Ko će nacije voditi k miru?

1, 2. Kako se proročanstvo iz Isaije 2:2-4 ispunjava u našem vremenu?

 DRUGO poglavlje Isaije mnogo je više od proročanstva o povratku jevrejskog naroda u Jerusalim nakon 70 godina vavilonskog zatočeništva. Zaista, to proročanstvo ukazuje na ništa manje nego na obraćanje ljudi iz svih nacija čistom obožavanju jedinog pravog Boga, Jehove. To uključuje formiranje međunarodnog bratstva koje prinosi svetu službu prihvatljivu Bogu.

² Transformacija od takve važnosti, koja uključuje ljude iz svih delova sveta, biće ne samo uzbudljiva već i vidljiva, kao da se događa na planini koju svi jasno vide. To je upravo ono što se danas događa među Jehovinim svedocima širom sveta. Milioni iz religija hrišćanstva naučili su da je Bog jedan i prestali su obožavati Trojstvo. U Indiji, Hindusi su odbacili svoj panteon bogova i mirijade idola zbog jednog pravog Boga. Isti je slučaj sa ljudima iz Afrike, na udaljenim ostrvima i na Srednjem istoku. Oni koji su došli na Jehovinu svetu goru, njegovom čistom obožavanju, odbacili su sve rasne, plemenske i političke mržnje; oni se doslovno ’više ne uče boju‘ (Isaija 2:2-4).

Mesijin identitet — izvor neslaganja

3. Prema Isaiji 11:10, kako će Mesija uticati na nacije?

³ To međunarodno bratstvo takođe je povezano sa ispunjenjem Božje namere za čitavo čovečanstvo: da će se ljudi iz svih nacija blagosloviti pomoću obećanog ’semena‘, Avrahamovog potomka, i da će tako obožavati Boga u istini i jedinstvu (1. Mojsijeva 3:15; 22:18, DK). Kasnija proročanstva ukazuju da je to „sjeme“ takođe trebalo da bude ’prorok kao Mojsije‘ koji će posredovati novi savez koji će služiti kao zakonski temelj za iskrene ljude iz svih nacija da u jedinstvu obožavaju Boga (Deuteronom 18:15, 18, 19; Jeremija 31:31-34). Pored toga, trebalo je da upravo on bude Mesija, vladar iz Davidove loze čiji će presto Bog utvrditi zauvek (1. Letopisa 17:11, 12). Prema proroku Isaiji, Mesija će biti ličnost oko koje će se sakupljati i koja će ujediniti ljude iz svih nacija (hebrejski, Gohyím). Isaija 11:10 kaže: „U to vreme grana Jesejeva biće kao barjak [„znak“, NW] narodima; narodi će k njemu se okrenuti i stan njegov biće slava.“

4. Šta je jedan rabin rekao s obzirom na Isusov uticaj na ljudsku rasu?

⁴ Identitet Mesije vekovima je bio predmet rasprave. Prema Isaiji 11:10 i drugim stihovima, on će biti Jevrej, potomak kralja Davida (Jesejevog sina), a ljudi iz svih nacija prihvatiće ga kao zakonitog Mesiju poslatog od Boga. Ukazujući na jevrejskog učitelja iz prvog veka, Isusa, rabin H. G. Enelov (H. G. Enelow) pisao je: „Ni jedan razuman Jevrej ne može biti ravnodušan prema činjenici da je jedan Jevrej mogao da ima tako ogroman udeo u religioznom obrazovanju  i usmeravanju ljudske rase.“⁠¹⁰ Kog drugog Jevreja je tako mnogo neznabožaca prihvatilo kao Mesiju? Da li je neki drugi Jevrej mogao biti šire prihvaćen? Ipak ima onih koje ideja da je Isus Mesija veoma uznemiruje. Njihove razloge vredi ispitati.

Otpad hrišćanstva

5-7. Zašto je za mnoge samo ime Isusa i hrišćanstva odbojno?

⁵ Za većinu nehrišćana, upravo je hrišćanstvo, čije pristalice navodno slede Hristova učenja, prouzrokovalo odbojnost prema samom Isusovom imenu. U ime Isusa, mnoge nacije su patile od strane hrišćanstva, ali jevrejski narod je bez sumnje patio više od bilo kog drugog naroda.

