Zašto bi Bog dopustio patnju?
Poglavlje 16
Zašto bi Bog dopustio patnju?
1. Koji je uobičajen razlog koji mnogi ljudi navode za sumnju u postojanje Stvoritelja?
UOBIČAJEN razlog koji mnogi ljudi navode za sumnju u postojanje Stvoritelja jeste preovladavanje patnje u svetu. Tokom vekova bilo je toliko okrutnosti, prolivanja krvi i otvorenog zla, što je nanelo velike patnje milionima nedužnih ljudi. Zato se mnogi pitaju: ’Ako postoji Bog, zašto dopušta sve to?‘ Pošto, kao što smo videli, biblijski izveštaj najbolje odgovara činjenicama o stvaranju, može li nam Biblija pomoći i u tome da razumemo zašto bi jedan moćan Stvoritelj dopustio toliko patnje za tako dugo vreme?
2. Kako Biblija opisuje okruženje u kome je prvi ljudski par bio smešten?
2 Uvodna poglavlja Postanja pružaju pozadinu za odgovor na to pitanje. Ona opisuju stvaranje sveta bez patnje. Prvi čovek i prva žena bili su smešteni u rajsko okruženje, prelep dom nalik vrtu, nazvan Eden, i bio im je dat prijatan i izazovan posao. S obzirom na zemlju, rečeno im je ’da je rade i da je čuvaju‘. Takođe su imali nadzor nad „ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču“ (Postanje 1:28; 2:15).
3. Kakav izgled je bio stavljen pred Adama i Evu?
3 Osim toga, pošto su prvi ljudi bili stvoreni sa savršenim telom i savršenim umom, oni nisu ni na koji način bili manjkavi. Dakle, nije bilo razloga da ikad pate od bolesti, starosti ili smrti. Umesto toga, imali su izgled na beskrajnu budućnost u zemaljskom raju (Ponovljeni zakoni 32:4).
4. Šta je bila Božja namera za ljude i za samu zemlju?
4 Prvom paru je takođe bilo rečeno da se ’rađaju, množe i napune zemlju‘. Dok bi rađali decu, ljudska porodica bi rasla i proširila granice raja tako da bi on konačno obuhvatao čitavu zemlju. Tako bi ljudska rasa bila jedna ujedinjena porodica, u kojoj bi svi živeli u savršenom zdravlju na rajskoj zemlji.
Potreba da se prihvati Božje vladanje
5. Zašto se od ljudi zahtevalo da prihvate Božje vladanje?
5 Međutim, da bi se ta harmonija nastavila, prvi ljudski par je morao da prihvati pravo njihovog Stvoritelja da upravlja ljudskim stvarima. To jest, morali su da prihvate njegov suverenitet. Zašto? Pre svega, zbog toga što je to bilo ispravno. Tvorac nečega sigurno ima pravo da ispoljava izvesnu meru kontrole nad onim što je napravio. To načelo se već vekovima odražava u zakonima o vlasništvu. Osim toga, ljudima je bilo potrebno da prihvate uputstvo svog Tvorca zbog sledeće presudne činjenice: oni nisu bili oblikovani sa sposobnošću da uspešno upravljaju sobom odvojeno od svog Stvoritelja, ništa više nego što bi mogli ostati u životu kad ne bi jeli, pili i disali. Istorija je pokazala da je Biblija tačna kad kaže: „Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). Sve dok bi ljudi ostali unutar smernica koje im je postavio njihov Stvoritelj, život bi bio trajan, uspešan i srećan.
6, 7. (a) Kakvu vrstu slobode je Bog dao ljudima, i zašto? (b) Kakav loš izbor su prvi ljudi napravili?
6 Takođe, ljudi su bili stvoreni da deluju po svojoj slobodnoj volji. Oni nisu bili napravljeni da reaguju kao roboti, ili naterani da rade izvesne stvari prvenstveno iz instinkta, kao životinje ili insekti. Ali trebalo je da ta sloboda bude relativna, a ne apsolutna. Trebalo je da se ispoljava odgovorno, unutar granica Božjih zakona, zakona koji su delovali za opšte dobro. Zapazi kako Biblija izlaže to načelo: „[Budite] kao slobodni ljudi, ali ne služeći se slobodom kao koprenom za pokrivanje pakosti, nego postupajući kao prave sluge Božje“ (1. Petrova 2:16). Bez zakona da upravlja međuljudskim odnosima, bila bi anarhija, i to bi štetno uticalo na živote svih ljudi.
