Zašto moramo znati Božje ime

„SVAKO ko prizove ime Jehovino, spasiće se“ (Rimljanima 10:13, NW). Tim rečima je apostol Pavle istakao koliko je za nas važno da poznajemo Božje ime. Njegov zapis vraća nas na naše prvobitno pitanje: Zašto je Isus ’da se sveti‘ ili ’slavi‘ Božje ime stavio na sam početak uzorne molitve, ispred mnogih drugih važnih stvari? Da bismo to razumeli, potrebno je malo bolje shvatiti značenje dve ključne reči.

Prvo, šta u stvari znači ’da se sveti‘ ili ’slavi‘? Doslovno: „činiti ga svetim“. Ali, zar nije već pre toga Božje ime sveto? Naravno da jeste. Kada svetimo Božje ime, ne doprinosimo tome da je ono više sveto nego što u stvari jeste. Pre je to da ga tako priznajemo svetim, da je ono namenjeno svrsi i da ga duboko poštujemo. Kada molimo da se sveti Božje ime, gledamo u budućnost kada će ga sva stvorenja poštovati kao sveto.

Drugo, šta je dublji smisao reči „ime“? Videli smo da Bog ima ime, Jehova, i da se ono pojavljuje hiljade puta u Bibliji. Raspravili smo važnost ponovnog uvođenja imena na njegovo pravo mesto u biblijski tekst. Ako ono ne bi bilo tamo, kako bi se ispunile reči Psalmiste: „Oni koji poznaju tvoje ime uzdaće se u te, jer ti zaista nećeš ostaviti onih koji te traže, o Jehova“ (Psalam 9:10, NW)?

Ali, da li ’poznavati Božje ime‘ uključuje samo umno saznanje da se ono na hebrejskom piše JHVH ili na srpskohrvatskom Jehova? Ne, to znači daleko više. Kada je Mojsije bio na gori Sinaj, „siđe Jehova u oblaku i stade pred (Mojsija) i objavi mu ime Jehova.“ Šta je bila posledica objavljivanja imena Jehova? Opis njegovih svojstava: „Jehova, Jehova, Bog je milosrdan, milostiv, spor na gnjev, obiluje dobrohotnošću i istinom“ (2. Mojsijeva 34:5, 6, NW). Ponovo je, neposredno pre svoje smrti, Mojsije rekao Izraelcima: „Objaviću ime Jehova.“ Šta je iza toga sledilo? Spominjanje nekih njegovih veličanstvenih svojstava, a zatim pregled onoga što je Bog učinio za Izrael zbog svog imena (5. Mojsijeva 32:3-43, NW). Zbog toga, poznavati Božje ime znači naučiti šta ime predstavlja i obožavati Boga koji ga nosi.

Pošto je Jehova povezao svoje ime sa svojim svojstvima, namerom i delovanjem, možemo tako videti zašto u Bibliji stoji da je Božje ime sveto (Levitik 22:32). Ono je uzvišeno, silno, podbuđuje na strahopoštovanje i nedostižno uzvišeno (Psalam 8:1; 99:3; 148:13). Da, Božje ime je više nego samo etiketa. Ono ga predstavlja kao osobu. Nije to bilo samo privremeno  ime, koje se upotrebljavalo neko vreme, a tada se zamenilo titulom kao što je „Gospod“. Jehova je lično rekao Mojsiju: „Jehova... to je ime moje do veka i ono je spomen na mene od naraštaja do naraštaja“ (2. Mojsijeva 3:15, NW).

Pokušaj da čovek iskoreni Božje ime sa Zemlje nikada neće uspeti. „Jer od sunčevog izlaska pa do njegovog zalaska ime moje će biti veliko među narodima i na svakom mestu prinosiće se kâd imenu mom, čak i žrtva neokaljana, govori Jehova nad vojskama“ (Malahija 1:11, NW; Izlazak 9:16; Ezekjel 36:23).

Zato je „da se sveti Božje ime“ daleko važnije nego bilo koja druga stvar. Sve Božje namere vezane su uz njegovo ime. Problemi čovečanstva počeli su kada je Satana prvi put pohulio na Jehovino ime, nazvavši ga u stvari lažovom koji je nesposoban da vlada ljudima (Postanje 3:1-6; Jovan 8:44). Jednom kada se Božje ime dolično opravda, čovečanstvo će uživati u potpunom oslobođenju od katastrofalnog delovanja satanske laži. Zato hrišćani tako gorljivo mole da se sveti Božje ime. Ali, postoje stvari koje oni mogu da učine, a koje bi ga takođe slavile.

