JEDNOG popodneva pobunjenici su ušli u grad i otprilike dva sata pucali u vazduh. Među njima su bili mladi tinejdžeri koji su jedva držali oružje u ruci. Bili su veoma prljavi, s neurednom i zapuštenom kosom, i delovalo je da su drogirani.

Sledećeg dana počeo je masakr. Vojnici su brutalno sakatili, ubijali i silovali. Vladao je opšti haos. Brat Amara Babavo, njegova porodica i četiri zainteresovane osobe sklonili su se u moju kuću. Bili smo prestrašeni.

Uskoro se pojavio komandir pobunjenika i naredio nam da sledećeg jutra dođemo na vojnu obuku. Bili smo odlučni da ostanemo neutralni, iako nas je to moglo koštati glave. Molili smo se skoro celu noć. Ustali smo rano, razmotrili dnevni citat i čekali da pobunjenici dođu. Nisu se pojavili.

 Kasnije su pobunjenički oficir i četvorica njegovih ljudi zaposeli moju kuću. Rekli su nam da ostanemo, pa smo nastavili da redovno održavamo sastanke i svako jutro osmatramo dnevni citat. Neki vojnici su rekli: „Vi čitate dnevni citat. Mora da ste Jehovini svedoci.“ Biblija ih nije zanimala ali nas su poštovali.

Jednog dana se pojavio zapovednik koji je došao u kontrolu vojnika koji su se nastanili u mojoj kući. Salutirao je bratu Babavou i rukovao se s njim. Obratio se vojnicima i zapretio: „Ovaj čovek je moj šef i vaš šef. Ako njemu ili onima koji su s njim zafali dlaka glave, nećete se lepo provesti. Jel’ jasno?“ „Jeste!“, uzvratili su vojnici. Zapovednik nam je zatim dao pismo u kojem se pripadnicima Ujedinjenog revolucionarnog fronta naređuje da nam ne naude jer smo miroljubivi građani.

Nekoliko meseci nakon toga, pobunjeničke frakcije su počele međusobno da se sukobljavaju, pa smo pobegli u susednu Liberiju. Tamo smo se našli u opasnosti od druge pobunjeničke grupe. „Mi smo Jehovini svedoci“, rekli smo im. „Šta onda piše u Jovanu 3:16?“, pitao je jedan od vojnika. Pošto smo citirali stih, pustio nas je.

Kasnije smo se susreli sa još jednim pobunjeničkim komandirom, koji je naredio bratu Babavou i meni da pođemo s njim. Bojali smo se da će nas ubiti. Međutim, rekao nam je da je pre rata proučavao sa Svedocima. Dao nam je novac i uzeo pismo koje je bilo namenjeno braći i odneo ga u obližnju skupštinu. Ubrzo su stigla dva brata s humanitarnom pomoći i odvela nas na sigurno.