Pustimo da fosilni zapis govori
Poglavlje 5
Pustimo da fosilni zapis govori
1. Šta su fosili?
FOSILI su ostaci drevnih oblika života sačuvani u zemljinoj kori. Oni mogu biti skeleti ili delovi njih kao što su kosti, zubi ili ljuske. Fosil takođe može biti neki trag aktivnosti onoga što je nekada bilo živo, kao što je otisak ili trag. Mnogi fosili više ne sadrže svoju prvobitnu građu nego su sačinjeni od mineralnih naslaga koje su se infiltrirale u njih i preuzele njihov oblik.
2, 3. Zašto su fosili važni za evoluciju?
2 Zašto su fosili važni za evoluciju? Genetičar G. L. Stebins zabeležio je jedan veliki razlog: „Nijedan biolog nije stvarno video poreklo neke velike grupe organizama putem evolucije.“1 Dakle, živa bića na zemlji danas se ne vide da evoluiraju u nešto drugo. Umesto toga, ona su sva potpuna u obliku i različita od drugih tipova. Kao što je genetičar Teodosije Dobžanski primetio: „Živi svet nije neki jednostruk poredak... povezan neprekidnim serijama međuvrsta.“2 I Čarls Darvin je priznao da „različitost specifičnih [životnih] oblika i to što nisu međusobno pomešani bezbrojnim prelaznim karikama, vrlo je očita poteškoća“.3
3 Dakle, različite varijacije bića koja žive danas ne pružaju podršku teoriji evolucije. Zbog toga je fosilni zapis postao tako važan. Mislilo se da će bar fosili pružiti potvrdu koja je bila potrebna teoriji evolucije.
Šta tražiti
4-6. Kad bi evolucija bila činjenična, šta bi fosilno svedočanstvo pokazalo?
4 Kad bi evolucija bila činjenica, fosilno svedočanstvo bi sigurno otkrilo postepenu promenu od jedne vrste života ka drugoj. I to bi morao da bude slučaj bez obzira na to koja je varijanta evolucione teorije prihvaćena. Čak i naučnici koji veruju u brže promene povezane s teorijom „punktuiranog ekvilibrijuma“ priznaju da bi ipak postojale mnoge hiljade godina tokom kojih su se te promene navodno odigravale. Zato nije razumno verovati da uopšte ne bi bilo potrebe za veznim fosilima.
5 Takođe, kad bi evolucija bila zasnovana na činjenici, od fosilnog zapisa bi se očekivalo da otkrije začetke novih struktura kod živih bića. Treba da bude bar nekih fosila s rukama, nogama, krilima, očima i drugim kostima i organima u razvoju. Na primer, treba da postoje riblja peraja koja se menjaju u vodozemačke noge sa stopalima i nožnim prstima, i škrgama koje se menjaju u pluća. Treba da postoje gmizavci s prednjim udovima koji se menjaju u ptičja krila, zadnjim udovima koji se menjaju u noge s kandžama, krljuštima koje se menjaju u pera, i ustima koja se menjaju u rožaste kljunove.
6 U pogledu toga, britanski žurnal New Scientist kaže o toj teoriji: „Ona predviđa da će se kompletan fosilni zapis sastojati od rodova organizama koji pokazuju postepenu promenu kontinuirano tokom dugih perioda.“4 Kao što je sam Darvin izjavio: „Broj prelaznih varijacija, koje su postojale ranije, [mora] biti zaista ogroman.“5
7. Šta treba fosilni zapis da pokaže ako je izveštaj o stvaranju iz Postanja činjeničan?
7 S druge strane, kad bi izveštaj o stvaranju iz Postanja bio činjeničan, onda fosilni zapis ne bi pokazao kako se jedan tip života pretvara u drugi. On bi odražavao izjavu iz Postanja da će se svaki različit oblik živog bića razmnožavati samo „po vrstama svojim“ (Postanje 1:11, 12, 21, 24, 25). Takođe, kad bi živa bića nastala činom stvaranja, u fosilnom zapisu ne bi bilo delimičnih, nedovršenih kostiju ili organa. Svi fosili bi bili kompletni i visokosloženi, kao što su živa bića danas.
8. Kad bi živa bića bila stvorena, šta bi trebalo da fosilni zapis još pokaže?
8 Pored toga, kad bi živa bića bila stvorena, od njih bi se očekivalo da se u fosilnom zapisu pojave iznenada, nepovezani ni sa čim pre njih. I kad bi se ustanovilo da je to slučaj, šta onda? Darvin je otvoreno priznao: „Ako su brojne vrste... zaista započele da žive odjednom, ta činjenica bi bila kobna za teoriju evolucije.“6
Koliko je zapis potpun?
