Kako možemo znati da postoji Bog
3. deo
Kako možemo znati da postoji Bog
1, 2. Koje načelo nam pomaže da odredimo da li postoji Bog?
JEDAN način da odredimo da li postoji Bog jeste da primenimo ovo dobro utvrđeno načelo: Ono što je stvoreno zahteva tvorca. Što je stvorena stvar komplikovanija to tvorac mora biti sposobniji.
2 Na primer, osvrni se po svom domu. Stolovi, stolice, radni stolovi, kreveti, šerpe, posude, tanjiri i drugi pribor za jelo svi zahtevaju tvorca, kao i zidovi, podovi i tavanice. Ipak, te stvari je relativno jednostavno napraviti. A pošto jednostavne stvari zahtevaju tvorca, zar nije logično da složenije stvari zahtevaju još inteligentnijeg tvorca?
Naš svemir koji uliva strahopoštovanje
3, 4. Kako nam svemir pomaže da saznamo da Bog postoji?
3 Sat zahteva časovničara. A šta je s našim beskrajno složenijim Sunčevim sistemom, sa Suncem i njegovim planetama koje se vekovima okreću oko njega s preciznošću u delić sekunde? Kako je sa strahopoštovanja vrednom galaksijom u kojoj živimo, zvanom Mlečni put, sa svojih preko 100 milijardi zvezda? Da li si ikada noću zastao da bi se zagledao u Mlečni put? Jesi li bio impresioniran? Onda razmisli o neverovatno ogromnom svemiru koji sadrži neizrecive milijarde galaksija kao što je naš Mlečni put! Takođe, nebeska tela su toliko pouzdana u svojim kretanjima vek za vekom da se s njima vrše poređenja kako bi se precizirali časovnici.
4 Ako sat, koji je relativno jednostavan, podrazumeva postojanje časovničara, sigurno i beskrajno složeniji i strahopoštovanja vredniji svemir podrazumeva postojanje kreatora i tvorca. Zato nas Biblija poziva da ’podignemo oči svoje i gledamo‘ i zatim pita: „Ko je to stvorio?“ Odgovor: „[Bog] izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moći ne izostaje nijedno“ (Isaija 40:26, Daničić-Karadžić). Tako svemir duguje svoje postojanje jednoj nevidljivoj, kontrolišućoj, inteligentnoj sili — Bogu.
Zemlja jedinstveno oblikovana
5-7. Koje činjenice o Zemlji pokazuju da ona ima Kreatora?
5 Što više naučnici proučavaju Zemlju, to više shvataju da je ona jedinstveno oblikovana za ljudsko stanovanje. Ona je na tačno određenoj razdaljini od Sunca kako bi primala odgovarajuću količinu svetlosti i toplote. Jednom godišnje okrene se oko Sunca, s tačno određenim uglom nagiba, što omogućava godišnja doba u mnogim delovima Zemlje. Zemlja se takođe okreće oko svoje sopstvene ose svaka 24 sata, pružajući redovne periode svetlosti i tame. Ima atmosferu s tačno određenom smesom gasova tako da možemo disati i biti zaštićeni od štetne radijacije iz svemira. Takođe ima životodajnu vodu i zemljište što je potrebno za proizvodnju hrane.
6 Bez svih tih i drugih faktora koji deluju zajedno, život bi bio nemoguć. Da li je sve to bio slučaj? Science News kaže: „Izgleda kao da bi takvi posebni i precizni uslovi teško mogli nastati slučajno“. Ne, nisu mogli nastati slučajno. Oni su uključivali oblikovanje sa svrhom od strane jednog izvanrednog Kreatora.
7 Ako bi ušao u divnu kuću i ustanovio da je velikodušno snabdevena hranom, da ima odlično grejanje i erkondišn, i da ima dobru vodovodnu instalaciju za snabdevanje vodom, šta bi zaključio? Da je sve to jednostavno nastalo samo od sebe? Ne, ti bi sigurno zaključio da ju je neka inteligentna osoba projektovala i napravila s velikom pažnjom. Zemlja je takođe oblikovana i načinjena s velikom pažnjom da bi pružila ono što je njenim stanovnicima potrebno, a ona je mnogo složenija i bolje snabdevena od bilo koje kuće.
