Da li je Biblija protivrečna?
Poglavlje 7
Da li je Biblija protivrečna?
Često se podiže prigovor da je Biblija protivrečna. Obično, ljudi koji to tvrde nisu lično uopšte pročitali Bibliju; oni samo ponavljaju ono što su čuli. Ali, neki su uznemireni zbog naizgled pravih protivrečja na koja su naišli.
1, 2. (Uključujući uvod.) (a) Šta se često prigovara Bibliji? (b) Šta bi trebalo da uvažimo pri upoređivanju različitih biblijskih odlomaka? (v) Šta bi mogao da bude razlog toga što se izveštaji dva biblijska pisca o istom događaju ponekad međusobno razlikuju?
AKO je Biblija zaista Reč Božja, onda mora biti harmonično delo bez protivrečja. Zašto onda izgleda da neki odlomci protivreče drugima? U vezi odgovora na ovo pitanje moramo uzeti u obzir da je Bibliju, iako je ona Reč Božja, pisao veliki broj ljudi u vremenskom razdoblju od nekoliko vekova. Ovi pisci bili su različitog porekla, svaki je imao drugi stil pisanja i nisu raspolagali istim darovima. Sve te razlike odražavaju se i u pisanju.
2 Osim toga, ako dva ili više pisaca izveštava o istom događaju, jedan bi mogao da zapiše pojedinosti koje drugi ne spominje. Uz to, različiti pisci prikazuju sadržaj na različite načine. Jedan bi mogao da piše sve hronološkim redom, dok bi drugi mogao da sledi sasvim drugi poredak. U ovom poglavlju prikazaćemo neka naizgledna protivrečja i razmotriti kako se ona mogu međusobno uskladiti ako se uzmu u obzir gore navedene tačke.
Nezavisni svedoci
3, 4. Koja uočljiva razlika postoji između izveštaja Mateja i Luke u vezi oficira čiji je sluga bio bolestan, i kako mogu međusobno da se usaglase?
3 Ponekad se pojavljuju „protivrečja“ ako postoje dva ili više izveštaja o istom događaju. Tako, na primer, čitamo u Mateju 8:5 da je Isusu, kad je došao u Kafarnaum, pristupio jedan oficir, moleći ga da ozdravi njegovog slugu. Međutim, prema Luki 7:3, ovaj oficir je poslao „starešine judejske da ga mole da bi došao da mu isceli slugu“. Da li je oficir razgovarao s Isusom ili je poslao starije muževe?
4 Odgovor naravno glasi da je poslao starešine Jevreja. Ali, zašto je Matej napisao da se oficir lično obratio Isusu? Zato što je ta molba ustvari potekla od njega i bila je samo upućena Isusu preko jevrejskih starešina. Starešine su pri tome služili samo kao posrednici.
5. Zašto se u Bibliji kaže da je Solomon sagradio hram, kad je jasno da su stvarni posao izvršili drugi?
5 Da bi predstavili to neka posluži ono što čitamo u 2. Letopisa 3:1: „Salomon poče zidati Dom Gospodnji u Jerusalimu.“ Kasnije čitamo: „Kad Salomon svrši Dom Gospodnji“ (2. Letopisa 7:11). Da li je Solomon lično sagradio hram od početka do kraja? Naravno da nije. Stvarne građevinske radove izvršavalo je mnoštvo zanatlija i radnika. Ali, Solomon je bio organizator radova, onaj koji je bio odgovoran. Zato Biblija kaže da je on sagradio taj dom. Na isti način iz Matejevog Evanđelja saznajemo samo to da je oficir pristupio Isusu. Luka ulazi u daljnje pojedinosti i pokazuje da mu se obratio preko jevrejskih starešina.
6, 7. Kako možemo međusobno uskladiti dva različita izveštaja Evanđelja o molbi Zebedejevih sinova?
