Božje ime i „Novi zavet“

BOŽJE ime ima u Hebrejskim spisima ili „Starom zavetu“ jedno neosporno mesto. Iako su Jevreji na kraju prestali da ga izgovaraju, njihovo religiozno verovanje sprečilo ih je da ga uklone kada su izrađivali kopije starih biblijskih manuskripta. Zato Hebrejski spisi sadrže Božje ime daleko češće nego bilo koje drugo ime.

Sa Hrišćansko-grčkim spisima ili „Novim zavetom“ situacija je drugačija. Manuskripti knjige Otkrivenja (poslednje knjige Biblije) imaju Božje ime u skraćenom obliku „Jah“ (u reči Aleluja). Ali, bez obzira na to, ni jedan stari grčki manuskript koji do danas posedujemo, od knjige Mateja pa do Otkrivenja, ne sadrži Božje ime u celini. Da li to znači da ime tu ne bi trebalo da se nalazi? To bi bilo iznenađujuće obzirom na činjenicu da su Isusovi sledbenici priznavali važnost Božjeg imena, a on ih je poučavao kako da se mole i svete njegovo ime. Ali, šta se dogodilo?

Da bismo to razumeli, setimo se da rukopisi Hrišćansko-grčkih spisa koje mi danas posedujemo nisu originalni. Stvarne knjige napisane od Mateja, Luke i drugih biblijskih pisaca, dobro su poslužile, ali uskoro se materijal na kom su bile napisane istrošio. Zato su ispisivane kopije i kada su se istrošile, napravljene su  nove. To je ono što bismo trebali da očekujemo da se događalo, pošto su se kopije obično pravile za upotrebu, a ne za čuvanje.

Danas postoje hiljade kopija Hrišćansko-grčkih spisa, Ali većina od njih je sačinjena u toku ili nakon četvrtog veka naše ere. To nameće sledeću mogućnost: Da li se s tekstom Hrišćansko-grčkih spisa nešto desilo pre četvrtog veka, što je dovelo do ispuštanja Božjeg imena? Činjenice ukazuju da je bilo nešto tako.

Ime je bilo u njima

Možemo biti sigurni da je apostol Matej uključio Božje ime u svoje evanđelje. A zašto? Zato što ga je prvobitno napisao na hebrejskom jeziku. U četvrtom veku, Jeronim, koji je prevodio latinsku Vulgatu, izveštava: „Matej, koji se zove i Levi, a koji je od poreznika postao apostol, prvi je sastavio evanđelje Hristovo u Judeji na hebrejskom jeziku... Ko ga je kasnije preveo na grčki nije sasvim utvrđeno. Najzad, na hebrejskom je sačuvano sve do današnjeg dana u biblioteci Cezareje.“

Pošto je Matej pisao na hebrejskom, bilo bi neshvatljivo da nije upotrebio Božje ime, a naročito kada je citirao delove „Starog zaveta“ koji su sadržavali ime. Međutim, ostali pisci drugog dela Biblije, pisali su sada zbog proširenog kruga čitalaca, na međunarodnom jeziku toga vremena, grčkom. Zato kod citiranja nisu više koristili originalne hebrejske spise nego Septuagintu, dakle grčki prevod. Konačno je i Matejevo evanđelje prevedeno na grčki. Da li se Božje ime pojavljivalo u tim grčkim spisima?

Dakle, neki veoma stari fragmenti Septuaginte, koji su stvarno postojali u Isusovo vreme i očuvali su se do naših dana, a što je vredno zapaziti, sadrže Božje ime. U The New International Dictionary of New Testament Theology (Novi međunarodni rečnik teologije Novog zaveta, Tom 2, 512. str.) stoji: „Nedavna otkrića u vezi teksta (Pisma) odbacila su sumnju u ideju da su sastavljači LXX (Septuaginte) prevodili tetragramaton JHVH sa kirios. Najstariji LXX MSS (fragmenti) koji su nam sada na raspolaganju, sadrže tetragramaton ispisan Heb(rejskim) slovima u G(rčkom) tekstu. Taj običaj zadržan je i kod kasnijih jevrejskih prevodilaca S(tarog) Z(aveta) u prvim vekovima A.D. (naše ere).“ Zbog toga, bez obzira da li su Isus i njegovi učenici čitali spise na hebrejskom ili grčkom jeziku, susretali su se s božanskim imenom u njima.