⁶ U našem vremenu, antisemitizam u hrišćanstvu kulminirao je u nacističkom holokaustu. Iako su bili uključeni mnogi faktori, ne može se zanemariti religiozna mržnja kao jedan od glavnih faktora. I ako bi neko u hrišćanstvu to poricao, ne može se osporiti činjenica da su „hrišćani“, i katolici i protestanti, bili među onima koji su ubijali ili odobravali ubijanje. Eli Vizel (Elie Wiesel) sumira jevrejsko gledište u svojoj knjizi A Jew Today: „Kako se može objasniti da ni Hitler ni Himler nikad nisu bili isključeni od strane crkve? Da Pije XII nikad nije smatrao potrebnim, da ne kažemo neophodnim, da osudi Aušvic i Treblinjku? Da je među SS-ovcima bio veliki procenat vernika koji su ostali verni svojim hrišćanskim vezama do kraja? Da je bilo ubica koji su išli na ispovest između masakara? I da su svi oni došli iz hrišćanskih porodica i da su primili hrišćansko vaspitanje?“⁠¹¹ Prema tome, koliko vere može da se očekuje da jevrejski narod pokazuje u nekoga čije je ime vekovima bilo povezano sa svakim poniženjem i udarcem koji su primili?

⁷ Osim direktnog progonstva, koju su vrstu moralnog primera pružile „hrišćanske“ zemlje ostatku sveta? Ništa manje nego ratove, krstaške ratove i „svetu“ inkviziciju. Čak su i Prvi i Drugi svetski rat počeli u „hrišćanskim“ zemljama. Da li se može reći da je „hrišćanski“ moral primeran? Na primer, sida uzima maha u zemljama gde većina stanovništva ispoveda hrišćanstvo. Moralni skandali među sveštenstvom hrišćanstva na zlom su glasu. Nemoralni televanđelisti koji zgrću milione dolara i žive poput kraljeva, kao i homoseksualno sveštenstvo, od kojih su neki optuženi da čak seksualno zlostavljaju maloletne dečake, samo su nekoliko stvari koje nehrišćani smatraju karakterističnim za hrišćanstvo — plod koji ocrnjuje ime Isusa, za koga „hrišćani“ tvrde da ga slede.

8-10. (a) Zašto nazovihrišćanstvo ne može s pravom tvrditi da predstavlja Isusa i pravo hrišćanstvo? (b) Koje upozorenje pružaju Pisma s obzirom na otpad od Isusovih pravih učenja?

⁸ Pored toga, i judaizam i islam s pravom su ogorčeni zbog idolopoklonstva koje uzima maha u hrišćanstvu. Te religije prigovaraju i zbog mnogih nebiblijskih doktrina hrišćanstva, kao što je obožavanje Marije kao „Majke Božje“. Jevreji s prezirom gledaju posebno na doktrinu o Trojstvu kao jasno protivrečje suštini judaizma — monoteističkom konceptu uključenom u rečima: ’Čuj  Izraelu! Gospod je, Bog naš, jedini Gospod‘ (Deuteronom 6:4).

⁹ Progonstva izvršena od strane hrišćanstva, njegovi ratovi, nemoral, licemerje i bogohulne doktrine neoprostive su ne samo u očima nehrišćana već i u očima Svemoćnog Boga. Iz tog razloga, Jehovini svedoci, iako sledbenici Isusa Hrista, nisu deo nazovihrišćanstva. Nazovirišćanstvo, s druge strane, nije deo pravog hrišćanstva. Praktično jedina sličnost između nazovihrišćanstva i prvih hrišćana je upotreba Isusovog imena. Ali, ako su Isusova učenja bila tako izvanredno dobra i praktična, kako se razvio takav otpad?

¹⁰ U stvari, sam Isus, kao i pisci Hrišćanskih grčkih pisama, na koje se neispravno ukazuje kao na Novi zavet, prorekli su da će se pojaviti lažni hrišćani i da će doći do otpada od Isusovih pravih učenja (Dela apostola 20:29, 30; 2. Solunjanima 2:1-12; 1. Timoteju 4:1-3; 2. Petrova 2:1, 2). Prema Mateju 7:21-23, sam Mesija će suditi tim otpadnicima za ono što jesu i reći će im: „Nikada vas nisam znao, idite od mene vi koji nepravdu činite.“ (Uporedi Matej 13:24-30, 37-43.).

Zašto su bila potrebna dodatna Pisma?

11, 12. (a) Šta su Hrišćanska grčka pisma? (b) Ko je napisao ta Pisma? (v) Zašto je Božje nadahnuće bilo neophodno za te zapise?

