GRUZIJA | 1998-2006.
Blagoslovi i u „povoljno vreme i u teško vreme“ (2. Tim. 4:2)
OD KRAJA 1990-ih naovamo, u Gruziji je zabeležen neverovatan porast broja objavitelja i zainteresovanih osoba. Na primer, 1998. godine je Spomen-svečanosti prisustvovalo čak 32 409 osoba!
Međutim, mnogi objavitelji, uključujući i starešine, bili su relativno novi i nisu imali iskustva. Zato im je bila preko potrebna obuka, koju su ubrzo i dobili.
Jehovina organizacija pruža podršku
Arno i Sonja Tungler, bračni par koji je završio vanredni razred škole Galad u Nemačkoj, u martu 1998. poslat je u Gruziju. Te iste godine je Vodeće telo odobrilo da se u Gruziji osnuje Betel, koji će nadgledati podružnica u Rusiji.
Odbor zemlje je ubrzo počeo da nadgleda delo propovedanja. Nakon što je naše delo registrovano u Gruziji, biblijska literatura je stizala direktno iz podružnice u Nemačkoj. Zakonsko priznanje je omogućilo i kupovinu zemljišta na kojima će se graditi Dvorane Kraljevstva i objekti podružnice.
Vreme je za obuku
Pošto je delo propovedanja godinama bilo zabranjeno pod sovjetskim režimom, mnogi objavitelji nikada nisu imali priliku da propovedaju od kuće do kuće. Arno Tungler priča: „Braća su često svedočila na ulicama, ali nisu imala naviku da idu od kuće do kuće ili da ponovo posećuju zainteresovane osobe.“
Arno i Sonja Tungler
Davit Devidze je u maju 1999. počeo da radi u tek osnovanom Betelu. On kaže: „Bilo je mnogo posla i na području i u Betelu. Znali smo teoriju, ali nismo znali kako da je sprovedemo u delo. Zato smo pažljivo posmatrali iskusnu braću koju nam je poslalo Vodeće telo i zaista smo mnogo toga naučili od njih.“
Braća u Gruziji su dobila odličnu obuku. Ali oni koji su otišli tamo da bi obučili braću takođe su mnogo toga naučili od tamošnjih objavitelja (Posl. 27:17).
Nije ih bilo teško zavoleti
Arno i Sonja se sa osmehom sećaju srdačne dobrodošlice koju su im braća priredila. Dala su sve od sebe da im pomognu da se što lakše priviknu na nove okolnosti.
Sonja o njihovoj velikodušnosti kaže: „Bračni par koji je živeo u blizini donosio nam je izvrsnu hranu. Jedna sestra nas je često pozivala u službu, upoznala nas sa ostalima iz skupštine i pričala nam o gruzinskoj kulturi. Druga sestra nas je strpljivo učila gruzinskom jeziku.“
Voren i Lesli Šufelt, koji su 1999. došli iz Kanade u Gruziju, pričaju: „Braća i sestre su nas odmah osvojili svojom toplinom i pažnjom. Nikome od njih, pa ni mladima, nije bio problem da otvoreno pokažu ljubav prema drugima.“
Braća iz Gruzije zajedno sa iskusnim misionarima u Betelu
Oni koji su se iz inostranstva preselili u Gruziju nisu se usredsredili na teškoće, već na divne osobine tamošnjeg naroda. I oni su se sami trudili da budu ponizni i da pokažu braći koliko ih vole. Tako su ih braća veoma brzo zavolela.
Bogobojazni ljudi prihvataju istinu
Tokom 1990-ih, mnogi su prihvatili istinu. Samo 1998. godine su se krstile 1 724 osobe. Šta je podstaklo sve te Gruzine da prihvate istinu?
Tamazi Biblaja, koji je godinama služio kao pokrajinski nadglednik, objašnjava: „Ljudi ovde od malih nogu uče da vole Boga. Zato svim srcem prihvataju biblijsku istinu.“
Davit Samharadze, koji danas služi kao instruktor u Školi za objavitelje Kraljevstva, kaže: „Kad neko počne da proučava Bibliju, obično njegovi rođaci i komšije pokušavaju da ga odgovore od toga. Međutim, često se desi da na kraju i oni sami počnu da proučavaju!“
Vest o Kraljevstvu se proširila po celoj zemlji i podstakla je mnoge da promene svoj život. U aprilu 1999, Spomen-svečanosti je prisustvovalo čak 36 669 osoba!
„Mnogo je protivnika“
Apostol Pavle je o delu propovedanja u drevnom Efesu napisao: „Ovde [mi se] pružila dobra prilika za uspešnu službu, ali mnogo je protivnika“ (1. Kor. 16:9). Ovim rečima se odlično opisuje i situacija u kojoj su se Svedoci u Gruziji našli 1999, svega nekoliko meseci nakon izuzetno posećene Spomen-svečanosti.
U avgustu te godine su se članovi jedne grupe pravoslavnih ekstremista, predvođeni raščinjenim sveštenikom, Vasilijem Mkalavišvilijem, okupili u Tbilisiju i javno spalili našu literaturu. To je pokrenulo talas progonstva koji je trajao četiri godine.
Od 1999, Svedoci u Gruziji su bili meta raznih napada, održavani su protesti protiv njih i spaljivane su im knjige
Nekoliko verskih ekstremista je 17. oktobra 1999. okupilo rulju od oko 200 ljudi i upalo na sastanak skupštine Gldani u Tbilisiju. Drvenim palicama i gvozdenim krstovima su nasrnuli na prisutne, nanevši nekima od njih teške povrede.
Nažalost, napadači nisu uhapšeni i napadi na Svedoke su se nastavili. Mnogi vladini zvaničnici, uključujući i predsednika Ševardnadzea, javno su osudili te napade, ali nisu ništa konkretno preduzeli u vezi s tim. Zapravo, policija bi uvek stigla tek nakon što bi prošlo dosta vremena od napada.
U tom periodu je i Guram Šaradze, član gruzinskog parlamenta, pokrenuo kampanju protiv Svedoka, lažno ih optuživši da su pretnja po društvo. Izgledalo je kao da je „povoljno vreme“ za propovedanje stvar prošlosti.
Jehovina organizacija odgovara na protivljenje
Jehovina organizacija je brzo reagovala kako bi pomogla Svedocima u Gruziji. Braća su dobila smernice kako da postupe ukoliko budu napadnuta, kao i podsetnik na to zbog čega se pravi hrišćani povremeno suočavaju s progonstvom (2. Tim. 3:12).
Osim toga, Jehovina organizacija je preduzela i zakonske mere kako bi odbranila braću na sudu. Jedan brat koji je služio u Pravnom odeljenju u gruzinskoj podružnici, kaže: „Tokom te četiri godine, podneli smo više od 800 žalbi protiv ekstremističke grupe Vasilija Mkalavišvilija. Tražili smo pomoć od vlasti i organizacija za zaštitu ljudskih prava. Glavno sedište Jehovinih svedoka takođe je dalo sve od sebe da informiše javnost o agresiji nad našom braćom, ali ni to nije zaustavilo napade.“ a
a Za više informacija o pravnoj bici radi priznavanja prava Svedoka u Gruziji videti Probudite se! od 22. januara 2002, strane 18-24.