8. Šta nam još u vezi sa Zemljom pokazuje Božju ljubaznu brigu prema nama?
8 Osmotrimo takođe veliki broj stvari koje doprinose radosti življenja. Pogledajmo veliku raznolikost cveća divnih boja sa svojim prijatnim mirisima u kojima ljudi uživaju. Zatim je tu velika raznolikost hrane koja tako prija našem ukusu. Tu su šume, planine, jezera, i druga stvarstva prijatna za gledanje. Šta je, takođe, s prekrasnim zalascima sunca koji povećavaju našu radost života? A što se tiče životinja, zar nas ne oduševljavaju ludorije i umiljata priroda psićâ, mačića i drugih životinjskih mladunaca? Tako Zemlja pruža mnogo divnih iznenađenja koja nisu bezuslovno potrebna za podržavanje života. To pokazuje da je Zemlja oblikovana s ljubaznom brigom, s ljudima u mislima, tako da bismo ne samo postojali nego i da bismo se radovali životu.
9. Ko je načinio Zemlju, i zašto ju je načinio?
9 Dakle, razuman zaključak je da priznamo Darovatelja svih tih stvari, kao što je to učinio biblijski pisac koji je rekao o Jehovi Bogu: „Ti si stvorio nebo i zemlju.“ Za koju svrhu? On daje odgovor opisujući Boga kao onog „koji je sazdô i utvrdio zemlju, načinio da ne bude pusta, načinio da se u njoj nastava“ (Isaija 37:16; 45:18).
Zadivljujuća živa ćelija
10, 11. Zašto je živa ćelija tako zadivljujuća?
10 Kako je sa živim stvarima? Zar one ne zahtevaju tvorca? Osmotrimo, na primer, nekoliko zadivljujućih karakteristika žive ćelije. U svojoj knjizi Evolution: A Theory in Crisis, molekularni biolog Majkl Denton (Michael Denton) kaže: „Čak su i najjednostavniji od svih živih sistema na Zemlji danas, bakterijske ćelije, izvanredno složeni objekti. Mada su najsitnije bakterijske ćelije neverovatno male... svaka je u stvari prava mikrominijaturizovana fabrika koja sadrži hiljade izvrsno projektovanih delova komplikovane molekularne mašinerije... daleko komplikovanije od bilo koje mašine koju je napravio čovek i apsolutno bez premca u neživom svetu.“
11 S obzirom na genetski kôd u svakoj ćeliji, on kaže: „Sposobnost DNK da uskladišti informacije daleko prevazilazi sposobnost bilo kog drugog poznatog sistema; ona je tako efikasna da sve informacije potrebne da specifikuju jedan tako složen organizam kao što je čovek, teže manje od nekoliko hiljada milionitih delova grama... U poređenju s nivoom genijalnosti i složenosti koji pokazuje molekularna mašinerija života, čak i naši najnapredniji [proizvodi] izgledaju nespretno. Osećamo se poniženim.“
12. Šta je jedan naučnik rekao o poreklu ćelije?
12 Denton dodaje: „Složenost najjednostavnijeg poznatog tipa ćelije tako je velika da je nemoguće prihvatiti da je jedan takav objekat mogao biti uobličen iznenada nekom vrstom čudovišnog, veoma neverovatnog događaja.“ Ona mora imati kreatora i tvorca.
Naš neverovatan mozak
13, 14. Zašto mozak još više zadivljuje od žive ćelije?
13 Taj naučnik zatim kaže: „Govoreći o složenosti, jedna individualna ćelija nije ništa u poređenju sa sistemom kao što je mozak sisara. Ljudski mozak sastoji se od oko deset milijardi nervnih ćelija. Svaka nervna ćelija proizvodi negde između deset hiljada i sto hiljada vezivnih vlakana pomoću kojih se povezuje s drugim nervnim ćelijama u mozgu. Ukupan broj veza u mozgu približava se... stotini miliona miliona.“
14 Denton nastavlja: „Čak kada bi samo jedan stoti deo veza u mozgu bio posebno organizovan, to bi još uvek predstavljalo sistem koji sadrži mnogo veći broj posebnih veza nego u celoj komunikacionoj mreži na Zemlji.“ On zatim pita: „Da li bi bilo kakva vrsta čisto slučajnog procesa ikada mogla sastaviti takve sisteme?“ Očigledno, odgovor mora biti ne. Mozak mora imati brižnog Kreatora i Tvorca.
