Poglavlje 8

Da li je nauka opovrgla Bibliju?

Godine 1613. italijanski naučnik Galileo Galilej objavio je delo „Vesnik sazvežđa“. U njemu navodi dokaz da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne Sunce oko Zemlje. Njegova objašnjenja pokrenula su čitav niz događaja koji su ga konačno doveli pred rimokatoličku inkviziciju pod „snažnom sumnjom jeresi“. Najzad je bio prisiljen to da „porekne“. Zbog čega se za jeres smatralo shvatanje da Zemlja kruži oko Sunca? Zato što su Galilejevi tužioci tvrdili da to protivreči onome što kaže Biblija.

1. (Uključujući uvod.) (a) Šta se dogodilo kad je Galilej ukazao da se Zemlja okreće oko Sunca? (b) Iako Biblija nije naučni udžbenik, šta utvrđujemo ako je upoređujemo sa savremenom naukom?

DANAS je rašireno mišljenje da je Biblija nenaučna, a neki kao dokaz za to navode ono što je doživeo Galilej. Ali, da li je to zaista slučaj? Odgovarajući na ovo pitanje, moramo da se prisetimo da je Biblija knjiga koja sadrži proročanstva, istoriju, molitve, zakone, savet i spoznanje o Bogu. Ona ni u kom slučaju ne tvrdi da je naučni priručnik. Ipak, kad dotiče naučna pitanja, Biblija je potpuno pouzdana.

 Naša planeta Zemlja

2. Kako Biblija opisuje Zemljin položaj u svemiru?

² Pogledajmo šta Biblija kaže o našoj planeti Zemlji. U knjizi o Jovu čitamo: „[Bog] povrh praznine Sjever razapinje, on drži zemlju o ništa obješenu“ (Job 26:7, Stvarnost). Isaija je izjavio sledeće: „On stoluje vrh kruga zemaljskoga“ (Izaija 40:22, St). Slika okrugle Zemlje koja je „povrh praznine“ ’o ništa obešena‘ jako podseća na fotografije u svemiru lebdeće zemaljske kugle, koje su načinili astronauti.

3, 4. Šta je Zemljin kružni tok vode, i šta Biblija kaže o tome?

³ Pogledajmo i začuđujući kružni tok vode. U Compton’s Encyclopedii se ovo zbivanje opisuje ovako: „Voda... s površine okeana isparava u atmosferu... Stalna strujanja vazduha u Zemljinoj atmosferi nose vlažni vazduh prema kopnu. Kad se vazduh ohladi, kondenzuje se para u kapljice vode. One obično postaju vidljive u obliku oblaka. Često se ove kapljice skupljaju u kišne kapi. Ako u atmosferi vladaju dovoljno niske temperature, umesto kišnih kapi nastaju snežne pahuljice. U svakom slučaju, voda koja je od mora prevalila stotine ili čak hiljade kilometara, ponovo pada na površinu Zemlje. Tamo se skuplja  u reke ili ponire u zemljino tlo, započinjući svoje putovanje natrag u more.“⁠¹

⁴ Ovaj zadivljujući proces, koji omogućuje život na suvom kopnu, bio je već pre otprilike 3 000 godina opisan u Bibliji jednostavnim rečima: „Sve rijeke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku rijeke, onamo se vraćaju da opet teku“ (Propovjednik 1:7, DK).

5. Zašto su psalmistove izjave o istoriji planina danas tako značajne?

⁵ Možda je još značajnije objašnjenje koje daje Biblija o istoriji planina. Sledeća izjava nalazi se u jednom udžbeniku geologije: „Od pretkambrijskih vremena sve do danas nastavlja se neprekidni proces nastajanja i razaranja planina... Planine nisu samo nastale na tlu nestalih mora, već su često dugo posle svog nastajanja bivale preplavljene, a potom su se ponovo uzdigle.“⁠² Uporedimo to s pesničkim rečima psalmiste: „Morima si je [Zemlju] kao haljinom odenuo, — povrh gora vode protekoše. Podigoše se gore i spadoše doline na mesta koja si im utvrdio“ (Psalam 104:6, 8).