9. Šta je Darvin rekao o dokazu u njegovim danima?
9 Međutim, da li je fosilni zapis dovoljno potpun za jednu poštenu proveru toga da li je stvaranje ili evolucija ono što nalazi podršku? Pre više od jednog veka, Darvin nije mislio tako. Šta je „falilo“ fosilnom zapisu u njegovo vreme? On nije sadržavao prelazne karike koje su se zahtevale da bi poduprle njegovu teoriju. Ta situacija ga je navela da kaže: „Zašto onda nije svaka geološka formacija i svaki sloj pun takvih prelaznih karika? Geologija zasigurno ne otkriva nikakav takav finostepenovani organski lanac; i to je, možda, najočigledniji i najozbiljniji prigovor koji se može izneti protiv ove teorije.“7
10. Koje drugo razočaranje je Darvin spomenuo?
10 Fosilni zapis u Darvinovim danima pokazao se kao razočaranje za njega na još jedan način. On je objasnio: „Nagao način na koji se čitave grupe vrsta pojavljuju iznenada u izvesnim formacijama, nekoliko paleontologa je iznelo... kao fatalni prigovor verovanju u transmutaciju vrsta.“ On je dodao: „Postoji još jedna i s tim srodna teškoća, koja je mnogo ozbiljnija. Aludiram na način na koji se vrste koje pripadaju nekolicini od glavnih podela životinjskog carstva iznenada pojavljuju u najnižim poznatim fosilnim stenama... Taj slučaj za sada mora ostati neobjašnjiv; i može se uistinu izneti kao valjan argument protiv ovde podržavanih [evolucijskih] gledišta.“8
11. Kako je Darvin pokušao da objasni te teškoće?
11 Darvin je pokušao da objasni te ogromne probleme time što je napao fosilni zapis. On je rekao: „Gledam na geološki zapis kao na istoriju sveta čuvanu nesavršeno... nesavršenu do krajnjeg stepena.“9 On i drugi pretpostavljali su da kako vreme bude prolazilo fosilne karike koje nedostaju sigurno će biti pronađene.
12. Koliko je fosilni zapis sada obiman?
12 Sada, posle dosta više od jednog veka obimnog iskopavanja, otkriven je ogroman broj fosila. Da li je taj zapis još uvek tako „nesavršen“? Knjiga Processes of Organic Evolution komentariše: „Zapis o prošlim oblicima života sada je obiman i stalno biva obogaćivan kako paleontolozi nalaze, opisuju i upoređuju nove fosile.“10 A naučnik Smitsonijskog instituta Porter Kajer dodaje: „Postoji stotinu miliona fosila, svi katalogizovani i identifikovani, u muzejima širom sveta.“11 Stoga, A Guide to Earth History objavljuje: „Uz pomoć fosila paleontolozi mogu sada da nam daju izvrsnu sliku života iz prošlih doba.“12
13, 14. Zašto su evolucionisti razočarani povećanim fosilnim svedočanstvom?
13 Posle sveg tog vremena, i sakupljanja miliona fosila, šta zapis sada kaže? Evolucionista Stiven Stenli kaže da ti fosili „otkrivaju nove i iznenađujuće stvari u vezi s našim biološkim poreklom“.13 Knjiga A View of Life, koju su napisala trojica evolucionista, dodaje: „Fosilni zapis je pun tendencija koje paleontolozi nisu u stanju da objasne.“14 Šta je to što su ti naučnici evolucionisti našli da je tako „iznenađujuće“ i što „nisu u stanju da objasne“?
14 Ono što zbunjuje takve naučnike jeste činjenica da ogromno fosilno svedočanstvo koje je sada dostupno otkriva istu onu stvar koju je otkrivalo u Darvinovo vreme: osnovne vrste živih bića pojavile su se iznenada i nisu se primetno menjale tokom dugih perioda. Nikakve prelazne karike između jedne velike vrste živih bića i neke druge nisu nikada nađene. Dakle, ono što fosilni zapis govori jeste upravo suprotno od onoga što se očekivalo.
