Čudesan dar slobodne volje
5. deo
Čudesan dar slobodne volje
1, 2. Koji čudesan dar je deo naše građe?
DA BISMO razumeli zašto Bog dopušta patnju i šta će on učiniti u vezi s tim, treba da razumemo kako nas je on stvorio. On je učinio više od toga da nas je stvorio samo s telom i s mozgom. On nas je takođe stvorio s posebnim duševnim i emocionalnim osobinama.
2 Ključni deo naše duševne i emocionalne građe je slobodna volja. Da, Bog je u nas usadio sposobnost slobode izbora. Bio je to zaista čudesan dar od njega.
Kako smo stvoreni
3-5. Zašto mi cenimo slobodnu volju?
3 Osmotrimo kako je slobodna volja uključena u Božje dopuštanje patnje. Za početak, razmisli o ovome: Da li ceniš to što imaš slobodu da izabereš šta ćeš uraditi i reći, šta ćeš jesti i nositi, kakvu ćeš vrstu posla obavljati, i gde i kako ćeš živeti? Ili bi voleo da ti neko diktira svaku reč i postupak svakog trenutka tvog života?
4 Nijedna normalna osoba ne želi da njen život tako potpuno izmakne njenoj kontroli. Zašto ne. Zbog načina na koji nas je Bog stvorio. Biblija nam kaže da je Bog stvorio čoveka po svom ’obličju i prilici‘, a jedna od sposobnosti koje sâm Bog ima jeste sloboda izbora (Postanje 1:26; Deuteronom 7:6). Kad je stvorio ljude, on im je dao tu istu divnu sposobnost — dar slobodne volje. To je jedan razlog zbog koga je za nas frustrirajuće da budemo u ropstvu tlačiteljskim vladarima.
5 Zato želja za slobodom nije slučajna, jer Bog je Bog slobode. Biblija kaže: ’Gde je Duh Gospodnji onde je sloboda‘ (2. Korinćanima 3:17). Dakle, Bog nam je dao slobodnu volju kao deo naše same građe. Pošto je on znao način na koji će naše misli i emocije funkcionisati, znao je da ćemo biti najsrećniji sa slobodnom voljom.
6. Kako je Bog stvorio naš mozak da funkcioniše u skladu sa slobodnom voljom?
6 Da bismo postupali u skladu sa slobodnom voljom, Bog nam je dao sposobnost da mislimo, odvagnemo stvari, donosimo odluke, i da razlikujemo ispravno od neispravnog (Jevrejima 5:14). Tako je trebalo da se slobodna volja temelji na razumnom izboru. Mi nismo stvoreni kao neinteligentni roboti koji nemaju svoju sopstvenu volju. Niti smo stvoreni da delujemo po instinktu kao životinje. Umesto toga, naš čudesni mozak bio je kreiran da deluje u skladu s našom slobodom izbora.
Najbolji početak
7, 8. Kakav je izvrstan početak Bog dao našim praroditeljima?
7 Da bi pokazao koliko je Bog bio brižan, zajedno s darom slobodne volje, našim praroditeljima, Adamu i Evi, bilo je dato sve što bi neko mogao razumno poželeti. Bili su smešteni u veliki raj, sličan parku. Imali su materijalno izobilje. Imali su savršene umove i tela, tako da ne bi morali da ostare ili obole i umru — mogli su da žive zauvek. Imali bi savršenu decu koja bi takođe mogla da imaju srećnu, večnu budućnost. A rastuće stanovništvo imalo bi zadovoljavajući posao konačnog pretvaranja čitave Zemlje u raj (Postanje 1:26-30; 2:15).
8 S obzirom na ono što je bilo obezbeđeno Biblija govori: ’Pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve dobro beše‘ (Postanje 1:31, naglašeno od nas). Biblija takođe kaže o Bogu: ’Savršeno je njegovo delo‘ (Deuteronom 32:4, naglašeno od nas). Da, Stvoritelj je ljudskoj porodici dao savršen početak. Nije mogao biti bolji. Kakvim se brižnim Bogom pokazao!
Sloboda unutar granica
9, 10. Zašto slobodna volja mora da bude ispravno regulisana?
