VIKENDOM recepcija našeg glavnog sedišta u ulici Kolumbija Hajts 25 obično nije radila, ali je 7. i 8. maja 2016. bilo drugačije. To su bili dani otvorenih vrata. Neke naše komšije su došle da pogledaju izložbu o istoriji Biblije.

Prethodnih dana su braća i sestre pozivali ljude iz kraja. Time je pruženo prelepo svedočanstvo i svi koji su učestvovali u toj akciji veoma su se ohrabrili. Posebno je bilo lepo čuti mnoge pozitivne komentare naših dugogodišnjih komšija.

 „U ovom kraju živim još od 1960-ih i više puta sam se selio“, rekao je jedan čovek, „i mogu vam reći da ste najbolje komšije. Nedostajaćete nam i voleli bismo da ostanete.“

„Ovaj kraj se ne bi ovoliko razvio da nije bilo vas“, rekla je jedna žena. „Zahvalni smo vam za sve što ste činili za nas svih ovih godina.“

Mnogi pioniri koji su pozivali ljude na dane otvorenih vrata bili su iznenađeni srdačnošću naših komšija. Gospodin koji je član jednog obližnjeg udruženja rekao je da veoma ceni našu organizaciju i da mu je iskreno žao što tada neće biti u gradu.

Ova akcija je donela odlične rezultate. Za dva dana, 48 osoba koje nisu Svedoci došle su da pogledaju izložbu o Svetom pismu. Tada su neki članovi betelske porodice bili na recepciji i dočekivali posetioce.

Devojka po imenu Sali, koja ima blizu 30 godina, provela je oko pola sata na izložbi. Kada je došla, na recepciji je srela baš one pionirke koje su joj uručile pozivnicu. Rekla je da nije znala da u tom kraju postoji izložba Biblija. Pionirke su prokomentarisale da je pohvalno što jedna mlada, obrazovana osoba ceni Bibliju. Ona je na to rekla: „Mislim da je Biblija veoma važna jer jedino putem nje možemo saznati šta Bog želi da nam kaže. Ta knjiga je i dan-danas korisna.“

Sali je pomenula da je zbog Biblije počela da izučava latinski i grčki i da je prevođenje baš zanima. Smatrala je da je veoma važno  da prevod bude tačan da se poruka ne bi menjala kako se kome prohte. Kada su joj pionirke rekle da na našem veb-sajtu postoje biblijske publikacije na više od 800 jezika, ona nije mogla da veruje. Sestre su joj tada objasnile šta su prevodioci u prošlosti uradili s imenom Jehova, na šta je ona zapanjeno rekla: „Zašto je Jehovino ime izbačeno iz Biblije?“ Dok je odlazila, Sali je rekla: „Živim ovde otkad znam za sebe, i vi ste najbolje komšije.“

U ponedeljak je jedan sveštenik prišao Džonu, betelskom dobrovoljcu koji je u blizini Betela stajao pored kolica s literaturom. Rekao mu je da je uživao u izložbi i da je za svaku pohvalu što se čvrsto držimo Biblije. Dok su razgovarali, odjednom je rekao: „Ljut sam na Svedoke!“ Džon se zbunio i upitao ga zbog čega. „Zato što odlazite! OSTANITE! Kupite veće objekte ili izgradite šta god želite, ali nemojte ići. Vi pružate stabilnost našem kraju. Krivo mi je što se selite.“

Dani otvorenih vrata, tokom kojih je akcenat stavljen na izložbu o Bibliji, dali su odlično svedočanstvo, a Božje ime je u ovom kraju proslavljeno kao nikada pre.