Kako možemo slaviti Božje ime?

Jedna mogućnost je da se govori drugima o Jehovi i da se upozore na Kraljevstvo Isusa Hrista kao jedinu nadu čovečanstva (Otkrivenje 12:10). Mnogi tako čine učestvujući na taj način u savremenom ispunjenju sledećih reči Isaijinog proročanstva: „Reći ćete u dan onaj: ’Hvalite Jahvu, prizivajte ime njegovo! Objavite narodima djela njegova, razglašujte uzvišenost imena njegova! Pjevajte Jahvi, jer stvori divote, neka je to znano po svoj zemlji!‘“ (Izaija 12:4, 5, St).

Druga je, da se slušaju Božji zakoni i zapovesti. Jehova je rekao izraelskoj naciji: „Moje zapovijedi držite i vršite ih. Ja sam Jahve! Ne oskvrnjujte moga svetog imena, nego neka budem proglašen svetim među Izraelcima — ja Jahve, koji vas posvećujem“ (Levitski zakonik 22:31, 32, St).

Kako su Izraelci držali Jehovin zakon sveteći njegovo ime? Zakon im je bio dat na temelju njegovog imena (Izlazak 20:2-17). Zato, dok su ga održavali, pokazivali su odgovarajuće poštovanje i cenjenje njegovog imena. Osim toga, Jehovino ime nosila je i izraelska nacija (Deuteronom 28:10; 2. Letopisa 7:14). Kada su činili dobro to je slavilo Boga, kao što dete koje postupa ispravno slavi svoga oca.

S druge strane, kada su Izraelci propustili da drže Božje zakone, oskvrnuli su i njegovo ime. Tako su gresi, kao žrtvovanje idolima, zakletva  na laž, tlačenje siromaha i činjenje bluda, oni koji se u Bibliji opisuju da oskvrnjuju Božje ime (Levitik 18:21; 19:12; Jeremija 34:16; Ezekjel 43:7).

Slično tome i hrišćani su dobili određene zapovesti u Božje ime (Jovan 8:28). I oni su povezani s ’narodom za Božje ime‘ (Dela 15:14). Zato, hrišćani koji iskreno mole „da se sveti ime tvoje“, svete to ime u svom životu slušajući sve Božje zapovesti (1. Jovanova 5:3). To bi uključivalo i poslušnost zapovestima Isusa Hrista, koji je uvek slavio svoga oca (Jovan 13:31, 34; Matej 24:14; 28:19, 20).

U noći pre svoje smrti, Isus je istakao važnost Božjeg imena hrišćanima. Nakon što je rekao ocu: „Objavio sam im ime tvoje, i još ću ga objavljivati“, objasnio je: „da bi ljubav kojom si mene ljubio bila u njima, a ja u zajedništvu s njima“ (Jovan 17:26, NW). Učenici koji nauče Božje ime sami dolaze do saznanja ljubavi Božje. Isus je učinio mogućim da se oni upoznaju s Bogom kao svojim ocem punim ljubavi (Jovan 17:3).

Šta to za tebe znači

Na sastanku hrišćanskih apostola i starešina prvog veka u Jerusalimu, učenik Jakov je rekao: „Simon je sasvim izložio kako je Bog prvi put obratio pažnju na neznabošce da iz njih izabere narod za svoje ime.“ Možeš li se i ti prepoznati da si jedan od onih koje Bog izvodi da budu „narod za njegovo ime“, ako propuštaš da to ime upotrebljavaš ili nosiš? (Dela 15:14, NW).

Iako mnogi oklevaju da upotrebljavaju ime Jehova i mnogi biblijski prevodioci ga izostavljaju iz svojih prevoda, postoje milioni ljudi širom sveta koji su radosno prihvatili prednost da ga nose, upotrebljavaju i to ne samo u obožavanju nego i u svakodnevnom govoru, objavljujući ga drugima. Ako bi ti neko govorio o Bogu Biblije i upotrebljavao ime Jehova, s kojom religioznom grupom bi ga povezao? Postoji samo jedna grupa u svetu koja koristi Božje ime redovno u svom obožavanju upravo kao što su to činili i obožavaoci drevnog doba. To su Jehovini svedoci.

