Vrati se na sadržaj

Da li sudbina upravlja našim životom? Ili nas Bog smatra odgovornima?

Da li sudbina upravlja našim životom? Ili nas Bog smatra odgovornima?

Da li sudbina upravlja našim životom? Ili nas Bog smatra odgovornima?

KAKO biste odgovorili na ova pitanja? Naravno, možda nikada niste razmišljali o tome. Ili se možda pitate u kakvoj su vezi ova dva pitanja, govoreći: ’Naravno da nas Bog smatra odgovornima za ono što radimo. Ali šta god nam je suđeno, desiće se.‘

Ako tako mislite, molimo vas da zastanete na trenutak i razmislite!

Ko nas smatra odgovornima? Bog. A ko onda određuje našu sudbinu? Mnogi bi takođe odgovorili: „Bog“. Ali, da li je to logično? Da li biste naveli osobu da nešto uradi, a zatim je okrivili za ono što je učinila? Zamislimo jednog oca koji ujutro zaključa vrata kuće da bi sprečio svog sina da izađe napolje. Kada se uveče vrati kući, uviđa da je njegov sin ceo dan proveo u kući. Šta ako otac sada pita sina zašto nije izašao napolje, i možda ga čak kazni zbog lenjosti? Da li bi to bilo pravedno? Šta biste vi mislili o takvom ocu?

’Tako nešto se ne može desiti‘, možda kažete. Ipak, prema verovanju nekih ljudi, Bog postupa upravo tako. Ako i dobro i zlo dolazi od Boga i ako je sve takoreći zapisano na našem dlanu, zašto bi nas on smatrao odgovornima kada učinimo nešto loše? Ako je Bog unapred odredio ono što radimo, zašto nas onda smatra odgovornima za naše postupke? Zašto moramo odgovarati Bogu za nešto na šta nismo mogli da utičemo?

Možda sada mislite: ’To je veoma duboka tema. Ko smo mi da razumemo Božje puteve? O tome treba da diskutuju teolozi.‘

To se tiče i vas

Ipak razmislite. Ova pitanja se tiču svih nas. Činjenica je da imamo jedan život, koji veoma brzo prolazi. Odgovori na prethodno spomenuta pitanja i te kako utiču na naš način života. Ako je Bog unapred odredio našu sudbinu, zašto bismo nastojali da budemo bolji? Štaviše, zašto bismo se trudili da saznamo nešto o Bogu? Pojmovi kao što su „ispravno“ i „pogrešno“, „greh“ i „vrednosti“ izgubili bi svaki smisao. Ako nam je suđeno da uradimo nešto što smatramo pogrešnim, onda ćemo to svakako i uraditi, jer ne možemo promeniti ono što je predodređeno.

Ipak, ako je sve to tako, zašto nas Bog poziva da sledimo njegove zapovesti? Zašto je slao proroke? Zašto su napisane knjige koje su poznate kao Božja Reč? Ako našim životom upravlja sudbina, zar ne bi sve to bilo besmisleno? Naravno, ljudski razum ne može da prihvati protivrečno rasuđivanje. Neko ko logično razmišlja ne može da se složi s tim.

S druge strane, ako imamo slobodnu volju i ako nas Bog smatra odgovornima za ono što radimo, onda treba da svoj kratak život iskoristimo tako da steknemo tačno spoznanje o Bogu i njegovim namerama i da naučimo da živimo na njemu dopadljiv način. To bi onda bila lična odgovornost svakog ljudskog bića. Niko drugi ne može da služi Bogu umesto nas. Ovo podseća na jednu poslovicu: „Šta poseješ, to ćeš i požnjeti.“ To znači da svako mora odgovarati za svoje postupke.

Da li sada uviđate zašto je toliko važno da saznamo tačne odgovore na pitanja: Da li nas Bog smatra odgovornima? Ili sudbina upravlja našim životom?

Gde pronaći odgovore

Gde možemo pronaći odgovore na naša pitanja? Jedan izvor je Biblija, koja je u islamskom svetu poznata kao Tevrat, Zebur i Indžil i prihvaćena je kao ’Božja Reč‘. a U Bibliji čitamo sledeće: „Ako se bezdušnik odvrati od svih greha koje učini, i drži sve zakone moje, i vrši pravo i pravdu, on će živeti, on neće umreti. Ono što ja želim je li da bezdušnik umre... a ne da se odvrati od puteva svojih i da živi?“ ( Jezekilj 18:21, 23). Očigledno je da se zao čovek može promeniti. Nije mu predodređeno da čitavog života čini zlo.

