JEHOVINI SVEDOCI u Gruziji neumorno propovedaju dobru vest i Jehova blagosilja njihov trud. Tako se dobra vest proširila do skoro svakog dela ove države.

Nedavnih godina, revni objavitelji i pioniri su poklonili više pažnje područjima na kojima se retko propoveda. U planinskim  krajevima, do nekih zabačenih sela i zaseoka može se doći samo terenskim vozilima ili žičarom.

Počevši od 2009, gruzinska podružnica svake godine dostavlja skupštinama spisak nedodeljenih područja i poziva objavitelje da tamo propovedaju. Mnogi su pokazali samopožrtvovan duh i prihvatili taj poziv.

Temuri i Ana Blijadze su se tek bili venčali kada su saznali da je potrebna pomoć u Adžariji. Upravo su bili kupili plac za gradnju kuće. Ali pružila im se i prilika da učine više u službi.

U Adžariju su najpre došli samo na nedelju dana. Prisećajući se prvih utisaka, Temuri kaže: „Tamošnji objavitelji su morali mnogo da pešače do udaljenih sela. Pošto smo imali kombi, pomislio sam da bi ovde dobro došao.“

Ana dodaje: „Nije bilo nimalo lako preseliti se tako daleko od svoje skupštine i porodice pošto smo veoma vezani za njih. Ali osetili smo da je Jehova blagoslovio taj naš korak.“ Već više od tri godine, Temuri i Ana pomažu grupi u adžarijskom gradu Keda.

Privremeni specijalni pioniri su mnogo učinili u propovedanju na udaljenim područjima. Mnogi od njih su odlučili da ostanu tamo gde su privremeno bili poslati kako bi nastavili da se brinu o onima s kojima su počeli da proučavaju.

 Dve pionirke su imenjakinje — obe se zovu Hatuna. Dobile su zadatak da propovedaju u prelepom gradu Manglisiju. Tamo nije bilo nijednog Svedoka, ali sestre su imale mnogo uspeha u službi. Već prvog meseca su vodile 9 biblijskih kurseva, drugog 12, narednog 15, a zatim 18! Odlučile su da ostanu tamo da bi nastavile da pomažu zainteresovanim osobama.

Naše sestre su morale biti veoma dovitljive da bi našle načina da se izdržavaju. Mnogi posetioci ovog grada vole da kupe tamošnji specijalitet — slatko od borovih šišarki, koje je dobro za zdravlje. Zato su sestre sakupljale još zelene šišarke da bi pravile slatko i prodavale ga na pijaci. A onda su iznenada dobile još jedan izvor prihoda.

 Jedna žena s kojom su proučavale Bibliju donela im je nekoliko pilića. Nije ni znala da je jedna kokoška snela jaja na skrivenom mestu pa su se izlegli pilići. Taj neočekivani „višak“ ona je želela da pokloni svojim učiteljicama Biblije. Sestre su došle na ideju da odgaje te piliće i nastave da gaje živinu. To im je postao glavni izvor prihoda.

Jedna od njih kaže: „Uz Jehovinu pomoć i pomoć naše braće i osoba s kojima smo proučavale, provele smo u Manglisiju pet godina.“ Tamo je osnovana grupa koja i danas postoji.

Nedavnih godina je u Gruziju došlo mnogo stranaca. Mnogi pioniri su uvideli da je to novo područje za službu. Zato su počeli da uče jezike kao što su arapski, azerbejdžanski, kineski, engleski, persijski i turski.

Mnogi pioniri su se priključili grupama i skupštinama na nekom stranom jeziku. Neki su se preselili u drugu zemlju u kojoj je pomoć još potrebnija. Braća Giorgi i Gela su imali oko 20 godina kada su se preselili u susednu zemlju. „Hteli smo da damo sve od sebe za Jehovu, a preseljenje je bila savršena prilika za to“, kaže Giorgi.

Razmišljajući o tim godinama, brat Gela kaže: „Mnogo sam naučio služeći na takvom području kao starešina. Divan je osećaj kada Jehova preko tebe pomaže svojim ’ovčicama‘“ (Jov. 21:17).

Giorgi još kaže: „Nije sve bilo savršeno, ali smo se usredsredili na službu i nismo ni  pomišljali da odustanemo. Osećali smo da radimo pravu stvar.“

Jedan drugi brat koji se isto zove Gela nekoliko godina je služio u Turskoj. On se priseća: „U početku, dok još nisam znao jezik, počeo sam da gubim radost. Ali kad sam konačno mogao da komuniciram s braćom i ljudima na području, mojoj sreći nije bilo kraja.“

Sestra koja je više od deset godina služila kao pionir u Istanbulu, rekla je: „Osećala sam da me Jehova podržava još od prvog dana mog preseljenja. Kada služiš kao pionir na stranom jeziku, skoro svakog dana doživljavaš situacije poput onih iz Godišnjaka.“