Igor: Obojica smo pripadali grupi u Tkvarčeliju, gradu u Abhaziji. Pošto je naša grupa bila deo skupštine u Džvariju, udaljenom oko 85 kilometara, svakog meseca bih odatle donosio literaturu. Ubrzo nakon pada Sovjetskog Saveza, autonomna pokrajina Abhazija je pokušala da se osamostali. Zbog toga je 1992. izbio rat između separatista i gruzinske vojske, što je narodu donelo mnoge nevolje.

Gizo: Krstio sam se kad sam imao 21 godinu, samo godinu dana pre rata. Kad je izbio sukob, braću je nakratko obuzeo strah i nisu znala kako da nastave s propovedanjem. Ali Igor, koji je uvek bio poput brižnog pastira, ohrabrio nas je, govoreći: „Ljudima je sada  potrebna uteha. Ostaćemo duhovno jaki samo ako nastavimo da propovedamo.“ Uz poseban oprez, svakog dana smo govorili drugima o dobroj vesti iz Božje Reči.

Igor: U tom periodu nismo mogli ići ustaljenim putem u Džvari po literaturu. Pošto sam odrastao u tom području, uspeo sam da pronađem bezbedne prolaze kroz plantaže čaja i preko planina. Naravno, uvek je vrebala opasnost od naoružanih grupa ili od nagaznih mina. Nisam želeo da stavljam život braće na kocku, pa sam odlučio da putujem sam. Išao sam u Džvari jednom mesečno. Uz Jehovinu pomoć, uvek bih uspeo da donesem pravovremenu duhovnu hranu, zahvaljujući kojoj smo ostali duhovno jaki.

Iako u Tkvarčeliju nije bilo otvorenih sukoba, grad je bio potpuno blokiran. Bili smo zabrinuti za život jer nam se približavala zima i ponestajalo nam je hrane. Ne mogu vam rečima opisati koliko smo bili srećni kad smo čuli da su braća iz Džvarija pripremila humanitarnu pomoć za nas.

Gizo: Jednog dana je Igor pitao mene i moju porodicu da li bismo u našoj kući mogli da čuvamo zalihe hrane i da ih po potrebi delimo braći. Planirao je da ode u Džvari da ih donese. Brinuli smo se za njegovu bezbednost, jer smo znali da će morati da prođe nekoliko kontrolnih punktova i da će možda naići na naoružane ljude ili lopove (Jov. 15:13).

Bili smo presrećni kad se nakon nekoliko dana vratio živ i zdrav. Dovezao je kola puna hrane, što nam je bilo dovoljno za celu predstojeću zimu! U tim teškim vremenima smo se uverili da prava bratska ljubav nikada ne prestaje (1. Kor. 13:8).