Da li je Bog uvek iznad Isusa?

ISUS nije nikad tvrdio da je Bog. Sve što je rekao o sebi ukazuje na to da nikada nije mislio da je po bilo čemu ravan Bogu — ni po snazi, ni po znanju, ni po starosti.

U svakom razdoblju svog postojanja — bilo na nebu ili na Zemlji — on svojim govorom i svojim postupanjem dokazuje svoju podređenost Bogu. Bog je uvek viši, Isus manji, onaj koga je Bog stvorio.

 Isus različit od Boga

UVEK iznova Isus je davao na znanje da je stvorenje, odvojeno od Boga, i da ima iznad sebe Boga, Boga kog je obožavao, kog je nazivao ’Ocem’. U molitvi koju je uputio Bogu, to jest Ocu, rekao je: „. . .tebe, jedinog istinitog Boga. . .“ (Jovan 17:3, NS). Prema Jovanu 20:17 (NS), rekao je Mariji Magdaleni: „Uzlazim svome Ocu i vašem Ocu, svome Bogu i vašem Bogu.“ U 2. Korinćanima 1:3 apostol Pavle potvrđuje ovaj odnos: „Neka je blagoslovljen Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista.“ Budući da je Isus imao Boga, svog Oca, nije mogao istovremeno biti Bog.

Apostoli se nisu sustezali govoriti o Isusu i Bogu kao o dve međusobno jasno odvojene osobe: „Ali mi imamo samo jednoga Boga, Oca. . . i jednoga Gospoda Isusa Hrista“ (1. Korinćanima 8:6). Apostol Pavle pokazuje razliku rečima: „Pred Bogom i Gospodom Isusom Hristom i izabranim njegovim anđelima“ (1. Timoteju 5:21). Kao što Pavle govori o Isusu i o anđelima kao o međusobno odvojenim stvorenjima na nebu, tako su i Isus i Bog dve međusobno odvojene osobe.

Značajne su takođe Isusove reči u Jovanu 8:17, 18: „A i u Zakonu vašemu stoji napisano da je svjedočanstvo dvojice ljudi istinito. Ja sam koji svjedočim sam za sebe, i svjedoči za mene otac koji me posla.“ Ovde Isus pokazuje da su on i Otac, to jest Svemogući Bog, dve međusobno odvojene osobe, jer kako bi inače to mogla biti dva svedoka?

Nadalje, Isus je objasnio da je on biće odvojeno od Boga, rekavši: „Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar osim jedinoga Boga“ (Marko 10:18, Ba). Tako je Isus rekao da niko nije tako dobar kao Bog, čak ni on, Isus. Bog je dobar na način koji ga razlikuje od Isusa.

Božji podložni sluga

UVEK iznova Isus je davao izjave kao što su ove: „Sin ne može ništa činiti sam po svojoj volji, nego samo ono što vidi da čini Otac“ (Jovan 5:19, NS). „Jer sam sišao s neba, ne da bih činio svoju volju, nego volju onoga koji me poslao“ (Jovan 6:38, NS). „Ono što ja naučavam nije moje, nego pripada onome koji me poslao“ (Jovan 7:16, NS). Nije li onaj koji nekog drugog šalje veći od onog koji je poslan?

Ovaj je odnos očigledan u Isusovom poređenju o vinogradu. Boga, svog Oca, uporedio je s vlasnikom vinograda koji je za jedno vreme otputovao izvan zemlje, prepustivši vinograd vinogradarima koji su predočavali jevrejsko sveštenstvo. Kad je kasnije vlasnik poslao jednog roba da uzme deo plodova vinograda, vinogradari su roba pretukli, poslavši ga natrag praznih ruku. Onda je vlasnik poslao drugog roba, a potom i trećeg; međutim, s obojicom se postupilo kao i s prvim. Najzad, vinogradar je rekao: „Da pošljem sina svoga ljubljenoga [Isusa], valjda će imati poštovanja prema njemu.“ No, iskvareni vinogradari su rekli: „’Ovo je naslednik! Hodite da ga ubijemo i da nama ostane baština’. I ivedoše ga iz vinograda i ubiše ga“ (Luka 20:9-16, Ba). Tako je Isus predočio svoj vlastiti položaj onoga koji je bio poslan od Boga da vrši Božju volju, upravo onako kao što neki otac šalje podložnog sina.