„U početku“

6. Koja se tvrdnja Biblije slaže sa sadašnjim naučnim teorijama o poreklu svemira?

⁶ Prvi stih Biblije glasi: „U početku stvori Bog nebo i zemlju“ (Postanje 1:1). Na temelju određenih zapažanja, naučnici pretpostavljaju da je materijalni svemir zaista imao početak. Nije postojao oduvek. Astronom Robert Džestrou, agnostik u religioznim pitanjima, pisao je: „Pojedinosti se razlikuju, ali bitni elementi u astronomskom i biblijskom izveštaju knjige Postanka  su isti: lanac događaja koji je vodio do čoveka započeo je iznenada i naglo u određenom vremenskom trenutku, u bljesku svetlosti i energije.“⁠³

7, 8. Šta moraju priznati mnogi naučnici u vezi porekla svemira, iako pri tome ne priznaju Božju ulogu?

⁷ Istina, mnogi naučnici, iako veruju da je svemir imao početak, ne prihvataju objašnjenje da ga je ’Bog stvorio‘. Međutim, neki danas priznaju da je teško ignorisati dokaze za inteligenciju koja je stajala iza svega. Frimen Dajson, profesor fizike, izjasnio se ovako: „Što više istražujem svemir i proučavam pojedinosti njegove izgradnje, to više dokaza nalazim da je svemir u nekom smislu morao znati da mi dolazimo.“

⁸ Profesor Dajson još priznaje: „Kao naučnik koji je bio školovan u načinu razmišljanja i govorenja 20. veka, a ne 18, ne tvrdim da izgradnja svemira dokazuje postojanje Boga. Samo tvrdim da je izgradnja svemira spojiva s pretpostavkom da inteligencija igra bitnu ulogu u njegovom funkcionisanju.“⁠⁴ Njegova izjava sigurno otkriva skeptičan stav našeg vremena. Ali, ako se na taj skepticizam ne obaziremo, zapažamo da postoji pažnje vredan sklad između savremene nauke i biblijskog objašnjenja da je ’u početku Bog stvorio nebo i zemlju‘ (Postanje 1:1).

Zdravlje i higijena

9. Kako biblijski zakon o zaraznim kožnim bolestima otkriva praktičnu mudrost (Job 12:9, 16a)?

⁹ Razmotrimo kako Biblija obrađuje jedno drugo područje, naime, zdravlje i higijenu. Ako je neki Izraelac imao kožni osip za koji se sumnjalo da je lepra, stavljen je u karantin. „Dokle je god bolest na njemu, neka bude nečist; nečist je, neka  živi sam, iza okola neka mu bude stan“ (3. Mojsijeva 13:46, DK). Čak je zaražena odeća morala da bude spaljena (Levitik 13:52). U ono vreme to je bila delotvorna metoda suzbijanja zaraze.

10. Kako bi primena biblijskog saveta o higijeni u nekim zemljama bila od koristi za mnoge?

¹⁰ Jedan daljnji važan zakon odnosio se na odstranjivanje ljudskog izmeta, koji je trebalo zakopavati van tabora (Deuteronom 23:12, 13). Ovim su zakonom Izraelci nesumnjivo bili pošteđeni mnogih bolesti. Čak su danas u nekim zemljama mnogi ozbiljni zdravstveni problemi prouzročeni nedovoljnim odstranjivanjem ljudskih otpadnih tvari. Ako bi ljudi u tim zemljama sledili zakone koji su bili zapisani u Bibliji pre mnogo hiljada godina, bili bi mnogo zdraviji.

