Ogromni ponori — može li ih evolucija premostiti?
Poglavlje 6
Ogromni ponori — može li ih evolucija premostiti?
1. Šta se primećuje s obzirom na jazove u fosilnom zapisu?
FOSILI daju opipljiv dokaz o raznolikosti života koji je postojao dugo pre pojave čoveka. Ali oni nisu doneli očekivanu podršku za evoluciono gledište o tome kako je život započeo ili kako su započele nove vrste nakon toga. Komentarišući o nedostatku prelaznih fosila koji bi premostili biološke jazove, Fransis Hičing primećuje: „Čudna stvar je što postoji doslednost oko fosilnih jazova: fosili nedostaju na svim važnim mestima.“1
2. Kako fosili ribe ilustruju te jazove?
2 Važna mesta na koja on ukazuje jesu jazovi između glavnih podela životinjskog sveta. Jedan primer toga je što se za ribu misli da je evoluirala od beskičmenjaka, stvorenja bez kičme. „Riba je uskočila u fosilni zapis“, kaže Hičing, „na izgled niotkud: misteriozno, iznenada, potpuno oblikovana.“2 Zoolog N. Dž. Beril komentariše svoje sopstveno evolucijsko objašnjenje toga kako se riba pojavila, govoreći: „U izvesnom smislu ovo objašnjenje je naučna fantastika.“3
3. Kako evoluciona teorija svrstava po hronološkom redu velike podele životinjskog sveta?
3 Evoluciona teorija pretpostavlja da su ribe postale vodozemci, neki vodozemci su postali gmizavci, od gmizavaca su došli i sisari i ptice, i konačno su neki sisari postali ljudi. Prethodno poglavlje pokazalo je da fosilni zapis ne podupire te tvrdnje. Ovo poglavlje će se koncentrisati na veličinu tih tobožnjih prelaznih koraka. Dok nastavljaš da čitaš, uzmi u obzir verovatnoću da se takve promene odigraju spontano, putem neupravljane slučajnosti.
Ponor između ribe i vodozemca
4, 5. Koje su neke velike razlike između riba i vodozemaca?
4 Kičma je bila ono što je razlikovalo ribe od beskičmenjaka. Ta kičma bi morala da prođe kroz velika preoblikovanja da bi riba postala vodozemac, to jest, stvorenje koje bi moglo da živi i u vodi i na kopnu. Morala je da bude pridodata karlica, ali nije poznata ni jedna fosilna riba koja pokazuje kako se razvila karlica vodozemaca. Kod nekih vodozemaca, kao što su žabe i krastače, čitava kičma bi morala toliko da se promeni da se ne bi mogla prepoznati. Kosti lobanje su takođe drugačije. Osim toga, u formiranju vodozemaca, evolucija zahteva da riblja peraja postanu zglobni udovi s gležnjevima i nožnim prstima, što bi bilo propraćeno velikim izmenama u mišićima i nervima. Škrge se moraju promeniti u pluća. Kod riba, krv pumpa srce s dve komore, a kod vodozemaca srce s tri komore.
5 Da bi se premostio jaz između ribe i vodozemca, čulo sluha bi moralo da prođe kroz jednu radikalnu promenu. Uopšte, ribe primaju zvuk preko svojih tela, a većina krastača i žaba ima bubne opne. Jezici bi takođe morali da se promene. Nijedna riba nema rastegljiv jezik, a vodozemci, kao što su krastače, imaju. Vodozemačke oči imaju dodatnu sposobnost da trepću, pošto imaju opnu koju prevlače preko svojih očnih jabučica, održavajući ih čistim.