Isusovi sledbenici uvek su na njega gledali  kao na podložnog Božjeg slugu, ne kao na onoga koji je ravan Bogu. Molili su Boga u vezi „tvoga svetog Sluge Isusa, ’koga si pomazao’. . . da se po imenu tvoga svetog Sluge Isusa događaju ozdravljenja i čudesni znaci“ (Dela apostolska 4:23, 27, 30, St).

Bog je u sva vremena viši

ODMAH početkom Isusova delovanja na Zemlji, nakon što je bio kršten i izišao iz vode, Božji glas s neba je rekao: „Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji“ (Matej 3:16, 17). Da li je Bog rekao da je on svoj vlastiti sin, da je sam sebi po volji i da je sam sebe poslao? Ne, Bog, Stvoritelj, rekao je da je njemu, kao onome koji je viši, po volji neko manji, njegov Sin Isus, za zadatak koji mu je predstojao.

Isus je ukazao na viši položaj Oca kad je rekao: „Jehovin duh je na meni, jer me pomazao da objavim dobru vest siromasima“ (Luka 4:18, NS). Pomazati nekoga znači da neko ko je viši prenosi autoritet na nekoga ko još ne poseduje autoritet, ili da mu dodeljuje neki zadatak. U tom je slučaju Bog jednostavno viši, jer on je pomazao Isusa i dao mu autoritet koji pre nije imao.

Isus je jasno ukazao da je njegov Otac viši kad ga je majka dvojice njegovih učenika zamolila da, kad dođe u svoje Carstvo, jedan njen sin sedi njemu zdesna a drugi sleva. Isus je odgovorio: „Da sedite s desne strane meni i s leve ne mogu ja dati, nego će se to dati samo onima kojima je spremio Otac moj“ (Matej 20:23, Ba). Da je Isus bio Svemogući Bog, njegov bi zadatak bio da dodeli mesta. No, Isus ih nije mogao dodeliti, jer je to bila Božja stvar, a Isus nije Bog.

Isusove su molitve snažan primer njegovog podređenog položaja. Kad je Isus gledao smrti u oči, objasnio je ko je viši kad se molio: „Oče, ako želiš, ukloni ovu čašu od mene. Ali, ne moja volja, nego tvoja da bude“ (Luka 22:42, NS). Kome se molio? Jednom delu samoga sebe? Ne, on se molio nekome ko je u potpunosti bio od njega odvojen, svome Ocu, Bogu, čija je volja bila viša i koja je mogla biti drugačija od njegove, Jedinome koji je bio u stanju ’ukloniti čašu’.

Pred samu smrt, Isus je uzviknuo: „Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?“ (Marko 15:34). Ka kome je povikao Isus? K sebi samome ili k jednom delu sebe? Vapaj „Bože moj“ sigurno nije došao od nekoga ko je sam sebe smatrao Bogom. A ako je Isus bio Bog, ko ga je onda napustio? On samoga sebe? To ne bi imalo smisla. Isus je takođe rekao: „Oče! U ruke tvoje poveravam svoj duh“ (Luka 23:46, NS). Ako je Isus bio Bog, iz kog bi razloga onda trebao svoj duh poveriti Ocu?