11. Koji se savet Biblije u vezi duhovnog zdravlja pokazao praktičan?

¹¹ Visoko zdravstveno merilo Biblije uključivalo je i duhovno zdravlje. Jedna biblijska izreka glasi: „Spokojno srce život je telesnom organizmu, a ljubomora je trulež kostima“ (Poslovice 14:30, NW). Poslednjih godina medicinska istraživanja su pokazala da je naše telesno zdravlje zaista pod uticajem našeg duševnog stava. Tako je, na primer, dr C. B. Thomas sa Univerziteta Johns Hopkins posmatrao više od hiljadu apsolvenata u vremenskom razdoblju od 16 godina i  doveo je u vezu njihove psihičke osobine s njihovom sklonošću bolestima. Pri tome je utvrdila jednu stvar: Najneotporniji na bolesti bili su oni apsolventi koji su pod opterećenjem reagovali gnevnije i koji su bili nemirniji.⁠⁵

Šta kaže Biblija?

12. Zašto je Katolička crkva smatrala za jeres Galilejevu teoriju u vezi Zemlje?

¹² Ako je Biblija u naučnom smislu tako tačna, zašto je onda Katolička crkva tvrdila da je Galilejevo učenje o kruženju Zemlje oko Sunca nespojivo s Biblijom? Razlog je bio taj što su crkveni autoriteti tako interpretirali određene biblijske stihove.⁠⁶ Da li su bili u pravu? Da bismo to ustanovili, pozabavićemo se sa dva stiha koja su oni navodili.

13, 14. Koje biblijske citate je Katolička crkva krivo interpretirala? Objasni.

¹³ Jedan stih glasi: „Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mjesto svoje odakle izlazi“ (Propovjednik 1:5, DK). Prema tvrdnjama Crkve, izrazi kao „sunce izlazi“ i „sunce zalazi“ znače da se pokreće Sunce — ne Zemlja. Ali, mi čak i danas kažemo da Sunce izlazi i zalazi, iako nam je većini poznato da Zemlja kruži oko Sunca, a ne obrnuto. Ovim izrazima samo opisujemo prividno kretanje Sunca, kako to izgleda ljudskom posmatraču. A biblijski pisac je učinio upravo to.

¹⁴ U drugom stihu čitamo: „Utvrdio si zemlju na temeljima njezinim, da se ne pomjesti na vijek vijeka“ (Psalam 104:5, DK). To je bilo protumačeno kao da znači da Zemlja posle svog stvaranja uopšte nije mogla da se okreće. Međutim, ustvari ovaj stih naglašava neprolaznost Zemlje, ne njenu  nepokretnost. Ona se nikada neće „pomjestiti“ iz postojanja ili biti uništena, kao što potvrđuju drugi biblijski stihovi (Psalam 37:29; Propovjednik 1:4, DK). Dakle, ni ovaj biblijski stih nema nikakve veze s okretanjem Zemlje ili Sunca. U Galilejevo doba Crkva, a ne Biblija, bila je ta koja je sprečavala objektivnu naučnu diskusiju.

Evolucija i stvaranje

15. Šta zastupa teorija evolucije, i kako ona protivreči Bibliji?

¹⁵ Postoji, međutim, područje na kom se, po mišljenju mnogih, savremena nauka i Biblija ne mogu saglasiti. Većina naučnika zastupa teoriju evolucije, koja naučava da se sve živo razvilo iz jednostavnog životnog oblika koji je došao u postojanje milionima godina pre. Biblija, nasuprot tome, naučava da je svaka glavna grupa živih stvorenja bila stvorena odvojeno i da se razmnožava samo po ’svojoj vrsti‘. Čovek, tako kaže ona, bio je stvoren „od praha zemaljskoga“ (Postanje 1:21; 2:7). Da li je to očevidna naučna zabluda u Bibliji? Pre nego što donesemo zaključak u vezi toga, trebalo bi da ustanovimo kojim saznanjima nauka ustvari raspolaže, a o čemu samo postavlja teorije.

16-18. (a) Koje zapažanje je između ostalog podstaklo Čarlsa Darvina da veruje u evoluciju? (b) Kako možemo dokazati da Darvinova opažanja na ostrvlju Galapagos ne protivreče onome što kaže Biblija?