7 Tako, dok je relativna sloboda poželjna, previše slobode nije. Ako detetu daš previše slobode, to bi moglo voditi do toga da se ono igra na prometnoj ulici, ili da stavi ruku na vrelu peć. Totalna sloboda da sve svoje odluke donosimo bez uzimanja u obzir uputstva našeg Tvorca, može prouzrokovati sve vrste problema. To je bio slučaj s prvim ljudima. Oni su izabrali da zloupotrebe svoj dar slobode. Odlučili su, neispravno, da posegnu za nezavisnošću od svog Stvoritelja i da tako ’budu kao Bog‘. Mislili su da će moći da sami za sebe odlučuju šta je ispravno a šta neispravno (Postanje 3:5).
8. Šta se dogodilo kada su Adam i Eva odstupili od Božje vladavine?
8 Kada su prvi ljudi odstupili od uputstva svog Stvoritelja, ono što im se dogodilo slično je onome što se dešava kada izvučeš utikač jednog električnog ventilatora. Sve dok je ventilator priključen na neki izvor energije, on radi. Ali kada se iskopča, on usporava i konačno potpuno prestaje da radi. Upravo to se dogodilo kada su Adam i Eva odstupili od svog Stvoritelja, ’izvora života‘ (Psalam 36:10). Pošto su oni voljno izabrali pravac nezavisnosti od svog Tvorca, on im je dozvolio da shvate puno značenje svog izbora time što ih je prepustio njima samima. Kao što kaže jedno biblijsko načelo: „Ako li [Boga] ostavite i on će vas ostaviti“ (2. Letopisa 15:2). Bez potporne energije njihovog Stvoritelja, počelo je postepeno propadanje uma i tela. S vremenom, oni su ostareli i umrli (Postanje 3:19; 5:5).
9. Kako je loš izbor prvih ljudi uticao na čitavo čovečanstvo?
9 Kada su Adam i Eva izabrali da budu nezavisni od svog Tvorca, oni su izgubili savršenstvo. To je bilo pre nego što su uopšte imali decu. Kao posledica, kada su kasnije imali decu, ona su odražavala ono što su njihovi roditelji postali — nesavršeni. Tako su prvi ljudi postali poput jednog defektnog kalupa. Sve što je od njih proizvedeno bilo je takođe defektno. Otuda, mi se svi rađamo nesavršeni i nasleđujemo slabosti starenja, bolesti i smrti. Ta nesavršenost, zajedno sa odvajanjem od Stvoritelja i njegovih zakona, otvorila je branu ljudskom bezumlju. Tako je istorija čovečanstva ispunjena patnjom, tugom, bolešću i smrću (Psalam 51:7; Rimljanima 5:12).
10. (a) Kakva pobuna se odigrala u duhovnom području? (b) Kako je takva stvar mogla da se dogodi?
10 Da li se ovim želi reći da je zlo poteklo isključivo od ljudi? Ne, postoji još nešto više kod toga. Stvaranje razumnih stvorenja nije bilo ograničeno na ljude. Bog je već bio stvorio bezbrojna duhovna stvorenja na nebesima (Jov 38:4, 7, DK). Ona su takođe stvorena da deluju po slobodnoj volji i takođe su imala izbor u prihvatanju uputstva svog Stvoritelja. Jedno od tih duhovnih stvorenja izabralo je da razmišlja o želji za nezavisnošću. Njegova ambicija je rasla do takvog stepena da ga je navela da ospori Božji autoritet. On je Adamovoj ženi, Evi, rekao da bi oni mogli da prekrše Božji zakon a da ipak, kako ju je on uveravao, „Nećete vi umreti“ (Postanje 3:4; Jakov 1:13-15). Njegove izjave su podrazumevale da njima nije trebao njihov Stvoritelj kako bi nastavili da imaju trajan život i sreću. U suštini, on je rekao da će kršenje zakona u stvari poboljšati stvari za njih, omogućujući im da budu kao Bog. Tako je on doveo u pitanje pravovaljanost Božjih zakona i bacio sumnju na Božji način vladanja njima. I stvarno, on je bacio sumnju na samo pravo njihovog Stvoritelja da vlada. Zbog tog lažnog predstavljanja stvari nazvan je Sotona, što znači „protivnik“, i Đavo, što znači „klevetnik“. Tokom proteklih 6 000 godina ovaj Sotonin stav je uticao na čovečanstvo, unapređujući politiku ’vladaj ili uništi‘ (Luka 4:2-8; 1. Jovanova 5:19; Otkrivenje 12:9).