¹¹ U početku su svi Isusovi sledbenici bili Jevreji. U stvari, hiljade Jevreja u prvom veku, uključujući ’mnoge sveštenike‘, prihvatili su Isusa kao ’proroka kao Mojsije‘, Mesiju (Dela apostola 2:5, 37, 41; 4:4; 6:7; Deuteronom 18:18). Ti isti Jevreji postali su temelj nove međunarodne grupe obožavalaca Jehove Boga, zakonski osnovane na temelju ’novog saveza‘, posredovanog preko tog proroka poput Mojsija (Jeremija 31:31-34).

¹² S novim savezom nastupila je potreba za daljnjim nadahnutim zapisima koji bi pružili neophodne dodatne informacije za one koji će služiti Bogu pod tom pripremom novog saveza. Sve te zapise, Hrišćanska grčka pisma, napisali su Jevreji. Oni izveštavaju o Isusovom životu i učenjima, popunjavaju detalje s obzirom na mnoga proročanstva zapisana u Hebrejskim pismima i razjašnjavaju stvari koje se odnose na Mesiju i njegovu ulogu u božanskoj nameri. Pored toga, oni uključuju pisma koja služe kao savet i ohrabrenje za to novo međunarodno telo obožavalaca. a

Da li je Isus bio obećani Mesija?

13-16. Šta je mnoge Jevreje prvog veka uverilo da je Isus Mesija?

¹³ Ali, zar Isusa nisu odbacile religiozne vođe njegovog vremena? Da, a oni su pak uticali na mase. Ali, zar nisu i Jeremiju i druge proroke takođe odbacile religiozne vođe njihovog vremena? (Jeremija 7:25, 26; 20:1-6; 2. Letopisa 36:15, 16). Oni pripadnici Isusovog naraštaja koji su verovali u njega, koji su imali priliku da iz prve ruke ispitaju njegovo učenje i njegova dela, kao i proročanstva koja se odnose na njega, nisu bili odvraćeni protivljenjem religioznih vođa, koji su smatrali da je ugrožen njihov religiozni monopol. Ono čemu su ti iskreni Jevreji lično bili svedoci uverilo ih je da su se mesijanska proročanstva ispunila na Isusu. Koji su bili snažni dokazi koji su naveli te Jevreje prvog veka da spremno rizikuju sve, čak i život, objavljujući verovanje u Isusa kao obećanog Mesiju? (Jovan 9:22; 16:2).

¹⁴ Kao prvo, vreme je bilo ispravno. Proročanstvo iz 9. poglavlja Danijela, koje govori o Mesiji, ukazivalo je da će se on pojaviti pre uništenja drugog hrama b (Danijel 9:24-27).

 ¹⁵ Kao drugo, sam čovek je bio onaj pravi. On je bio iz Judinog plemena i potomak kralja Davida (Postanje 49:10; 1. Letopisa 17:11-14; uporedi Matej 1:1-16; Luka 3:23-31). Isto tako, rodio se u Betlehemu koji je među Jevrejima prvog veka opšte smatran kao određeno rodno mesto Mesije c (Mihej 5:1; uporedi Matej 2:4-6; Luka 2:1-7; Jovan 7:42.) Sve su to bili važni dokazi koje su Jevreji Isusovog vremena očekivali od Mesije kao sredstvo identifikacije.

¹⁶ Nadalje, učenje tog čoveka bilo je ispravno. To nije bilo političko učenje ili učenje da se spasenje može postići delima, već duhovno i etičko. d Sasvim jednostavno, on je išao u suštinu stvari. Nadalje, on se odvažno pozivao isključivo na Pisma kao svoj konačni autoritet, a ne na izjave nekadašnjih religioznih vođa, kao što je bio običaj. To je zapanjilo mnoštva, „jer ih on učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao knjižnici njihovi“ (Matej 7:29). Izveštaji o Isusovom životu otkrivaju tako snažnu ličnost i tako čisto učenje da istoričari to navode kao jedan od razloga da se može potvrditi da on nije bio mitološka osoba. e

17-20. (a) Koja proročanstva iz Hebrejskih pisama govore o vremenu Mesijinog dolaska i njegovoj žrtvenoj smrti? (b) Zašto je bilo neophodno da Mesija umre?