¹⁶ Teoriju evolucije je popularizovao Čarls Darvin u prošlom veku. Na ostrvlju Galapagos u Pacifiku na Darvina su poseban utisak ostavile različite vrste zeba na raznim ostrvima. On je zaključio da sve one potiču od jedne pravrste. Između ostalog i na temelju ovog posmatranja,  zastupao je teoriju da se sav život razvio iz jednog prvobitnog, jednostavnog oblika. Pokretačka sila iza evolucije viših stvorenja iz nižih bilo je, prema njegovom mišljenju, prirodno odabiranje ili preživljavanje najjačih. Zahvaljujući evoluciji, tvrdio je, razvile su se kopnene životinje iz riba, ptice iz gmizavaca, itd.

¹⁷ Ustvari, ono što je Darvin posmatrao na tim izolovanim ostrvima nije u protivrečju s Biblijom, budući da ona dopušta varijacije unutar veće žive vrste. Tako, na primer, mnoge ljudske rase potiču od samo jednog para praroditelja (Postanje 2:7, 22-24). Zato ne bi bilo ništa neobično da različite vrste zeba imaju zajedničkog pretka. Ali, one su uvek ostale zebe. Nisu se razvile u jastrebe ili orlove.

¹⁸ Ni različite vrste zeba ni bilo šta drugo što je Darvin video nije dokazalo da sva stvorenja, bilo da su to kitovi ili galebovi, slonovi ili kišne gliste, imaju zajedničkog pretka. Ipak, mnogi naučnici tvrde da evolucija više nije teorija, već činjenica. Drugi, doduše uviđaju probleme te teorije, ali ipak kažu da u nju  veruju. Popularno je tako verovati. Mi, međutim, treba da znamo da li je evolucija dokazana u toj meri da Biblija mora biti da nije u pravu.

Da li je dokazana?

19. Da li fosilni izveštaj podupire evoluciju ili stvaranje?

¹⁹ Kako može da se ispita teorija evolucije? Najbliži put bio bi da se ispita fosilni izveštaj, kako bi se utvrdilo da li su se zaista dešavale postepene promene jedne vrste u drugu. Da li postoji dokaz da su se stvarno dešavale? Ne, kao što pošteno priznaje veliki broj naučnika. Jedan od njih, Frensis Hičing, piše: „Kad tražimo karike između glavnih grupa životinja, njih jednostvano nema.“⁠⁷ Nedostatak dokaza u fosilnom izveštaju toliko je očigledan da naučnici već nude alternative za Darvinovu teoriju postepenih promena. Međutim, istina je da iznenadno pojavljivanje životinjskih vrsta u fosilnom izveštaju mnogo više potvrđuje stvaranje nego evoluciju.

20. Zašto način kako se reprodukuju žive ćelije ne dopušta evolucioni proces?

²⁰ Osim toga, Hičing pokazuje da su živa stvorenja programirana da se egzaktno razmnožavaju, umesto da se razviju u nešto drugo. On kaže: „Žive ćelije se udvostručuju gotovo apsolutnom tačnošću. Stopa pogreške toliko je neznatna da je ne može postići nijedna od ljudi načinjena mašina. Takođe postoje ugrađene granice. Biljke dostižu određenu veličinu i onda prestaju da rastu. Vinske mušice pod bilo kakvim izmenjenim uslovima ostaju uvek vinske mušice.“⁠⁸ Naučnici su decenijima kod vinskih mušica  nastojali da veštački izazovu mutacije, ali ni to ih nije moglo prisiliti da se razviju u nešto drugo.

Poreklo života

21. Koja činjenica dokazana od Luja Pastera predstavlja za evoluciju ozbiljan problem?

²¹ Jedno drugo osetljivo pitanje na koje naučnici ne mogu da odgovore glasi: Kako je nastao život? Kako je prvi najjednostavniji životni oblik — od kog navodno svi potičemo — došao u postojanje? Pre nekoliko vekova objašnjenje nije izgledalo kao problem. Tada je većina ljudi mislila da muve mogu da se razviju iz mesa koje truli i da gomila starih dronjaka može spontano stvoriti miševe. Međutim, pre više od stotinu godina francuski hemičar Luj Paster jasno je dokazao da život može nastati samo iz već postojećeg života.

22, 23. Koje teorije o poreklu života zastupaju evolucionisti, ali šta pokazuju činjenice?