Kad je Isus umro, bio je tri dana u grobu. Da je on bio Bog, onda Avakum 1:12 (St) ne bi bio tačan, a gde piše: „Bože moj, Sveče moj! Ti koji ne umireš!“ Međutim, Biblija kaže da je Isus umro i da je ležao u grobu bez svesti. A ko je uskrsnuo Isusa iz mrtvih? Ako je zaista bio mrtav, nije mogao sam sebe uskrsnuti. Ako, za razliku od toga, nije bio zaista, nego samo prividno mrtav, onda ne bi platio otkupnu cenu za Adamov greh. No, on je zaista umro i platio je punu cenu. Dakle, Bog je bio taj koji ga „je (Isusa) uskrisio, oslobodivši ga od lanaca smrti“ (Dela apostolska 2:24, St). Onaj koji je viši, Svemogući Bog, podigao je onoga koji je manji, svoga slugu Isusa, iz smrti.

Da li činjenica što je Isus mogao činiti čuda, što je na primer mogao uskrsavati mrtve, ukazuje na to da je Isus bio Bog? Pa i apostoli, kao i proroci Ilija i Jelisije,  takođe su imali tu moć, pa ipak, oni su bili samo ljudi. Bog je prorocima, Isusu i apostolima dao moć da čine čuda da bi pokazao da je On stajao iza njih. Ipak, time nisu postali delom nekog višeličnog božanstva.

Isus je imao ograničeno znanje

U VEZI sa svojim proročanstvom o kraju ovog sastava stvari, Isus je izjavio: „Što se tiče onog dana i časa, o tome niko ništa ne zna; ni anđeli na nebu, ni Sin, već jedino Otac“ (Marko 13:32, St). Da je Isus bio druga jednako velika osoba nekog božanstva, onda bi znao ono što zna Otac. Ali, Isus to nije znao, jer on nije bio ravan Bogu.

Nadalje, u Jevrejima 5:8, (St) čitamo da se Isus „iskustveno nauči poslušnost od onoga što je pretrpeo“. Možemo li sebi predstaviti da Bog treba bilo šta da nauči? Ne, ali Isus je trebao nešto da nauči što Bog nikad ne treba učiti — poslušnost. Bog nikada nikoga ne mora slušati.

Razlika između Božjeg znanja i Hristova znanja takođe je postojala kad je Isus bio uskrsnut u nebeski život da bi bio s Bogom. Zapazimo početne reči poslednje bilbijske knjige: „Otkrivenje Isusa Krista koje mu dade Bog“ (Otkrivenje 1:1, St). Ako je Isus bio deo nekog božanstva, da li mu je onda jedan drugi deo božanstva — Bog — trebao dati otkrivenje? Onda bi sigurno znao sve o tome, jer Bog je znao. Međutim, Isus to nije znao, jer on nije Bog.

Isus ostaje podređen

ISUS je bio podređen Bogu, kako u svom predljudskom postojanju tako i dok je bio na Zemlji. Nakon svog uskrsnuća ostao je u podređenom, drugorazrednom položaju.

Govoreći o uskrsnulom Isusu, Petar i oni koji su bili s njim rekli su pred jevrejskim Sanhedrinom: „Ovoga [Isusa] je Bog uzvisio. . . na svoju desnicu“ (Dela apostolska 5:31, NS). Pavle je pisao: „Bog [je] njega uzvisio u nadređeni položaj“ (Filipljanima 2:9, NS). Ako je Isus bio Bog, kako je mogao biti uzvišen, to jest, podignut na viši položaj od onog kog je pre imao? Onda bi kao deo Trojstva već bio uzvišen. Da je Isus, pre nego što je bio uzvišen, bio ravan Bogu, daljnjim bi uzvisivanjem postao nadređen Bogu.

Pavle je takođe rekao da je Hrist ušao „u samo nebo, da posreduje za nas pred licem Božjim“ (Jevrejima 9:24, St). Ako se pojaviš pred nekim drugim, kako onda možeš biti ta osoba? Da bi to učinio, moraš biti neka druga, od nje odvojena osoba.

Mučenik Stefan, neposredno pre nego što je bio kamenovan do smrti, „pogledao je u nebo i ugledao Božju slavu i Isusa gde stoji Bogu zdesna“ (Dela apostolska 7:55, NS). On je jasno ugledao dve međusobno odvojene osobe — ali nikakav sveti duh, nikakvog trojednog Boga.