11. Zašto Bog nije zbrisao buntovnike na početku?
11 Ali zašto Bog nije uništio te kršioce zakona, i čoveka i duhovno stvorenje, na početku? Odgovor leži u činjenici da su bila pokrenuta duboka sporna pitanja pred svim razumnim stvarstvom. Jedno od spornih pitanja uključivalo je pitanja kao što su: Da li će nezavisnost od Božjeg suvereniteta ikada doneti trajne koristi? Da li će Božje upravljanje ljudima biti bolje za njih, ili će čovekovo sopstveno upravljanje biti bolje? Da li bi ljudi nezavisno od svog Stvoritelja mogli uspešno da vladaju ovim svetom? Ukratko, da li je ljudima zaista trebalo Božje vođstvo? Ta pitanja su zahtevala odgovore koje bi jedino prolazak vremena mogao da pruži.
Zašto toliko dugo?
12. Da je Bog intervenisao na početku, koja optužba bi mogla da se iznese protiv njega?
12 Međutim, zašto je Bog dopustio da prođe toliko mnogo vremena pre rešavanja tih stvari — do sada oko 6 000 godina? Zar one nisu mogle da se zadovoljavajuće reše mnogo ranije? Pa, da je Bog intervenisao mnogo ranije, mogla bi se izneti optužba da ljudima nije bilo dato dovoljno vremena da razviju jednu delotvornu vladavinu i neophodnu tehnologiju za donošenje mira i prosperiteta za sve. Tako, u svojoj mudrosti, Bog je znao da će biti potrebno vreme da se reše sporna pitanja koja su pokrenuta. I on je dopustio to vreme.
13, 14. Koje su posledice nezavisnosti od Boga?
13 Tokom vekova, oprobani su svi oblici vladavina, svi oblici društvenih sistema i svi oblici ekonomskih sistema. Osim toga, ljudi su imali dovoljno vremena da učine mnoge tehnološke napretke, uključujući i iskorišćavanje atoma i putovanje na Mesec. S kakvim rezultatima? Da li je sve to dovelo do takvog sveta koji je pravi blagoslov za čitavu ljudsku porodicu?
14 Daleko od toga. Ništa što su ljudi oprobali nije donelo pravi mir i sreću za sve. Umesto toga, posle sveg tog vremena, situacija je nestabilnija nego ikad. Kriminal, rat, slom porodice, siromaštvo i glad opustošuju zemlju za zemljom. Sâmo postojanje čovečanstva je ugroženo. Nuklearne rakete zastrašujuće destruktivne moći mogle bi da unište veliki deo ljudske rase, ako ne i celu. Tako, uprkos hiljadama godina napora, uprkos mnogim vekovima ljudskog iskustva na kome se može graditi i uprkos dostizanju novih vrhunaca tehnološkog napretka, čovečanstvo se i dalje neuspešno rve sa svojim najosnovnijim problemima.
15. Šta se dogodilo sa zemljom kao posledica čovekove pobune?
15 Čak se i na samu zemlju vrši štetan uticaj. Ljudska pohlepa i zanemarivanje, pretvaraju izvesna područja u pustinje time što ih lišavaju zaštitnih šuma. Hemijska sredstva i drugi otpadni proizvodi zagađuju zemlju, more i vazduh. Biblijski opis stanja života na zemlji, od pre 2 000 godina, danas je još tačniji: „Cela tvorevina Božija zajedno s nama uzdiše i muči se do sada“ (Rimljanima 8:22, Ča).
Šta je dokazano?
16, 17. Šta je dokazano prolaskom toliko mnogo vremena?