 ²² Kako evolucionisti objašnjavaju poreklo života? Prema najpopularnijoj teoriji, slučajno spajanje hemijskih materija i energije dovelo je do spontanog nastanka života pre miliona godina. Zar to ne protivreči principu koji je dokazao Paster? The World Book Encyclopedia objašnjava: „Paster je pokazao da pod hemijskim i fizičkim uslovima kakvi danas vladaju na Zemlji život ne može nastati spontano. Međutim, pre mnogo milijardi godina bili su hemijski i fizički uslovi na Zemlji sasvim drugačiji.“⁠⁹

²³ Ali, čak pod sasvim drugačijim uslovima između nežive materije i najprimitivnije žive jedinke postoji još uvek ogroman ponor. Michael Denton u svojoj knjizi Evolution: A Theory in Crisis kaže: „Između žive ćelije i najorganizovanijeg nebiološkog sistema, na primer kristala ili snežne pahuljice, postoji neverovatno veliki, nepremostiv ponor.“⁠¹⁰ Ideja da je neživa materija bila nekim pukim slučajem oživljena toliko je neverovatna da zaista može da se označi kao nemoguća. Biblijsko objašnjenje da je život nastao iz života, naime da je bio stvoren od Boga, slaže se znatno bolje sa činjenicama.

Zašto ne stvaranje

24. Zašto se većina naučnika, uprkos problemima te teorije, još uvek čvrsto drži teorije evolucije?

²⁴ Uprkos problemima koji su svojstveni teoriji evolucije, verovati u stvaranje smatra se danas nenaučnim, čak čudnim. Ali, zašto? Zašto  čak autoritet kao što je Frensis Hičing, koji iskreno priznaje slabe strane evolucije, odbija ideju o stvaranju?⁠¹¹ Prema mišljenju Michaela Dentona, evolucija će se, uprkos svojim nedostacima, i dalje naučavati, jer se teorije stvaranja „otvoreno pozivaju na natprirodne uzroke“.⁠¹² Drugim rečima, činjenica da stvaranje zahteva Stvoritelja čini ga neprihvatljivim. To je sigurno isto tako zaključivanje koje se vrti u krug kakvo smo već sreli u vezi sa čudima: Čuda su nemoguća jer su čuda!

25. Koji nedostatak evolucije u naučnom smislu pokazuje da ona ne predstavlja dokazanu alternativu za stvaranje u vezi objašnjenja porekla života?

²⁵ Uzgred, teorija evolucije je čak sa naučnog gledišta vrlo sumnjiva. Michael Denton nastavlja rečima: „Pošto je [Darvinova teorija evolucije] u osnovi teorija istorijske rekonstrukcije, nemoguće je da se potvrdi eksperimentima ili direktnim posmatranjem, kao što je to u nauci uobičajeno... Osim toga, teorija evolucije bavi se nizom jedinstvenih događaja — poreklom života, poreklom inteligencije, itd. Jedinstveni događaji su neponovljivi i zato se ne mogu podvrgnuti bilo kakvom eksperimentalnom ispitivanju.“⁠¹³ Istina je da je teorija evolucije i pored svoje popularnosti puna praznina i nerešenih pitanja. Ona ne pruža uverljiv dokaz za odbacivanje biblijskog  izveštaja o poreklu života. Prvo poglavlje Knjige Postanja sadrži potpuno logičan izveštaj o tome kako su se odvijali ovi „neponovljivi“ i „jedinstveni događaji“ tokom stvaralačkih „dana“ koji su se protezali hiljadama godina. *

Šta je s potopom?

26, 27. (a) Šta kaže Biblija o potopu? (b) Odakle su delimično vode potopa morale doći?

²⁶ Mnogi ukazuju na jedno drugo navodno protivrečje između Biblije i savremene nauke. U Knjizi Postanja čitamo da je pre nekoliko hiljada godina zloća ljudi bila toliko velika da je Bog odlučio da ih uništi. Uputio je pravednog Noja da izgradi veliki drveni plovni objekat, arku. Potom je Bog naveo potop na čovečanstvo. Preživeli su samo Noje i njegova porodica, zajedno s predstavnicima svih životinjskih vrsta. Potop je bio toliko veliki da vode „pokriše i sva najviša brda pod celim nebom“ (Postanje 7:19).