¹⁷ Različita proročanstva Hebrejskih pisama, dugo prihvatana kao mesijanska, ispunila su se kroz patnje i smrt Isusa. Takva proročanstva povezuju Mesijinu smrt s oproštenjem grehâ. U Hrišćanskim  grčkim pismima, na to iskupljenje koje je omogućeno smrću Mesije ukazuje se kao na ’otkupnu žrtvu‘ (Matej 20:28; Rimljanima 3:24). Koja su bila neka od tih proročanstava?

¹⁸ Zapazi reči proročanstva iz Danijela 9:24, 25: „Sedamedeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetome, da se svrši otpad i da se očisti bezakonje [„greh“, NW], da se dovede večna pravda... do pomazanika [„Mesije“, hebrejski Mashíach], do vojvode.“ Mora se zapaziti veza koja je u ovom tekstu povučena između „Mesije“ (Pomazanika) i toga „da se svrši otpad i da se očisti bezakonje [„greh“, NW]“. Stih 26 navodi da „posle te šezdeset dve nedelje biće pogubljen jedan pomazanik [„Mesija“, hebrejski Mashíach]“, drugim rečima, biće ubijen. (Vidi okvir, strana 26.)

¹⁹ Još jedan tekst koji je naveden za to da će Mesija biti „pogubljen“, ili ubijen, kao žrtva iskupljenja, nalazi se u Isaiji 52:13 do 53:12. (Vidi okvir, strana 28.) Rabini prvog veka primenili su ovaj tekst na Mesiju, kao što su učinili Rambam i drugi u srednjem veku. Taj tekst savršeno jasno pokazuje da je oproštenje povezano s Mesijom i njegovom smrću.

²⁰ Iz gornjih razloga, učenje da će Mesijina smrt omogućiti potpuno oproštenje greha u Božjim očima mnogi Jevreji prvog veka lako su razumeli. Oni su znali da Pisma govore o čovekovoj nasleđenoj nesavršenosti (Propovednik 7:20). Potreba za žrtvom da iskupi grehe bila je pouka koje su bili svesni svaki dan; to je bilo indirektno uključeno u sami okvir i prirodu saveza Zakona. Događaji opisani u izveštajima o Isusovom životu prikazuju ga kao savršenog čoveka čija smrt može doneti iskupljenje za greh čovečanstva f (Matej 20:28; Luka 1:26-38). Kad su Hrišćanska grčka pisma istakla da su različite žrtve pod Zakonom nagoveštavale tu jednu konačnu i potpunu žrtvu, pruženo je potpunije razumevanje celog okvira Zakona, kao i drugih delova Pisama g (Jevrejima 10:1-10).

Poput Mojsija — pouzdan prorok

21, 22. (a) Kako istorijski događaji s obzirom na uništenje Jerusalima dokazuju da je Isus bio pravi prorok? (b) Kako istorijski događaji s obzirom na naše vreme dokazuju to isto?

²¹ Pored toga što objašnjavaju Isusovu smrt kao otkupnu žrtvu, Hrišćanska grčka pisma takođe ističu njegovu ulogu kao ’proroka kao Mojsije‘ (Deuteronom 18:18; vidi stranu 14, odlomke 17 do 19). Kao takav, on je prorekao uništenje Jerusalima i uputio je svoje učenike da beže iz grada kad vide da je okružen trupama (Matej 23:37–24:2; Luka 21:20, 21). Ali, kako neko može pobeći iz grada kad je on opsednut vojskama? Jevrejski istoričar Josif ben Matitjahu (Flavije Josif), i sam očevidac tih događaja, beleži odgovor: „Cestije [rimski zapovednik, 66. n. e.]... iznenada je povukao svoje ljude, odbacio nadu iako nije pretrpeo poraz i uprkos svem razumu povukao se od Grada.“⁠¹³ To je bio izlaz koji je bio potreban hrišćanima da bi pobegli iz grada. Četiri godine kasnije, 70. n. e., rimske trupe, sada pod generalom Titom, vratile su se i ponovo opsedale grad. Isus je za taj grad prorekao da će ga neprijatelj ’opkoliti opkopima i opsadiće ga i stegnuće ga sa sviju strana‘ (Luka 19:43). Flavije Josif potvrđuje da je Tit izgradio takvo utvrđenje od zašiljenog kolja, dugo skoro 8 kilometara, ogolivši zemlju od drveća u prečniku od skoro 16 kilometara. Isusova proročanstva pružila su precizna uputstva o tome kako da se izbegne uništenje od ruku Rimljana, a verodostojnost tih  uputstava dokazana je činjenicom da su svi oni koji su ih poslušali spasli svoje živote (Luka 21:20-24).