6 Sličan primer nalazimo u Mateju 20:20, 21, gde piše: „Tada pristupi k njemu mati sinova Zebedejevih sa svojim sinovima, klanjajući mu se —, da ga moli za nešto.“ Molila je za povlašćene položaje za svoje sinove kad Isus dođe u svoje Kraljevstvo. U Markovom izveštaju o ovom događaju čitamo: „Jakov i Jovan, sinovi Zebedejevi, približiše se Isusu i rekoše: Učitelju, hteli bismo da nam učiniš što ćemo te moliti.“ (Marko 10:35-37). Ko je izneo Isusu ovu molbu — oba Zebedejeva sina ili njihova majka?
7 Jasno, bila su to oba Zebedejeva sina koji su za to zamolili, kao što objašnjava Marko. Ali, oni su to učinili preko svoje majke. Ona je govorila u njihovo ime. To potvrđuje i Matejev izveštaj, gde piše da su drugi apostoli, čuvši što je učinila majka sinova Zebedejevih, postali ozlojeđeni, ne na majku, već „na ta dva brata“ (Matej 20:24).
8. Kako mogu dva različita izveštaja o istom događaju međusobno odstupati, a ipak da oba budu istinita?
8 Da li si ikada čuo dvoje ljudi kako opisuju isti događaj kog su bili svedoci? Ako jesi, tada si mogao da zapaziš da je svako isticao pojedinosti koje su na njega ostavile utisak. Jedan je možda ispustio stvari koje je drugi ispričao. Međutim, oboje je govorilo istinu. Isto je i sa četiri izveštaja evanđelja o Isusovom delovanju, kao i s drugim istorijskim događajima o kojima izveštava više nego jedan biblijski pisac. Svaki od ovih pisaca zabeležio je tačne informacije, čak ako je jedan opisao pojedinosti koje je drugi ispustio. Razmatranjem svih izveštaja možemo stvoriti potpuniju sliku o onome što se dogodilo. Takve varijante, osim toga, dokazuju da su biblijski izveštaji nastali nezavisno jedan od drugog. A njihova suštinska harmonija dokazuje da su istiniti.
Uzeti u obzir kontekst
9, 10. Kako nam kontekst pomaže da razumemo otkud je Kain uzeo svoju ženu?
9 Često se naizgledna protivrečja mogu rešiti čak ako samo uzmemo u obzir kontekst. Uzmimo, na primer, često postavljano pitanje o Kainovoj ženi. U 1. Mojsijevoj 4:1, 2, NW, čitamo: „Vremenom je rodila [Eva] Kaina i rekla: ’Rodila sam čoveka uz pomoć Jehovinu.‘ Kasnije je ponovo rodila, brata njegovog Avelja.“ Kao što je dobro poznato, Kain je ubio Avelja; ali, posle čitamo da je Kain imao ženu i decu (1. Mojsijeva 4:17, NW). Gde je Kain našao svoju ženu, ako su Adam i Eva imali samo dva sina?
10 Rešenje je u činjenici da su Adam i Eva imali još dece. Kao što proizilazi iz konteksta, oni su imali veliku porodicu. U Postanju 5:3 čitamo da je Adam postao otac jednog daljnjeg sina imenom Set, a iz sledećeg stiha saznajemo o Adamu: „Postao je otac sinova i kćeri“ (1. Mojsijeva 5:4, NW). Dakle, Kain je mogao da oženi jednu od svojih sestara ili jednu od nećakinja. U ranom razdoblju ljudske istorije, kad je čovečanstvo bilo tako blizu savršenstva, takvi brakovi očigledno nisu predstavljali opasnosti za potomstvo, kakve bi takva veza imala danas.
11. Na koje naizgledno protivrečje između Jakova i apostola Pavla ukazuju neki?
11 Razmatranje konteksta može nam takođe pomoći da razjasnimo navodno protivrečje između apostola Pavla i Jakova. U Efešanima 2:8, 9, NW, Pavle ukazuje da hrišćani mogu da se spasu verom, ne delima. On kaže: „Jer ste spašeni kroz veru... ne zahvaljujući delima.“ Jakov, nasuprot tome, insistira na važnosti dela. On piše: „Jer kao što je tijelo bez duha mrtvo, tako je i vjera bez dobrijeh djela mrtva“ (Jakov 2:26, DK). Kako možemo ove dve izjave uskladiti?
12, 13. Kako Jakovljeve reči nadopunjuju Pavlove, umesto da im protivreče?