²⁷ Otkuda je došla sva ta voda koja je bila potrebna da pokrije čitavu Zemlju? Sama Biblija daje na to odgovor. Na početku stvaranja, kad je proširenje atmosfere počelo poprimati oblik, postojale su ’vode ispod proširenja‘ i ’vode iznad proširenja‘ (1. Mojsijeva 1:7; 2. Petrova 3:5, NW). U vezi s potopom dogodilo se prema Bibliji sledeće: „Otvoriše se ustave nebeske“ (Postanje 7:11). Očigledno su ’vode iznad proširenja‘ pale na Zemlju i sačinjavale veliki deo vode za poplavu.

28. Kako su Božje sluge starog doba, uključujući Isusa, gledali na potop?

 ²⁸ U današnjim udžbenicima uglavnom ne može da se pročita ništa o opštem potopu. Zato je opravdano pitanje: „Da li je potop samo mit ili se zaista dogodio?“ Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje, trebalo bi zapaziti da su obožavaoci Jehove koji su živeli kasnije na potop gledali kao na stvarni istorijski događaj, a ne kao na mit. Isaija, Isus, Pavle i Petar bili su među onima koji ga navode kao stvarni događaj (Isaija 54:9; Matej 24:37-39; Jevrejima 11:7; 1. Petrova 3:20, 21; 2. Petrova 2:5; 3:5-7). Ali, u vezi ovog sveopšteg potopa javljaju se pitanja na koja treba odgovoriti.

Vode potopa

29, 30. Koje činjenice u vezi vodenih zaliha Zemlje pokazuju da je potop bio moguć?

²⁹ Pozabavimo se najpre sledećim pitanjem: Zar nije ideja da je čitava Zemlja bila preplavljena pomalo neuverljiva? To se ne može reći. Zemlja je i danas u određenoj meri preplavljena. Sedamdeset posto Zemljine površine je pod vodom, a samo 30 posto je suvo tlo. Osim toga, 75 posto Zemljinih zaliha slatke vode vezano je u glečerima i ledenim vrhovima polarnih područja. Kad bi se sav led istopio, značajno bi se povećao nivo mora. Gradovi poput Njujorka i Tokija bi nestali.

³⁰ Osim toga, New Encyclopœdia Britannica kaže: „Prosečna dubina svih mora procenjuje se na 3 790 metara; dakle, znatno je veća od prosečne visine kopna iznad nivoa mora (840 metara). Ako se prosečna dubina mora pomnoži s njihovom ukupnom površinom, dobije se da je volumen svetskih  mora 11 puta veći od volumena kopna iznad nivoa mora.“⁠¹⁴ Dakle, ako bi se sve poravnalo — planine izravnale, a morska korita ispunila — more bi prekrilo čitavu Zemlju do dubine od više hiljada metara.

31. (a) Kako je morala da izgleda Zemlja pre potopa da bi takav potop mogao da se dogodi? (b) Šta pokazuje da su pre potopa planine mogle biti niže, a morska korita plića?

³¹ Da bi potop mogao da se dogodi, morska korita pre potopa morala su da budu plića, a planine niže nego danas. Da li je to bilo moguće? U jednom udžbeniku s tim u vezi piše: „Gde se danas planine sveta uzdižu do vrtoglavih visina, milionima godina ranije protezali su se jednolično okeani i ravnice... Pokretanja kontinentalnih ploča prouzročila su ili uzdizanje Zemljinog tla u visine, na kojima mogu preživeti samo najotpornije biljke i životinje, ili njegovo potapanje da bi u skrivenoj krasoti ležalo duboko ispod površine mora.“⁠¹⁵ Pošto se planine i morski baseni dižu i spuštaju, prihvatljivo je da planine nekada nisu bile tako visoke, a velika morska korita tako duboka kao danas.