²² Isus je takođe proricao o Božjem budućem uništenju sveg zla i onih koji ga prouzrokuju. On je u Luki 21:24 (NW) ukazao na „određena vremena nacija“, pokazujući da Bog ima granicu s obzirom na to koliko će dugo tolerisati ljudsko vladanje. h Isus je takođe prorekao da će poslednji dani čovekovog vladanja biti obeleženi ratovima, glađu, zemljotresima, bolestima, zločinom i nasiljem, i da će pre kraja čovekovog vladanja biti obavljeno svetsko obrazovno delo kako bi se ljudi iz svih nacija obavestili da Božja vladavina vlada s neba. (Vidi Matej 24:3-14; Luka 21:10, 11.) Jehovini svedoci veruju da je taj veliki složeni znak očigledan od 1914, kad su „određena vremena nacija“ došla svome kraju. Dugo pre tog vremena, oni su objavljivali da će 1914. biti važna godina u ljudskoj istoriji. Kad je u avgustu te godine počeo Prvi svetski rat, njihova očekivanja u vezi s tim su se potvrdila. U stvarnosti, nijedan Svedok nije primio nikakvu božansku viziju; do tog zaključka dovelo ih je njihovo marljivo proučavanje Svetih pisama.

Nacije obrazovane putevima mira

23. Kako je Isus mogao postati imenovani Kralj Božjeg Kraljevstva?

²³ Međutim, Mesijina uloga u obezbeđivanju otkupne žrtve i u ulozi proroka poput Mojsija imala bi samo ograničenu vrednost kad se ne bi ispunio završni aspekt njegove uloge u izvršenju Božje namere — njegovo postajanje imenovanim Kraljem Božjeg Kraljevstva (Isaija 9:6, 7). Ali, kako je Isus mogao zauzeti taj položaj ako je umro? U skladu s proročanstvima o Mesiji, Bog je uskrsnuo Isusa treći dan nakon njegove smrti (Psalam 16:8-11; Isaija 53:10, 12; uporedi Matej 28:1-7; Luka 24:44-46; Dela apostola 2:24-32; 1. Korinćanima 15:3-8). Bog ga je obnovio u život, ne kao čoveka, pošto je svoj savršeni ljudski život prineo na žrtvu, već kao moćno duhovno stvorenje koje čeka s Božje desne strane za daljnja uputstva (Psalam 110:1; Dela apostola 2:33-35; Jevrejima 10:12, 13).

24-26. Kako Jehovini svedoci imaju udela u ispunjenju Isaijinog proročanstva?

²⁴ Kralj David je pisao da će u vreme kad Mesija bude počeo da vlada, ’Božji narod biti spreman za njega‘ (Psalam 110:3). Iako se svetska situacija pogoršavala od te značajne 1914. godine, došlo je i do ispunjenja pozitivnog aspekta tog proročanstva; Božji narod je spremno i doborovoljno ponudio svoje vreme da ’evanđelje o kraljevstvu propoveda po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima‘ (Matej 24:14). Na primer, Svedoci svake godine provode stotine miliona sati govoreći ljudima o Božjem Kraljevstvu i vodeći besplatne biblijske studije s onima koji su zainteresovani da istraže činjenice.

²⁵ Sve to vreme daje se besplatno. Oni koji obavljaju to delo su iz svih krugova društva, svih starosnih doba i iz skoro svih mogućih zanimanja. To su oni koji su u Isaiji 2:3 opisani rečima: „Ići će mnogi narodi i kazaće: Dođite da se popnemo na goru Gospodnju [hebrejski, יהוה, Jehova].“ To nije samo neka akcija da se „dobiju duše“. To je svetski obrazovni program koji ima dva cilja: (1) da informiše ljude iz svih nacija da Božje Kraljevstvo vlada i da im tačno kaže šta će ono uskoro učiniti, i (2) da obrazuje, i to besplatno, sve one koji žele istražiti činjenice i služiti živom Bogu u skladu s njegovim željama. Uspeh toga dela i ispunjenje tog proročanstva zagarantovani su. Zašto? Zato što to podupire sam Jehova Bog (Zaharija 4:6).