15. Kakve komentare drugi daju u vezi s mozgom?
15 Ljudski mozak čini da čak najnapredniji kompjuteri izgledaju primitivno. Naučni pisac Morton Hant (Morton Hunt) rekao je: „Naša aktivna memorija sadrži nekoliko milijardi puta više informacija nego veliki savremni istraživački kompjuter.“ Tako je neurohirurg dr Robert Dž. Vajt (Robert J. White) zaključio: „Nemam drugog izbora nego da priznam postojanje Superiornog Razuma, odgovornog za kreiranje i razvoj neverovatnog odnosa mozak-um — nečeg što je daleko iznad čovekove sposobnosti razumevanja... Moram verovati da je sve to imalo jedan inteligentan početak, da je Neko prouzrokovao da se to dogodi.“ To je takođe morao biti Neko ko brine.
Jedinstven krvni sistem
16-18. (a) Na koje načine je krvni sistem jedinstven? (b) Do kakvog zaključka treba da dođemo?
16 Osmotrimo, takođe, jedinstven krvni sistem koji prenosi hranjive sastojke i kiseonik i štiti od infekcija. S obzirom na crvena krvna zrnca, glavnu komponentu tog sistema, knjiga ABC’s of the Human Body kaže: „Jedna jedina kap krvi sadrži više od 250 miliona odvojenih krvnih zrnaca... Telo sadrži oko 25 triliona njih, dovoljno da, ako bi se rasporedila, prekriju četiri teniska igrališta... Zamena se vrši brzinom od 3 miliona novih zrnaca svake sekunde.“
17 S obzirom na bela krvna zrnca, jedan drugi deo jedinstvenog krvnog sistema, taj isti izvor nam kaže: „Dok postoji samo jedna vrsta crvenih zrnaca, bela krvna zrnca javljaju se u mnogim varijantama, od kojih je svaka vrsta sposobna da vodi borbe tela na različit način. Na primer, jedna vrsta uništava mrtve ćelije. Druge vrste proizvode antitela protiv virusa, vrše detoksifikaciju stranih supstancija, ili doslovno jedu i vare bakterije.“
18 Kakav zadivljujuć i visokoorganizovan sistem! Sigurno je da bilo šta što je tako dobro sastavljeno i što je tako potpuno zaštitničko mora da ima jednog veoma inteligentnog i brižnog organizatora — Boga.
Druga čuda
19. Kako se oko upoređuje s instrumentima koje je napravio čovek?
19 Postoje i mnoga druga čuda u ljudskom telu. Jedno je oko, kreirano na tako izvanredan način da ga nijedna kamera ne može kopirati. Astronom Robert Džastro (Robert Jastrow) rekao je: „Izgleda da je oko kreirano; nijedan kreator teleskopa ne bi to mogao uraditi bolje.“ A publikacija Popular Photography govori: „Ljudske oči vide daleko veći opseg detalja nego film. One vide u tri dimenzije, pod izvanredno širokim uglom, bez iskrivljenosti, u neprekidnom pokretu... Upoređivanje kamere s ljudskim okom nije poštena analogija. Ljudsko oko je više kao neverovatno napredan superkompjuter s veštačkom inteligencijom, sposobnostima obrade podataka, brzinama, i načinima rada koji su iznad bilo kog uređaja koji je napravio čovek, kompjutera ili kamere.“
20. Koje su neke druge zadivljujuće strane ljudskog tela?
20 Razmisli i o načinu na koji svi komplikovani telesni organi međusobno sarađuju bez našeg svesnog napora. Na primer, mi unosimo mnoge različite vrste hrane i pića u naš želudac, a ipak, telo ih obrađuje i proizvodi energiju. Pokušaj da staviš takvu raznolikost stvari u rezervoar automobila i vidi koliko će daleko ići! Zatim, tu je čudo rađanja, stvaranje divne bebe — kopije svojih roditelja — za samo devet meseci. A šta je sa sposobnošću deteta od samo nekoliko godina da nauči da govori neki komplikovan jezik?