6. Koja se stvorenja smatraju karikama između riba i vodozemaca, i zašto ona to nisu?
6 Veliki napori se ulažu da bi se vodozemci povezali s nekim ribljim pretkom, ali bez uspeha. Plućata riba je bila jedan od kandidata favorita, budući da, osim škrga, ima jedan plivački mehur, koji se može upotrebiti za disanje dok je ona neko vreme izvan vode. Knjiga The Fishes kaže: „Iskušenje je pomisliti da bi one mogle imati neke direktne veze s vodozemcima koji su vodili do kičmenjaka što žive na kopnu. Ali one nemaju veze; one su jedna potpuno zasebna grupa.“4 Dejvid Atenboro isključuje i plućatu ribu i resorepku „zbog toga što su kosti njihovih lobanja toliko različite od kostiju prvih fosilnih vodozemaca da se jedna ne može izvesti iz druge“.5
Ponor između vodozemca i gmizavca
7. Od vodozemca do gmizavca, koji je jedan od najtežih problema koji treba objasniti?
7 Pokušaj da se premosti jaz između vodozemca i gmizavca postavlja druge ozbiljne probleme. Jedan izuzetno težak problem je poreklo jajeta s ljuskom. Stvorenja pre gmizavaca polagala su svoja mekana, želatinozna jaja u vodi, gde su ta jaja bila oplođavana spolja. Gmizavci su utemeljeni na kopnu i polažu svoja jaja na kopnu, ali embrioni koji se razvijaju unutar njih moraju ipak biti u vodenoj sredini. Jaje s ljuskom bilo je rešenje. Ali ono je takođe zahtevalo veliku promenu u procesu oplodnje: zahtevala se unutrašnja oplodnja, pre nego što jaje bude okruženo ljuskom. Da bi se to postiglo uključeni su novi polni organi, novi postupci parenja i novi instinkti — od čega sve predstavlja ogroman ponor između vodozemca i gmizavca.
8, 9. Koje druge odlike su neophodne kod jajeta s ljuskom?
8 Okruživanje jajeta ljuskom stvorilo je potrebu za daljnjim značajnim promenama da bi se omogućio razvoj gmizavca i, konačno, njegovo oslobađanje iz ljuske. Na primer, unutar ljuske postoji potreba za raznim opnama i kesicama, kao što je amnion. On u sebi sadrži tečnost u kojoj embrion raste. Delo The Reptiles opisuje još jednu opnu zvanu alantois: „Alantois prima i skladišti embrionske otpadne materije, služeći kao neka vrsta bešike. On takođe ima krvne sudove koji prihvataju kiseonik što prolazi kroz ljusku i vode ga do embriona.“6
9 Evolucija nije objasnila druge složene razlike koje su uključene. Embrioni u jajima riba i vodozemaca oslobađaju svoje otpadne materije u vodenu sredinu kao rastvorljivu ureu. Ali urea unutar gmizavčevog jajeta s ljuskom ubila bi embrion. Tako se u jajetu s ljuskom pravi jedna velika hemijska promena: otpadne materije, nerastvorljiva mokraćna kiselina, čuvaju se unutar opne alantois. Osmotrimo takođe ovo: žumance jajeta je hrana za embrion gmizavca koji raste, što mu omogućuje da se potpuno razvije pre nego što se pojavi iz ljuske — za razliku od vodozemaca, koji se ne izležu u odraslom obliku. I da bi izašao iz ljuske, embrion se odlikuje time što ima jedan jajni zub, koji mu pomaže da se probije iz svog zatvora.
10. Koju žalbu je izneo jedan evolucionista?
10 Mnogo više je potrebno da bi se premostio jaz između vodozemca i gmizavca, ali ovi primeri pokazuju da se neupravljanoj slučajnosti jednostavno ne mogu pripisati sve te mnoge složene promene koje se zahtevaju da bi se premostio taj široki ponor. Nije čudo što se evolucionista Arči Kar žalio: „Jedno od frustrantnih obeležja fosilnog zapisa o istoriji kičmenjaka jeste to što on pokazuje tako malo o evoluciji gmizavaca tokom njihovih najranijih dana, kada se razvijalo jaje s ljuskom.“7
Ponor između gmizavca i ptice
11, 12. Koja je jedna velika razlika između gmizavaca i ptica, i kako neki pokušavaju da reše tu zagonetku?