Na Bibliji utemeljeno ime Jehovini svedoci otkriva te hrišćane kao ’narod za Božje ime‘. Oni se ponose što nose to ime, jer ga je sam Bog dao svojim vernim obožavaocima. U Isaiji 43:10 (NW) čitamo: „Vi ste moji svedoci, reč je Jehovina, i sluga moj koga sam izabrao.“ O kome ovde Bog govori? Razmotri neke od citata koji prethode navedenom.

U stihovima 5 do 7 (St). istog poglavlja Izaije kaže: „Ne boj se, jer ja sam s tobom. S istoka ću ti dovesti potomstvo i sabrat ću te sa zapada. Reći ću sjeveru: ’Daj mi ga!‘ a jugu: ’Ne zadržavaj ga!‘ Sinove mi dovedi izdaleka, i kćeri moje s kraja zemlje, sve koji se mojim zovu imenom, i koje sam na svoju slavu stvorio, koje sam sazdao i načinio.“ U našim danima, ovi citati se odnose na Božji vlastiti narod koji se sakupio iz svih nacija da ga slave i budu njegovi svedoci. Tako Božje ime ne otkriva  samo njega nego takođe pomaže da se otkriju njegove prave sluge danas na Zemlji.

Koje blagoslove donosi poznanje Božjeg imena

Jehova štiti one koji vole njegovo ime. Psalmista je rekao: „Izbavit ću ga jer me ljubi, zakrilit ga jer poznaje ime moje“ (Psalam 91:14, St). On ih takođe podseća: „Ali kad razgovaraju oni koji se Boga boje, Jahve pazi, sluša ih i to se pred njim piše u knjigu spomenicu u korist onih koji se boje Jahve i štuju (promišljaju, NW) ime njegovo“ (Malahija 3:16, St).

Tako koristi zbog poznanja i sklonosti k Božjem imenu nisu ograničene na ovaj život. Poslušnom čovečanstvu Jehova je obećao večni život u sreći na rajskoj Zemlji. David je bio nadahnut da napiše: „Jer će biti satrti zlikovci, a koji se u Jahvu uzdaju, baštinit će zemlju. Zemlju će posjedovati krotki, obilje mira oni će uživati“ (Psalam 37:9, 11, St).

Kako će to biti moguće? Isus je odgovorio. U onoj istoj uzornoj molitvi koju nas je naučio da molimo „Neka se sveti ime tvoje“ dodao je: „Neka dođe Kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja kao na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:9, 10, NW). Da, Božje Kraljevstvo u rukama Isusa Hrista proslaviće Božje ime i doneće dobro stanje ovoj Zemlji. Ono će odstraniti zlo i rat, kriminal, glad, bolest i smrt (Psalam 46:8, 9; Isaija 11:9; 25:6; 33:24; Otkrivenje 21:3, 4).

I ti možeš uživati večni život pod tim Kraljevstvom. A kako? Tako što ćeš upoznati Boga. „A život je večni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3). Jehovini svedoci će ti rado pomoći da postigneš to životovažno znanje (Dela 8:29-31).

Nadamo se, da su te informacije iz ove brošure uverile da Stvoritelj ima svoje ime koje mu je veoma dragoceno. Ono bi i za tebe trebalo da postane dragoceno. Shvati važnost njegovog poznavanja i upotrebe a naročito u obožavanju.

I budi odlučan da neustrašivo kažeš kao prorok Mihej pre mnogo vekova: „Jer svi narodi idu, svaki u ime boga svojega, a mi, mi idemo u imenu Jahve, Boga našega, uvijek i dovijeka“ (Mihej 4:5, St).

[Istaknuti tekst na 28. strani]

’Poznavati Božje ime‘ znači više nego samo posedovati važno saznanje činjenice da je Božje ime Jehova

[Istaknuti tekst na 30. strani]

Jehovino ime je ’veličanstveno, uzvišeno, podbuđuje na strahopoštovanje i nedostižno je visoko‘. Sve Božje namere vezane su za njegovo ime.

[Okvir na 29. strani]

U jednom članku Anglican Theological Review (oktobar 1959. godine), dr Valter Louri istakao je potrebu poznavanja Božjeg imena. Napisao je: „U ljudskim odnosima veoma je važno dobro poznavati ime, lično ime onoga koga volimo, kome govorimo ili o kome govorimo. Još više je to potrebno u čovekovom odnosu s Bogom. Čovek koji ga ne poznaje po imenu ne poznaje ga ni kao osobu, ne poseduje govorno poznanstvo s njim (što se misli preko molitve), ne može ga ni voleti ako ga poznaje samo kao bezličnu silu“.