16 Šta su događaji tokom sveg tog vremena dokazali van svake sumnje? Da ljudsko vladanje nezavisno od čovekovog Stvoritelja nije zadovoljavajuće. Jasno je pokazano da je uspešno upravljanje zemaljskim stvarima nemoguće nezavisno od čovekovog Tvorca. Istorija nastavlja da potvrđuje otvorenu procenu Biblije o ljudskim pokušajima da vladaju kad Biblija kaže: ’Čovek nad čovekom vlada na zlo njegovo‘ (Propovednik 8:9, DK).
17 Kako su se samo ljudska nastojanja pokazala katastrofalnim, u poređenju s redom i preciznošću koji se nalaze u svemiru kako ga vode zakoni njegovog Stvoritelja! Jasno je da je ljudima takođe potrebno takvo vođstvo u upravljanju njihovim poslovima, jer je ignorisanje Božjeg nadzora katastrofalno. Zaista je jasno pokazano, za sva vremena, da imamo potrebu za Božjim usmeravanjem isto tako sigurno koliko nam trebaju vazduh, voda i hrana (Matej 4:4).
18. Kako je dopuštanje vremena da se reše pitanja pružilo jedan trajan presedan za budućnost?
18 Takođe, time što je dopustio dovoljno vremena za rešavanje spornih pitanja u vezi s ljudskim vladanjem, Bog je utemeljio jedan trajan presedan za budućnost. To bi se moglo uporediti s jednim fundamentalnim slučajem na vrhovnom sudu. Pitanje je rešeno za sva vremena: ljudsko vladanje odvojeno od Boga ne može doneti poželjno stanje na zemlji. Tako, u budućnosti, ako bi bilo ko ko deluje po slobodnoj volji osporio Božji način obavljanja stvari, ne bi bilo potrebno da se dopuste hiljade dodatnih godina za pokušaj da se dokaže njegova tvrdnja. Sve što treba da se dokaže dokazano je u ovom periodu od oko 6 000 godina koje je Bog dopustio. Tako, tokom čitave večnosti pred nama, nikakva pobuna neće nikada ponovo biti dopuštena da naruši mir i sreću života na zemlji, ili da zadire u Božji suverenitet bilo gde drugde u svemiru. Kao što Biblija izričito kaže: „Teskoba se neće dvaput [„drugi put“, NW] pojaviti“ (Naum 1:9).
Božje rešenje
19. Koje je Božje rešenje za problem zla?
19 Tako Biblija pruža jedno razumno objašnjenje za postojanje patnje u svetu stvorenom od Boga. Biblija takođe jasno pokazuje da je blizu vreme kada će Bog upotrebiti svoju svemoćnu silu da ukloni one koji prouzrokuju patnju. Priče Solomunove 2:21, 22 (DK) kažu: „Jer će pravednici nastavati na zemlji, i bezazleni će ostati na njoj. A bezbožni će se istrijebiti sa zemlje, i bezakonici će se iščupati iz nje.“ Da, Bog će ’uništiti one koji zemlju uništavaju‘ (Otkrivenje 11:18). To će takođe uključivati, konačno, odstranjenje Sotone Đavola (Rimljanima 16:20). Bog neće dozvoliti zlima da kvare njegovo divno stvarstvo, zemlju, još dugo. Svako ko se ne povinuje njegovim zakonima biće istrebljen. Samo oni koji vrše Božju volju nastaviće da žive (1. Jovanova 2:15-17). Sigurno ne bi zasadio jedan cvetni vrt na nekom parčetu zemlje punom korova, niti bi kokoške i lisice smestio u isti kokošinjac. Tako isto, kada Bog bude ponovo uspostavljao raj za pravedne ljude, on neće u isto vreme dopustiti vandalima da se slobodno kreću.
20. Kako će patnja iz prošlosti biti izbrisana?
20 Dok je patnja tokom vekova bila veoma bolna za one koji su bili njene žrtve, ona je poslužila dobroj svrsi. To se može uporediti s dopuštanjem da tvoje dete prođe kroz jednu bolnu operaciju da bi se korigovao neki veći zdravstveni problem. Dugotrajne koristi daleko nadmašuju svaku privremenu bol. Osim toga, budućnost koju Bog ima u nameri za zemlju i čovečanstvo na njoj, odstraniće iz sećanja težinu prošlosti: „Što je pre bilo, to se neće pominjati, niti će na um dolaziti“ (Isaija 65:17). Dakle, bilo kakva patnja koju je čovečanstvo doživelo konačno će biti izbrisana iz umova onih koji budu živeli kad Božje vladanje bude obuhvatalo svu zemlju. U to vreme će radosti istisnuti sva prethodna loša sećanja, jer Bog će „otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade. I onaj što seđaše na prestolu reče: Evo sve novo tvorim“ (Otkrivenje 21:4, 5).