a U Kuranu čitamo sledeće: „Poslije njih smo Isaa, sina Merjemina, poslali, koji je priznavao Tevrat prije njega objavljen, a njemu smo dali Indžil, u kome je bilo uputstvo i svjetlo, i da potvrdi Tevrat, prije njega objavljen, u kome je takođe bilo uputstvo i pouka onima koji su se Allaha bojali, i sljedbenicima Indžila smo bili naredili da sude prema onome što je Allah objavio u njemu. Oni koji nisu sudili prema onome što je Allah objavio — pravi su grešnici“ („Trpeza“ [peta sura], stihovi 46 i 47, preveo Besim Korkut). Neki tvrde da su delovi Biblije — Tevrat (Tora), Zebur (Psalmi) i Indžil ( Jevanđelja) — s vremenom izmenjeni, ali takva tvrdnja bi značila da Bog nije mogao zaštititi knjige koje je dao. Oni koji ovo izjavljuju u stvari tvrde da je Bog nemoćan.

Isti zaključak proizlazi iz drugog biblijskog odlomka: „Sine čovečji, ja tebe postavljam kao stražu... Slušaćeš reči iz usta mojih i opominjaćeš ih od moje strane. Kad rečem bezdušniku: Poginućeš!, a ti ga ne opomeneš i ne progovoriš mu da bi odvratio bezdušnika od zlog puta njegovog, da bi ga sačuvao u životu, onaj će bezdušnik umreti u svojoj neduševnosti, a ja ću od tebe tražiti krv njegovu“ ( Jezekilj 3:17, 18).

Da, Božja Reč jasno kaže da sudbina ne upravlja ljudskim životom. Čovek ima mogućnost izbora. On može činiti ili dobro ili zlo. A ako iz neznanja čini zlo, on se, kada sazna istinu, može promeniti i početi da čini dobro i tako dobiti život. Jasno je da smo odgovorni za svoje postupke.

Kakav izbor možete napraviti?

Biblija kaže da je naš Stvoritelj Bog ljubavi u kome nema zla. Ovaj Bog ljubavi kaže: ’Stavio sam pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Izaberi život da živiš ti i potomstvo tvoje‘ (Ponovljeni zakoni 30:19). Bog je stvorio čoveka sa slobodnom voljom. Kad ljudi izaberu da više ne postupaju u skladu s Božjom namerom, oni zapravo biraju smrt. Međutim, vi možete izabrati život. Ali, taj izbor morate napraviti sami. Niko drugi to ne može učiniti za vas.

Kako možete izabrati život? Kao prvo, morate se uveriti da je Biblija Božja nadahnuta Reč. Zato je neophodno da ozbiljno i bez predrasuda proučite tu knjigu, kako biste saznali zašto je Bog stvorio čoveka, zašto umiremo, šta se dešava nakon smrti i kako možemo ugoditi Bogu.

Nemojte reći: ’To je veoma težak zadatak, ja to ne mogu da uradim.‘ Da li bi Bog obećao život, a zatim nekim osobama onemogućio da ga pronađu? Ako se informacije koje su nam potrebne nalaze u Bibliji, zar nam Bog neće pomoći da istražimo tu knjigu? Potrebno je samo uložiti iskren napor. To je nešto najvrednije što možemo učiniti.

Vremena su hitna

Nemojte oklevati. Vremena su hitna. U Bibliji nalazimo kombinovani „znak“ koji obeležava poslednje dane ovog sistema stvari (Matej 24:3). Evo nekih delova tog znaka:

’Ustaće nacija protiv nacije i kraljevstvo protiv kraljevstva.‘ „Biće nestašica hrane“ (Matej 24:7). „Biće velikih zemljotresa.“ „U jednom mestu za drugim biće pošasti“ (Luka 21:11). ’Bezakonje će se umnožiti‘ (Matej 24:12).

Prema Bibliji, ovi i drugi događaji koji su deo znaka poslednjih dana dešavaće se istovremeno. Svi dokazi ukazuju na to da se ovaj znak očigledno ispunjava od 1914. godine, kada je izbio Prvi svetski rat.

Iz tog razloga vas pozivamo da bez odlaganja ispitate Bibliju. Božja Reč nam kaže: „Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve. Jer će svako delo Bog na sud izneti, i svaku tajnu, bila dobra ili zla“ (Propovednik 12:15, 16).

Ako želite da saznate više o tome kako u ovim teškim poslednjim danima možete napraviti mudar izbor i izabrati život, molimo vas da pišete na jednu od navedenih adresa, a nama će biti zadovoljstvo da vam pomognemo.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, biblijski stihovi su uzeti iz prevoda dr Lujo Bakotić/Novi svet, izdanje iz 1999.

[Izvor slike na 6. strani]

Izvor slike: Unutrašnjost automobila na naslovnoj strani: H. Armstrong Roberts