Tako, profesor Džordž Hauard sa univerziteta u Džordžiji, SAD, komentariše: „Dok je Septuaginta, koju su novozavetne crkve koristile i citirale iz nje, sadržavala hebrejski oblik božanskog imena, pisci novog zaveta su bez svake sumnje uključivali tetragramaton u svojim citatima“ (Biblical Archaeology Review, [Revija biblijske arheologije] od marta 1978. godine na 14. str.). Koje ovlašćenje su imali da učine drugačije?

Božje ime se u grčkim prevodima „Starog zaveta“ zadržavalo daleko duže vreme. U prvoj polovini drugog veka naše ere, jevrejski prozelit Akila sačinio je novi prevod Hebrejskih spisa na grčki jezik, a u njemu je Božje ime predstavio tetragramatonom starohebrejskim slovima. U trećem veku Origen je napisao: „A i u mnogo tačnijim manuskriptima IME se pojavljuje hebrejskim slovima, ali ne u savremenim (slovima), nego u najstarijim.“

Čak u četvrtom veku, Jeronim piše u svom uvodu knjiga Samuela i Kraljevima: „I mi nailazimo na ime Božje,  tetragramaton (יהוה), u nekim grčkim knjižicama sve do današnjeg dana ispisanog starim slovima.“

Odstranjenje imena

Od tog vremena je poprimio svoj oblik otpad, koji je prorekao Isus, i ime, iako se pojavljivalo u manuskriptima, upotrebljavalo se sve manje i manje (Matej 13:24-30; Dela 20:29, 30). Na kraju, mnogi prepisivači ga više nisu prepoznavali i Jeronim izveštava da su ga u njegovom vremenu „neki neuki uobičavali zbog sličnosti slova, kad su naišli na (tetragramaton) u grčkim knjigama da čitaju ΠΙΠΙ.“

U kasnijim kopijama Septuaginte, Božje ime se odstranilo i zamenilo rečima kao „Bog“ (Teos) i „Gospod“ (Kirios). Znamo da se to dogodilo jer posedujemo ranije fragmente Septuaginte gde se Božje ime pojavljivalo, a kasnije kopije istih delova Septuaginte više ga ne sadrže.

Ista stvar desila se i u „Novom zavetu“ ili Hrišćansko-grčkim spisima. Profesor Džordž Hauard je izjavio: „Kada je hebrejski oblik božanskog imena izbačen, a u korist grčkih zamena u Septuaginti, takođe je odstranjen iz novozavetnih citata Septuaginte... Pre mnogo vremena božansko ime izgubilo se u neznabožačkim crkvama izuzev utoliko što se njime služilo u skraćenim zamenama ili se pamtilo što su na njega slučajno podsećali naučnici.“

Zato, dok su Jevreji odbijali da izgovaraju Božje ime, otpalim hrišćanskim crkvama je pošlo za rukom da ga potpuno izbace iz manuskripta na grčkom jeziku iz oba dela Biblije, kao i iz drugih jezičkih verzija.

Potreba za uvođenjem imena

Na kraju, kao što smo videli i ranije, ime je vraćeno u mnoge prevode Hebrejskih  spisa. Ali, šta je bilo sa Grčkim spisima? Dakle, biblijski prevodioci i istraživači Biblije shvatili su da je neke delove Hrišćansko-grčkih spisa veoma teško razumeti bez upotrebe Božjeg imena. Ponovno uvođenje imena je mnogo doprinelo povećanju jasnoće i razumevanja tog dela nadahnute Biblije.

Na primer, razmotri Pavlove reči upućene Rimljanima u prevodu Dr Lujo Bakotić: „Jer koji god prizove ime Gospodnje spasiće se“ (Rimljanima 10:13). A čije ime treba da prizivamo da bismo se spasli? Pošto se Isusa često zove „Gospod“ — a u jednom citatu čak stoji: „Veruj u Gospoda Isusa Hrista i bićeš spasen“ — da li treba iz toga zaključiti da Pavle ovde govori o Isusu? (Dela 16:31).

Ne, ne treba. Beleška na margini iz Rimljanima 10:13 upućuje na Joela 2:32 u Hebrejskim spisima. Ako pročitaš, videćeš da je Pavle zaista citirao reči Joela u svome pismu Rimljanima; a ono što je Joel rekao u originalnom hebrejskom glasi: „Svi što prizivaju ime Jahvino spašeni će biti“ (Joel 3:5, St). Dakle, Pavle je ovde mislio da treba da prizivamo ime Jehovino. Zato dok verujemo u Isusa, naše spasenje je usko povezano s pravilnim cenjenjem Božjeg imena.