11 Gmizavci su hladnokrvne životinje, što znači da će njihova unutrašnja temperatura rasti ili smanjivati se u zavisnosti od spoljašnje temperature. S druge strane, ptice su toplokrvne; njihova tela održavaju relativno stalnu unutrašnju temperaturu bez obzira na temperaturu spolja. Da bi rešili zagonetku kako su toplokrvne ptice nastale iz hladnokrvnih gmizavaca, neki evolucionisti sada kažu da su neki od dinosaura (koji su bili gmizavci) bili toplokrvni. Ali opšte gledište je još uvek kao što primećuje Robert Džastro: „Dinosauri, kao i svi gmizavci, bili su hladnokrvne životinje.“8
12 Lekont di Noji, francuski evolucionista, rekao je s obzirom na verovanje da su toplokrvne ptice nastale od hladnokrvnih gmizavaca: „Ovo se danas ističe kao jedna od najvećih zagonetki evolucije.“ Takođe je priznao da ptice imaju „sve nezadovoljavajuće karakteristike apsolutnog stvaranja“9 — to jest, nezadovoljavajuće za teoriju evolucije.
13. Šta ptice rade da bi ležale na svojim jajima?
13 Iako je tačno da i gmizavci i ptice polažu jaja, samo ptice moraju da leže na svojima. One su oblikovane za to. Mnoge ptice imaju na svojim grudima jedno mesto za ležanje na jajima, područje koje nema nijedno pero i koje sadrži mrežu krvnih sudova, da bi se obezbedila toplota za jaja. Neke ptice nemaju deo za ležanje na jajima, već iščupaju pera sa svojih grudi. Takođe, da bi ptice ležale na jajima zahtevalo bi se od evolucije da im pruži nove instinkte — za građenje gnezda, za izleganje jaja i za hranjenje mladunčadi — vrlo nesebično, altruističko, obzirno ponašanje koje uključuje veštinu, marljiv rad i dobrovoljno izlaganje opasnosti. Sve to predstavlja širok jaz između gmizavaca i ptica. Ali ima tu još mnogo toga.
14. Kakva kompleksnost perja čini neverovatnim da je perje moglo nastati iz ljusaka gmizavaca?
14 Perje je jedinstveno za ptice. Navodno su ljuske gmizavaca tek tako postale te zadivljujuće strukture. Iz badrljice pera izlaze redovi žioka. Svaka žioka ima mnogo žiočica, a svaka žiočica ima stotine kukica i zakačaka. Posle mikroskopskog ispitivanja jednog golubijeg pera, bilo je otkriveno da je imalo „nekoliko stotina hiljada žiočica i milione kukica i zakačaka“.10 Te kopče drže sve delove pera zajedno i obrazuju glatke površine ili lopatice. Ništa ne prevazilazi pero kao vazdušnu oplatu, i malo supstancija se može izjednačiti s njim kao izolatorom. Jedna ptica veličine labuda ima oko 25 000 pera.
15. Kako ptice brinu za svoje perje?
15 Ukoliko se žioke ovih pera razdvoje, one se raščešljavaju kljunom. Kljun primenjuje pritisak dok žioke prolaze kroz njega, a kopče na žiočicama spajaju se kao zupčanici na patent-zatvaraču. Većina ptica ima jednu uljanu žlezdu u osnovi repa iz koje uzimaju ulje da bi sredile svako pero. Neke ptice nemaju uljanu žlezdu već umesto toga imaju posebna pera koja se iskrzaju na svojim vrhovima i proizvode sitan prah nalik talku za uređivanje svog perja. A perje se obično jednom godišnje obnavlja mitarenjem.
16. Šta je jedan evolucionista rekao o poreklu perja?
16 Znajući sve ovo o peru, osmotrimo ovaj prilično zapanjujuć pokušaj da se objasni njegov razvoj: „Kako je ovo čudo strukture evoluiralo? Ne treba mnogo naprezati maštu da bi se zamislilo pero kao preoblikovana ljuska, u osnovi kao ljuska gmizavca — duguljasta ljuska labavo pričvršćena, čije su se spoljašnje ivice iskrzale i raširile se sve dok ona nije evoluirala u visokosloženu strukturu kakva je danas.“11 Ali da li misliš da je takvo jedno objašnjenje stvarno naučno? Ili više zvuči kao naučna fantastika?