²⁶ Zar nije razumno u delu Jehovinih svedoka videti ispunjenje tog proročanstva iz Isaije 2:3? Da li znaš za bilo koga drugoga ko vrši to delo? Ili misliš da je samo slučajnost to što milioni ljudi odvajaju vreme u svom životu da govore o poruci  prorečenoj pre oko 2 000 godina, poruci koja treba da bude oglašena u toku vremena neuporedivog preokreta? Da, u ovim poslednjim danima, Jehovini svedoci su ti koji su postali ’svetlost narodima‘ (Isaija 42:6; 49:6). Oni su jedino međunarodno bratstvo koje ujedinjeno i miroljubivo služi Jehovi Bogu pod vođstvom Mesije, ’korena Jesejevog‘, koga objavljuju kao „znak“ nacijama (Isaija 11:10, NW).

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

 [Okvir na 26. strani]

KO JE BIO ’POMAZANIK‘? KADA ĆE ON DOĆI?

Danijel 9:24: „Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu.“

◆ Koja je svrha spomenutog vremenskog perioda?

„Da se svrši otpad i da se očisti bezakonje, da se dovede večna pravda, i da se zapečati viđenje i proroštvo.“ Samo iz ovih reči, neko bi mogao očekivati da je ovo jedno od najvažnijih proročanstava u Pismima.

Danijel 9:26: „Posle te šezdeset i dve nedelje biće pogubljen jedan pomazanik [„Mesija“, hebrejski Mashíach], i on neće imati naslednika.“ Zapazi da će se Mesijino pogubljenje, ili smrt, dogoditi pre uništenja drugog hrama 70. n. e., pošto taj stih nastavlja: „Narod će vojvodi [„vojvodin“, DK] koji će doći razoriti grad i svetilište.“

◆ Kako su jevrejski komentatori razumeli ovo proročanstvo?

Nema jednog merila, prihvaćenog tumačenja za ovo proročanstvo od strane jevrejskih komentatora. Neki pokušavaju da povežu delove tog proročanstva s povratkom iz vavilonskog izgnanstva (537. pre n. e.), drugi s periodom pobune Makabejaca protiv snaga helenizacije (168-165. pre n. e.), a drugi s uništenjem drugog hrama od strane Rimljana 70. n. e., dok drugi opet povezuju delove tog proročanstva s još jednim dolaskom Mesije u budućnosti.

Uopšte, neko bi mogao reći da su današnja jevrejska tumačenja manjkava s obzirom na dve osnovne tačke:

1. Ona teže da umanje važnost tog proročanstva, potpuno zanemarujući njegovu određenu svrhu da okonča greh i prestup i da uspostavi večnu pravednost.

2. Nijedno od tih standardnih objašnjenja ne uklapa se tačno u bilo koji razuman vremenski proračun, što je bilo baš svrha toga što je to proročanstvo dato Danijelu u obliku koji bi se mogao upotrebiti da se odredi kada će se ono ispuniti. (Uporedi Danijel 9:2.)

◆ Postoji li neko objašnjenje tog proročanstva koje je u skladu i s njegovom određenom svrhom i s istorijskim činjenicama?

Zapazi sledeće:

Sedamdeset nedelja: Jevrejski komentatori skoro univerzalno razumeju da to znači nedelje godina, drugim rečima, 490 godina. To je u skladu s biblijskim proročanskim proračunom „godinu dana za svaki dan“ (Brojevi 14:34; Levitik 25:8; Ezekjel 4:6).

◆ Od izlaska reči da se obnovi i izgradi Jerusalim: Nehemija navodi da mu je u 20. godini kralja Artakserksa dat nalog da obnovi i ponovo izgradi Jerusalim. To je bilo godine 455. pre n. e. (Nehemija 2:1-8; vidi Insight on the Scriptures, tom 2, strane 614-616, 899, 900, izdato od Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc).

Sedam nedelja: Sedam nedelja (godinâ, ili 49 godina) odnosi se na period završavanja obnove grada, Jerusalima.

Šezdeset dve nedelje: Šezdeset dve nedelje (godinâ, ili 434 godine) odnosi se na period nakon završetka izgradnje grada do dolaska Mesije. i

Sabiranjem ova dva vremenska perioda, dolazi se do 69 nedelja godina, ili 483 godine. Računanje od polazne tačke 455. pre n. e. pokazuje da je kraj 69. nedelje bio 29. n. e.

29. n. e.: Jevrej po imenu Isus (hebrejski Yeshua), koji se rodio u Betlehemu i odrastao u Nazaretu, iz Davidove linije, počinje da propoveda po celoj zemlji Izrael (Luka 3:1-3, 21, 22).