Ovaj primer pokazuje kako je odstranjenje Božjeg imena iz Grčkih spisa doprinelo da se stvori zabluda oko imena Isus i Jehova u mislima mnogih ljudi. Bez sumnje ovo je dobrim delom doprinelo i razvoju nauke o Trojstvu.

Da li bi trebalo ime da se ponovo uvede?

Da li prevodilac ima bilo kakvo pravo da ponovo uvede ime obzirom na činjenicu da ga postojeći rukopisi ne sadrže? Da, on ima pravo. U većini leksikona priznaje se da se izraz „Gospod“ u Bibliji često odnosi na ime Jehova. Na primer, u Robinsonovom A Greek and English Lexicon of the New Testament (Grčki i engleski leksikon Novog Zaveta, štampan 1859. godine) pod grčkom rečju Kirios („Gospod“) stoji da on znači „Bog je svevišnji Gospod i suveren svemira, a obično u Sept(uaginti) stoji na heb(rejskom) יהוה Jehova“. Zbog toga, na onim mestima gde pisci Hrišćanskih grčkih spisa citiraju ranije Hebrejske spise, prevodilac ima pravo da reč Kirios prevede sa „Jehova“ gde god se božansko ime pojavljuje u hebrejskom originalu.

 Mnogi prevodioci upravo su to i učinili. Započevši od 14. veka na ovamo, načinjeni su brojni prevodi Hrišćansko-grčkih spisa na hebrejski jezik. Šta su prevodioci činili kada su naišli na stihove „Starog zaveta“ koji su sadržavali Božje ime? Veoma često su se osetili prisiljeni da ponovo uvedu Božje ime u tekst. Mnogi prevodi Hrišćansko-grčkih spisa na hebrejski delimično ili u potpunosti sadrže Božje ime.

U prevodima na savremene jezike, a naročito na one koje upotrebljavaju misionari, sledi se taj primer. Tako mnogi prevodi Grčkih spisa na afričkim, azijskim, američkim i jezicima pacifičkih ostrva slobodno koriste Jehovino ime, tako da čitaoci jasno uoče razliku između pravog Boga i lažnih bogova. Ime se takođe pojavljuje i u prevodima na evropskim jezicima.

Jedan od prevoda koji hrabro uvodi Božje ime, i to s pouzdanom stručnošću, je New World Tranlation of the Christian Greek Scriptures (Novi Svet prevod Hrišćansko-grčkih spisa). U tom prevodu, koji trenutno stoji na raspolaganju u 13 savremenih jezika, uvedeno je Božje ime svuda gde se u Grčkim spisima citira deo iz Hebrejskih spisa, a koji ga sadrže. Sveukupno, ono se na tako opravdanom temelju pojavljuje 237 puta u tom prevodu Grčkih spisa.

Protivljenje upotrebi imena

Uprkos nastojanjima mnogih prevodilaca da uvedu Božje ime u Bibliju, oduvek je postojao religiozni pritisak da se ono izbaci. Jevreji, dok su ga ostavljali u svojim Biblijama odbijali su da ga izgovaraju. Otpali hrišćani drugog i trećeg veka uklonili su ga kada su pravili kopije grčkih rukopisa Biblije i izostavljali su ga u ostalim prevodima. I prevodioci savremenog doba izostavljaju ga, iako se njihovi prevodi temelje na originalnom hebrejskom, u kom se ime pojavljuje skoro 7 000 puta (6 973 puta javlja se u prevodu New World Translation of the Holy Scriptures hebrejskog teksta, izdanje iz 1984. godine).

Kako Jehova gleda na one koji izostavljaju njegovo ime iz Biblije? Kada bi ti bio autor knjige, kako bi se osećao prema onome ko bi otišao tako daleko da iz nje ispusti tvoje ime? Prevodioci koji ne odobravaju upotrebu imena zbog problema sa izgovorom ili zbog jevrejske tradicije, mogu se uporediti s onima za koje je Isus rekao: „Proceđujete komarca a kamilu progutate!“ (Matej 23:24). Spotiču se o manje probleme a na kraju stvaraju velike — izostavljaju ime najveće osobe svemira iz knjige koju je on nadahnuo.

Psalmista je napisao: „Dokle će se, Bože rugati nasilnik, dokle li će protivnik prkositi imenu tvom jednako?“ (Psalam 74:10).

[Okvir na 25. strani]

Da li izraz „GOSPOD“ — odgovara kao zamena imenu „Jehova“?