17. Kako se kosti ptice razlikuju od kostiju gmizavca?
17 Osmotrimo nadalje oblikovanje ptice za let. Ptičje kosti su tanke i šuplje, za razliku od gmizavčevih čvrstih. Ipak, potrebna je čvrstina za let, tako da unutar ptičjih kostiju postoje upornice, poput podupirača unutar avionskih krila. Ovaj oblik kostiju služi u još jednu svrhu: pomaže da se objasni još jedno jedinstveno čudo ptica — njihov disajni sistem.
18. Koje strukture pomažu pticama da održavaju hlađenje na dugim letovima?
18 Mišićava krila koja udaraju u letu satima ili čak danima, stvaraju mnogo toplote, pa ipak, bez znojnih žlezda za hlađenje, ptica izlazi na kraj s tim problemom — ona ima „motor“ na vazdušno hlađenje. Sistem vazdušnih kesica proteže se u skoro svaki važan deo tela, čak i u šuplje kosti, i telesna toplota se oslobađa putem te unutrašnje cirkulacije vazduha. Takođe, zbog tih vazdušnih kesica, ptice izvlače kiseonik iz vazduha mnogo efikasnije nego bilo koji drugi kičmenjak. Kako se to vrši?
19. Šta pticama omogućava da udišu redak vazduh?
19 Kod gmizavaca i sisara, pluća uzimaju i ispuštaju vazduh, poput mehova koji se naizmenično pune i prazne. Ali kod ptica postoji stalan protok svežeg vazduha koji ide kroz pluća, i tokom udisanja i tokom izdisanja. Jednostavno rečeno, taj sistem radi ovako: kad ptica udiše, vazduh ide do izvesnih vazdušnih kesica; one služe kao mehovi da gurnu vazduh u pluća. Iz pluća vazduh ide u druge vazdušne kesice, i one ga na kraju izbacuju. To znači da postoji struja svežeg vazduha koja stalno teče kroz pluća u jednom pravcu, umnogome poput vode koja teče kroz sunđer. Krv u kapilarima pluća teče u suprotnom pravcu. I upravo je to suprotno strujanje vazduha i krvi ono što ptičji disajni sistem čini izuzetnim. Zbog toga, ptice mogu da dišu redak vazduh na velikim nadmorskim visinama na preko 6 000 metara dok danima lete ka cilju dok migriraju hiljade kilometara.
20. Koje druge odlike proširuju ponor između ptice i gmizavca?
20 Druge odlike proširuju ponor između ptica i gmizavaca. Vid je jedna od njih. Od orlova do ptica pevačica, postoje oči poput teleskopa i oči poput lupe. Ptice imaju više senzornih ćelija u svojim očima nego što ima bilo koje drugo živo biće. Takođe, ptičja stopala su drugačija. Kad sleću, tetive automatski zatvaraju njihove prste oko grane. I one imaju samo četiri prsta umesto gmizavčevih pet. Osim toga, one nemaju glasne žice, nego imaju pevalo iz koga dolaze milozvučne pesme kao što su pesme slavuja i američkih drozdova. Uzmi takođe u obzir da gmizavci imaju srce s tri komore; ptičje srce ima četiri komore. Kljunovi takođe odvajaju ptice od gmizavaca: kljunovi koji služe kao krcaljke za orahe, kljunovi koji filtriraju hranu iz muljevite vode, kljunovi koji iskopavaju rupe u drveću, kljunovi krstokljuna koji otvaraju borove šišarke — raznolikost izgleda beskrajna. A ipak, za kljun, s tako specijalizovanim oblikom, kaže se da je slučajno evoluirao od nosa gmizavca! Da li ti takvo objašnjenje deluje verovatnim?
21. Šta isključuje Archaeopteryxa kao kariku između gmizavca i ptice?
21 Jednom su evolucionisti verovali da je Archaeopteryx, što znači „drevno krilo“ ili „drevna ptica“, bio karika između gmizavca i ptice. Ali sada, mnogi ne veruju. Njegovi skamenjeni ostaci otkrivaju savršeno formirano perje na aerodinamički oblikovanim krilima sposobnim za let. Njegove krilne i nožne kosti bile su tanke i šuplje. Njegove navodno gmizavačke odlike nalaze se i kod ptica danas. I on vremenski ne prethodi pticama, zato što su fosili i drugih ptica pronađeni u stenama iz istog perioda iz koga je i Archaeopteryx.12