12 Razmatrajući kontekst Pavlovih reči, uviđamo da se obe izjave ustvari nadopunjuju. Apostol Pavle se, naime, osvrće na nastojanja Jevreja da drže Mojsijev zakon. Verovali su da će biti pravedni ako se budu pridržavali Zakona u svim pojedinostima. Međutim, Pavle je ukazao da je to nemoguće. Našim delima ne možemo nikada postići pravednost — i tako zaslužiti spasenje — budući da smo nasledili grešnost. Možemo se spasti jedino verom u Isusovu otkupnu žrtvu (Rimljanima 5:18).
13 Jakov, međutim, dodaje važno načelo da je vera sama po sebi bezvredna ako nije potvrđena delima. Neko ko tvrdi da ima veru u Isusa, mora to i da dokaže svojim vladanjem. Nedelotvorna vera je mrtva vera i neće dovesti do spasenja.
14. Kakvim je izjavama Pavle pokazao svoju punu saglasnost s načelom da se živa vera pokazuje delima?
14 Apostol Pavle se potpuno s time složio, jer je često spominjao kakva bi dela hrišćani trebalo da čine da bi pokazali svoju veru. Tako je, na primer, pisao Rimljanima: „Srcem se pokazuje vera za pravednost, a ustima se daje javna izjava za spasenje.“ ’Ustima priznavati za spasenje‘ — tj. s drugima razgovarati o svojoj veri — neophodno je za spasenje (Rimljanima 10:10, NW; vidi i 1. Korinćanima 15:58; Efescima 5:15, 21-33; 6:15; 1. Timoteju 4:16; 2. Timoteju 4:5; Jevrejima 10:23-25). Međutim, nijedan hrišćanin ne može delima — pogotovo ne nastojanjima da drži Mojsijev zakon — zaraditi pravo na večni život. Večni život je ’dar koji Bog daje‘ onima koji pokazuju veru (Rimljanima 6:23; Jovan 3:16).
Različita gledišta
15, 16. Kako mogu i Mojsije i Jošua da budu u pravu, iako jedan označava područje istočno od Jordana kao „s ove strane“, a drugi „s one strane“ reke?
15 Ponekad su biblijski pisci izveštavali o istom događaju s različite tačke gledišta, ili su izabirali različite načine prikazivanja svojih izveštaja. Ako se uzmu u obzir ove razlike, mogu se daljnja naizgledna protivrečja lako razjasniti. Jedan primer za to je u knjizi Brojeva 35:14, gde Mojsije govori o području istočno od Jordana kao o onom „s ove strane Jordana“. Jošua, međutim, govori o toj zemlji kao onoj „s one strane Jordana“ (Jošua 22:4). Koji je podatak tačan?
16 Ustvari, oba su tačna. Prema izveštaju u knjizi Brojeva, Izraelci još nisu bili prešli Jordan i još su stajali pred ulazom u Obećanu zemlju, tako da je područje istočno od Jordana za njih bilo „s ove strane“. Ali, Jošua je već bio prešao preko Jordana. On se sada, naravno, nalazio zapadno od reke u zemlji Kanaan. Za njega je spomenuto područje ležalo „s one strane“ reke.
17. (a) Na koje naizgledno protivrečje u prva dva poglavlja Knjige Postanja ukazuju neki? (b) Šta je stvarni razlog navodnog nepodudaranja?
17 Takođe, način kako je neka naracija (pričanje) sastavljena može naizgled dovesti do protivrečja. U Postanju 1:24-26 Biblija pokazuje da su životinje bile stvorene pre čoveka. Ali, iz Postanja 2:7, 19, 20 izgleda proizilazi da je čovek bio stvoren pre životinja. Zašto ovo odstupanje? Zato što se u ta dva izveštaja dela stvaranja razmatraju s različitih stanovišta. U prvom se opisuje stvaranje nebesa i Zemlje sa svim što je na njima (Postanje 1:1–2:4). Drugi se usredsređuje na stvaranje čoveka i na njegovo upadanje u greh (1. Mojsijeva 2:5–4:26, NW).
