„NOVA godina je stigla usred perioda velikih sukoba, nemira i krvoprolića“, pisalo je u Stražarskoj kuli od 1. januara 1917. Prvi svetski rat, poznat i kao Veliki rat, i dalje je besneo Evropom.

Iako Istraživači Biblije u to vreme nisu u potpunosti razumeli načelo o hrišćanskoj neutralnosti, većina njih je dala sve od sebe da ostane čista od krivice za krv. Na primer, 19-godišnji Stenli Vilis iz Engleske bio je odlučan da ostane neutralan. Pre nego  što je otišao na sud, on je napisao: „Velika mi je čast što mogu da svedočim na ovaj način. Jutros mi je pukovnik naredio da obučem vojnu uniformu i zapretio mi da će me poslati na vojni sud ako to odbijem.“

Zbog toga što se čvrsto držao svog stava, bio je osuđen na težak rad u zatvoru. I pored toga, ostao je pozitivan. Dva meseca kasnije je napisao: „Zahvaljujući duhu koji nam Bog daje, možemo izdržati [...] ono što drugi nikada ne bi mogli.“ On je dobro iskoristio vreme koje je proveo u zatvoru. To se vidi iz njegovih sledećih reči: „Uslovi su stvarno teški, ali jedna dobra stvar je to što imam vremena na pretek za molitvu, duboko razmišljanje i proučavanje.“

Ubrzo su se i Sjedinjene Države uključile u rat. U govoru koji je 2. aprila 1917. izneo pred Kongresom Sjedinjenih Država, predsednik Vudro Vilson je rekao da treba objaviti rat Nemačkoj. Nakon četiri dana, Sjedinjene Države su to i učinile. Sada su se i hrišćani u ovoj zemlji našli pred ispitom neutralnosti.

Da bi se udovoljilo hitnoj potrebi za vojnicima, Sjedinjene Države su u maju donele Zakon o opštoj vojnoj obavezi. Narednog meseca su donele još jedan zakon, po kom je odbijanje vojne službe bilo smatrano činom izdaje. Tada su protivnici počeli da stvaraju neprilike Jehovinim slugama „služeći se zakonom“ (Ps. 94:20).

Istraživači Biblije nisu bili iznenađeni što doživljavaju takve nevolje. Oni su decenijama ukazivali na biblijska proročanstva o ratovima i progonstvu. Međutim, mnogi od njih su bili potpuno zatečeni kada  su se pojavila neslaganja među samim Jehovinim narodom.

Problemi su počeli nedugo nakon smrti Čarlsa Rasela. Goruće pitanje je bilo ko će upravljati aktivnostima Jehovinih slugu. Brat Rasel je 1884. osnovao korporaciju Zion’s Watch Tower Tract Society, čiji je predsednik bio sve do svoje smrti, u oktobru 1916. Kada je Džozef Raterford nastavio njegov posao, nekoliko istaknutih ljudi u organizaciji, uključujući i četiri člana upravnog odbora, pokazali su da žele veći položaj.

Njima se nije dopao način na koji je brat Raterford vodio stvari. Jedno od spornih pitanja ticalo se brata Pola Džonsona, koji je u to vreme služio kao pilgrim, kako su se tada zvali putujući nadglednici.

Neposredno pre svoje smrti, brat Rasel je poslao brata Džonsona u Englesku, kao putujućeg predstavnika naše organizacije. Trebalo je da on tamo propoveda dobru vest, posećuje skupštine i sastavi izveštaj o delu u toj zemlji. Po njegovom dolasku u Englesku, u novembru 1916, braća su ga srdačno dočekala. Nažalost, zbog preterane pažnje koju je dobijao, ubrzo se uzoholio i smatrao je da on treba da bude Raselov naslednik.

Bez ikakvog odobrenja, otpustio je neke članove Betela u Engleskoj jer su mu se usprotivili i pokušao je da preuzme kontrolu nad bankovnim računom koji je naša organizacija imala u Londonu. Tada mu je brat Raterford rekao da se vrati u Ameriku.

Po povratku u Bruklin, Džonson se nije ponizio i nije prihvatio ispravku, već je uporno nastojao da ubedi brata Raterforda da mu dozvoli da se vrati u Englesku.  Pošto mu to nije pošlo za rukom, pokušao je da pridobije članove upravnog odbora, od kojih su četvorica stala na njegovu stranu.

Pretpostavljajući da će ova braća pokušati da se domognu bankovnog računa naše organizacije u Sjedinjenim Državama, kao što je Džonson pokušao da uradi u Engleskoj, brat Raterford ih je ubrzo isključio iz upravnog odbora. Zakon Sjedinjenih Država je nalagao da korporacije svake godine iznova biraju članove upravnog odbora. Na godišnjem sastanku korporacije, održanom 6. januara 1917, izabrane su samo tri osobe — Džozef Raterford za predsednika, Endru Pirson za potpredsednika i Vilijam van Amburg za sekretara i blagajnika. Četvorica protivnika nisu dobila glasove. Pošto ih je brat Rasel još ranije izabrao za članove upravnog odbora, neki su mislili da su ti položaji trajni. Međutim, pošto članovi korporacije nikada nisu glasali za njih na godišnjim sastancima, oni po zakonu nisu ni bili članovi odbora! Brat Raterford je u julu 1917. upražnjena mesta u odboru popunio četvoricom vernih Jehovinih slugu.

Kao što se dalo i naslutiti, četvorica bivših direktora su se razbesneli i započeli jednu kampanju kako bi povratili svoje položaje. Međutim, nisu uspeli u tome. Neka braća su stala uz njih, ali su se s vremenom i oni podelili u nekoliko grupa. Pa ipak, velika većina Istraživača Biblije je ostala verna Jehovi, tako da četvorica otpadnika nisu uspela da ostvare svoje planove.

Sve to vreme, brat Raterford i druga braća u Betelu nisu prestajala da verno služe Jehovi. Broj putujućih nadglednika se povećao sa 69 na 93, a broj opštih  pionira sa 372 na 461. Po prvi put su neke osobe naimenovane za specijalne kolportere (nešto nalik pomoćnim pionirima danas). U nekim skupštinama ih je bilo čak 100!

Sedamnaestog jula 1917, izdata je knjiga Svršena tajna. Do kraja godine, ove knjige više nije bilo na zalihama, pa su braća naručila još 850 000 primeraka od štamparije. a

Reorganizacija posla u Betelu koju je brat Rasel započeo 1916. završena je 1917. godine. U Stražarskoj kuli od decembra 1917, stajalo je sledeće: „Reorganizacija poslova u Betelu [...] je završena i sada posao teče glatko, kao što bi i trebalo da bude u jednoj dobro organizovanoj instituciji [...] Članovi Betela razumeju da je raditi ovde prednost, a ne nešto na šta imaju pravo.“

U Stražarskoj kuli od septembra 1917. je pisalo: „Ove godine se svakog meseca odštampa više literature u odnosu na isti mesec prošle godine. To je snažan dokaz da Jehova blagosilja delo koje se obavlja ovde u Bruklinu.“

Protivnici su izbačeni iz organizacije, a rezultati glasanja u skupštinama, objavljeni u Stražarskoj kuli, pokazali su da većina braće i sestara podržava Raterforda i drugu vernu braću u Betelu. Međutim, to nije bio kraj ispitima vere. Iako se početkom 1918. to nije slutilo, na pomolu je bio najmračniji period u savremenoj istoriji Božjeg naroda.