Obožavaj Boga kako On to želi

ISUS je u svojoj molitvi Bogu rekao: „Ovo znači večni život, da spoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3, NS). Kakva je to spoznaja? „[Božja] je volja da se ljudi svih vrsta spase i dođu do tačne spoznaje istine“ (1. Timoteju 2:4, NS). The Amplified Bible prevodi ovaj stavak ovako: „Tačno i ispravno spoznaju [božansku] Istinu.“

Bog, dakle, želi da tačno, u skladu s biblijskom istinom, upoznamo njega i njegove namere. A Božja reč, Biblija, izvor je te istine (Jovan 17:17; 2. Timoteju 3:16, 17). Kad ljudi tačno saznaju što Biblija kaže o Bogu, tada neće biti kao oni spomenuti u Rimljanima 10:2, 3 (NS), koji su imali „revnost za Boga, ali ne prema tačnoj spoznaji“. Ili kao Samarićani, kojima je Isus rekao: „Vi obožavate ono što ne poznate“ (Jovan 4:22, NS).

Prema tome, ako želimo Božje priznanje, moramo se upitati: Šta Bog kaže o sebi? Kako on želi da ga se obožava? Kakve su njegove namere i kako se mi možemo s njima uskladiti? Tačna spoznaja istine pruža nam ispravne odgovore na takva pitanja. U tom slučaju možemo obožavati Boga onako kako on to želi.

Ono što obeščašćuje Boga

„JA ČASTIM one koji mene časte“, kaže Bog (1. Carevima 2:30, St). Da li počašćujemo Boga time ako nekoga nazivamo njemu ravnim? Da li ga počašćujemo ako Mariju nazivamo ’majkom Božjom’ i ’Posrednicom. . . između Stvoritelja i Njegovih stvorenja’, kako to čini New Catholic Encyclopedia? Ne, takve ideje vređaju Boga. Niko njemu nije ravan; on nema telesnu majku, jer Isus nije Bog. I ne postoji nikakva „Posrednica“, jer Bog je postavio samo ’jednog posrednika između Boga i ljudi’, Isusa (1. Timoteju 2:5; 1. Jovanova 2:1, 2).

Van svake sumnje, nauka o Trojstvu zbunila je ljude i razvodnila njihovo razumevanje pravog Božjeg položaja. Ona sprečava ljude da upoznaju Univerzalnog Suverena, Jehovu Boga, i da ga obožavaju onako kako on to želi. Kako je rekao teolog Hans King, „zašto bi bilo ko hteo da doda nešto Božjoj jedinki i jedinstvenosti, a što bi tu jedinku i jedinstvenost samo moglo razvodniti i poništiti?“ Ali, upravo to je učinilo verovanje u Trojstvo.

Oni koji veruju u Trojstvo ne ’drže Boga u tačnoj spoznaji’ (Rimljanima 1:28, NS).U istom stavku dalje se kaže: „Bog ih je predao neodobrenom stanju misli, da čine što se ne pristoji.“ Od 29. do 31. stavka nabrajaju se takve stvari koje se ’ne pristoje’, kao što su ’ubojstva, sukobi, lažni dogovori, nedostatak prirodne sklonosti, nemilosrdnost’. Sve ovo čine religije koje prihvataju Trojstvo.

Naprimer, trinitarijanci su često progonili i čak ubijali one koji su odbacivali nauku o Trojstvu. Osim toga, ubijali su i svoje istomišljenike u ratovima. Šta se ’ne pristoji’ više od toga da katolici ubijaju katolike, pravoslavci pravoslavce, protestanti protestante — a sve u ime istog trojednog Boga?

Međutim, Isus je jasno rekao: „Po ovome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35, NS). Božja reč to nadalje objašnjava rečima: „Po tome se poznaju deca Božja i deca Đavolja: Ko god ne vrši pravednost ne potiče od Boga, a tako ni onaj ko ne ljubi brata svojega.“ Oni koji ubijaju svoju duhovnu braću su kao „Kajin, koji je poticao od zloga [Satane] i ubio brata svojega“ (1. Jovanova 3:10-12, NS).

Prema tome, zbunjujuće nauke o Bogu dovele su do postupaka koji povređuju njegove zakone. Danski teolog Søren Kierkegaard je dobro opisao upravo ono što se zbivalo u tzv. hrišćanstvu: „Svet hrišćanstva odrekao se hrišćanstva, a da toga nije sasvim svestan.“

Duhovno stanje tzv. hrišćanstva odgovara onome što je pisao apostol Pavle: „Oni javno  izjavljuju da poznaju Boga, ali ga se odriču svojim delima, jer su odurni i neposlušni i ni za kakvo dobro delo valjani“ (Titu 1:16, NS).

Uskoro, kad Bog ovaj sadašnji sastav stvari privede kraju, trinitarijansko hrišćanstvo biće pozvano na odgovornost. Biće nepovoljno osuđeno zbog postupaka i nauka kojima je obeščašćivalo Boga (Matej 24:14, 34; 25:31-34, 41, 46; Otkrivenje 17:1-6, 16; 18:1-8, 20, 24; 19:17-21).

Odbaciti Trojstvo

NEMA kompromisa u vezi sa Božjim istinama. Stoga, obožavati Boga onako kako on to želi znači odbaciti nauku o Trojstvu. Ta je nauka u suprotnosti s onim što su verovali i naučavali proroci, Isus, apostoli i prvi hrišćani. To je u suprotnosti i s onim što sam Bog kaže o sebi u svojoj nadahnutoj Reči. On kaže: „Ja sam Bog, i nema drugoga; Bog, nitko mi sličan nije!“ (Isaija 46:9, St).

Bogu nije u interesu da sebe učini zamršenim i tajanstvenim. Nasuprot tome, što su ljudi više zbunjeni u vezi Boga i njegovih namera, to više odgovara Božjem Neprijatelju, Satani, Đavolu, ’bogu ovoga sveta’. On je taj koji unapređuje takve lažne nauke da bi ’oslepio razume nevernika’ (2. Korinćanima 4:4). A nauka o Trojstvu služi i interesu sveštenika, koji žele zadržati svoju vlast nad ljudima, te stvar prikazuju tako kao da samo teolozi to mogu razumeti. (Vidi Jovan 8:44.)

Tačna spoznaja Boga donosi veliko olakšanje. Oslobađa nas nauka koje nisu u skladu s Rečju Božjom i od organizacija koje su krenule putem otpadnika. Kao što je Isus rekao: „Poznat ćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32, NS).

Odajući čast Bogu kao vrhovnom Biću i obožavajući ga onako kako on to želi, možemo izbeći osudu koju će on uskoro izreći nad otpadničkim hrišćanstvom. Umesto toga, moći ćemo se radovati Božjoj naklonosti koju ćemo uživati onda kad ovaj sastav dođe svome kraju: „Svet prolazi, a tako i želja njegova, a ko čini Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17; NS).

[Slika na 31. strani]

Ova vekovima stara skulptura u Francuskoj prikazuje krunjenje „device“ Marije od strane Trojstva. Verovanje u Trojstvo dovelo je do toga da se Mariju slavi kao „Majku Božju“