15. Kakav je zaključak iz svog proučavanja fosilnog zapisa izvukao jedan botaničar?
15 Švedski botaničar Heribert Nilson, posle 40 godina sopstvenog istraživanja, opisao je tu situaciju na sledeći način: „Ne može se napraviti čak ni karikatura evolucije iz paleobioloških činjenica. Fosilni materijal je sada toliko potpun da... nedostatak prelaznih nizova ne može da se objasni kao da je zbog oskudnosti materijala. Nedostaci su stvarni, oni nikad neće biti popunjeni.“15
Život se pojavljuje iznenada
16. (a) Šta naučnik navodi čoveka da očekuje u vezi sa ranim fosilnim zapisom? (b) Da li fosilni zapis ispunjava to očekivanje?
16 Pogledajmo svedočanstvo malo pobliže. U svojoj knjizi Red Giants and White Dwarfs Robert Džastro iznosi: „Nekada u prvoj milijardi godina, na zemljinoj površini pojavio se život. Lagano, pokazuje fosilni zapis, živi organizmi su se penjali uz lestvice od prostih do naprednijih oblika.“ Iz ovog opisa, čovek bi očekivao da je fosilni zapis potvrdio sporu evoluciju od prvih „prostih“ životnih oblika do složenih. Ipak, ista knjiga kaže: „Presudnih prvih milijardu godina, tokom kojih je život započeo, prazne su strane u istoriji zemlje.“16
17. Da li bi se prvi oblici života mogli nazvati „prostim“?
17 Takođe, mogu li ti prvi oblici života zaista da se opišu kao „prosti“? „Ako idemo vremenski unazad do ere najstarijih stena“, kaže Evolution From Space, „fosilni ostaci drevnih životnih oblika otkriveni u tim stenama ne otkrivaju neki jednostavan početak. Iako možda volimo da mislimo kako su fosilne bakterije i fosilne alge i mikrogljivice jednostavne u poređenju sa psom ili konjem, standard informacija ostaje enormno visok. Većina biohemijske složenosti života bila je prisutna već u vreme kad su se formirale najstarije površinske stene na zemlji.“17
18. Da li postoji ikakav fosilni dokaz da su jednoćelijska stvorenja evoluirala u višećelijska?
18 Od tog početka, može li se uopšte naći ikoji dokaz koji bi potvrdio da su jednoćelijski organizmi evoluirali u višećelijske? „Fosilni zapis ne sadrži nikakav trag tih uvodnih etapa u razvoju višećelijskih organizama“, kaže Džastro.18 Umesto toga, on iznosi: „Zapis iz stena sadrži vrlo malo, osim bakterija i jednoćelijskih biljaka, sve dok se, pre oko milijardu godina, posle oko tri milijarde godina nevidljivog progresa, nije dogodio jedan veliki napredak. Na zemlji su se pojavila prva višećelijska stvorenja.“19
19. Šta se dogodilo na početku onoga što se naziva kambrijski period?
19 Tako, na početku onoga što se naziva kambrijski period, fosilni zapis doživljava jedan neobjašnjen dramatičan preokret. Velika raznolikost potpuno razvijenih, složenih morskih stvorenja, mnoga s čvrstim spoljašnjim ljuskama, pojavljuje se tako iznenadno da se to vreme često naziva „eksplozijom“ živih bića. Delo A View of Life opisuje to: „Počev od nastupanja kambrijskog perioda i dalje oko 10 miliona godina, sve glavne grupe skeletizovanih beskičmenjaka javljaju se prvi put u najspektakularnijem rastu u raznolikosti koji je ikada zabeležen na našoj planeti.“ Pojavili su se puževi, sunđeri, morske zvezde, jastogu slične životinje nazvane trilobiti, i mnoga druga složena morska stvorenja. Zanimljivo, ista knjiga primećuje: „U stvari, neki izumrli trilobiti razvili su složenije i efikasnije oči nego što bilo koji živi zglavkar poseduje.“20
20. Da li postoje ikakve fosilne karike između kambrijske eksplozije života i onoga što je bilo pre toga?
20 Da li postoje fosilne karike između tih eksplozija života i onoga što je išlo pre toga? U Darvinovo vreme takve karike nisu postojale. On je priznao: „Na pitanje zašto ne nalazimo bogate fosilne naslage koje pripadaju tim pretpostavljenim najranijim periodima pre kambrijskog sistema, ja ne mogu dati zadovoljavajući odgovor.“21 Da li se danas situacija promenila? Paleontolog Alfred S. Romer zapazio je Darvinovu izjavu o ’naglom načinu na koji se čitave grupe vrsta pojavljuju iznenada‘ i napisao: „Ispod ovog [kambrijskog perioda], postoje ogromni slojevi sedimenata u kojima bi se očekivali preci kambrijskih oblika. Ali ne nalazimo ih; ta starija ležišta su skoro jalova u pogledu dokaza o životu, i za opštu sliku bi se razumno moglo reći da je u skladu s idejom o specijalnom stvaranju na početku kambrijskih vremena. ’Na pitanje zašto ne nalazimo bogate fosilne naslage koje pripadaju tim pretpostavljenim najranijim periodima pre kambrijskog sistema‘, rekao je Darvin, ’ja ne mogu dati zadovoljavajući odgovor.‘ Ne možemo ni mi danas“, rekao je Romer.22
