Kako se objašnjava Trojstvo?

RIMOKATOLIČKA crkva daje sledeće objašnjenje: „Izraz Trojstvo označava centralnu nauku hrišćanske religije. . . Zato se kaže u atanazijskom verovanju: ’Otac je Bog, Sin je Bog i Sveti Duh je Bog, a ipak to nisu tri Boga, nego samo jedan Bog.’ U tom Trojstvu. . . Osobe su jednako večne i jednako velike: nijedna nije stvorena i sve su svemoćne“ (The Catholic Encyclopedia).

Gotovo sve ostale crkve hrišćanstva zastupaju isto gledište. Grčka pravoslavna crkva, na primer, takođe označava Trojstvo ’temeljnom naukom hrišćanstva’, i čak kaže: „Hrišćani su osobe koje priznaju Isusa Bogom.“ U knjizi Our Orthodox Christian Faith (Naša pravoslavna hrišćanska vera), jedan zastupnik ove crkve piše: „Bog je trojedan. . . Otac je u potpunosti Bog. Sin je u potpunosti Bog. Sveti Duh je u potpunosti Bog.“

Dakle, smatra se da je Trojstvo „Bog u tri  osobe“. Za svaku ovu osobu se kaže da je bez početka i da je večna. Za svaku se kaže da je svemoguća i da nijedna nije veća ili manja od druge.

Da li je ovo objašnjenje teško razumljivo? Mnogi iskreni vernici smatraju ga zamršenim, protivrečnim normalnoj logici, posve različitim od svega što poznaju iz iskustva. Oni pitaju: „Kako može Otac biti Bog, Isus biti Bog i sveti duh biti Bog, a ipak da to nisu tri Boga, nego samo jedan Bog?“

„Za ljude neshvatljivo“

OVA zbrka je nadaleko raširena. The Encyclopedia Americana piše da je nauka o Trojstvu „za ljude neshvatljiva“.

Mnogi koji veruju u Trojstvo takođe ga smatraju tajnom. Monsinjor Judžin Klark je rekao: „Bog je jedan i Bog je trojedan. Budući da u delima stvaranja ne postoji ništa slično, to ne možemo razumeti, možemo samo verovati.“ Kardinal Džon O’Konor piše: „Mi znamo da je to velika tajna u koju ne možemo proniknuti.“ A papa Jovan Pavle II je govorio o „nedokučivoj tajni trojednog Boga“.

U delu A Dictionary of Religious Knowledge (Rečnik verske spoznaje) piše: „Šta je ova nauka ili, tačnije rečeno, kako je treba objasniti, ni sami trinitarijanci nisu u tome jedinstveni.“

Stoga je razumljivo zašto New Catholic Encyclopedia zapaža: „Malo je učitelja trinitarijanske teologije u rimokatoličkim bogoslovijama kojima bogoslovci nisu ponekad postavili pitanje: ’Kako se propoveda Trojstvo?’ Ovo pitanje nije samo simptomatično za zbunjenost studenata, nego po svoj prilici i za istu takvu zbunjenost njihovih profesora.“

Koliko je ova primedba tačna može se videti ako odemo u neku biblioteku i čitamo knjige o Trojstvu. Bezbrojne stranice napisane su u pokušaju da se objasni ova nauka. Međutim, nakon što smo se probili kroz lavirint zbrkanih teoloških izraza i objašnjenja, odlazimo nezadovoljni.

Jezuit Džozef Braken u vezi toga zapaža u svojoj knjizi What Are They Saying About the Trinity? (Šta kažu o Trojstvu?): „Sveštenici koji su za vreme studijskih godina u bogoslovijama. . . s mukom proučavali Trojstvo, oklevaju ga s propovedaonice propovedati svojim vernicima — čak u nedelju Trojstva. . . Zašto bi ljudima dosađivali s nečim što na kraju ionako neće ispravno razumeti?“ Takođe je rekao: „Trojstvo je službeno veroučenje, ali ono ima malo ili nema uopšte [uticaja] na svakodnevnicu i verski život hrišćanina.“ Ipak, to je „centralna nauka“ crkvi!

Katolički teolog Hans King u svojoj knjizi Christianity and the World Religions (Hrišćanstvo i religije sveta) zapaža da je nauka o Trojstvu bila razlog zašto crkve nisu mogle napredovati u dijalogu s nehrišćanskim narodima. On piše: „Čak dobro obaveštenim muslimanima nikako nije jasno, a dosad ni Jevrejima nikad nije bilo jasno Trojstvo. . . Očigledno da za hrišćansku nauku o Trojstvu upotrebljene distinkcije [razlike] između jednog i troje ne zadovoljavaju muslimane, da ih svi ovi teološki pojmovi koji potiču iz sirijskog, grčkog i latinskog pre zbunjuju nego prosvetljuju. Muslimani to sve smatraju igrom reči. . . Zašto bi neko želeo dodati nešto predodžbi o jednom Bogu i njegovoj jedinstvenosti i time tu predodžbu samo razvodniti ili poništiti?“

„Bog nije Bog nereda“

KAKO je mogla nastati tako zbunjujuća nauka? The Catholic Encyclopedia tvrdi: „Tako tajanstvena dogma pretpostavlja božansko otkrivenje.“ Katolički naučnici Karl Raner i Herbert Forgrimler u svom delu Theological Dictionary (Teološki rečnik) pišu: „Trojstvo je tajna. . . u strogom smislu. . . koju se ne može spoznati bez otkrivenja, a čak ni nakon otkrivenja ne može biti u potpunosti shvatljiva.“

Međutim, ako se tvrdi da je Trojstvo, budući da je tako zbunjujuća tajna, moralo doći putem božanskog otkrivenja, onda nastaje drugi veliki  problem. Koji? Pa, samo božansko otkrivenje ne dopušta takvo shvaćanje o Bogu: „Bog nije Bog nereda“ (1. Korinćanima 14:33, NS).

Može li obzirom na ovu izjavu, Bog biti odgovoran za nauku o sebi koja je toliko zbrkana da je čak ni naučnicii koji vladaju hebrejskim, grčkim i latinskim ne mogu objasniti?

Uostalom, moraju li ljudi biti teolozi da bi ’spoznali jedinog istinitiog Boga, i onoga koga je poslao, Isusa Hrista’? (Jovan 17:3, NS). Ako je tako, zašto je onda tako malo obrazovanih jevrejskih verskih vođa prepoznalo Isusa kao Mesiju? Umesto toga, skromni seljaci, ribari, sakupljači poreza i domaćice postali su verni Isusovi učenici. Ovi jednostavni ljudi bili su toliko uvereni u ono što je Isus naučavao o Bogu da su i druge mogli poučavati o tome i da su čak bili spremni umreti za svoju veru (Matej 15:1-9; 21:23-32, 43; 23:13-36; Jovan 7:45-49; Dela apostolska 4:13).

[Slika na 4. strani]

Ne verske vođe, nego skromni, jednostavni ljudi postali su Isusovi učenici