Džonatan sa Filipina je bio u bolničkoj čekaonici. Kada je recepcionerka videla kako je lepo obučen, pitala ga je da li je agent osiguravajućeg društva. Džonatan je rekao da je Jehovin svedok i da je došao da pomogne jednom Jehovinom svedoku kom treba lečenje. Recepcionerka  Lajla je rekla Džonatanu da je njen otac, koji je kratko pre toga umro, redovno čitao Stražarsku kulu. Džonatan joj je pročitao Jovana 5:28, 29 i dao joj traktat Ima li nade za naše mrtve?

Kada je naredni put dolazio u bolnicu, doneo joj je neke publikacije i povezao je s jednom sestrom, s kojom je počela da proučava Bibliju.  Ubrzo su se Lajli u proučavanju pridružili i njen muž, sestra i majka, koji žive s njom u istoj kući.

Lajlina komšinica Rouz ju je upitala kako to da u poslednje vreme ima toliko gostiju. Lajla joj je rekla da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. I Rouz je počela da proučava, a kada je otišla u rodno mesto, pričala je o tome svojoj sestri. Tada se i njena sestra, Abigejl, zainteresovala i zatražila biblijski kurs. Njihova majka im se takođe pridružila.

Lajla se krstila na jednom skorašnjem regionalnom kongresu. I njena majka se nedavno krstila. Komšinica Rouz i njena sestra su se krstile prošle godine. Rouzina majka redovno ide na sastanke. S nekim članovima Lajline porodice i dalje se proučava. Sve to zahvaljujući samo jednom razgovoru u bolnici.

Na Šri Lanki, propovedanje gluvim osobama odlično napreduje. Godine 2015, braća su imala manje od 80 adresa gluvih osoba, zabeleženih na papirima. U međuvremenu je formirana prva skupština na znakovnom jeziku na Šri Lanki. Braća su napravila elektronsku bazu podataka sa 420 adresa gluvih, uz GPS koordinate. Stupili su u kontakt sa oko 80 posto tih ljudi, bilo lično bilo putem interneta, poruka ili video-poziva. Jedan bračni par misionara kaže: „Sada i gluvim objaviteljima možemo dati područje za propovedanje. Pre toga su posećivali samo gluve koje lično poznaju.“

Braća i sestre u Mongoliji svedoče na javnim mestima čak i kada je 30 stepeni ispod nule! Jedan vladin zvaničnik koji je uzeo neke publikacije iz kolica, kasnije je napisao pismo zahvalnosti, u kom je stajalo: „Ja sam budista, ali otvoren sam i za druge ideje jer smatram da se ne treba držati samo jednog puta, već da treba istražiti i ostale. Kad sam pročitao neke od vaših publikacija, odlučio sam da vam napišem pismo. Očigledno je da ulažete mnogo vremena i snage da prenesete javnosti korisne i vredne informacije. Iz vaših publikacija sam saznao da je Biblija knjiga koju svako treba da pročita; da ona otkriva istinu i usmerava naš život u najboljem pravcu. Hvala svima koji prevode ove publikacije na mongolski. Hteo bih da zahvalim i onima koji se žrtvuju i stoje i po vrućini i po hladnoći, samo da bi ljudi mogli da dobiju tu dragocenu literaturu.“

U Hongkongu, pionir po imenu Bret, prišao je mladiću od nešto više od 25 godina i ponudio mu traktat U čemu je tajna srećnih porodica? Kada je video traktat, pošle su mu suze. Ispričao je da su ga roditelji odmalena poučavali biblijskoj istini, ali je pobegao od kuće kad je imao 16 godina. Pet godina je živeo na ulici i postao je narkoman. Onda ga je pronašla jedna humanitarna organizacija i pomogla mu.

 Rekao je Bretu da se baš tog jutra pomolio sledećim rečima: „Ako je religija u kojoj sam odrastao prava, molim te, danas mi daj znak.“ Upravo je dobio odgovor na svoju molitvu! Seli su u jedan kafić i porazgovarali o nekim mislima iz brošure Vratite se Jehovi. Pošto se te večeri vraćao za Francusku, razmenili su kontakt podatke. Kasnije je pisao Bretu: „Dragi moj brate, Jehova je uslišio moje molitve. U nedelju idem u najbližu dvoranu.“ Stupio je u kontakt sa Svedocima u Francuskoj i počeo da proučava Bibliju i ide na sastanke.