21. Koji se argumenti nisu održali, i zašto nisu?
21 Neki argumentuju da je pretkambrijske stene previše izmenila toplota i pritisak da bi zadržale fosilne karike, ili da nije bilo stena naslaganih u plitkim morima da bi se zadržali fosili. „Nijedan od tih argumenata se nije održao“, kažu evolucionisti Salvador E. Lurija, Stefan Džej Gold i Sam Singer. Oni dodaju: „Geolozi su otkrili mnoge neizmenjene pretkambrijske sedimente, i oni ne sadrže fosile složenih organizama.“23
22. S obzirom na ove činjenice, kakve je komentare dao jedan biohemičar?
22 Ove činjenice su navele biohemičara D. B. Gauera da prokomentariše, kao što je ispričano u engleskom kentskom listu Times: „Izveštaj o stvaranju iz Postanja i teorija evolucije ne bi mogli da se usklade. Jedan mora biti tačan drugi pogrešan. Priča o fosilima odgovara izveštaju iz Postanja. U najstarijim stenama nismo našli serije fosila koji obuhvataju postepene promene od najprimitivnijih stvorenja do razvijenih oblika, nego se, umesto toga, u najstarijim stenama razvijene vrste pojavljuju iznenada. Između svake vrste postojala je potpuna odsutnost prelaznih fosila.“24
23. Šta je jedan zoolog zaključio?
23 Zoolog Harold Kofin je zaključio: „Ako je progresivna evolucija od prostog ka složenom tačna, preci ovih potpuno razvijenih živih stvorenja u kambrijumu treba da se nađu; ali oni se ne nalaze i naučnici priznaju da postoje mali izgledi da se ikada pronađu. Na osnovu samih tih činjenica, na osnovu onoga što se stvarno nalazi u zemlji, teorija o iznenadnom stvaralačkom činu u kome su uspostavljeni glavni oblici života odgovara najbolje.“25
Stalna iznenadna pojavljivanja, malo promene
24. Da li je svedočanstvo fosilnog zapisa isto u slojevima iznad kambrijskog perioda?
24 U slojevima iznad te kambrijske eksplozije života, svedočanstvo fosilnog zapisa je uvek iznova isto: nove vrste životinja i nove vrste biljaka pojavljuju se iznenada, bez ikakve veze s bilo čim što je išlo pre njih. I kad se jednom nađu na sceni, one nastavljaju s malo promene. The New Evolutionary Timetable navodi: „Zapis sada otkriva da vrste tipično preživljavaju na stotine hiljada generacija, ili čak milion ili više, a da ne evoluiraju baš mnogo... Posle svojih početaka, većina vrsta prolazi kroz malo evolucije pre nego što izumru.“26
25. Kakvu izrazitu postojanost pokazuju insekti?
25 Na primer, insekti su se u fosilnom zapisu pojavili iznenada i obilno, bez ikakavih evolucijskih predaka. Niti su se puno promenili sve do današnjeg dana. S obzirom na nalaz jedne fosilne muve koja je opisana da je „stara 40 miliona godina“, dr Džordž Poinar, ml., rekao je: „Unutrašnja anatomija tih stvorenja izrazito je slična onome što nalazite kod muva danas. Krila i noge i glava, i čak ćelije unutra, vrlo su savremenog izgleda.“27 A jedan izveštaj u torontskom časopisu The Globe and Mail komentarisao je: „Za 40 miliona godina borbe na evolucionim lestvicama, one nisu napravile skoro nikakav vidljiv napredak.“28
26. Kako biljke i životinje pokazuju istu postojanost?
26 Slična slika postoji za biljke. U stenama su pronađeni fosilni listovi mnogog drveća i žbunja koji pokazuju vrlo malo razlike od listova takvih biljaka danas: hrasta, oraha, hikorija, grožđa, magnolije, palme i mnogih drugih. Životinjske vrste slede isti obrazac. Preci onih koje su žive danas pojavljuju se u fosilnom zapisu iznenada i bili su u mnogome poput svojih živih pandana. Postoje mnoge varijacije, ali sve se lako identifikuju kao ista „vrsta“. Časopis Discover beleži jedan takav primer: „Morski rak potkovičar... postoji na zemlji praktično nepromenjen 200 miliona godina.“29 I oni koji su izumrli sledili su isti obrazac. Dinosauri, na primer, pojavljuju se iznenada u fosilnom zapisu, bez ikakvih veza s bilo kojim precima pre njih. Oni su se namnožili u velikoj meri, a zatim su izumrli.