Odstranjenje Božjeg specifičnog ličnog imena iz Biblije i zamenjivanje titulama kao što su „Gospod“ i „Bog“ učinilo je tekst nepouzdanim i nedoslednim u mnogo pogleda. Na primer, pojedine kombinacije mogu da budu bez značenja. U uvodu The Jerusalem Bible stoji: „Reći, ’Gospod je Bog‘ sasvim sigurno je tautološki (nepotrebno, ili besmisleno ponavljanje), dok reći ’Jahve je Bog‘, to nije.“

Takve zamene mogu takođe da dovedu do nespretnih fraza. Tako u Psalmu 8:9 (Daničić-Karadžić) čitamo: „Gospod, Gospod naš! Kako je veličanstveno ime tvoje po svoj zemlji.“ Kakvo li je samo poboljšanje u tekstu kada se uvede ime Jehova! Tako u prevodu izdavačke kuće Stvarnost stoji: „Jahve, Gospode naš, divno je ime tvoje po svoj zemlji!“

Odstranjenje imena dovodi i do nejasnoća. U Psalmu 110:1 stoji: „Reče Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim“ (Daničić-Karadžić). Ko kome govori? Koliko li je bolji prevod: „Riječ Jahvina Gospodinu mojemu: ,Sjedi mi zdesna dok ne položim dušmane za podnožje tvojim nogama‘!“ (Stvarnost).

Osim toga, zamena imena „Jehova“ sa „Gospod“ uklanja nešto od ključnog značaja iz Biblije: naime, lično Božje ime. U The Illustrated Bible Dictionary, sveska 1, 572. str. stoji: „Strogo uzevši, Jahve je jedino ’ime‘ za Boga.“

U The Imperial Bible-Dictionary (sveska 1, 856. str.) opisuje se razlika između „Bog“ (Elohim) i „Jehova“: „(Jehova) je svuda vlastito ime, označava lično Boga i to samo njega: suprotno tome, izraz Elohim sadrži više karakter zajedničke imenice, i verovatno obično označava, ali ne obavezno a ni jednobrazno, Svevišnjega.“

J. A. Motajer, rektor Triniti Koledža u Engleskoj dodaje: „Mnogo se gubi u biblijskom čitanju ako propustimo obratiti pažnju na to da su reči (Gospod ili Bog) zamene za lično i prisno ime Boga. Govoreći ljudima svoje ime, Bog je imao nameru da im otkrije svoj najskrovitiji deo ličnosti“ (Eerdmans’ Handbook to the Bible, od 1975, str. 157).

Ne, niko ne može izraziti specifično i pravo ime samo nekom titulom. Ona nikada u potpunosti ne može da označi puno i bogato značenje originalnog Božjeg imena.

[Okvir/Slike na 26. strani]

Ovaj fragmenat Septuaginte (desno) datira iz prvog veka naše ere, a sadrži Zahariju 8:19-21 i 8:23—9:4 u muzeju Izrael u Jerusalimu. Sadrži Božje ime četiri puta, od čega je na tri mesta označeno ovde. U Aleksandrinskom rukopisu (levo), kopiji Septuaginte načinjenoj 400 godina kasnije, Božje ime je u istim citatima zamenjeno sa KY i KS, skraćenim oblikom grčke reči Kirios („Gospod“).

[Okvir na 27. strani]

Džon B. Dejvis, misionar u Kini u 19. veku, objasnio je zašto veruje da Božje ime treba da bude u Bibliji: „Ako Sveti duh kaže Jehova na bilo kom mestu u hebrejskom jeziku, zašto prevodilac ne kaže Jehova na engleskom ili kineskom? Kakvo pravo ima da kaže, na ovom mestu upotrebiću ime Jehova a na drugom ću ga zameniti?... Ako bilo ko kaže da postoje slučajevi u kojima je upotreba imena Jehova neispravna, neka iskaže razlog zašto; onus probandi (teret dokaza) leži na njemu. To će mu pasti teško, jer mora da odgovori na ovo jednostavno pitanje — ako je na bilo kom mestu neispravno upotrebiti ime Jehova u prevodu, zašto ga je onda nadahnuti pisac koristio u originalu?“ (The Chinese Recorder and Missionary Journal, Tom VII, Šangaj, 1876).

[Slika na 23. strani]

The New World Translation of the Christian Greek Scriptures ispravno upotrebljava Božje ime 237 puta

[Slike na 24. strani]

Božje ime na crkvi u Minorci, Španija

na statui blizu Pariza, Francuska

i na crkvi San Lorenco, Parma, Italija