Božansko ime tokom vekova

JEHOVA Bog želi da ljudi znaju i upotrebljavaju njegovo ime. To se saznaje iz činjenice da ga je otkrio prvom ljudskom paru na Zemlji. Znamo da je Adamu i Evi Božje ime bilo blisko jer je Eva nakon rođenja Kaina, prema izvornom hebrejskom tekstu rekla: „Doneh plod, muško, uz Jehovinu pomoć“ (1. Mojsijeva 4:1, NW).

Kasnije čitamo da su verni ljudi poput Enoha i Noja „hodili s istinitim Bogom“ (1. Mojsijeva 5:24; 6:9, NW). Oni su takođe morali da poznaju Božje ime. Ime se održalo i kroz veliki potop s pravednim Nojem i njegovom porodicom. Uprkos velikoj pobuni nešto kasnije u Babelu, prave Božje sluge i dalje su ga upotrebljavale. Pojavljuje se na stotine puta u zakonima koje je Bog dao Izraelu. Samo u Deuteronomu (knjiga ponovljenog zakona) javlja se 551 put.

I u danima sudija, Izraelci se očigledno nisu ustručavali da upotrebljavaju Božje ime. Čak su ga koristili i kod međusobnog pozdravljanja. Tako čitamo (na izvornom hebrejskom) kako je Boaz pozdravio svoje žeteoce: „Jehova s vama!“ Oni su mu odgovorili: „Blagoslovio te Jehova!“ (Ruta 2:4, NW).

Tokom istorije Izraelaca, sve do vremena kada su se vratili iz vavilonskog ropstva u Judeju, Jehovino ime je i dalje ostalo u upotrebi kod njih. Kralj David, čovek ugodan Božjem srcu, uveliko je upotrebljavao božansko ime — ono se stotinama puta pojavljuje u psalmima koje je napisao (Dela 13:22). Božje ime je ugrađeno i u mnoga izraelska lična imena. Kada čitamo Adonija (to znači „Moj gospodar je Jah“ — „Jah“ je kraći oblik za Jehova), Isaija („Spasenje je od Jehove“), Jonatan („Jehova je dao“), Mihej („Ko je kao Jehova?“) i Jošua („Jehova je spasenje“).

Izvan Biblije

Postoje takođe dokazi iz vanbiblijskih izvora koji govore o širokoj upotrebi božanskog imena u drevnim vremenima. Godine 1961. u jednoj staroj pogrebnoj pećini nedaleko od jugozapadnog dela Jerusalima, otkrilo se prema izveštaju Israel Exploration Journal (Tom 13, br. 2) sledeće: „Na njenim zidovima nalaze se natpisi negde iz druge polovine osmog veka pre n. e. Natpisi sadrže izjave kao što je ova: „Jehova je Bog cele Zemlje“.

Godine 1966. u istom časopisu, Israel Exploration Journal (tom 16, br. 1) izveštava se o komadima glinenih ploča s hebrejskim pismom, pronađenim u Aradu, južnom delu Izraela. Napisani su krajem sedmog veka pre n.e. Jedan je bio privatno pismo čoveku koji se zvao Elijašib. Pismo počinje: „Mome gospodaru Elijašibu: u Jehove traži svoj mir.“ A završava se: „On počiva u domu Jehovinu.“

Godine 1975-1976. arheolozi su u Negebu otkrili kolekciju hebrejskih i feničanskih natpisa na gipsanim zidovima,  velikim glinenim ćupovima i kamenim posudama. Natpisi su sadržavali hebrejske reči za Boga, kao i za Božje ime JHVH, ispisani hebrejskim slovima. U samom Jerusalimu, nedavno je otkriven mali urolani komad srebrne trake, po svemu sudeći još iz doba pre vavilonskog izgnanstva. Istraživači su posle ispitivanja izjavili da su na njemu našli zapis imena Jehova na hebrejskom — Biblical Archaeology Review, mart/april 1983. godine, 18. str.).

Sledeći primer upotrebe Božjeg imena nalazi se u takozvanim „Lahis pismima“. Ta pisma, napisana na komadima gline, pronađena su između 1935. i 1938. godine u ruševinama Lahisa, utvrđenog grada koji je odigrao istaknutu ulogu u istoriji Izraela. Izgleda da ih je napisao oficir judejske predstraže svom pretpostavljenom imenom Joas u Lahisu, verovatno u razdoblju rata Izraela i Vavilona krajem sedmog veka pre n. e.

Od osam jasno čitljivih komada, na sedam počinje poruka pozdravom: „Neka Jehova da mom gospodaru i ove godine dobro zdravlje!“ Sve zajedno, Božje ime pojavljuje se 11 puta u sedam poruka, što jasno pokazuje da se ime Jehova pri kraju sedmog veka pre n. e. upotrebljavalo u svakodnevnom životu.

I paganski vladari su poznavali i koristili božansko ime kada su se pozivali na izraelskog Boga. Tako na Moapskom kamenu, moapski kralj Meša hvali se svojim junačkim delima protiv Izraela i između ostalog piše: „Kamoš mi je rekao: ’Pođi i uzmi Nebo od Izraela!‘ Otišao sam noću i borio se od svitanja zore do podneva, osvojio ga i ubio sve... I uzeo sam odatle (posuđe) Jehovino i dovukao ga pred Kamoša.“

S obzirom na to nebiblijsko korišćenje Božjeg imena u Theologisches Wörterbuch zum Alten Testament (Teološki rečnik Starog zaveta) na 538. str. stoji: „Tako nekih 19 dokumentovanih dokaza o tetragramatonu u formi jhvh svedoče na taj način o realnosti M(asoretskog) T(eksta), još više se očekuje, a najviše od arhiva Arada“ (Prevedeno s nemačkog).

Božje ime nije zaboravljeno

Ta odomaćenost i upotreba Božjeg imena nastavlja se sve do Malahijinih dana, koji je živeo oko 400 godina pre Isusovog vremena. U biblijskoj knjizi koja nosi njegovo ime, dao je veliku važnost božanskom imenu upotrebivši ga sveukupno 48 puta.

Kako je vreme prolazilo, mnogi Jevreji su otišli da žive daleko od Izraela, tako da neki nisu više mogli da čitaju Bibliju na hebrejskom jeziku. Zbog toga, u trećem veku pre n. e. počelo se s prevođenjem delova Biblije, koji su tada postojali („Stari zavet“), na grčki, novi međunarodni jezik. Ali, Božje ime se nije zanemarilo. Prevodioci su ga zadržali, ispisujući ga u hebrejskom obliku. Stare kopije grčkog prevoda, Septuaginte, sačuvane sve do naših dana, svedoče o tome.

Kakva je, međutim, bila situacija dok je Isus bio na Zemlji? Kako možemo da znamo da li su on i njegovi apostoli upotrebljavali Božje ime?

[Slika na 12. strani]

U ovom pismu napisanom na komadu glinene ploče pri kraju sedmog veka pre n. e., Božje ime prikazano je dva puta

[Izvor]

(Slika uz dopuštenje Izraelskog biroa za starine i muzeje)

[Slike na 13. strani]

Božje ime se pojavljuje u Lahis pismima i na Moapskom kamenu