknuti tekst na 123. strani]
Vrhunska organizacija zahteva vrhunskog organizatora
[Istaknuti tekst na 123. strani]
Svemir se „povinuje izvesnim dobro utvrđenim zakonima“
[Istaknuti tekst na 125. strani]
„Izgleda kao da takvi naročiti i precizni uslovi teško da su mogli nastati slučajno“
[Slika na celoj 114. strani]
[Slika na 116. strani]
Tipična spiralna galaksija
[Slika na stranama 116, 117]
Naš Sunčev sistem, u kvadratiću gore, patuljast je kada se uporedi s našom galaksijom Mlečni put
[Slika na 119. strani]
Galaksija Andromeda, slična našem Mlečnom putu, samo je mali deo svemira koji uliva strahopoštovanje za koji neki kažu da sadrži oko 100 milijardi galaksija
[Slike na stranama 120, 121]
Planete našeg Sunčevog sistema kruže oko Sunca s velikom preciznošću
Red u atomu liči na red u Sunčevom sistemu
[Slika na 122. strani]
Precizan sat je proizvod jednog inteligentnog konstruktora. Zar nije daleko veća preciznost u svemiru proizvod jednog superiornog, inteligentnog konstruktora?
[Slika na 124. strani]
Let rakete u orbitu zahteva povinovanje zakonima kretanja i gravitacije. Takvi zakoni zahtevaju zakonodavca
[Slika na 125. strani]
Saobraćajni zakoni moraju nastati u umovima
[Slike na 126. strani]
Atomska bomba prikazuje da su materija i energija povezane
Da li eksplozije bombi prouzrokuju da zgrade postanu sređenije?
[Slika na 127. strani]
„Svaki dom neko sagradi, a ko je sve stvari gradio to je Bog“ (Jevrejima 3:4).