◆ „A posle te šezdeset i dve nedelje biće pogubljen jedan pomazanik“ (Danijel 9:26). Godine 33. n. e., Isus je ubijen, nakon što je propovedao tri i po godine. To odgovara onome što navodi Danijel 9:27.

◆ „Ustaviće žrtvu i prinos“ (Danijel 9:27). Isus je o svojoj smrti govorio kao o žrtvi (Matej 20:28). Ona je u Božjim očima značila vrhunac žrtava koje su se prinosile pod savezom Zakona (Jevrejima 8:1-13). Isusova žrtvena smrt pružila je temelj za sve što je spomenuto u Danijelu 9:24.

Ona će doneti oproštenje greha.

Ona je potvrdila Božja obećanja i proročanstva.

Ona je pružila zakonski temelj u skladu s Božjim merilima za večnu pravednost u budućnosti.

Sve se to dogodilo, kao što je ukazalo proročanstvo, pre uništenja drugog hrama.

Zar bilo koje drugo objašnjenje koje ukazuje na neko prošlo ispunjenje ne bi bilo manjkavo s obzirom na tu određenu svrhu?

Ukazivanje na neko buduće ispunjenje tog proročanstva odvelo bi daleko od njegovog datog vremenskog perioda od 70 nedelja godinâ i ne bi bilo pre uništenja drugog hrama u Jerusalimu.

[Fusnota]

[Okvir na 28. strani]

’MOJ SLUGA‘ — KO JE ON?

„Gle, sluga... moj... prezren beše, odbačen od ljudi... da ga nizašto ne uzesmo. Ipak nam on patnje naše nosi i bolove naše na se uze... Al’ je on za naše grehe ranjen za naše je bezakonje slomljen... Svi smo mi kao ovce zašli bili... a na nj Gospod pusti krivicu sviju nas... a da on ne počini nasilja niti se prevara nađe u ustima njegovim... sluga moj pravedni, a sam će na sebi nositi nepravdu njihovu... jer je on sam sebe smrti predao [„izlio svoju dušu“, NW], i među zločince metnut, jer je greh od mnogih na sebi nosio, i za grešnike se molio“ (Isaija 52:13–53:12).

Isaija ovde prikazuje potpuno nedužnog, čistog pojedinca čija su patnja i smrt pružile iskupljenje za njegovu vlastitu naciju, koja ga nije priznala.

Međutim, danas većina jevrejskih komentatora prihvata kao utvrđenu činjenicu da se ovde upućuje na naciju Izrael kao celinu ili na jednu pravednu grupu unutar te nacije.

Pitanje je: Da li je nacija Izrael, ili bar jedan njen deo, ikada odgovarala tom opisu, ili da li se to primenjuje na nekog pojedinca?

U više od 800 godina nakon što je Isaija napisao ove proročanske reči (oko 732. pre n. e.), ne postoji nikakav zapis o bilo kom Jevreju ili rabinu koji je naučavao da se na tog „slugu“ treba gledati u kolektivnom smislu. Kroz celi taj period, proročanstvo se uopšte razumelo kao da se odnosi na pojedinca i opšte je smatrano proročanstvom s obzirom na Mesiju.

Pored toga, zapazi komentar u predgovoru za knjigu The Fifty-Third Chapter of Isaiah According to the Jewish Interpreters: „Preživela jevrejska tumačenja do kraja amorejskog perioda [do šestog veka n. e.] sugerišu da se tada često, možda čak opšte, bez ikakve sumnje pretpostavljalo da je osoba na koju se ukazuje bila Mesija, kako to naravno i Targum nešto kasnije tumači“ (uredio H. M. Orlinski (H. M. Orlinsky), 1969, strana 17).

Šta je mogao biti motiv za odbacivanje i drugačije tumačenje najprirodnijeg razumevanja da se taj stih odnosi na nekog pojedinca, čak na Mesiju? Zar to nije bilo jednostavno nastojanje da se izbegne bilo koja veza između tog proročanstva i Isusa, Jevreja iz prvog veka koji je odgovarao njegovom opisu u svakom detalju?

[Slika na 25. strani]

Jehovini svedoci, ovde viđeni pored Galilejskog mora, Izrael, aktivni su i širom sveta, pozivajući ljude iz svih nacija da više uče o Božjim namerama i zahtevima