32. Šta je moralo da se dogodi s potopnim vodama? Objasni.

³² Šta se dogodilo s vodom posle potopa? Mora da je otekla u morska korita. Kako? Prema gledištu naučnika, kontinenti počivaju na ogromnim pločama. Pokretanjem ovih ploča mogu nastupiti promene u nivou Zemljine površine. Na rubovima ploča postoje danas podvodni ponori koji su na nekim mestima duboki preko  deset hiljada metara.⁠¹⁶ Po svoj su se prilici ploče — možda kao posledica potopa — pomakle, pri čemu je morsko dno potonulo, a veliki ponori se otvorili, omogućujući vodi da otekne s kopna. *

Tragovi potopa

33, 34. (a) Koji dokaz naučnici već poseduju, a koji bi mogao da bude dokaz za potop? (b) Može li s pravom da se tvrdi da su naučnici pogrešno protumačili dokaze?

³³ Ako pretpostavimo da je tako ogroman potop bio moguć, zašto naučnici nisu otkrili nikakav trag toga? Možda su i otkrili, ali su dokaze interpretirali na sasvim drugi način. Ortodoksna nauka, na primer, naučava da su površinu Zemlje u mnogim područjima oblikovali ogromni glečeri tokom serije ledenih doba. Ali, mnogo toga što se pripisuje aktivnosti glečera mogla je prouzročiti i voda. Vrlo verovatno se neki dokazi za potop pogrešno tumače kao dokazi za neko ledeno doba.

 ³⁴ Takve pogrešne interpretacije već su se događale. O naučnicima koji su razvili teoriju o ledenim dobima kaže se: „Oni su u skladu s filozofijom jednoobraznosti otkrili ledena doba u svim razdobljima Zemljine istorije. Međutim, pažljivim ispitivanjem dokaza u poslednjim godinama mnoga od ovih ledenih doba ponovo su odbačena. Formacije koje su nekada bile identifikovane kao glacijalne morene, sada se tumače kao slojevi koji su se nataložili usled nanosa mulja, podmorskih odrona zemlje i talogom bogatih reka: bujice talogom bogatih voda koje su nanele mulj, pesak i šljunak po dnu dubokog mora.“⁠¹⁸

35, 36. Koji bi dokazi u fosilnom izveštaju i u geologiji mogli da budu povezani s potopom? Objasni.

³⁵ Jedan daljnji dokaz za potop izgleda da postoji u fosilnom izveštaju. Kao što taj izveštaj pokazuje, nekada su veliki tigrovi sabljastih zuba lovili svoj plen u Evropi, konji veći od današnjih tumarali su Severnom Amerikom, a mamuti su nalazili hranu u Sibiru. Ali, onda su širom sveta izumrle čitave vrste sisavaca. Istovremeno se dogodila iznenadna promena klime. U Sibiru je na desetine hiljada mamuta stradalo i u najkraćem vremenu bilo zamrznuto. * Alfred  Valas poznati savremenik Čarlsa Darvina, zaključio je da je tako radikalno istrebljenje morao da prouzroči neki neobični globalni događaj.⁠¹⁹ Mnogi smatraju da je taj događaj bio potop.

³⁶ U uvodnom članku časopisa Biblical Archaeologist bilo je zapaženo: „Nipošto se ne sme ispustiti iz vida da priča o velikom potopu spada među najraširenije tradicije ljudske kulture... Pozadina najstarijih predanja koja su pronađena u izvorima s Bliskog istoka zaista bi mogao da bude potop gigantskih razmera koji se desio u jednom od pluvijalnih razdoblja... pre mnogo hiljada godina.“⁠²⁰ U tim pluvijalnim (kišovitim) razdobljima bila je površina Zemlje mnogo vlažnija, a slatkovodna jezera po čitavom svetu bila su mnogo veća. Jedna teorija kao uzrok vlažnosti navodi snažne pljuskove povezane s krajem ledenih doba. Ali, neki su mišljenja da je jednom prilikom ekstremna vlažnost Zemljine površine bila posledica potopa.