21. Posmatrajući čuda tela, šta razumne osobe kažu?
21 Da, mnoge zadivljujuće, komplikovane kreacije u ljudskom telu ispunjavaju nas strahopoštovanjem. Nijedan inženjer ne bi mogao da kopira te stvari. Da li bi one mogle da budu samo dela slepog slučaja? Sigurno ne. Umesto toga, kad osmotre sve te divne strane ljudskog tela, razumne osobe kažu, kao što je rekao psalmista: „Hvalim te [Bože] što sam tako divno sazdan. Divna su sva dela tvoja, dobro zna to duša moja“ (Psalam 139:14).
Vrhovni Graditelj
22, 23. (a) Zašto treba da priznamo postojanje Stvoritelja? (b) Šta Biblija s pravom kaže o Bogu?
22 Biblija kaže: „Svaki dom neko sagradi, a ko je sve stvari gradio to je Bog“ (Jevrejima 3:4). Pošto svaka kuća, ma kako jednostavna, mora imati graditelja, onda i daleko složeniji svemir, zajedno s velikom raznolikošću života na Zemlji, takođe mora imati graditelja. A pošto priznajemo postojanje ljudi koji su izmislili uređaje kao što su avioni, televizori i kompjuteri, zar ne treba takođe da priznamo i postojanje Onog ko je ljudima dao mozak da naprave takve stvari?
23 Biblija to čini, nazivajući ga „Bog [Jehova] koji je stvorio i razapeo nebesa, koji je zemlju i plodove njene rasprostrô i disanje daje onima koji su na njoj, i dah onima koji po njoj hode“ (Isaija 42:5). Biblija s pravom objavljuje: „Dostojan si, Gospode, da primiš slavu čast i moć, jer si ti sve stvari stvorio i po volji tvojoj one postoje i stvorene su“ (Otkrivenje 4:11).
24. Kako možemo znati da postoji Bog?
24 Da, mi možemo znati da postoji Bog pomoću stvari koje je on stvorio. „Posle stvorenja sveta, nevidljiva savršenstva Božja... vide se zaista u delima njegovim“ (Rimljanima 1:20).
25, 26. Zašto zloupotreba nečega nije argument protiv toga da ono ima tvorca?
25 Činjenica da se nešto što je stvoreno zloupotrebljava ne znači da ono nema tvorca. Avion može biti korišćen za mirnodopske svrhe, kao putnički avion. Ali, takođe može biti korišćen za uništavanje, kao bombarder. To što se koristi na smrtonosan način ne znači da on nema tvorca.
26 Na sličan način, činjenica da su se ljudi tako često pokazali kao loši ne znači da oni nemaju Tvorca, da Bog ne postoji. Dakle, Biblija ispravno zapaža: „Naopake li su misli vaše! Može li se lončar posmatrati kao da je napravljen od gline, pa da delo reče o majstoru: Nije me on načinio? I da lonac o lončaru re[č]e; Nema u njemu razuma?“ (Isaija 29:16).
27. Zašto možemo očekivati od Boga da odgovori na naša pitanja u vezi s patnjom?
27 Stvoritelj pokazuje svoju mudrost kroz zadivljujuću složenost onoga što je stvorio. On pokazuje da zaista brine za nas time što je stvorio Zemlju baš takvom da bi se na njoj živelo, time što je naša tela i um stvorio na tako divan način, i time što je stvorio toliko mnogo dobrih stvari za naše uživanje. On bi sigurno pokazao sličnu mudrost i brigu time što bi nam obznanio odgovore na takva pitanja kao što su: Zašto Bog dopušta patnju? Šta će on učiniti u vezi s tim?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 5. strani]
Zemlja je, sa svojom zaštitnom atmosferom, jedinstven dom koji je za nas kreirao brižan Bog
[Slika na 6. strani]
Zemlja je načinjena s ljubaznom brigom tako da se mi u potpunosti možemo radovati životu
[Slika na 7. strani]
’Jedan mozak sadrži više veza od cele komunikacione mreže na Zemlji‘ (molekularni biolog).
[Slika na 8. strani]
„Izgleda da je oko kreirano; nijedan kreator teleskopa ne bi to mogao uraditi bolje“ (astronom).
