U Nemačkoj se ulaže poseban trud da bi se dobra vest prenela velikom broju izbeglica i migranata koji su ušli u zemlju. Za samo devet meseci, osnovano je 229 grupa i predgrupa na stranom jeziku. Da bi naučili novih 13 jezika, oko 800 objavitelja pohađa ukupno 30 kurseva.

Braća propovedaju u prihvatnim centrima. Svedočeći s kolicima na preko 200 mesta, uručili su oko 640 000 publikacija.

Vodeće telo je odobrilo posebnu propovedničku akciju, koja je trajala od maja do jula  2016. Oko 700 objavitelja koji govore arapski došlo je iz sedam zemalja da bi propovedalo velikim grupama Arapa, na deset mesta u Austriji i Nemačkoj.

U kreolskoj skupštini Fejbers Roud, u glavnom gradu Belizea, ima pedesetak objavitelja. Oni obično idu peške u službu propovedanja. Većina braće je siromašna, ali prosto traže prilike da budu velikodušni. Pre nekoliko godina, braća su se dosetila da skupljaju novčiće s prašnjavih puteva kad idu u službu od kuće do kuće. Na kraju svake godine udruže sve što su skupili, operu novčiće, razvrstaju ih i prebroje.

Iako pojedinačno novčići imaju malu vrednost (otprilike pola centa), braća godišnje skupe nešto više od 200 evra. Polovinu tog novca daju za skupštinske troškove, a drugu polovinu pošalju za međunarodno delo propovedanja.

Jedan od najupečatljivijih događaja u teokratskoj istoriji Burundija bila je poseta predstavnika glavnog sedišta, Entonija Grifina, 5. marta 2016. Celokupan program je bio emitovan na glavnoj državnoj radio-stanici. Procenjuje se da ga je čulo otprilike četiri miliona ljudi!

Bilo je to izvanredno svedočanstvo i bilo je mnogo pozitivnih komentara. Jedan od radio-operatera koji je asistirao pri emitovanju  našeg programa, rekao je: „Trebalo bi da češće imate ovako nešto!“ Njegov kolega je rekao: „Nastavite [da emitujete slične programe] i sigurno ćete spasti još mnogo duša.“ Naš program se mogao čuti u mnogim autobusima i taksijima u gradu.

Braća iz jedne male grupe u Nepalu su dan pre Spomen-svečanosti 2016. saznala da će se u školi pored sale koju su iznajmili održati veliki koncert.

Takvi koncerti su veoma bučni. Dok su braća čistila salu, organizator koncerta im je rekao: „Nema šanse da ćete čuti išta osim naše muzike.“

Koncert je počeo u podne i bio je glasan, kao što se dalo očekivati. I pored toga što su braća iznajmila mnogo veći zvučnik nego što su planirala, nije se čulo čak ni testiranje mikrofona. Braća su bila očajna, ali su se usrdno molila. A onda, pola sata pre početka Spomen-svečanosti, dok su mnogi pristizali, muzika je iznenada prestala. Neki na koncertu su se napili i potukli, pa je policija prekinula koncert. Tako su braća u mirnoj i dostojanstvenoj atmosferi održala Spomen-svečanost.

Đuzepe je opšti pionir u Italiji. On radi od kuće za jednu kompaniju za elektronsko poslovanje. Prošlog maja je bio na sastanku sa 70 kolega na kom su razmatrali nove ideje za  unapređivanje rada. Izvršni direktor je počeo sastanak rekavši da su neki veb-sajtovi primer onoga čemu kompanija teži. Tada je na ekranu prikazao jedan od njih. Đuzepe nije mogao da veruje — bio je to veb-sajt jw.org. Direktor je rekao: „Ovo je najbolji veb-sajt na svetu!“ Zatim je analizirao tehničke aspekte sajta. Pohvalio je privlačan dizajn i funkcionalnost sajta.