Ponor između gmizavca i sisara
22. Na koju se razliku između gmizavaca i sisara ukazuje samim imenom „sisar“?
22 Velike razlike ostavljaju širok ponor između gmizavca i sisara. Sâmo ime „sisar“ ukazuje na jednu veliku razliku: postojanje sisnih žlezda što daju mleko za mlade, koji se rađaju živi. Teodosije Dobžanski je sugerisao da bi te mlečne žlezde „mogle biti preoblikovane znojne žlezde“.13 Ali gmizavci čak i nemaju znojne žlezde. Sem toga, znojne žlezde izbacuju otpadne proizvode, a ne hranu. I za razliku od mladih gmizavaca, mladunci sisara imaju i instinkte i mišiće za sisanje mleka od svoje majke.
23, 24. Koje druge odlike sisari imaju što gmizavci nemaju?
23 Sisari imaju i druge odlike koje ne nalazimo kod gmizavaca. Majke sisara imaju visokosložene posteljice za ishranu i razvoj svojih nerođenih mladih. Gmizavci nemaju. Kod gmizavaca ne postoji dijafragma, a sisari imaju dijafragmu koja razdvaja grudni koš od trbuha. Kortijev organ u ušima sisara ne nalazi se u ušima gmizavaca. Ovaj majušni složeni organ ima 20 000 štapića i 30 000 nervnih završetaka. Sisari održavaju stalnu telesnu temperaturu, dok gmizavci ne.
24 Sisari takođe imaju tri kosti u svojim ušima, dok gmizavci imaju samo jednu. Odakle su te dve „pride“ došle? Evoluciona teorija pokušava to da objasni na sledeći način: gmizavci imaju najmanje četiri kosti u donjoj vilici, dok sisari imaju samo jednu; tako, kad su gmizavci postajali sisari postojala je navodna reorganizacija kostiju; neke iz donjih vilica gmizavaca prebacile su se u srednje uvo sisara da bi tamo sačinjavale tri kosti i, u tom procesu, ostavile samo jednu za donju vilicu sisara. Međutim, problem kod ovog sleda rezonovanja je taj što ne postoji nikakav fosilni dokaz koji bi ga podupro. To je puka željena pretpostavka.
25. Koje daljnje razlike postoje između gmizavaca i sisara?
25 Još jedan problem koji uključuje kosti: noge gmizavaca su pričvršćene sa strane tela tako da je stomak ili na zemlji ili veoma blizu nje. A kod sisara su noge ispod tela i izdižu ga iznad zemlje. U vezi s ovom razlikom, Dobžanski je komentarisao: „Ova promena, ma kako mala mogla izgledati, zahtevala je širok spektar promena u kosturu i mišićima.“ On je zatim priznao još jednu veliku razliku između gmizavaca i sisara: „Sisari su uveliko razradili svoje zube. Umesto jednostavnih gmizavčevih zuba poput klinova, postoji velika raznolikost zuba sisara koji su prilagođeni za otkidanje, hvatanje, probadanje, sečenje, tučenje ili mlevenje hrane.“14
26. Koji preokret bi evolucija morala da napravi u odstranjivanju otpadnih materija?
26 Jedna poslednja stvar: kad je vodozemac navodno evoluirao u gmizavca, zapaženo je da su se otpadne materije koje su se odstranjivale promenile od uree u mokraćnu kiselinu. Ali kad je gmizavac postao sisar bilo je obrnuto. Sisari su se vratili na vodozemački način, time što otpadne materije odstranjuju kao ureu. U stvari, evolucija je išla unazad — nešto što se teoretski ne pretpostavlja da se dešava.
Najveći ponor od svih
27. Šta je jedan evolucionista rekao da bi bila ’tragična greška‘?