U Otkrivenju 4:8 do 5:7 Bog je prikazan kako sedi na svom nebeskom prestolju, ali ne i Isus. On treba da ode k Bogu i iz Božje desnice da uzme svitak. To pokazuje da Isus na nebu nije Bog, nego od njega odvojen.

S tim u skladu su objašnjenja u izdanju Bulletin of the John Rylands Library u Mančesteru (Engleska): „Isus je nakon svog uskrsnuća u nebeski život prikazan kao osoba koja zadržava svoju individualnost i koja je posve različita i odvojena od Božje osobe kao što je bila u svom životu na Zemlji kao zemaljski Isus. Pored Boga, i u poređenju s Bogom, on se zaista pojavljuje kao još jedno nebesko biće u Božjim nebeskim dvorima, slično kao anđeli — premda kao Božji Sin spada u jednu drugu kategoriju i zauzima rang daleko iznad njih.“ (Uporedi Filipljanima 2:11.)

U Buletinu se kaže dalje: „Međutim, ono što je rečeno o njegovom životu i njegovim zadacima kao nebeskog Hrista niti znači a niti podrazumeva da je on u božanskom položaju ravan Bogu i da je u potpunosti sam Bog. Za razliku od toga, u novozavetnom opisu njegove nebeske osobe i  njegove službe vidimo osobu odvojenu i podređenu Bogu.“

U večnoj budućnosti na nebu Isus će i dalje biti od Boga odvojeni i njemu podređeni sluga. U Bibliji je to opisano ovako: „Zatim će doći svršetak, kada [Isus na nebu] preda. . . kraljevstvo Bogu i Ocu. . . Tada će se i sam Sin podložiti Onome koji je njemu sve podložio, da bude Bog sve u svemu“ (1. Korinćanima 15:24, 28, St).

Isus nikada nije tvrdio da je Bog

STANOVIŠTE Biblije je jasno. Jehova, Svemogući Bog, nije samo ličnost odvojena od Isusa, nego je i u sva vremena viši od njega. Isus se uvek prikazuje kao odvojen i manji, kao ponizni Božji sluga. Zato Biblija jasno kaže da je „Bog glava Kristu“ kao što je „Krist glava svakome čovjeku“ (1. Korinćanima 11:3, St). A zbog toga je i sam Isus rekao: „Otac [je] veći od mene“ (Jovan 14:28, St).

Zaista, Isus nije Bog, a niti je ikada to tvrdio. To priznaje sve veći broj naučnika. Tako u spomenutom Buletinu piše: „Treba se suočiti s činjenicom da u proteklih trideset do četrdeset godina sve veći broj uglednih izučavatelja Novoga zaveta dolazi do uverenja da Isus. . . nikada nije sebe smatrao Bogom.“

Bulletin takođe kaže o hrišćanima prvog veka: „Kad su, dakle, [Isusu] davali počasne titule kao Hrist, Sin čovečji, Sin Božji i Gospod, željeli su na taj način pokazati da je on vršio Božje delo, a ne da je Bog.“

Tako čak neki religionisti priznaju da se ideja o Hristu kao Bogu protivreči celokupnom svedočanstvu Biblije. Ono pokazuje da je Bog uvek viši, a da je Hrist njemu podređeni sluga.

[Istaknuti tekst na 19. strani]

„Sve veći broj uglednih izučavatelja Novog zaveta dolazi do uverenja da Isus. . . nikada nije sebe smatrao Bogom“ (Bulletin of the John Rylands Library)

[Slika na 17. strani]

Isus je rekao Jevrejima: „Jer sam sišao s neba, ne da bih činio svoju volju, nego volju onoga koji me poslao“ (Jovan 6:38, NS)

[Slika na 18. strani]

Kad je Isus povikao: „Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?“ sigurno nije verovao da je on sam Bog