Čovečanstvo to nije zaboravilo

37, 38. Kako pokazuje jedan naučnik da je, prema dokazima, potop mogao da se dogodi, i kako mi znamo da se zaista dogodio?

³⁷ John McCampbell, profesor geologije, jednom je pisao: „Bitne razlike između biblijskog učenja  o katastrofi tj. potopu i evolucionističkog uniformitarijanizma ne nalaze se u činjeničnim pojedinostima geologije, nego u interpretacijama istih. Interpretacija kojoj će se dati prednost velikim će delom zavisiti od pozadine i pretpostavaka pojedinaca.“⁠²¹

³⁸ Da je potop morao da se dogodi vidljivo je iz činjenice da ga čovečanstvo nikada nije zaboravilo. Po čitavom svetu, na primer, u tako međusobno udaljenim područjima kao što su Aljaska i ostrva Južnog mora, postoje drevna predanja o tome. Primitivne pretkolumbovske civilizacije Amerike, kao i Aboridžini Australije, imaju priče o potopu. Istina, one se ponekad razlikuju u pojedinostima, ali u gotovo svim verzijama izveštava se osnovna činjenica da je Zemlja bila poplavljena i da je samo malo osoba preživelo u jednom plovnom objektu koji su načinili ljudi. Jedino objašnjenje za tako rašireno prihvatanje je da je potop bio istorijski događaj. *

39. Koji smo daljnji dokaz videli u prilog činjenici da je Biblija Reč Božja, a ne čovečija?

³⁹ Dakle, u bitnim tačkama Biblija je saglasna sa savremenom naukom. Tamo gde postoje neslaganja između njih, naučnici nude samo sumnjive argumente. Tamo gde se slažu, Biblija je često toliko tačna da moramo verovati da te informacije mogu poticati samo iz jedog nadljudskog izvora. Zaista, slaganje Biblije s dokazanom naukom pruža daljnji razlog za to da je ona Reč Božja, a ne čovečija.

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 105. strani]

„Iz praha“

U delu ”The World Book Encyclopedia“ piše: „Svi hemijski elementi od kojih se sastoje živa bića pojavljuju se i u neživoj materiji.“ Drugim rečima, hemijski elementi koji sačinjavaju žive organizme — uključujući čoveka — pronađeni su i u zemlji. To je u skladu sa sledećom tvrdnjom Biblije: „I Jehova Bog je pristupio stvaranju čoveka iz praha zemaljskog“ (1. Mojsijeva 2:7, NW).

[Okvir na 107. strani]

„Po slici Božjoj“

Neki ukazuju na sličnosti u telesnoj građi između čoveka i nekih životinja kao na dokaz njihovog srodstva. Međutim, oni moraju priznati da je čovek u duhovnom pogledu daleko iznad svih životinja. Kako to da čovek poseduje sposobnost planiranja i organizovanja sveta koji ga okružuje, svojstvo ljubavi, visoku inteligenciju, savest i predstavu o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti? Evolucija to ne može objasniti? Ali, Biblija može, budući da kaže: „I stvorio je Bog čoveka po svojoj slici, po slici Božjoj stvorio ga je“ (1. Mojsijeva 1:27, NW). Što se tiče duhovnih i moralnih obeležja i sposobnosti čoveka, on je odraz (slika i prilika) svog nebeskog Oca.

[Slika na 99. strani]

Biblijski opis da je Zemlja u svemiru ’obešena o ništa‘ slaže se s onim što su, prema izveštaju, videli astronauti

[Slika na 102. strani]

Biblija ne govori o tome da se Zemlja vrti oko Sunca ili Sunce oko Zemlje

[Slika na stranama 112, 113]

Biblija daje tačan opis kružnog toka vode

[Slika na 114. strani]

Kad bi čitava Zemlja bila potpuno ravna, bez uzvisina i udubina, bila bi pokrivena dubokim pokrivačem vode

[Slika na 115. strani]

Pronađeni su mamuti koji su se posle svoje smrti brzo sledili

[Slika/Dijagram na 109. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju.)

Luj Paster je dokazao da život može nastati samo iz već postojećeg života