MOJA majka je bila vrlo uznemirena kad smo moja supruga i ja postali Jehovini svedoci. Jednog dana je okupila sve naše rođake, nadajući se da će nas oni nagovoriti da prekinemo kontakt sa Svedocima. Rekli su mi da će me se odreći ako se ne predomislim.

Odlučio sam da odemo iz grada. Razmišljao sam gde bih najlakše mogao naći posao u svojoj struci. Imao sam u planu da se preselimo u Kutaisi, drugi grad po veličini u Gruziji. Znao sam i da je u tom gradu velika potreba za objaviteljima. Ali pre konačne odluke, tražio sam vođstvo od Jehove.

Nedugo zatim, sreo sam čoveka iz malog grada, Džvarija, s kojim sam proučavao Bibliju. Kad je čuo da želim da se preselim u Kutaisi, preklinjao me je da se predomislim i dođem u njegov grad. „Imamo stan“, rekao mi je. „Žena, deca i ja ćemo preći u jednu sobu, a ti i tvoja žena budite u drugoj.“

 Pomislio sam da me možda Jehova vodi na taj način. Zato sam prihvatio da privremeno živimo kod njega, ali pod uslovom da ubrzo pronađem posao i stan u Džvariju. Na moje veliko iznenađenje, on je iste večeri došao kod nas sa spiskom slobodnih radnih mesta u Džvariju.

Nakon samo nekoliko dana, preselili smo se u ovaj grad. Već prvog dana sam pronašao iznenađujuće dobro plaćen posao. Poslodavac mi je ponudio i smeštaj u jednoj ogromnoj kući koja je pripadala kompaniji. Ubrzo su me braća zamolila da pomažem u štampanju biblijske literature u tajnosti. U našoj kući je bilo mesta na pretek, pa smo se žena i ja složili da se jedna prostorija koristi u tu svrhu.

U našem prostranom domu su se narednih nekoliko godina održavali Spomen-svečanost i drugi posebni skupovi. Pod našim krovom se krstilo više od 500 osoba! Drago mi je što sam video gde Jehova želi da budemo i što smo ga poslušali!