18. Kako možemo objasniti naizgledna nepodudaranja između dva izveštaja stvaranja u prvim poglavljima Knjige Postanja?
18 Prvi izveštaj je hronološki poređan, podeljen u šest uzastopnih „dana“. Drugi je napisan po redosledu tematske važnosti. Iz tog razloga se odmah posle kratkog uvoda direktno prelazi na stvaranje Adama, budući da su on i njegova porodica glavne ličnosti onoga što sledi (Postanje 2:7). Daljnje informacije se dodaju po potrebi. Saznajemo da je Adam posle svog stvaranja trebalo da živi u vrtu u Edenu. Zato se sada spominje zasađivanje Edenskog vrta (Postanje 2:8, 9, 15). Jehova zadužuje Adama da imenuje ’svaku divlju zver poljsku i svako leteće stvorenje nebesko‘. Zato je sada bilo vreme spomenuti da je ’Jehova Bog stvarao od zemlje‘ sva ova stvorenja, iako su oni bili stvoreni davno pre pojave Adama na sceni (Postanje 2:19; 1:20, 24, 26).
Pažljivo čitati izveštaj
19. Koju prividnu nejasnoću sadrži biblijski izveštaj o zauzimanju Jerusalima?
19 Ponekad je dovoljno pažljivo čitati izveštaj i logično razmisliti o pruženim informacijama da bi se rešila naizgledna protivrečja. To je, na primer, slučaj ako razmatramo zauzimanje Jerusalima od strane Izraelaca. Jerusalim je, doduše, bio deo nasleđa Benijamina, ali kao što čitamo, ovo pleme nije bilo u stanju da osvoji grad (Jošua 18:28; Sudije 1:21). Zatim se kaže da Juda nije mogao da zauzme grad — kao da je ovaj grad pripadao nasleđu ovog plemena. Konačno je Juda osvojio Jerusalim i spalio ga vatrom (Jošua 15:63; Sudije 1:8). Stotinama godina kasnije, međutim, izveštava se da je David zauzeo grad (2. Samuelova 5:5-9).
20, 21. Koje istorijske činjenice otkriva pažljivo ispitivanje svih relevantnih pojedinosti o zauzimanju Jerusalima od strane Hebreja?
20 Na prvi pogled sve bi ovo moglo da zvuči konfuzno, ali ustvari ovde nema protivrečja. Granica između Benijaminovog i Judinog nasleđa prolazila je dolinom Hinom, dakle, tačno kroz drevni grad Jerusalim. Ono što se kasnije naziva Davidov Grad ustvari je ležalo na području Benijamina, kao što to proizilazi iz Jošue 18:28. Ali, verovatno se gebusejski grad Jerusalim protezao van doline Hinom i zadirao u područje Jude, tako da je i Juda morao ratovati s njegovim kanaanskim stanovnicima.
21 Benijamin nije mogao osvojiti grad. Ali, jednom prilikom Juda je osvojio grad i spalio ga (Sudije 1:8, 9). Međutim, očigledno je Judina vojska produžila dalje i neki od prvobitnih stanovnika ponovo su uzeli grad u posed. Kasnije je tamo nastalo gnezdo otpora koje ni Juda ni Benijamin nisu mogli razbiti. Tako su Gebuseji ostali u Jerusalimu, sve dok David vekovima kasnije nije pokorio grad.
22, 23. Ko je nosio Isusov mučenički stub do mesta pogubljenja?
22 Osvrnimo se na jedan drugi primer iz Evanđelja. U vezi Isusovog odvođenja na pogubljenje, Jovan izveštava: „I noseći mučenički stub svoj izašao je“ (Jovan 19:17, NW). Međutim, u Luki čitamo: „I kad su ga odveli, uhvatili su Simona, nekog Kirenca, koji je dolazio iz te zemlje, i metnuli su na njega mučenički stub da ga nosi za Isusom“ (Luka 23:26, NW). Da li je Isus sam nosio oruđe svog pogubljenja ili je to Simon učinio za njega?
23 Na početku je Isus očigledno sam nosio svoj mučenički stub, kao što to Jovan opisuje. Međutim, kako izveštavaju Matej, Marko i Luka, putem je Simon iz Kirene bio prisiljen da preuzme od Isusa stub i da ga nosi ostatak puta do mesta pogubljenja.
