Naša braća i sestre se već godinama suočavaju s teškim okolnostima i vode mnoge pravne bitke, ali i pored toga su ostali čvrsti i odani Jehovi. To nas podstiče da i mi sačuvamo jaku veru, sigurni „da će Jehovi poseban biti onaj ko mu je veran“ (Ps. 4:3).

Rutini roditelji su Jehovini svedoci i odmalena su je poučavali biblijskoj istini. Međutim, ona je odlučila da živi drugačije. S vremenom je počela da se zabavlja s jednim čovekom i rodila je ćerku. Jednog dana je u gradu La Plata videla Jehovine svedoke pored stola s literaturom i prisetila se onoga čemu su je roditelji poučavali. Poželela je da se ponovo poveže sa skupštinom i počela je svoju ćerkicu da poučava o Bibliji. Međutim, otac devojčice se tome usprotivio i pokrenuo je sudski postupak kako bi sprečio Rut da njihovu ćerku poučava o Bibliji i da je vodi na sastanke.

Rutin advokat je rekao da oba roditelja imaju pravo da poučavaju dete svojim verovanjima i da sud može poništiti to pravo samo ako postoji dokaz da takva verska učenja škode detetu. Sud je zaključio da roditelji moraju poštovati pravo deteta na slobodu veroispovesti, iako je devojčica tada imala samo četiri godine. Apelacioni sud je napomenuo da je dete premalo da bi sâmo donelo odluku o svom verskom obrazovanju i da oba roditelja imaju jednako pravo da podučavaju dete svojim verovanjima.

Rutina ćerkica svako veče čita Bibliju i ide na sastanke. Jedva čeka da poseti Betel u Buenos Ajresu.

Kada je hrišćansku skupštinu uporedio s telom, apostol Pavle je rekao da „ako jedan ud trpi, svi udovi trpe s njim“ (1. Kor. 12:26). Braća i sestre širom sveta su pokazali da saosećaju s našim sestrama Irinom Zaharčenko i Validom Džabrajilovom. Njih su u februaru 2015. vlasti osudile zbog navodnog nezakonitog distribuisanja biblijske literature i pritvorila ih. Zbog čestog odlaganja suđenja, one su provele skoro godinu dana u pritvoru, gde se prema njima nečovečno postupalo.

Kad je njihov slučaj konačno došao na red u januaru 2016, sudija je sestre proglasio krivima i izrekao im novčanu kaznu, ali ju je odmah poništio zbog toga što su već bile u pritvoru i dozvolio im je da se vrate kući. Kada je Apelacioni sud u Bakuu odbio njihovu žalbu, u kojoj traže da budu oslobođene optužbi, podnele su žalbu Vrhovnom sudu. Pored toga, uložile su žalbu i Savetu za ljudska prava UN zbog narušavanja prava na ispovedanje vere i zbog nečovečnog postupanja.

Sestre se sada oporavljaju od tog mučnog perioda. Veoma su zahvalne braći i sestrama što su se molili  za njih. Sestra Džabrajilova je napisala Vodećem telu: „Vaše molitve su nam pomogle da izdržimo sve što nam se dešavalo, stvarno sam to osetila. Nikada neću zaboraviti koliko ljubavi i brige ste nam pokazali vi, Jehova i braća i sestre širom sveta.“

U julu 2016, u Eritreji je zbog svoje veroispovesti u zatvoru bilo 55 Jehovinih svedoka. Tri brata — Paulos Ijasu, Isak Mogos i Nagada Teklemarijam — u zatvoru su od septembra 1994, a još devetorica braće su u zatvoru deset godina ili više.

Pozitivan razvoj događaja počeo je u januaru 2016, kada su Jehovini svedoci koji su uhapšeni u aprilu 2014. dok su prisustvovali Spomen-svečanosti u Asmari izvedeni pred sud. To je prvi put da su vlasti zvanično optužile Svedoke za „krivično delo“ i dale im priliku da se brane. Kao što se moglo očekivati, većina braće i sestara su proglašeni krivima zbog toga što su prisustvovali „ilegalnom“ sastanku, novčano su kažnjeni, a zatim pušteni na slobodu. Međutim, Saron Gebru, jedna od optuženih sestara, odbila je da plati novčanu kaznu. Zato je osuđena na šest meseci zatvora. Sestra Gebru može da prima posete jednom nedeljno i kaže da se prema njoj korektno ophode. Ona i 54 Svedoka koji su u zatvoru zahvalni su svima koji se mole za njih i misle „na one koji su u okovima kao da [su] i sami s njima okovani“ (Jevr. 13:3).