27. Šta jedna naučna publikacija kaže o evolucijskom „poboljšanju“?
27 O toj stvari, Bulletin Čikaškog poljskog muzeja istorije prirode kaže: „Vrste se pojavljuju u nizu veoma iznenadno, pokazuju male ili nikakve promene tokom svog postojanja u zapisu, zatim naglo odlaze iz zapisa. I nije uvek razgovetno, u stvari retko je razgovetno, da su potomci bili stvarno bolje prilagođeni nego njihovi preci. Drugim rečima, biološko poboljšanje je teško naći.“30
Nema prelaznih obeležja
28. Da li su prelazni oblici kostiju i organâ ikada pronađeni?
28 Jedna druga teškoća za evoluciju jeste činjenica da se nigde u fosilnom zapisu ne nalaze delimično formirane kosti ili organi koji bi se mogli uzeti kao početak nekog novog obeležja. Na primer, postoje fosili raznih vrsta letećih stvorenja — ptica, slepih miševa, izumrlih pterodaktila. Prema evolucionoj teoriji, oni mora da su evoluirali od prelaznih predaka. Ali nijedan od tih prelaznih oblika nije pronađen. Nema ni nagoveštaja o njima. Da li postoje ikakvi fosili žirafa s vratovima dugim dve trećine ili tri četvrtine sadašnje dužine? Da li postoje ikakvi fosili ptica čiji kljun evoluira od čeljusti gmizavca? Da li postoji ikakav fosilni dokaz o ribama koje razvijaju vodozemačku karlicu, ili o ribljim perajima koja se pretvaraju u vodozemačke noge, stopala i nožne prste? Činjenica je da se traženje takvih razvojnih obeležja u fosilnom zapisu pokazalo kao jedna besplodna potraga.
29. Šta evolucionisti sada priznaju o navodnim prelaznim oblicima?
29 Časopis New Scientist zapazio je da evolucija „predviđa da će se kompletan fosilni zapis sastojati od rodova organizama koji pokazuju postepenu promenu neprekidno kroz duge periode“. Ali taj časopis je priznao: „Nažalost, fosilni zapis ne udovoljava tom očekivanju, jer su pojedinačne vrste iz fosila retko povezane s nekom drugom putem poznatih međuoblika... poznate fosilne vrste zaista izgleda da ne evoluiraju čak ni kroz milione godina.“31 A genetičar Stebins piše: „Nisu poznati nikakvi prelazni oblici između bilo kojih glavnih kola životinja ili biljaka.“ On govori o „velikim ponorima koji postoje između mnogih glavnih kategorija organizama“.32 „U stvari“, priznaje The New Evolutionary Timetable, „fosilni izveštaj ne dokumentuje uverljivo ni jedan jedini prelaz od jedne vrste do druge. Osim toga, vrste su trajale tokom zapanjujuće dugih perioda.“33 (Kurziv dodat.)
30. Šta jedna obimna studija potvrđuje?
30 To se slaže s obimnom studijom koju je napravilo Geološko društvo Londona i Paleontološko udruženje Engleske. Profesor prirodne nauke Džon N. Mur izvestio je o rezultatima: „Oko 120 naučnika, svi specijalisti, pripremili su 30 poglavlja u jednom monumentalnom delu od preko 800 strana da iznesu fosilni zapis za biljke i životinje podeljene u oko 2 500 grupa... Za svaki glavni oblik ili vrstu biljke i životinje pokazano je da ima odvojenu i različitu istoriju od svih drugih oblika ili vrsta! Grupe i biljaka i životinja pojavljuju se iznenada u fosilnom zapisu... Kitovi, slepi miševi, konji, primati, slonovi, zečevi, veverice itd., svi su isto tako različiti kod svog prvog pojavljivanja kao što su i danas. Nema ni traga od nekog zajedničkog pretka, još manje o nekoj vezi s bilo kojim gmizavcem, navodnim praocem.“ Mur je dodao: „Prelazni oblici nisu pronađeni u fosilnom zapisu vrlo verovatno zbog toga što prelazni oblici u fosilnoj fazi uopšte ne postoje. Vrlo je verovatno da se prelazi između životinjskih vrsta i/ili prelazi između biljnih vrsta nikad nisu ni odigrali.“34
