BADRI i ja smo upoznali Svedoke kod jednog komšije. Bilo je to 1989. godine. Brat Givi Barnadze, koji je proučavao s tim komšijom nije imao svoj primerak Biblije, jer je u to vreme bilo veoma teško doći do nje.

Dopalo nam se ono što smo čuli, pa smo poželeli da nabavimo Bibliju. Kada je moj suprug sreo rođenog brata, spomenuo mu je da traži Bibliju. Badri se iznenadio kada mu je brat rekao da je nedavno kupio jedno novije izdanje na gruzinskom i da će mu ga rado pokloniti.

Kad se Badri vratio kući, seo je za sto i počeo da čita. Nije se pomerio s mesta sve do večeri. Čim se narednog dana probudio, nastavio je s čitanjem. Kad sam stigla kući s posla, još uvek je sedeo za stolom  i čitao Bibliju. Nije je ispuštao iz ruku! Zato sam mu predložila da uzme nekoliko slobodnih dana da bi je na miru pročitao. Ubrzo ju je pročitao celu.

Kada smo počeli da proučavamo knjigu Istina koja vodi do večnog života s bratom Givijem, bilo nam je drago što imamo svoju Bibliju. Odlično smo se uklopili pošto mi nismo imali knjigu, a Givi nije imao Bibliju. Otprilike godinu dana kasnije, Badri i ja smo se krstili.