Savezna država Bremen, u severozapadnoj Nemačkoj, konačno je 21. decembra 2015, Religioznom udruženju Jehovinih svedoka u Nemačkoj dala viši pravni status  od onog koje je ranije imalo. Time je okončana četvorogodišnja pravna borba na nemačkim sudovima. Nakon odluke koju je doneo Viši administrativni sud u Berlinu, većina od 16 nemačkih saveznih država dala je odgovarajući pravni status Jehovinim svedocima. Međutim, vlasti u Bremenu su to odbile, prvenstveno pod uticajem lažnih optužbi protivnika.

Savezni ustavni sud Nemačke je 2015. zaključio da su bremenske vlasti narušile ustavna prava Jehovinih svedoka kada su odbile da im daju odgovarajući pravni status. Ta odluka potvrđuje da su verske aktivnosti Jehovinih svedoka u Bremenu zaštićene Ustavom. Tamošnje skupštine su oslobođene poreza i imaju druge povlastice kao i glavne religije u Nemačkoj.

U martu 2013, vlasti u Ošu su Oksanu Korjakinu i njenu majku Nadeždu Sergienko lažno optužile za krivično delo. Tužilac ih je optužio da su na prevaru uzele novac od nekoliko osoba dok su propovedale biblijsku poruku i bile su u kućnom pritvoru do suđenja. U oktobru 2014, osnovni sud je ustanovio da su dokazi bili krivotvoreni, da istraga nije sprovedena po propisima i da sestre nisu krive. Apelacioni sud je podržao tu odluku u oktobru 2015.

Međutim, tužilac Gradskog suda u Ošu je uložio žalbu, i to Vrhovnom sudu Kirgizije. Taj sud je poništio donesenu presudu i pokrenuo novo suđenje. Na saslušanju u aprilu 2016, advokati koji su zastupali sestre tražili su obustavu postupka jer je slučaj zastareo. Sudija nije imao izbora i morao je da zatvori slučaj.

Tokom tog teškog perioda, sestre su zadržale pozitivan pogled na stvari. Sestra Sergienko je rekla:  „Ljudi često postanu ogorčeni ako se drugi loše ophode prema njima, ali ja sam osetila Jehovinu ljubav i brigu preko naše braće i sestara. U svemu tome nismo bile same.“ Sestre su iz prve ruke videle da se Jehova drži svog obećanja zabeleženog u Isaiji 41:10, koje glasi: „Ne boj se [...] Podržaću te svojom pravednom desnicom.“

Devetog avgusta 2015, u gradu Ošu su desetorica policajaca upala na skupštinski sastanak. Zahtevali su da se „ilegalni“ sastanak smesta prekine i čak su pretili da će pobiti prisutne, kojih je bilo oko 40. Policajci su odveli desetoricu braće u policijsku stanicu, gde su devetoricu maltretirali i tukli, a zatim su ih pustili. Posle dva dana, policija je uhapsila Nurlana Usupbajeva, jednog od devetorice koju su pretukli, i optužila ga za nezakonite aktivnosti jer je vodio verski sastanak.

Kad je slučaj brata Usupbajeva došao pred Gradski sud u Ošu, sudija je utvrdio da nema dokaza za optužbe protiv njega i obustavio je postupak. Tužilac Gradskog suda je uložio žalbu Regionalnom sudu u Ošu, ali ju je on odbacio, potvrđujući da brat Usupbajev ne može biti kriv za nezakonite verske aktivnosti jer su Jehovini svedoci zakonski registrovana verska zajednica u Kirgiziji.

Ne odustajući, tužilac je podneo žalbu Vrhovnom sudu Kirgizije. Na olakšanje brata Usupbajeva, Vrhovni sud je okončao slučaj u martu 2016, potvrđujući prethodno donete presude osnovnog i apelacionog suda, i time potvrdio da Jehovini svedoci imaju pravo da održavaju verske sastanke u Kirgiziji. Zaseban slučaj  koji su žrtve policajaca u Ošu pokrenule protiv njih i dalje je u toku.