31. Da li fosilni zapis govori nešto drugačije sada od onog što je govorio u Darvinovo vreme?
31 Tako je ono što je bio slučaj u Darvinovo vreme isto tako slučaj i danas. Svedočanstvo fosilnog zapisa još uvek je kao što je rekao zoolog D’Arsi Tomson pre nekoliko godina u svojoj knjizi On Growth and Form: „Darvinovska evolucija nas nije poučila kako su ptice potekle od gmizavaca, sisari od ranijih četvoronožaca, četvoronošci od riba, niti rod kičmenjaka od beskičmenjaka... tražiti prelazno kamenje preko ponorâ između, znači tražiti uzalud, zauvek.“35
Kako je s konjem?
32. Šta se često iznosi kao klasičan primer evolucije?
32 Međutim, često se kaže da je bar konj klasičan primer evolucije koji se nalazi u fosilnom zapisu. Kao što kaže The World Book Encyclopedia: „Konji su među najbolje dokumentovanim primerima evolucionog razvoja.“36 Ilustracije toga počinju s vrlo malom životinjom i završavaju s današnjim velikim konjem. Ali da li fosilno svedočanstvo zaista to podupire?
33. Da li fosilno svedočanstvo zaista podupire evoluciju konja?
33 Delo Encyclopædia Britannica komentariše: „Evolucija konja nikada nije bila u pravilnoj liniji.“37 Drugim rečima, fosilno svedočanstvo nigde ne pokazuje postepen razvoj od male životinje do velikog konja. Evolucionista Hičing kaže o tom najistaknutijem evolucijskom modelu: „Nekad prikazivan kao jednostavan i direktan, sada je tako komplikovan da je prihvatanje jedne verzije pre nego druge više stvar vere nego racionalnog izbora. Eohippus, navodno najraniji konj, i za koga stručnjaci kažu da je davno izumro i da nam je poznat samo preko fosilâ, može u stvari biti živ i te kako i to uopšte ne kao konj — bojažljiva životinja veličine lisice zvana daman koja jurca po afričkom grmlju.“38
34, 35. (a) Zašto neki sada dovode u pitanje mesto eohippusa? (b) Da li su pronađeni ikakvi evolucijski preci za varijacije fosilnih konja?
34 Plasiranje malog eohippusa kao pretka konja napreže maštu, naročito s obzirom na ono što kaže The New Evolutionary Timetable: „Naširoko se pretpostavljalo da se [eohippus] polako ali postojano preobražavao u potpuniju konjsku životinju.“ Ali, da li činjenice podupiru tu pretpostavku? „Fosilne vrste [eohippusa] pokazuju malo dokaza o evolucionoj modifikaciji“, odgovara ta knjiga. Ona tako, s obzirom na fosilni zapis, priznaje: „On ne uspeva da dokumentuje punu istoriju porodice konja.“39
35 Tako neki naučnici sada kažu da mali eohippus nikada nije bio tip konja ili neki njegov predak. I svaki tip fosila koji se svrstava u red konja pokazao je izrazitu postojanost, bez ikakvih prelaznih oblika između njega i drugih za koje se mislilo da su evolucijski preci. Niti treba da iznenađuje to što postoje fosili konja različitih veličina i oblika. Čak i danas konji variraju od vrlo malih ponija do velikih oračkih konja. Svi su varijacije unutar porodice kônja.
Šta fosilni zapis stvarno govori
36. Šta fosilni zapis stvarno pokazuje?
36 Kad pustimo da fosilni zapis govori, njegovo svedočanstvo nije evolucijski orijentisano. Umesto toga, svedočanstvo fosilnog zapisa orijentisano je ka stvaranju. Ono pokazuje da su se mnoge različite vrste živih bića pojavile iznenada. Iako su postojale velike varijacije unutar svake vrste, one nisu imale nikakve veze s evolucijskim precima pre njih. Niti su imale ikakve evolucijske veze s različitim vrstama živih bića koje su došle posle njih. Razne vrste živih bića ostale su postojane s malo promene tokom dugih perioda pre nego što su neke od njih izumrle, dok druge preživljavaju sve do današnjeg dana.