Dokaz nezavisnosti
24. Zašto nismo iznenađeni što u Bibliji nailazimo na neke naizgledne nedoslednosti, ali šta iz toga ne bi trebalo da zaključimo?
24 Tačno je, Biblija sadrži neke naizgledne nedoslednosti koje teško mogu da se razjasne. Ali, ne bi trebalo da polazimo od toga da se pri tome radi o očiglednim protivrečjima. Često se radi samo o nedostatku informacija. Biblija daje dovoljno razjašnjenja da udovolji našim duhovnim potrebama. Ali, ako bi nam pružala svaku pojedinost svih spomenutih događaja, bila bi opsežna i glomazna zbirka knjiga, umesto priručne knjige koju danas možemo u svako vreme imati kod sebe.
25. Šta kaže Jovan u vezi izveštaja o Isusovoj službi, i kako nam to pomaže da razumemo zašto Biblija ne spominje svaku pojedinost nekog događaja?
25 Govoreći o Isusovoj službi, apostol Jovan je pisao s opravdanim preuveličavanjem: „Ima još drugo mnogo što učini Isus, što kad bi se redom napisalo, mislim da ceo svet ne bi mogao sadržati knjige koje bi se napisale“ (Jovan 21:25). Još više bi bilo nemoguće da se izvesti o svim pojedinostima dugačke istorije Božjeg naroda, počev od patrijarha pa do hrišćanske skupštine prvoga veka.
26. Biblija sadrži dovoljno informacija da bismo bili sigurni u koju važnu činjenicu?
26 Biblija je zaista čudo sažetosti. Ona sadrži dovoljno informacija da bismo mogli razumeti da je nešto daleko više nego samo ljudsko delo. Varijacije koje sadrži dokazuju da su svedoci zaista bili nezavisni svedoci. S druge strane, začuđujuća jedinstvenost Biblije — s kojom ćemo se pobliže pozabaviti u jednom drugom poglavlju — pokazuje da je nesumnjivo božanskog porekla. Ona je Reč Božja, a ne čovečija.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 89. strani]
Naizgledne nepodudarnosti u Bibliji dokazuju da su pisci bili zaista nezavisni svedoci
[Istaknuti tekst na 91. strani]
Razmatranje konteksta često pomaže da se razreše naizgledna protivrečja
[Okvir na 93. strani]
„Neslaganja“ ne moraju biti protivrečja
Teolog Keneth S. Kantzer jednom je objasnio kako dva izveštaja o istom događaju mogu izgledati protivrečno, a da su ipak oba istinita. Pisao je: „Pre nekog vremena poginula je majka jednog našeg dragog prijatelja. Za njenu smrt smo najpre doznali od jednog pouzdanog zajedničkog prijatelja. Ispričao je da je majka našeg prijatelja stajala na uglu ulice i čekala autobus, kada je zahvatio neki drugi autobus koji je prolazio. Zadobila je smrtonosne povrede i umrla nekoliko minuta kasnije.“
Ali, ubrzo posle toga čuo je sasvim drugu priču. On kaže: „Čuli smo od unuka umrle žene da je pri sudaru dva vozila ispala iz auta i na mestu ostala mrtva. Dečak je u to bio sasvim siguran.
Kasnije... smo pokušali da razjasnimo stvar. Ispričali su nam da je na baku, dok je čekala autobus, naleteo jedan drugi autobus i naneo joj teške povrede. Zatim je povezao neki vozač, kako bi je što pre dovezao do bolnice, ali u žurbi se sudario s jednim drugim vozilom. Baka je ispala iz auta i na mestu ostala mrtva.“
To pokazuje da dva ili više izveštaja o istom događaju mogu biti istinita, čak ako se naizgled ne slažu. Isto se ponekad događa i sa Biblijom. Različiti svedoci mogli su da opisuju različite pojedinosti istog događaja. Umesto da su protivrečni, njihovi zapisi se upotpunjuju, a ako uzmemo u obzir sve izveštaje, steći ćemo bolje razumevanje onoga što se dogodilo.