I pored snažnog negodovanja ruskih organizacija za ljudska prava, vlasti u Rusiji uporno nastoje da zabrane verske aktivnosti Jehovinih svedoka. Vlasti su 88 naših publikacija proglasile „ekstremističkim“ i zabranile su zvanični veb-sajt Jehovinih svedoka, jw.org. Godine 2015, na carini je zaustavljen uvoz biblijskog prevoda Novi svet, a sud u Viborgu razmatra  da li da ovaj savremeni prevod proglasi „ekstremističkim“. U martu 2016, državni tužilac je izdao zvanično upozorenje da će vlasti zatvoriti predstavništvo Jehovinih svedoka u Solnečnoju, nedaleko od Sankt Peterburga, zbog navodnih „ekstremističkih aktivnosti“.

Uprkos tome što država vodi agresivnu kampanju protiv Jehovinih svedoka, ima i dobrih vesti. U oktobru 2015, javni tužilac je podneo zahtev da se ukine pravno telo Jehovinih svedoka u Tjumenju, gradu koji se nalazi 2 100 kilometara istočno od Moskve. Uprkos tome što je otkriveno da je policija podmetnula dokaze, doneta je presuda protiv spomenutog pravnog tela Jehovinih svedoka. Međutim, 15. aprila 2016, Vrhovni sud Ruske Federacije promenio je odluku nižeg suda. U presudi je stajalo da „nema osnova da se ukine pravno telo Jehovinih svedoka u Tjumenju“. Kada je vrhovni sudija pročitao presudu, 60 braće i sestara koji su bili u sudnici ustalo je i oduševljeno počelo da tapše.

 Jehovin narod u Rusiji je čvrsto rešen da verno služi Jehovi kakvo god da „oružje“ protivnici dižu na njega (Is. 54:17).

Nedavnih godina su u Ruandi učenici koji su Jehovini svedoci izbacivani iz škola zato što nisu hteli da učestvuju u verskim i patriotskim ceremonijama. Vlasti su se uhvatile u koštac s rešavanjem tog problema time što su izdale uredbu koja sadrži nove propise, s ciljem da eliminišu versku diskriminaciju u školama. U uredbi se navodi da škola mora da poštuje slobodu veroispovesti svojih učenika.

Vest pod naslovom „Ruanda suzbija diskriminaciju u školama“, objavljena 9. juna 2016. na veb-sajtu jw.org, našla se i u popularnim onlajn novinama u Ruandi. Članak je imao preko 3 000 pregleda, a mnogi su pozitivno komentarisali odluku vlade. Svedoci u Ruandi su srećni što je donesena ova uredba, koja štiti njihovu decu od verske diskriminacije.

Već više od 60 godina, braća u Južnoj Koreji koja imaju između 19 i 35 godina suočavaju se s pitanjem služenja vojnog roka. Vlasti u ovoj zemlji ne priznaju pravo na prigovor savesti i ne pružaju mogućnost da se služi civilna služba. U nekim slučajevima, nekoliko generacija Jehovinih svedoka u porodici nije imalo izbora već je moralo da ide u zatvor zbog odbijanja vojne službe.

Ustavni sud je dva puta presudio da je Zakon o vojnoj službi ustavan, ali niži sudovi i muškarci  osuđeni zbog tog zakona su još jednom apelovali da se taj zakon razmotri. Zato je 9. jula 2015, Ustavni sud saslušao prigovarače savesti. Brat Min Hvan Kim, koji je 18 meseci proveo u zatvoru jer mu savest nije dozvolila da prihvati vojnu obuku, kaže: „Ja sam odslužio svoju zatvorsku kaznu, ali se nadam da drugi koji budu uložili prigovor savesti neće ni biti osuđeni. Ako im bude dozvoljeno da obavljaju civilnu službu, moći će da urade nešto korisno za društvo.“ Ustavni sud će uskoro izneti odluku.

Brat Hemdemov ima 53 godine, oženjen je i ima četiri sina. On je bio je primeran građanin. U maju 2015, sud ga je osudio na četiri godine teškog rada u zatvoru zbog održavanja „ilegalnih“ verskih sastanaka u svom domu. Nalazi se u ozloglašenom radnom logoru u Sejdiju, gde trpi ispitivanje i batinanje. Ali on i njegova porodica i dalje su verni Jehovi. Supruzi brata Hemdemova, Gulziri, dozvoljeno je da ga povremeno posećuje.

Molimo se Jehovi da i dalje daje snagu našoj braći čija je vera na ispitu. Svojim dobrim primerom nas podstiču da ojačamo svoj odnos s Bogom i budemo uvereni da se on uvek drži svog obećanja datog u Psalmu 37:28, da neće napustiti one koji su mu verni.