37. Kako jedan evolucionista priznaje to?
37 „Koncept evolucije ne može se smatrati jakim naučnim objašnjenjem za prisustvo različitih oblika života“, zaključuje evolucionista Edmund Samuel u svojoj knjizi Order: In Life. Zašto ne može? On dodaje: „Nikakva potanka analiza biogeografske rasprostranjenosti ili fosilnog zapisa ne može direktno da podupre evoluciju.“40
38. Šta bi nepristrani istraživač zaključio?
38 Jasno je, nepristrani istraživač bio bi doveden do zaključka da fosili ne podupiru teoriju evolucije. S druge strane, fosilno svedočanstvo daje veliku težinu argumentima u prilog stvaranju. Kao što je zoolog Kofin rekao: „Za svetovne naučnike, fosili, svedočanstva o životu u prošlosti, sačinjavaju krajnji i konačni apelacioni sud, zato što je fosilni zapis jedina autentična istorija života koja je nauci na raspolaganju. Ako se ta fosilna istorija ne slaže s evolucionom teorijom — a videli smo da se ne slaže — čemu ona uči? Ona nam govori da su biljke i životinje bile stvorene u svojim osnovnim oblicima. Osnovne činjenice fosilnog zapisa podupiru stvaranje, ne evoluciju.“41 Astronom Karl Segan otvoreno je priznao u svojoj knjizi Cosmos: „Fosilno svedočanstvo moglo bi biti u skladu s idejom o Velikom Konstruktoru.“42
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 54. strani]
„Nijedan biolog nije stvarno video poreklo neke velike grupe organizama putem evolucije“
[Istaknuti tekst na 57. strani]
Darvin: „Ako su brojne vrste... zaista započele da žive odjednom, ta činjenica bi bila kobna za teoriju evolucije“
[Istaknuti tekst na 59. strani]
Fosilni zapis govori suprotno od onog što je predvidela evoluciona teorija
[Istaknuti tekst na 60. strani]
„Fosilni ostaci drevnih životnih oblika otkriveni u tim stenama ne otkrivaju neki jednostavan početak“
[Istaknuti tekst na 61. strani]
Darvin: „Čitave grupe vrsta pojavljuju se iznenada“
[Istaknuti tekst na 62. strani]
„Za opštu sliku bi se razumno moglo reći da je u skladu s idejom o specijalnom stvaranju“
[Istaknuti tekst na 62. strani]
„Postojala je potpuna odsutnost prelaznih fosila“
[Istaknuti tekst na 66. strani]
„Evolucija konja nikada nije bila u pravilnoj liniji“
[Istaknuti tekst na 67. strani]
„Grupa Equus, koja uključuje sve žive konje... pojavljuje se iznenada u fosilnom zapisu... njihovo poreklo nije dokumentovano poznatim fosilnim svedočanstvom“b
[Istaknuti tekst na 70. strani]
„Koncept evolucije ne može se smatrati jakim naučnim objašnjenjem za prisustvo različitih oblika života“
[Okvir na 55. strani]
Ortodoksna teorija evolucije Obrazac stvaranja očekivao
očekivala je fosilni zapis je fosilni zapis koji
koji sadrži: sadrži:
1. Vrlo jednostavne životne 1. Složene životne oblike
oblike koji se pojavljuju koji se pojavljuju iznenada
postepeno
2. Jednostavne oblike koji 2. Složene životne oblike
se postepeno menjaju koji se množe ’po svojim
u složene vrstama‘(biološkim
porodicama), iako
dopuštaju varijacije
3. Mnoge prelazne „karike“ 3. Nikakve prelazne „karike“
između različitih vrsta između različitih
bioloških porodica
4. Početke novih telesnih 4. Nikakva delimična telesna
obeležja, kao što su obeležja; svi delovi su
udovi, kosti, organi potpuni
[Okvir/Slika na 56. strani]
Jedna knjiga o evoluciji sadrži crtež poput ovog s tekstom: „OD RIBE DO ČOVEKA“. Ona kaže da ta ilustracija „prikazuje kako su kosti u peraju ribe evoluirale u kosti ljudske ruke i šake“. Ona takođe kaže: „Fosilni zapis dokumentuje mnoge međuetape u tom prelazu.“ Ali da li on to stvarno čini?a
[Dijagram]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Ručni zglob
Podlaktica
Lakat
Nadlaktica
Rame
[Okvir/Slike na stranama 68, 69]
Šta kaže fosilno svedočanstvo... o poreklu živih bića
