ZA SVEDOKE sam čula dok sam studirala u Kutaisiju. Jedna komšinica mi je rekla da Svedoci nemaju ikone i da ne veruju da je Isus Svemoćni Bog. To mi se nije dopalo jer se kosilo s učenjima moje crkve, kojoj sam bila privržena.

Kada sam se u leto 1992. vratila u svoje rodno mesto, Tsageri, saznala sam da i tamo ima Svedoka. Moja majka je čula puno lepih stvari o njima. Pošto sam ja i dalje imala loše mišljenje o Svedocima, rekla mi je: „Idi i vidi o čemu govore.“

Dva pionira, Pavle i Paata, redovno su posećivali jednu porodicu u našem kraju. Mnoge komšije su rado odlazile kod te porodice kad su njih dvojica bila tamo. Svi su voleli da ih slušaju i postavljaju im pitanja.  Odlučila sam da im se priključim. Kad god bih postavila neko pitanje, braća bi otvorila Bibliju i rekla mi da pročitam odgovor iz nje. To je snažno uticalo na mene — svojim očima sam videla šta Biblija kaže!

Ubrzo sam se pridružila grupi s kojom su Pavle i Paata proučavali Bibliju. Narednog leta se krstilo nas desetoro. Kasnije je i moja majka postala Jehovin svedok.

Neizmerno sam zahvalna braći što su mi dala da odgovore na sva svoja pitanja pročitam direktno iz Biblije. To je bio najbolji način da shvatim šta je istina i da napustim svoja duboko ukorenjena verovanja. Zato se i sama trudim da koristim isti pristup dok drugima prenosim biblijsku istinu.