27 Fizički, čovek odgovara opštoj definiciji sisara. Međutim, jedan evolucionista je rekao: „Ne bi se mogla napraviti tragičnija greška nego smatrati čoveka ’samo životinjom‘. Čovek je jedinstven; on se razlikuje od svih drugih životinja po mnogim svojstvima, kao što su govor, tradicija, kultura, i jedan enormno dug period rasta i roditeljske brige.“15
28. Kako čovekov mozak izdvaja čoveka od životinja?
28 Ono što čoveka izdvaja od svih drugih stvorenja na zemlji jeste njegov mozak. Informacije koje se čuvaju u oko 100 milijardi neurona ljudskog mozga ispunile bi oko 20 miliona tomova knjiga! Moć apstraktnog mišljenja i govora izdvaja čoveka od bilo koje životinje, a sposobnost da beleži sakupljeno znanje jedna je od čovekovih najznačajnijih karakteristika. Upotreba tog znanja omogućila mu je da nadmaši sve druge žive vrste na zemlji — čak do te mere da ode na Mesec i vrati se. Zaista, kao što je rekao jedan naučnik, čovekov mozak je „različit i neizmerno komplikovaniji od bilo čega drugog u poznatom svemiru“.16
29. Koja činjenica čini ponor između čoveka i životinje najvećim od svih?
29 Jedna druga odlika koja čini ponor između čoveka i životinje najvećim od svih jesu čovekove moralne i duhovne vrednosti, koje proističu iz takvih osobina kao što su ljubav, pravda, mudrost, moć, milosrđe. Na to se aludira u Postanju kad ono kaže da je čovek načinjen ’po obličju i prilici Božjoj‘. I upravo je ponor između čoveka i životinje najveći bezdan od svih (Postanje 1:26).
30. Šta fosilni zapis zaista kaže?
30 Dakle, postoje ogromne razlike između glavnih podela života. Razdvajaju ih mnoge nove strukture, programirani instinkti i osobine. Da li je razumno misliti da su oni mogli nastati putem neupravljanih slučajnih događaja? Kao što smo videli, fosilni zapis ne podupire to gledište. Nikakvi fosili se ne mogu naći koji bi premostili te jazove. Kao što kažu Hojl i Vikramazing: „Prelazni oblici nedostaju u fosilnom zapisu. Sada vidimo zašto — u suštini zato što nije bilo prelaznih oblika.“17 Za one čije su uši otvorene da čuju, fosilni zapis govori: „Specijalno stvaranje.“
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 72. strani]
Nijedna fosilna riba ne pokazuje kako se razvila karlica vodozemaca
[Istaknuti tekst na 81. strani]
„Ne bi se mogla napraviti tragičnija greška nego smatrati čoveka ’samo životinjom‘“
[Okvir/Slike na 73. strani]
Ne postoje nikakve karike između glavnih podela života. Jedan naučnik je rekao: „Fosili nedostaju na svim važnim mestima“
[Slike]
Svako se razmnožava „po vrstama svojim“
Riba
Vodozemac
Gmizavac
Ptica
Sisar
Čovek
[Okvir/Slike na 76. strani]
Evolucionisti kažu: „Ne treba mnogo naprezati maštu da bi se zamislilo pero kao preoblikovana ljuska [gmizavca].“ Činjenice pokazuju drugačije
[Slike]
Papagaj
Rajska ptica
Paun
[Dijagram]
Badrljica
Žioke
Kukice
Žiočice
[Slika na 71. strani]
„Riba je uskočila u fosilni zapis, na izgled niotkud“
[Slike na 72. strani]
Kičme riba i žaba vrlo su različite
[Slika na 75. strani]
Ptice imaju „sve nezadovoljavajuće karakteristike apsolutnog stvaranja“
[Slike na 78. strani]
Orlovo oko funkcioniše kao teleskop, a oko ptice pevačice kao lupa
[Slika na 79. strani]
Archaeopteryx nije karika između gmizavaca i ptica
[Slika na 80. strani]
Mladunci sisara rađaju se živi i dobijaju mleko od svojih majki
[Slike na 82. strani]
„Prelazni oblici nedostaju u fosilnom zapisu... zato što nije bilo prelaznih oblika“
Riba
Vodozemac
Gmizavac
Ptica
Sisar
Čovek
[Slike/Dijagram na 74. strani]
Želatinozna jaja vodozemaca nemaju ljuske
Jaja gmizavaca imaju zaštitne ljuske
[Dijagram]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Poprečni presek jajeta s ljuskom
ljuska
belance
horion
žumance
amnion
alantois
embrion
vazdušna komora
jajna opna