O poreklu života:
„Za najmanje tri četvrtine knjige vekova urezane u zemljinu koru strane su prazne“ (The World We Live In).v
„Početni koraci... nisu poznati... ne ostaju ni tragovi njih“ (Red Giants and White Dwarfs).g
O višećelijskom životu:
„Kako su višećelijske životinje nastale i da li se taj korak odigrao jednom ili više puta i na jedan ili više načina ostaju teška i uvek osporavana pitanja na koja je... ’u konačnoj analizi, sasvim nemoguće odgovoriti‘“ (Science).d
„Fosilni zapis ne sadrži nikakve tragove tih uvodnih etapa u razvoju višećelijskih organizama“ (Red Giants and White Dwarfs).đ
O biljnom životu:
„Većina botaničara gleda na fosilni zapis kao na izvor prosvećenja. Ali... nikakva takva pomoć nije otkrivena... Nema dokaza o precima“ (The Natural History of Palms).e
O insektima:
„Fosilni zapis ne daje nikakve informacije o poreklu insekata“ (Encyclopædia Britannica).ž
„Nema poznatih fosila koji pokazuju kako su prvobitni predački insekti izgledali“ (The Insects).z
O životinjama s kičmom:
„Fosilni ostaci, međutim, ne pružaju nikakve informacije o poreklu kičmenjaka“ (Encyclopædia Britannica).i
O ribama:
„Koliko mi znamo, nikakva ’karika‘ nije povezivala ovu novu životinju ni sa kakvim prethodnim oblikom života. Riba se prosto pojavila“ (Marvels & Mysteries of Our Animal World).j
O ribama koje postaju vodozemci:
„Jednostavno kako ili zašto su to učinile verovatno nikada nećemo znati“ (The Fishes).k
O vodozemcima koji postaju gmizavci:
„Jedno od frustrirajućih obeležja fosilnog zapisa o istoriji kičmenjaka jeste što on pokazuje tako malo o evoluciji gmizavaca tokom njihovih najranijih dana, kada se razvijalo jaje s ljuskom“ (The Reptiles).l
O gmizavcima koji postaju sisari:
„Ne postoji karika koja nedostaje [koja povezuje] sisare i gmizavce“ (The Reptiles).lj
„Nažalost, fosili otkrivaju vrlo malo o stvorenjima koja smatramo prvim pravim sisarima“ (The Mammals).m
O gmizavcima koji postaju ptice:
„Prelaz od gmizavaca do ptica je još siromašnije dokumentovan“ (Processes of Organic Evolution).n
„Nijedan fosil bilo kakvog takvog ptici sličnog gmizavca još nije pronađen“ (The World Book Encyclopedia).nj
O majmunima:
„Nažalost, fosilni zapis koji bi nam omogućio da uđemo u trag pojavi majmuna još uvek je beznadežno nepotpun“ (The Primates).o
„Savremeni majmuni, na primer, izgleda da su ponikli niotkud. Oni nemaju juče, nemaju fosilnog zapisa“ (Science Digest).p
Od majmuna do čoveka:
„Nema fosilnog niti drugog fizičkog dokaza koji neposredno povezuje čoveka s majmunom“ (Science Digest).r
„Ljudska porodica se ne sastoji od neke usamljene linije predaka koja vodi od nekog majmunolikog oblika do naše vrste“ (The New Evolutionary Timetable).s
[Slika na 58. strani]
Pronađeni su milioni fosila i oni se nalaze u muzejima i laboratorijama širom sveta
[Slike na 61. strani]
Početkom onoga što se naziva kambrijski period, fosili većih grupa beskičmenjaka pojavljuju se u jednoj „spektakularnoj“ eksploziji živih bića, nepovezani ni sa kakvim evolucijskim precima
Sunđer
Trilobit
Meduza
[Slike na 63. strani]
Različiti i veoma složeni životni oblici pojavljuju se iznenada i potpuno razvijeni
Konj
Prugasta američka veverica
Leptir
Paprat
Ruža
Riba
[Slike na 64. strani]
Evoluciona teorija smatra da su leteća stvorenja evoluirala od prelaznih predaka; ali nijedan nije pronađen
Morska lasta
Kolibri
Orao
[Slika na 65. strani]
Nikakvi fosili žirafe nisu pronađeni s vratom dve trećine ili tri četvrtine dužine kolika je sada
[Slike na 67. strani]
Za ovu životinju nalik glodaru kaže se da je slična Eohippusu, pretpostavljenom pretku konja. Ali nema dokaza da je Eohippus evoluirao u nešto sličnije konju