„Moje kolege su bile zapanjene kad su saznale na koliko jezika je preveden naš sajt“, rekao je Đuzepe. „Na kraju prezentacije, moj šef je rekao svima: ’Đuzepe je Jehovin svedok.‘ Tada mi je direktor rekao: ’Svaka čast vašoj organizaciji. Dizajnirali ste  veb-sajt na kom vam svaka firma i organizacija mogu pozavideti. Mogu misliti koliko truda se ulaže da bi se sajt redovno ažurirao i da bi bio lak za korišćenje. Očigledno je da se mnogo pažnje poklanja detaljima i sadržaju.‘ Bilo me je pomalo sramota što dobijam hvalu za nešto za šta nisam zaslužan. Ali bio sam presrećan što je dato izvanredno svedočanstvo mnogima koji nisu znali ništa o Jehovinim svedocima. Sada s nekim kolegama redovno razgovaram o Bibliji, a s trojicom sam počeo i da proučavam.“ Dok Đuzepe razgovara s kolegama, kompanija za koju Đuzepe radi i dalje „proučava“ veb-sajt jw.org.

Horhe je mladić iz Argentine. Početkom 2010, drug iz razreda mu je svedočio i Horhe se zainteresovao. Kasnije je počeo da proučava Bibliju pomoću knjige Šta Biblija zaista naučava? Horhe je bio veoma dobar u fudbalu. Počeo je da igra za jedan poznati fudbalski klub koji je nastupao u nižoj ligi. U aprilu 2014, dobio je primamljivu ponudu da igra za jedan tim u Nemačkoj. Bio je uzbuđen što mu se pruža prilika da postane profesionalni fudbaler i prihvatio je ponudu. Nekoliko dana pre odlaska u Evropu, trener mu je rekao: „Ti si Jehovin svedok, je l’ da? Nemoj da upropastiš život u inostranstvu. Kad sam bio kao ti, i ja sam bio Svedok. Dobio sam poziv da igram za jedan tim u Aziji. Obećali su mi kule i gradove i bio sam  presrećan. Otišao sam tamo sa svojom porodicom, ali smo se svi razočarali i na kraju se vratili.“ Horhe kaže: „Mnogo sam razmišljao o trenerovim rečima i odlučio sam da ne odem u Evropu. Krstio sam se 2015. godine.“

U septembru 2015, u glavnom gradu Ugande, Kampali, održan je Regionalni kongres „Ugledajmo se na Isusa!“. Svi u publici su bili oduševljeni kada je član Vodećeg tela, Mark Sanderson, objavio biblijski prevod Novi svet na jeziku luganda.

Jedna žena koja proučava Bibliju je ispričala: „Mnogo sam srećna što sam dobila ovu prelepu Bibliju! U vreme kongresa, narod se pripremao za papinu posetu. Brojanice s papinim blagoslovom su se prodavale za otprilike 30 evra. Mnogi su hteli blagoslov, ali nisu mogli da ga priušte. A ja sam dobila pravi blagoslov i to besplatno. Jehova ga je dao svima koji su došli na kongres, a svako je mogao da dâ dobrovoljni prilog koliko može i želi. Za mene je pravi blagoslov što svakog dana mogu čitati Jehovinu Reč na maternjem jeziku i tako ga bolje upoznati. Zahvalna sam Jehovi što mi je dao Bibliju.“

Da bi bacili ljagu na veb-sajt jw.org, sveštenici nekih crkava u jednom delu Demokratske Republike Kongo rekli su vernicima da se publikacije Jehovinih svedoka štampaju  u svetu duhova. Kao dokaz za to, rekli su da slova „www“ odgovaraju brojevima „666“ u Otkrivenju (Otkr. 13:18). Zato su neki odustali od proučavanja sa Svedocima.

Bračni par pionira se molio u vezi s tim. Onda su pozvali u goste one s kojima su proučavali i njihove supružnike. Odazvala su se tri bračna para. Nakon obroka, pogledali su film Jehovini svedoci — organizovani da prenose dobru vest. Tako su svojim očima videli kako se publikacije zaista štampaju. Kada su sledeći put pioniri posetili jedan od tih bračnih parova, muž je velikodušno priložio skoro 100 evra za međunarodno delo, iako sam još nije proučavao.

U zabačenim krajevima Papue Nove Gvineje nema interneta, ali braća žele da budu u toku s najnovijim teokratskim pesmama. Zato skupština Mundip šalje jednog brata do najbližeg grada, do kog treba dva sata pešačenja i još dva sata vožnje autobusom. Tamo s našeg sajta prepiše u svesku tekstove novih pesama, a kad se vrati, napiše ih na tablu u Dvorani Kraljevstva. Braća i sestre tada prepišu pesme za sebe. Veoma im je stalo da hvale Jehovu istim pesmama kao i sve ostale skupštine na svetu.