9 Međutim, da li je Bog nameravao da slobodna volja bude bez granica? Zamisli prometan grad bez ikakvih saobraćajnih zakona, gde bi svako mogao da vozi u bilo kom smeru i bilo kojom brzinom. Da li bi voleo da voziš pod tim okolnostima? Ne, to bi bila saobraćajna anarhija i sigurno bi imala za posledicu mnoge nesrećne slučajeve.
10 Tako je i s Božjim darom slobodne volje. Neograničena sloboda značila bi anarhiju u društvu. Moraju postojati zakoni da upravljaju ljudskim aktivnostima. Božja reč kaže: „Ponašajte se kao slobodni ljudi, i nikad ne koristite svoju slobodu kao izgovor za zloću“ (1. Petrova 2:16, The Jerusalem Bible). Bog želi da slobodna volja bude regulisana za opšte dobro. On je nameravao da mi imamo, ne apsolutnu slobodu, već relativnu slobodu, podložnu vladanju zakona.
Čiji zakoni?
11. Čije zakone smo oblikovani da slušamo?
11 Čije zakone smo stvoreni da slušamo? Drugi deo teksta u 1. Petrovoj 2:16 (JB) kaže: „Vi niste robovi nikog osim Boga.“ To ne znači neko tlačiteljsko ropstvo, već, umesto toga, znači da smo oblikovani tako da budemo najsrećniji kad smo u podložnosti Božjim zakonima (Matej 22:35-40). Njegovi zakoni, više od bilo kojih zakona što su ih izmislili ljudi, pružaju najbolje vođstvo. „Ja, Gospod, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići“ (Isaija 48:17).
12. Kakvu slobodu izbora imamo unutar Božjih zakona?
12 Istovremeno, Božji zakoni dozvoljavaju veliku slobodu izbora unutar njihovih granica. To ima za posledicu raznolikost i čini ljudsku porodicu fascinantnom. Razmisli o različitim vrstama hrane, odeće, muzike, umetnosti, i domova širom sveta. Mi sigurno više volimo da imamo naš izbor u takvim stvarima nego da neka druga osoba odlučuje za nas.
13. Kojim fizičkim zakonima moramo biti poslušni za naše dobro?
13 Tako smo mi stvoreni da budemo najsrećniji kada smo u podložnosti Božjim zakonima za ljudsko ponašanje. Slično je s bivanjem u podložnosti Božjim fizičkim zakonima. Na primer, ako zanemarimo zakon gravitacije i skočimo s nekog visokog mesta, mi ćemo se povrediti ili ubiti. Ako zanemarimo unutrašnje zakone našeg tela i prestanemo da jedemo hranu, pijemo vodu, ili udišemo vazduh, mi ćemo umreti.
14. Kako znamo da ljudi nisu stvoreni da budu nazavisni od Boga?
14 Kao što je sigurno da smo stvoreni s potrebom da se podložimo Božjim fizičkim zakonima, tako smo stvoreni i s potrebom da se podložimo Božjim moralnim i društvenim zakonima (Matej 4:4). Ljudi nisu bili stvoreni da budu nezavisni od svog Tvorca i da budu uspešni. Prorok Jeremija kaže: „Ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim. Kazni me, Gospode [„Ispravi me, o Jehova“, New World Translation]“ (Jeremija 10:23, 24). Tako su ljudi u svakom pogledu stvoreni da žive pod Božjim upravljanjem, ne svojim sopstvenim.
15. Da li bi Božji zakoni bili teret za Adama i Evu?
15 Poslušnost Božjim zakonima ne bi bila teret za naše praroditelje. Umesto toga, ona bi delovala za njihovu dobrobit i dobrobit čitave ljudske porodice. Da je prvi par ostao unutar granica Božjih zakona, sve bi bilo dobro. U stvari, mi bismo sada živeli u divnom raju zadovoljstva kao ujedinjena ljudska porodica puna ljubavi! Ne bi bilo zla, patnje, i smrti.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 11. strani]
Stvoritelj je ljudima dao savršen početak
[Slika na 12. strani]
Da li bi voleo da voziš u gustom saobraćaju ako ne bi bilo saobraćajnih zakona?