21. Kakva prilika će biti data čak i mrtvim ljudima?
21 Isus Hrist je govorio o tom predstojećem Novom poretku kao o „ponovnom stvaranju“ (Matej 19:28, NW). Prošle žrtve patnje i smrti tada će znati da Bog zaista brine za njih, jer će ta era videti i doslovno ponovno stvaranje onih koji su mrtvi u grobu. Isus je rekao: „Svi koji su u grobovima... izići će“ u uskrsenje za život na zemlji (Jovan 5:28, 29). Na taj način, mrtvima će takođe biti data prilika da se podlože Božjem pravednom vladanju i da dobiju prednost da žive zauvek „u raju“, kako ga je Isus nazvao (Luka 23:43).
22. Kakvo stanje će biti obnovljeno u životinjskom carstvu?
22 Čak će i životinjsko carstvo biti u miru. Biblija kaže da „zajedno će vuk i jagnje pasti, lav će kao i vo travu jesti“, i čak „malo će dete njih voditi“. Životinje ’neće činiti kvara niti štete‘ u Božjem Novom poretku, niti jedna drugoj niti ljudima (Isaija 11:6-9; 65:25).
23. U kakvo će stanje doći sve Božje stvarstvo?
23 Tako, u svakom pogledu, kao što kaže Rimljanima 8:20, 21, „stvorenja... će se i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u slobodi slave dece Božje“. S vremenom, zemlja će postati raj, nastanjen savršenim ljudima — oslobođenim bolesti, tuge i smrti. Patnja će zauvek biti stvar prošlosti. Svi aspekti Božjeg zemaljskog stvarstva doći će u potpunu harmoniju s njegovom namerom, uklanjajući ružnu mrlju koja je kvarila njegov svemir hiljadama godina.
24. Koje pitanje bi se moglo postaviti u vezi s Biblijom?
24 Tako Biblija objašnjava Božje dopuštanje patnje, i ono što će on uraditi da bi rešio taj problem. Ipak, neki bi mogli pitati: ’Kako da znam da se zaista mogu pouzdati u ono što kaže Biblija?‘
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 188. strani]
Mnogi pitaju: ’Ako postoji Bog, zašto dopušta sve ovo?‘
[Istaknuti tekst na 190. strani]
Ljudi nisu bili stvoreni da uspešno vladaju sobom odvojeno od svog Stvoritelja
[Istaknuti tekst na 190. strani]
Trebalo je da sloboda bude relativna, a ne apsolutna
[Istaknuti tekst na 192. strani]
Meditiranje o onome što je neispravno može prouzrokovati da osoba uradi neispravnu stvar
[Istaknuti tekst na 193. strani]
Potrebno je vreme da se potpuno reše sporna pitanja koja su pokrenuta
[Istaknuti tekst na 194. strani]
„Cela tvorevina Božija zajedno s nama uzdiše i muči se do sada“
[Istaknuti tekst na 196. strani]
Stvoritelj neće još dugo dopuštati zlima da kvare njegovu divnu zemlju
[Istaknuti tekst na 198. strani]
U svakom pogledu „stvorenja... će se i sama oprostiti ropstva raspadanja“
[Slika na 189. strani]
Prvi ljudi su imali u izgledu da zauvek žive na rajskoj zemlji
[Slike na 191. strani]
Kao što ventilator usporava i zaustavlja se kada se iskopča, tako su Adam i Eva ostareli i umrli nakon što su odstupili od svog izvora života
[Slike na 194. strani]
Posle svih tih vekova svetska situacija je opasnija nego ikada
[Slika na 195. strani]
Time što je dopustio dovoljno vremena da se odgovori na pitanja, Bog je utemeljio jedan presedan za budućnost, poput jedne fundamentalne odluke vrhovnog suda
[Slika na 197. strani]
Bilo kakva patnja koju su ljudi ranije doživeli biće izbrisana radostima u Božjem Novom poretku
